Хвала Западу, што је у последњи час показао право лице!

А то лице је демонско, сатанско, ариманско и  тартарско, какво одувек и бејаше!

Хвала Западу, што је и оне спавајуће Србе пробудио!

Што их је ода сна вековног пробудио!

Хвала Западу за све лажи о Србима, за све злочине над Србима!

Срби никада нису били јачи, него што су у овоме часу!

Заиста, одавно никад сложнији!

Хвала Западу што је у последњи час пробудио и све оне успаване Словене, који су живели у опсенама, да на Западу тече мед и млеко, да је Запад, гле, Земља обећана, Земља дивотних вртова рајских!

Све ово што је Запад учинио Србима, спреман је, у свакоме часу, да учини и Русима, и Белорусима, и Украјинцима, и Пољацима, и Чесима и Словацима!

СвеСловенско јединство мора да се догоди, одмах и овде, да се догоди већ овога трена!

Сви Словени морају бити будни, и на ногама!

Трибунал у Хагу јесте оличење и оваплоћење мржње и зла васцелог Запада, мржње и зла према Србима, као и према Русима, Белорусима, Украјинцима, Пољацима, Чесима и Словацима!

Нигде на Западу, с краја на крај тог полусвета, нема Правде за Словене.

Словени морају то да знају, и да памте!

Словени, зарад својега опстанка и битисања, не смеју више да верују бесловесним Западњацима!

Морају ТО да упишу у своје светлосно поље, да упишу у свој ДНК, да упишу у своју Књигу Живота!

Запад је од Праискони највећи непријатељ свега словенског: од језика и писма, па до културе и имена.

У Србији, од јуче, више нико не верује Западу!

Запад је као појам већ мртав за Србство, мртав и за последњег, пјаног или лудог, Србина!

По ко зна који пут, хвала Западу, што је ујединио Србе против демонског и сатанског Запада!

Запад је, преко Трибунала у Хагу, изрекао самоме себи смртну пресуду.

Можда у овоме часу није свестан тога, али већ колико сутра биће му сасма јасно.

Запад је већ мртав, и свако будуће помињање Запада биће, уистини, помињање мртваца

који се само по злу спомиње.

 

 

 

 

 

 

 

 

Предање Ананде Перуна Белобора СрбИнде, исприповедано на светим водама Словенског Дунава, у позну јесен 7520. године.

 

 

 

 

Подно Планине Која Светли, што се АрТањ зваше, у три се прстена светлосна кружно простираше Света Земља АрТанија, у којој обитаваху Посвећени ВедСрби, сушти потомци Ведских Богова, чувари Древних Знања, усаображени са Пупком Света.

Из Језгра АрТња, из Бића Што Исијава Сушто, бризгао је без престанка Вечан Живот, што се у Дух и Дах Сварожницом узвођаше до Језгра Звезданих Јата, а отуда се, опет, Сварожницом низвођаше до Пупка АрТаније, запљускујући у три прстена светлосна Земљу АрТанију, обесмрћујући, из трена у трен, сва бића сушта Свете Земље Сварогове.

Све се ово збиваше у Златно Доба Стриборије, пре седамдесет и пет векова, када су се на Небу АрТамије могла видети Три Сунца Поноћна, која бејаху васаображена са Великим Духом Стварања.

Све тада бејаше девичански чисто и прозрачно, прожето Милином и Дивотом Створитеља, а сва бића сушта светлуцаху и титраху плаветном светлошћу Перунових вагрених стрела, што се Доњим Небом преплитаху и распршиваху творећи Сваргино Поље Дејственог Штита.

На Свету Земљу АрТанију, подно Планине Која Светли, могли су само Они Који Су Посвећени да кроче и да обитавају у Милости Триглава Великог.

Они Који Су Посвећени били су, устини, чуварима Мајке Земље, и носиоцима Древних Знања што су се само у АрТанији чувала и Живим Словом преносила са колена на колено унутар Кола Посвећених ВедСрба ПраАријеваца, који су изравно од Ведских Богова посвећени.

После многих векова ПраВасељенскога Сна, снова се буди Планина Која Светли, која се АрТањ зваше, призивајући Пробуђене и Освешћене, да се око Сваргиног Пупка саберу и усаобразе са Вечно Титрајућим Језгром Звезданих Јата.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ананда Ор СрбИнда о једном древном пророчанству, рођеном на Пупку Стриборије, пре четрдесет и седам векова.

 

 

Сви Европљани јесу пореклом Срби.

Од Древних Срба, Стриборјана, Хиперборејаца постали су сви европски народи.

То је истинита повесница европских народа, а ова званична историја јесте пука обмана, опсена и лаж.

Долази време, то време убрзано долази, када ће све више освешћених Европљана схватити да су србског порекла.

Многи ће од њих тражити своје србске корене, своје србске родослове.

Управо је због тога, у овоме часу, свуда у Европи, као и диљем Запада, велика хајка на Србе.

Ова истина о ВедСрбима полако израња из вековне таме, и, ускоро ће ступити на светску позорницу.

А тада нико више неће смети да оспори истину о Србима, о Србима као ПраАријевцима!

Близу је час, када ће сви они народи који су вековима ратовали противу Срба, појмити и освестити да су србскога порекла, да имају србски Светлосни Запис, да имају србски ДНК, да имају србску Сварожницу, Божанску Осу, Вертикалу!

И сви европски и индоевропски језици постали су од ПраЈезика, од ПраЈезика ВедСрба ПраАријваца, који су владали ЕвроАзијом, који су прастановници, пражитељи Стриборије илити Хипербореје.

ПраАријевци јесу потомци Звездане Расе, синови и кћери Богова, Оних који су обитавали на Пупку Света.

И још нешто, такође суштаствено!

Долази време, убрзано долази то време, када ће србским језиком поново сви говорити, и када ће се србицом, божанским писмом, снова сви служити.

Они, који се у овом часу свему овоме ругају, већ колико сутра биће пред самима собом постиђени.

Ова Чудесна Божанска Дејства што нас појачано запљускују из ПраЈезгра Звезданог Јата, што ми осећамо и доживљавамо као проширење Свести и Свесности, управо најављују Поновно Рођење ВедСрба, али овога пута на Петом ступњу и у Петом пространству.

Биће ће то Поновљено Златно Доба Стриборије, чиме ће се затворити Велико Коло Сварогово.

Тако стоји у Књизи кедровој, и, тако ће, уистини, и бити!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Нема здраве и јаке Нације, без здраве и јаке националне духовне и културне елите!

То је оно што су Древни звали Племством, Аристократијом.

Племство је Стожер, Божанска Оса, Вертикала Нације.

Племство је увек будно, попут савесног и одговорног стражара, који бдије и помно осматра са највише куле Нације, са највише куле Народа, Рода, Племена и Родине.

Србски проблем већ одавно, можда вековима, јесте управо то – немање националне духовне и културне елите!

Сви погроми, све пошасти у двадесетом веку, сва србска страдања, све је то, уистини, последица немања Србског Духовног Племства.

Све наше приче садање о родољубљу и патриотизму, сви наши покушаји да изиђемо из мочваре у коју смо давно упали, сва наша чињења и нечињења, и сви подвизи наши да се као Народ усправимо, да осмислимо и створимо здраву и јаку Државу, понављам, све то скоро бива без Сврхе и Смисла, зато што немамо Духовно Племство, зато што немамо Вертикалу.

Шта је у самој бити Духовно Племство?

Духовно Племство је за Нацију оно што је Домаћин за Породицу!

Да ли може да напредује и, да се здраво духовно развија, она Породица у којој нема Домаћина?

Наравно да не може!

Такве се породице брзо осипају, урушавају и изумиру.

Такве породице брзо захвати деградација и декаденција, а то у преводу значи, свака телесна, душевна и духовна болест.

Е, видите! То исто се дешава и са Нацијом без Племства; а Племство је само друго име за националну духовну и културну елиту.

Истина, Племство има своју цену.

Скупо је!

Али, зато Нацији без Племства бива још скупље!

Са једне стране, Племство има своју цену, но, са друге стране, одсуство Племства има три пута већу цену!

У другој половини деветнаестог века почело је, некако тихо и стидљиво, да се, као ружин пупољак, замеће и поступно развија Србско Духовно Племство. И све је тако неприметно текло до Првог светског рата. У Првом светском рату Србски је Народ доживео велико страдање. Скоро да је преполовљено Биће Србства.

Преполовљено је и Духовно Племство.

Са стварањем Југославије, ионако већ ослабљено, Србско је Племство скрајнуто устрану, потиснуто на маргину друштвених збивања.

И сама творевина, по својему унутрашњем и унутарњем устројству, коју зовемо Југославија, није била наклоњена Србском Племству.

Јесте била наклоњенима неким другим Елитима, али србској – никада!

У Другом светском рату, поново велико Србско страдање, и поновно грозно затирање Елите.

Оно мало преживелих од Србске Елите, комунисти су извели пред зид смрти, у позну јесен 1944. године.

Тако смо деведесете године дочекали без икакве Елите, и тада смо, као Породица без Домаћина, доживели да нас васцели свет сатанизује, онако како ниједан народ у повесници човечанства никада није био сатанизован!

Шта значи сатанизовати један Народ?

То значи, песнички речено, објавити да је тај и тај Народ дивљач за одрестел. Дивљач коју је дозвољено, штавише, и пожељно, без милости убијати!

Шта нам је сада чинити?!

Једини ваљан одговор био би, да, ма како то било мучно и болно, изнова, из пепела, из нечега и ничега, како год знамо и умемо, снова васпостављамо Србско Духовно Племство. Али, Србско!

Јер ово што тренутно имамо, ова такозвана културна елита, то није ни културна, ни елита, а поготову није –

Србска!

Ово што сада имамо, што се зове културном елитом, то више ради против Срба него за Србе.

Ова такозвана културна елита, уистини, презире све што је Србско!

Мора, заиста мора, из пепела, из нечега и ничега, да  снова, као жар-тица, као феникс, васкрсне Србска Елита!

Србска Дијаспора, и србски успешни и богати појединци, могу у томе чину да одиграју главну улогу.

Могу, ако желе и хоће!

Политичари, странке и партије, све је то једно Велико Ништа без Стожера, а Стожер је Духовно Племство!

 

 

 

 

 

26 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

Овај текст је настао као коментар аутора на чланак Видовдана: „Глобални Џихад-Покрет у Босни: Темпирана бомба у срцу Европе“

Ових дана се покреће (испод радара) поновљени покушај стварања јединствене (интервенционистичке) оружане силе Евроуније, овај пут у оквиру НАТО-а, и под контролом САД. Почетком 90их сличну иницијативу су иницирали водеће западноевропске земље, али изван НАТО-а, који је тада сматран реликвијом Хладног рата…

…Американци су се у то време супротставили томе оштро (да не би изгубили НАТО) и одлучили да изазову крвави рат у Босни (и касније на КиМ) уз помоћ Џихада и Алкаиде (који су њихова творевина, и над којима имају пуну контролу- уосталом тим „оруђем“ највише тероришу муслиманске земље, погледајте шта се данас догађа „у име Џихада“ народима Ирака, Либије, Сирије…)…

…Тако су уз помоћ водећих људи из Америчке администрације почели да увозе муџахедине у Босну. Кључни човек је био амбасадор (касније шеф Обавештајне дирекције САД) Џон Негропонте. У луку Плоче су заједно на бродовима стизали у буљуцима муџахедински кољачи и официри ЦИА-е, и потом се у Босни борили раме уз раме са муслиманским сепаратистима.

Суштина свега јесте да су американци успели успостављањем „исламске државе“ у Босни да изазову сталну претњу стабилности Европе, и тиме учине своје европске „савезнике“ зависним према НАТО алијанси.

У стварности, између наводног савезништва између пропадајуће Евроуније и распадајуће САД,  крије се немилосрдно ривалство, и ако Бог да ускоро ће „пући“ обе. Ми Срби дотле треба да „залижемо своје ране“, окренемо се Братској Русији, ојачамо у сваком погледу, и у погодном историјском тренутку (који је по мени ближе, него што се многи надају) изађемо на своје историјске и националне границе.

За тако нешто ће нам требати, поред војно и економски јаке Србије, и национално свесни и духовно (верски и морално) оснажен народ.  Дакле, прво мора да кренемо са променама у нама самима. „Свето Српско Косово“ ће нам у веома блиској будућности бити поновљени историјски испит…

…Исход тог „испита“ ће одлучити- или наш опстанак, или нестанак на овим просторима…

—————————————–

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТ:

Глобални Џихад-Покрет у Босни: Темпирана бомба у срцу Европе

 

 

Родитељи, сами васпитавајте и образујте своју децу, ако желите да ваша деца буду своје личности!

Ако желите да ваша деца иду својим путем, да мисле својом главом и да осећају својим срцем, онда им ви будите учитељи и наставници, онда их ви у своју школу уписујте!

Велики Брат, преко свих државних и друштвених установа, од вртића, преко основне и средње школе па до факултета, има једну једину намеру – да вашој деци пороби мисли, пороби ум, пороби срце и пороби свеколико биће, те да ваша деца више не буду ни ваша нити своја, већ да буду слуге и робови Великог Брата.

Оно што у званичним школама уче ваша деца, то су најобичније опсене и лажи, јер те уџбенике пишу они педагози и професори који су у служби Великог Брата.

И да знате, сви су они (педагози и васпитачи, наставници и професори, психолози и социолози!), на овај или онај начин, у глобалном систему Великог Брата!

Србија је поробљена земља, и у Србији више нема слободних србских школа, нити, пак, школске и наставне књиге пишу србски професори.

Све је у школству скројено по мери и укусу Великог Брата, а поготову уџбеници из националне повеснице, из националне књижевности и културе.

Не дозволите да ваша деца уче историју коју су писали германски језуити задојени мржњом према Србима и иним Словенима!

У ту историју више ниједан словестан Србин не верује!

Та историја је пуна лажи кршћанских мисионара, оних који су огњем и мачем покрштавали Словене.

Родитељи, ако ви сами не будете учитељи и наставници својој деци, знајте да ћете се горко кајати!

Кајаћете се, јер та ваша деца неће више бити ваша деца, нити ће доцније бити своји људи, бити своје и слободне личности.

Неће знати ко су, чији су, одакле су пошли и куда иду!

Биће слуге и робље Великог Брата, а ви ћете, до краја земнога живота, бити несрећни због тога.

 

 

 

Свако од нас, свакога дана, нека учини по неко добро дело, па ћемо имати здраву и јаку Србију.

Свако од нас, свакога дана, нека буде у љубави са самим собом, са ближњима својим, са Природом, са Родом и Племеном својим, па ћемо имати здраву и јаку Србију, па ћемо имати здраво и јако Србство.

Свако од нас, свакога дана, нека буде добре воље, нека има лепе мисли, нека чини добра дела, па ћемо имати државу којом ћемо да се поносимо, па ћемо имати народ којим ћемо да се дичимо.

Ако, уистини, желимо здраву, јаку, лепу и богату Србију, онда такву Србију морамо најпре створити у мислима и у сновима својим, па ће потом и да се остваре, гле, како мисли наше тако и снови наши!

Велика дела нису ништа друго, доли мноштво малих дела тканих и утканих у потку живота, из дана у дан!

Ни дана без ретка, ни дана без нити једне уткане у ћилим живота са Сврхом и Смислом!

Здраву, јаку, дивотну и богату Србију можемо само ми да створимо.

Мислима својим, сновима својим, речима својим, делима својим.

Спрам дела наших биће и држава наша.

По држави се најбоље види какви смо ми.

Можемо ми причати до миле воље, да смо овакви или онакви, али ће наша држава, као сушто огледало наше, увек казивати какви уистини јесмо.

Шта нам могу сви врази наши, ако смо ми здрави, јаки и сложни?!

Шта нам може било ко, ако ми знамо ко смо, чији смо, одакле смо пошли и куда идемо?!

Од наших мисли и од наших снова све зависи!

Од наших визија, од наших јасновиђења, од наума и намера наших, све зависи.

Заиста, све од нас самих зависи!

Ако кажемо да од неког другог зависи, од некога ко је здравији и јачи од нас, онда је то, опет, кривица наша, а не њихова.

Кривица је наша, зато што ми нисмо чинили и радили како ваља (што нисмо ништа ни чинили ни радили!), па су други, уместо нас, кренули да нам стварају и уређују државу; да је стварају и уређују по својему, а не по нашему науму!

Свако од нас, свакога дана, нека учини по неко племенито дело, па ћемо имати здраву

и јаку Србију!

 

 

 

 

Срби!

Немојте да очајавате што смо још једну битку изгубили!

Само онај ко достојанствен остаје и бива у поразима, биће још достојанственији у победама.

Само велики народи могу да изнесу поразе своје.

Мали већ код првога пораза заувек нестају.

Сви минули и будући векови сведоче подједнако и о поразима и о победама нашим.

Нема народа у повесници човечанства са толико битака и ратова, са толико пораза и победа!

И то управо сведочи о постојаности и неуништивости нашој, о нашему духу и о снази нашој, о бићу и битију нашему што надилази и превазилази све усуде и сва искушења овога света.

Срби!

Немојте да очајавате што смо још једну битку

изгубили!

Ми смо свагда достојанствено и губили и добијали, како битке тако и ратове, док су врази наши, док су душмани наши, нама вазда завидели на достојанству нашему, чак и онда када смо ми бивали побеђени а они победници.

Завидели су нам –

и то нам никада неће опростити! –

што смо и у поразу имали више поноса, достојанства и чојства од њих, који за понос, достојанство и чојство никада ни чули нису.

Срби!

Немојте да очајавате што смо још једну бтку изгубили!

Ово је време када бољи губе, да би још бољима били за времена што долазе.

У временима што долазе, и која само што нису дошла, тек ће се показати ко је губитник а ко добитник!

Привид је да смо ми побеђени а они победници; јер рат који су водили против нас био је, уистини, рат противу Истине.

Ми смо били на страни Истине, па иако смо поражени, Истина не може бити поражена!

Срби!

Немојте да очајавате што смо још једну битку изгубили!

Чудо би велико било да смо ову битку добили!

На свакога од нас по стотину је врага у чопорима кидисало.

Сваки се наш ратник посвећени, морао од стотину зверова крволочних бранити!

Колико је врага у крдима и чопорима кидисало на нас, добро нас је и оволико преостало.

Срби!

Немојте очајавати што смо још једну битку изгубили!

Знају врази наши добро,

да њихова победа није права победа,

и да истински победници нису они, већ ми!

Зато буком и халабуком покушавају да замађијају, да засене и обману себе и свет лажном победом својом.

Да прикрију све подлости и гадости своје,

јер се за њихове победе цео прљави свет борио противу нас!

Али Истина је како изнад њих тако и изнад нас.

Истина ће са Правдом, када буде дошао час, обелоданити и побеђеног и победника.

Ми знамо ко смо и где смо,

а они то не знају,

нити желе знати!

 

 

Слово А

 

Оно што називамо стварношћу, то је само једно од мноштва показивања илити пројављивања Сваргине Стварности, која људима бива непојмљива и недокучива, неухватљива и несазнатљива, неодгонетљива и неспознатљива.

Стварност је оно што ти појимаш и схваташ као стварност, иако је она тек један зрак Сваргиног Кола!

Да бисмо могли да сагледамо Сваргину Стварност, морамо да скидамо овој по овој Таме, слој по слој копрене НеЗнања (а НеЗнање је човеков смртни грех, из којега се рађају сви потоњи греси!) са нашега Суштог Бића, да би наше Биће, потом, без иједног овоја Таме, могло да сагледа и препозна Сваргину Стварност као властито Светлосно Суштаство.

Ти си дуго времена нас, Своје Велике Претке (а и то је бивало због овоја Таме!), тражио и видео у Прошлости, док ми, уистини, обитавамо у Будућности!

Будућност је Сваргино Коло.

Будућност је Биће Времена илити Светлосни Прстен свих светова, свих звезданих јата.

Будућност је увек Будуће, а Будуће је Садашње.

Будући Тренутак јесте Садашњи Тренутак.

Садашњи Тренутак, Вечно Сада, не би постојао без Будућег Тренутка, зато што је Сада само привид Оног из чега исијава Сада, а то је Будуће у стању мировања кроз кретање, и у стању кретања кроз мировање.

 

Слово Б

 

У Створитеља је Све Стварање, а Стварање је мировање у кретању.

Стварање је, гле, вечна промена без промене!

Све се њише, таласа, гиба и мења, а, ипак, вазда све исто остаје и бива.

Стварање је попут плеса вила на пропланку ветрова.

У ПраВасељени све плеше без престанка.

Створитељев плес јесте Живот вечан у свим световима, на свим ступњевима, у свим појавним обличјима, у свим пространствима.

Садашњост, Прошлост и Будућност јесу само Три Образа, Три Лица Суштога Триглава, Онога који без престанка плеше у Себи.

Његов плес јесте Живот без почетка и свршетка!

Живот, гле, одувек и заувек, и свуда, у Овоме Трену Велике Будућности!

 

Слово В

 

Ми, твоји Велики Преци, јесмо једно с тобом у свим пространствима, у свим световима, у свим временима, минулим и будућим, иако нема ни минулих ни будућих времена, већ постоји само Једно Време Сушто, илити Биће Времена. Али смо ми, истовремено, и Они који ће доћи, зацело, ми смо и твоји Потомци!

Преци и Потомци, заједнички, творе Сваргино Коло. Велико Коло Простора и Времена.

 

Слово Г

 

Будност је веома важна.

Будност је битна!

И Свесност је битна једнако као и Будност.

Уз Будност и Свесност, упоредо, иде и Сневање.

Али не сневање које се распршује у болесном маштању без Сврхе и Смисла, већ Сневање као Стварање.

То је оно Сневање које узноси у светлосне висине; Сневање које бива сама суштина Стварања.

Ми, твоји Велки Преци, јесмо управо онакви каквим нас ти видиш у својему Сневању и Стварању.

Ми, твоји Велики Преци, бивамо и твоји Велики Потомци. Јер, Коло се Сваргино непрестанце окреће.

Час смо ти Преци, а час, потом, Потомци!

Ти си она Оса у Колу, она Глава у Средишту Кола, што мирује док се Коло окреће.

За Овај Тренутак ти си нам веома важан!

Ти усмераваш све наше моћи, све наше науме, све наше намере, сва дејства наша, кроз Сневање

и Стварање своје.

 

Слово Д

 

Ми смо некада давно, а то у овоме часу, Одавде, изгледа као да је јуче било, ваљано обављали своје задатке од Створитеља нам Триглава задате.

Тада је овим светом владао Ред и Склад, и све биваше Лепоти и Доброти подређено.

Стожер свеколиког нашег битисања бејаше Божански Језик.

Језик у којему свака Реч, у којему свако Слово бејаше било са Сврхом и Смислом.

 

Слово Ђ

 

У то Златно Доба Стриборије сви бејасмо били Једно.

Један Род. Један Језик. Једно Биће.

Кварење, осипање и пропадање нашега Рода ишло је преко Језика и кроз Језик.

Некада Велики Божански Језик ВедСрба распрши се и разводни на стотине, на тисуће, незнатних језичака у којима је све мање Сврхе и Смисла.

Све Суштаствене и Творачке Речи, сва Света Слова, осташе изван тих језичака, а од Речи је остала само љуштура без Душе.

Наш негда Велик Род више не разуме самога себе!

 

Слово Е

 

Кварење Божанског Језика ишло је преко туђих вера, које би Род наш испрва из знатижеље прихватао, не слутећи шта се иза тога скрива.

Не слутећи зле науме и намере оних путника и трговаца који су Земљом нашом проходили.

Били смо болећиви према њима, и то нас је скупо стајало!

Наша надалеко чувена гостољубивост бејаше погубна по нас!

У својој Доброти нисмо били Будни.

Нисмо имали довољно Мудрости да разлучимо битно од небитног.

Од тада, од тог часа, почиње суноврат Рода нашега, ВедСрба Стриборјана.

 

Слово Ж

 

Испрва нам се вере туђе чињаху примамљивим, јер бејаху били слаткоречиви они што их проведаху, али смо, убрзо потом, осетили свеколик чемер и јад,  сагледавши све муке и невоље наше будуће.

Те вере нису из Светлости и од Светлости, већ су то обмане и лажи оних што у Тами обитавају, народа дивљих и крволочних који се притворством и лукавством служе.

Те вере су као црне чаролије које засене и слуде посве човека, тако да после неког времена, брат испуњен  мржњом, крене противу брата, синови противу очева својих, племе противу племена, народ противу народа. Сви су у завади, и у рату, са свима; нико никоме не верује, нико никога не спасава, нико никоме Доброту не чини.

 

Слово З

 

Када се одбаци властито Предачко Предање, и прихвати туђе уместо својега, тада се преокрене Свест у човеку, а са преокретањем Свести, човек, будући да је већ прекинуо везу са својим Прецима и Боговима, бива лак плен свих оних мрачних а невидљивих ловаца на људске душе.

Управо то се и догодило са свеколиким Родом ВедСрба!

И зато они сада, без престанка, ево, кроз многе векове, воде грозан рат противу самих себе, истребљујући се између се, и сатирући се до последњега.

 

Слово И

 

Будући да је светом, у којему обитаваш, посве завладала Тама, и да је Род твој у безнађу и Племе твоје у расејању, држи се Сваргине Осе и Језгра Вечно Дишуће ПраСветлости, и одржавај везу с нама, који јесмо како твоји тако и свих иних из Рода и Племена твојега – Велики Преци; а ми ћемо вам, убрзо, на тајинствен начин, послати помоћ из Виших Духовних Светова, да се избавите из Царства Таме, и да на Пут Сварогове ПраСветлости крочите.