3 децембар 2012, СРБСКИ ЖУРНАЛ

Пише: Миодраг Новаковић

ПОВОДОМ ВАШЕГ ПОКУШАЈА ГРУБОГ МЕШАЊА У УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ НАШЕГ СКРОМНОГ ПАТРИОТСКОГ МЕДИЈА (ОРИГИНАЛНА КОПИЈА ВАШЕГ ПИСМА У НАСТАВКУ)- ОДГОВОРАМ ВАМ У СВОЈЕ ЛИЧНО ИМЕ, КАО ОСНИВАЧ И ВЛАСНИК  БЛОГА „ФБР МОНИТОР“, НА ЧИЈЕ ДЕЛОВАЊЕ И УЛОГУ У РАЗБИЈАЊУ (ПРО)РЕЖИМСКОГ И (ПРО)ЗАПАДНОГ МЕДИЈСКОГ МРАКА НАД СРБИЈОМ, САМ ИНАЧЕ ВЕОМА ПОНОСАН…(Напомена- у, по вама спорни текст, сам додао ваш одговор редакцији Србина.инфо, у складу са Законом  о информисању Србије- пензионер Миодраг Новаковић)

ПИСМО РЕДАКЦИЈИ „МОНИТОРА“ ПРОДУЦЕНТА ИНСАЈДЕРА М. ЧВОРОВИЋА:

Postovani,
molimo vas da uklonite text sa vaseg portala, jer nista od napisanog ne
odgovara istini :
http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2012/12/02/%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D1%80-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D1%83-%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF/

miodrag cvorovic
producent emisije Insajder

Poruka koju ste primili moze da sadrzi licni stav koji nije stav B92, ukoliko to nije naglaseno. Ako ste je primili greskom, molimo vas da je obrisete. Skrecemo paznju da je kompletna prepiska mejlom vlasnistvo B92.
The message you have received may contain a personal view which is not the view of B92, unless specified otherwise. If you have received the message by mistake, please delete it. Take note that the entire e-mail correspondence is owned by B92.

Г. Чворовићу,

А зашто бих ја требао да вам верујем да ништа од написаног није истина? Досадашњи рекорд вашег медијског деловања неоспорно упућује на тачност свих навода ауторке М. Крстић из Србин(а).инфо.

Моје је лично убеђење (које верујем дели и већина грађана Србије) јесте да је Б92 ништа мање него обична пропагандна машина „евроатлантских колонизатора“, а ваш „Инсајдер“ ударна медијска песница „евроатлантске“ Европе и САД на територији републике Србије.

Већина ваших емисија и других медијских материјала одишу нетрпељивошћу према Српској нацији (чије гостопримство нажалост још увек уживате), према православљу, а нарочито према родољубивим покретима и истакнутим појединцима- које нештедимице частите тешким увредама, за које би у нормалној и правној држави давно одговарали пред редовним судом.

Ваши медијски извештаји, нарочито везано за ове горње теме, су све само не објективни. Бавио сам се анализом више ваших радова, и уочио сам да ако не садрже лажне информације, онда се баве манипулацијом полу-истина, намерним искривљивањем (дозирањем и темпирањем) чињеничног стања, и осталим видовима медијске манипулације, на којима би чак и Гебелс могао да вам завиди.

Једноставно. ваше извештавање по питању наших националних интереса, дешавања на Космету, православља и патриотизма је систематски необјективно!

Тренутно имате срећу да су у Србији на власти они који имају заједничке „спонзоре“ као и ви. Наравно, последњи догађаји упућују да ће се то веома брзо променити. Можда вас управо зато и хвата паника?

Ваше обраћање нашем скромном и аматерском медију, управо на најбољи начин и илуструје наводе из (по вама спорног текста ауторке Крстић) чланка, који смо ми преузели са нашег братског медија Србин.инфо- а које ви покушавате да „уклоните“ на овај „комесарски“ начин, очигледно плашећи се суда Српске јавности, у чије име тако безочно „делујете“.

Обраћање ваше колегинице Бранкице Станковић редакцији Србин(а).инфо, које одише примитивизмом, приземним увредама, попут називања наших колега уредника „болесницима“, а њихов медиј „бедним“ (који свакако јесте скроман, јер иза њега не стоје неки „тајни фондови“- као иза Б92 који је примарно финансиран прљавим америчким новцем још од времена западно-режираног пуча против Милошевића?)- много више говори о вама самима, него о нашим колегама.

Верујем да ћете и нас частити сличним примитивним изразима након овог мог писма (и вероватно претњама), али ја ћу вас разумети, јер у страху је „дугачак језик“.

На крају да одговорим и на ваш захтев да уклоним- по вама спорни текст Србин(а).инфо- то ми наравно не пада на памет, јер са свим њиховим наводима се лично слажем, и чак сматрам да су у оценама ваших (непријатељских) активности били исувише благи.

И још један савет, не бих вам саветовао да много машете тим вашим судским „мачем“, јер тај мач има две оштрице- и када у Србији ускоро заживи правна држава, готово је сигурно да ћете се међу првима наћи на његовом удару…

Власник блога, Миодраг Новаковић

————————————————-

ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:

Одговор Инсајдеру – Оснивач Србин.инфо: Тужите ме, хапсите ме, судите ми…

ОТКРИВАМО: “Инсајдер” креће у хајку на патриотске организације и медије! (У прилогу реакција “Инсајдера”)

КОМЕНТАР УРЕДНИКА НА „(НЕ)ПАТРИОТСКУ ПРИЧУ“ И РЕАКЦИЈУ Г. МАТИЋА ПОВОДОМ ЧЛАНКА У ПРАВДИ…

ДОКАЗИ: ПЛАЋЕНИ ЗАПАДНИ АГЕНТИ ИЗ БЕОГРАДА…

Спасојe Јовановић, магистар ТВ монтаже – Тијанић је срозао РТС на копију Б92

СРБИ НА ОКУП: Саопштење поводом емитовања последње епизоде „Инсајдер“ на ТВ Б92

Предузећа са КиМ најављују тужбу против ТВ Б92 – Веран Матић: У Србији нема цензуре, нећемо скинути серијал „Патриотска прича“

Правда – Хашим Тачи финансира Б92?

Бркић – Непатриотска телевизија Б92

Заточеници савести због истине о Космету

Борис Алексић: „Патриотска пљачка“ у режији Сорошеве мафије

О д з в а њ а м…

То је једини осјећај који познајем сад

Он брише све друге осјете

разграђује способност за покрет

и оставља утисак мира

Тај мир то је само за око посматрача

Све што остаје иза тог површног утиска

То је моје…

Одзвањање није безнађе…

Заправо тек га откривам

Можда је карта за други

Неки други свијет

Отварач један једини на свијету

За давно забрављену кутију

Прво се пробудим и чујем га осјетим

Неописив је осјећај одзвањања

Није бол али боли

Тежак је као гвожђе

Само покрет га поништава

Ако га надвлада

Примењујем разне психолошке технике

Прихватам га волим

Пишем му писмо као да је биће

И не знам како деси се покрет

Разбије га и почиње дан

После тог све је историја

У одсудним тренуцима, Божански Редитељ свакоме од нас одабере најбољу улогу.

У судбоносним тренуцима, Велики Дух Стварања свакога од нас постави на право место.

Оно што важи за појединце, то исто, само мало другачије, важи и за народе.

Сви смо ми, истовремено, одговорни како за себе тако и за све ине.

Свако је од нас свакоме спаситељ у Спаситељу.

Свако од нас свакога спасава себе спасавајући!

Ово је Време кад престаје Време.

После овог Времена, гле, Времена неће бити!

Немање Времена јесте Вечност.

Свако је од нас увек на Правоме Месту.

Тамо где ниси, и није требало да будеш.

У одсудним тренуцима, ма где да се затекнеш, веруј, и памти, да си се затекао на Правоме Месту.

За тебе на Правоме Месту!

Било које друго место, ма да ти се чини и да је пуно боље од Твојега Места, уверен буди, да то није Твоје Место!

Твоје је Место тамо где већ јеси.

Ако покушаш да побегнеш са Својега Места, да би се негде другде спасао, знај да ћеш страдати.

Од чега бежиш томе у загрљај хиташ!

Нема бежања по Обзорници, већ само узлажење по Усправници.

Ни лево ни десно, ни напред ни назад, но само Горе, и Навише!

У судбоносним тренуцима, највише што можеш да учиниш и за себе и за ближње своје, јесте да прошириш што више можеш Поље Свести и Свесности, и да се, без мисли иједне, посве предаш и препустиш Створитељу, Богу и Родитељу својему!

Само тада, и тако, можеш спасити и себе и ближње.

У страху су и у расулу сви србомрзачки медији, све србомрзачке невладине организиције, и сви ини изроди који су годинама радили на сатанизацији Срба!

Велики је страх захватио све оне који су сви ових минулих година ширили говор мржње, сејали зло по Србији, јер слуте и осећају да је дошло време жетве.

То што сада покушавају да учине, да направе некакав Инсајдер, у којем ће, тобож, вас, србске родољубе и патриоте, представити као простаке и дивљаке, као варваре, вандале и хулигане, верујте, да ће се све то само њима о главу обити!

Они нити виде, нити, пак, схватају, да ништа више није исто; да ништа више није исто оно што је било исто пре само месец дана!

Свет се убрзано мења, све се убрзано мења, а они и даље обитавају у виртуалном и декадентном свету, који се, ево, већ пред нама руши.

Њихови медији више немају никаквог утицаја на пробуђени и освешћени Народ.

Они су људи прошлости, и све што још могу да учине јесте да убрзају свој нестанак.

Они то управо овим Инсајдером и чине.

Они су преплашени, збуњени, слуђени и у расулу.

Не бојте се сенки и утвара!

Дозволите им да сами себе поједу и пониште.

Њихово време је већ истекло, само што их Велики Брат још о томе није обавестио.

Србски родољуби, ви сте стена, а они су трска на ветру!

Не размишљајте о њима, не распршујте улудо своју животну енергију, јер вам је та енергија потребна за нека преча посла.

ПРОГЛАС ЈАВНОСТИ ПОВОДОМ ВЕЛЕИЗДАЈЕ У ЗЕМЉИ…

—————————————
СВЕ ОПОЗИЦИОНЕ ПАТРИОТСКЕ ГРУПЕ И ПОКРЕТИ, И ЊИХОВИ ЛИДЕРИ, У ЗЕМЉИ СУ САДА ВЕЋ ЈЕДИНСТВЕНИ У ОЦЕНИ ДА МОРА ДА СЕ СПРЕЧИ ПО СВАКУ ЦЕНУ, УСПОСТАВЉАЊЕ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ НА ЈУГУ И СРБИЈЕ НА СЕВЕРУ. ТО ЈЕ САДА ВЕЋ ПИТАЊЕ ОПСТАНКА НАЦИЈЕ, И АКО БОГ ДА СВИ ЋЕ ЗАЈЕДНО И НАСТУПИТИ НА ВЕЛИКОМ ПРОТЕСТУ 10 ДЕЦЕМБРА У БЕОГРАДУ…
——————————————

У том смислу ја сам „реактивирао“ мој проглас поводом сличне велеиздаје Бориса Тадића, из фебруара ове године… Једино сам овде променио имена „актера“, пошто се ради о готово истоветном sсценарију издаје. Овај проглас по мени има много већи значај (односно потребан одзив на њега), јер напад на Уставни поредак државе Србије (у виду успостављања државне границе према Косову и Метохији) који данас спроводи издајнички трио: Николић, Вучић и Дачић- ако дозволимо да заживи, ће имати погубне последице за опстанак наше нације. Ово што се дешава данас у Србији је „дефакто“ питање „Живота или Смрти“, за целу Српску нацију!!!

Оснивач ФБР медијске групе: Миодраг Новаковић

Ако ми не поштујемо сами себе, зашто би нас било ко поштовао!

Ако смо изабрали да живимо без достојанства, поноса и слободе, што се онда жалимо на оне који нам заврћу уши и лупају чврге!?

Порука из Хага јесте веома јасна: Срби су народ без и једног јединог зрна части, па им се све може чинити.

Што год да им чинимо, они ће, свеједно, да ћуте и трпе.

Никада се Срби неће побунити, никада се на устанак дићи, никада на силу неће одговорити силом.

Тако нас виде, и тако нам суде.

И после свега тога, после свих понижења, после свих подсмеха, ругања и спрдања са нама, наши државници, наши политичари, и даље причају несувисле приче о Европској унији.

Заиста, тако нам и треба!

Поједини наши вајни државници иду толико далеко у својој самопонизности, у својему најјаднијему јаду, да јавно, са званичног места, изјављују како нам, ето, нема живота без оних који су нас до скота понизили, без оних који су нас на пасја уста извређали, без оних који су се намерили да нас, на све могуће и немогуће начине, сатру и затру!

Благо нама, и благо нашим вајним политичарима!

Нико нам није крив; за све смо сами криви.

Можемо и даље да причамо несувисле приче, да се вајкамо и жалимо, да се правдамо на овај или онај начин, али, после свега, јасно је, да нешто није у реду са нама, да ми самима себи не ваљамо, па што би онда неко други ваљао нама?!

Зашто да нас било ко поштује, ако ми сами себе не поштујемо?!

У сваком трену да распознаш и разлучиш Битно од

Небитног.

Биће од Небића, Живот од Неживота, Суштаство од

Несуштаства.

Да распознаш, препознаш, схватиш и освестиш!

 У сваком трену, у Овом Трену.

 Време истиче, Време је већ истекло.

Немаш више Времена за небитне ствари!

Све небитне ствари већ су иза тебе,

већ су далека прошлост

која се никада ни догодила није.

Буди Будан, буди Сабран, буди Свестан!

Битно је само Једно.

Заиста, Битно има само Једно Име, а то име јесте Овај

Тренутак!

Ти увек и вазда Буди, Овде и Сада.

Буди у Бићу, Буди у Суштаству!

Нема ничег вреднијег од Овог Тренутка.

Овај Тренутак јесте Живи Бог!

Живи Бог у теби Јесте.

Сиђи у најдубље Дубине својега Бића,

да се са Живим Богом сретнеш!

Да Будете Једно, Живи Бог и Ти.

Најдубље Дубине јесу Највише Висине.

Што дубље силазиш, све се више успињеш.

Када до самога Дна сиђеш, знај да си у Највише Небо

успео, и, да већ Јеси, гле,

 Сушти од Суштога!

Све је, заиста, Све, гле,

Само Једно Духовно Биће!

Сва бића на Земљи,

сва бића у Лучезарном

Прстену Сунчевом,

сва бића тајинствена из свију звезданих јата,

и сва бића ина у свим световима –

никада појмљеним и никада схватљивим –

 јесу Само Једно Духовно Биће.

И То Само Једно Биће Суштаства

 плеше без престанка;

трепери,

дрхтури,

титра,

зрцали

и љеска;

творећи вечно изнова Себе;

творећи из Себе

 Унутар Себе

снова Сушто Себе

у Себи Суштоме.

Све је, заиста,Све, гле,

Само Једно Духовно Биће!

И То Само Једно Духовно Биће

јесте Створитељ,

Творац и Стваралац,

Отац и Мајка,

Дух и Суштаство.

Све је, заиста, Све, гле,

Само Једно Духовно Биће!

И ми, Сва Бића –

понаособ и у скупинама,

 у ројевима и у јатима,

у најмањим множинама

и у највећим мноштвима,

бивамо То Биће,

Једно и Сушто;

 бивамо Творац, Створитељ и Бог,

а да не знамо

(О, како да знамо!?),

већ само негда,

 у часима неким,

тек издалека,

са страхом и зебњом –

чини нам се! –

као

да слутимо То!

пише: Миша Матић

Не зна Младен тачан број привођења и саслушања у народној милицији, Озни, Удби… Није водио евиденцију свог страдања. Водили су је они који га чинили страдалником. Први пут су га испитивали крајем `44. Тада је, представљајући се као избеглица из Босне стигао у Пироман, родно место његових предака, са конвојем совјетских војника. Када је његов отац 14. октобра ослободио Крушевац од Немаца, није био ни свестан да ће му мајка Веселинка бити ухапшена, а отац Драгутин гоњен од совјетских и домаћих бандита, још од истог поподнева.  Када се то десило, морао је у Пироман. Никад није био у том селу близу Обреновца. Рођен је у Котору, где му је отац био на служби. Стричеви су му живели у Пироману.

Мајка Веселинка је остала у Крушевачком затвору две године. Била је жена пуковника Драгутина Кесеровића. Две године робије је била казна за то дело. Са 15 година није био сигуран колика казна предвиђена њему као сину, па је кренуо ускачући у воз са онима који су му гонили оца према Дрини и Босанској голготи. Стигао је у Пироман. Тада су га први пут испитивали. О оцу, наравно. Није знао где је његов отац, није знао где му је брат, ни сестре. Неко их је чувао у околини Крушевца, још је тад било добрих људи, да децу пуковника Драгутина и утамничене Веселинке, сачувају од освете. То су биле породице бораца Расинског корпуса.

У Пироману су му забранили да учи школу у оближњем Убу. Рекоше му нови властордшци да се нису борили, да би се четничка деца школовала. За брата Ђорђа и сестре Верицу, Наду и Милену је успео коју годину касније да замоли једног од комшија који је припадао црвеним победницима. Тај је рекао да се он деци не свети и да могу да добију место у школском интернату. Било је људи и међу њима, мада то није била већина и то није био пожељан модел понашања. Али да није било тако не би од поражених и од савезника изданих, остао ни камен, а камоли дете.

пуковник Драгутин Кесеровић (1896-1945)

Драгутина, оца петоро деце, осудили су на смрт после такозваног судског процеса против „политичког и војног руководства организације Драже Михаиловића“, у коме је суђено и осуђено свих двадесетпеторо оптужених и који је трајао од суботе 28. јула до понедељка 6. августа. Укупно 10 дана, радили су и недељом. Ако се изузму, први дан када је тужилац Милош Минић, самозвани потпуковник, поднео оптужницу и осми дан када је Минић читао завршну реч, остаје да је за доказивање кривице и одбрану пред већем самозваног потпуковника Михаила  Ђорђевића, остало осам дана. Када би се то поделило на број оптужених, произилази да је мање од једног дана трајало доказивање кривице и одбрана за по троје оптужених. Одбрану су чиила четири адвоката, што говори да је сваки од адвоката бранио бар шест оптужених. Опонашање овакве правде, траје до дана данашњег. Данашњем правосуђу треба 6 година да у ванпарничном поступку рехабилитације генерала Драгољуба Драже Михаиловића, прогласи мртвим генерала Михаиловића и то са нетачним даном смрти. Тај поступак улази у седму годину свог постојања. Мањи је број дана требао да се утврди кривица за 25 људи, од којих је 7 осуђено на смрт, него година да се утврди само датум смрти човека који је убијен од стране власти по судској пресуди.

Драгутин Кесеровић је убијен 14. августа 1945. на непознат начин и на непознатој локацији, негде у Београду. Највероватније заједно са Војиславом Лукачевићем, Војином Војиновићем, Бранком Гашпаревићем Гаром, Јованом Грковићем, Момиром Петровићем и Антуном Шварцом. Најчешће се као стратиште помиње београдско Центарално гробље.

Младен је одслужио војску, као војник  ЈНА. Служио је 3 године. Војни суд те војске осудио је његовог оца Драгутина на смрт стрељањем, на трајни губитак свих политичких и појединих грађанских права. Младену нису одузимали права судским путем. Њему су грађанска права одређивали и дозирали преко комитета и месног одбора партије на власти, а посредством милиционера или Удбиних доушника, према прилици и потреби.  Онима који су били само средство Младен никад није замерао. Рачунао је да су и они ипак људи иако су средства. Ни онда када су му долазили на врата и хвалисавим и претећим гласом говорили како су били део стрељачког строја који је окончао живот његовог оца. Радили су свој посао. Нису никада говорили о месту на ком су извршавали казну над командантом Расинске групе корпуса. Хвалили су се злочином. Прилазили су му и на улици и кафани, како би се похвалили унижавањем четничког сина, пред публиком расположеном да снагом масе сможди униженог појединца. Покушавали су да испровоцирају сина, како би се светили зарад оца. Младен није тражио рехабилитацију за свог оца. Још увек нема од кога. Од комунистичког идеолошког потомства неће. Не зна ни начин уморства свог оца. Сведока нема. Нема ни доказа. Чак ни записника са извршења казне. Није записао адресе оних који су се представљали као убице и хвалили убиством. Зар такве да зове за сведоке?

Београд, 30. новембар 2012.