Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
СИМОВИЋ: Човечанство је поробљено незнањем!
Човечанство је поробљено незнањем!
Драган Симовић
Људи су одувек били поробљавани незнањем.
Сваки човек, сваки народ, жртва је својега незнања.
Незнање влада светом.
Незнање је родитељ свих брига и страхова, свих зала и ратова.
Незнање је највећи грех, јер се из незнања сви греси рађају!
Поручују нам, кроз векове, ведски мудраци.
Из незнања се свако зло, и сваки злочин, вазда изнова рађа.
Незнање од човека, божанског бића, твори бесловесног скота.
Много пре физичког поробљавања, људи бивају властитим незнањем поробљени.
Физичко поробљавање јесте само последица умног и духовног поробљавања.
Свим владарима из сенке, а то су људи лажи и људи зла, одговара опште, свечовечанско незнање.
Што веће незнање, све лакше владање људима незнања.
Незнање сви користе, сви употребљавају и сви листом злоупотребљавају!
Незнање користе, уистини, не само световни владари, него још чешће и више духовни владари!
У свету је одувек бивало религија које су нагласак стављале на незнању, како појединаца тако и народа.
Има религија које се и буквално удружују са идеологијама зла, да би заједнички, здружени и уједињени, поробили сваког човека понаособ, као и свеколико човечанство.
Ништа у свету одавно није онако како нам се приказује, како нам се привиђа и причињава.
Само Божанско Знање може да нас изведе на Пропланак Светлости, на Пропланак Живота Вечнога!
А то Божанско Знање нигде се у свету не предаје, нигде се у свету не учи и не стиче, већ се до њега долази само Унутарњим Путем Светлости, кроз властито Срце, кроз властито Божанско Биће и Битије!
Има оних који кажу, да се са тим Знањем долази у овај свет и одлази са овога света, у неке више духовне светове.
Моје ми Сушто Биће казује, да су они у праву!
Почнимо од тога, да нећемо више да гледамо србомрзачке телевизије…
Драган Симовић
Слога међу србским родољубима!
Наравно, да смо сви ми различити: различите поетике,
различити поглед на свет, различита појимања и
различита схватања и виђења.
Али, те и такве разлике морају да нас обогаћују и
оплемењују!
Те разлике не смеју да буду ни повод ни разлог за наше
међусобице, за сукобе, распре и свађе!
Зашто ово пишем?
Пишем зато што сам, у последње време, запазио на
овој србској мрежи, како се србски родољуби и србски
патриоте између се препуцавају и прегоне, најчешће
ниокошта.
То, управо то, и прижељкују наши душмани!
Наши душмани су тако лукави, да би и два око у глави
завадили.
А ви им, свесно или несвесно, идете на руку.
Има још један разлог ваших међусобица, ваших сукоба.
Против Срба се већ одавно води тајни, подмукли,
потуљени рат.
Ако сте читали Светозара Радишића, онда схватате о
чему вам приповедам!
Тајни илити окултни, магијски, парапсихолошки и
сваке врсте специјални рат, јесте опаснији и страшнији
од класичног, видљивог рата!
Ту једном народу не помаже ни снага, ни војска, ни
полиција, већ само висока свест!
Дакле, висока свест у свим областима, на свим пољима
бивствовања!
Овај тајни рат, јесте, уистини, умни рат!
Такав рат се води преко културе, преко језика и писма,
преко медија, преко филма, преко свих средстава
пропаганде.
Није на нама да се вајкамо, жалимо и кукамо како нам
и извана и изнутра чине то што нам чине!
На нама је да створимо енергетски, ментални, умни и
духовни штит, те да се њихови магијски зраци одбијају
од нашег штита и врате њима!
Почнимо од тога, да нећемо више да гледамо
србомрзачке телевизије, да нећемо више да читамо
србомрзачке новине и часописе, да нећемо више
да преузимамо њихову србомрзачку културу илити
декадeнтну културу!
Да нећемо више ништа њихово!
И гле чуда!
У трену ће се распршити све њихове лажне моћи!
Распршиће се као повесма магле на ветру понад горја.
Стога, на концу, и поручујем:
Србски родољуби, будите мудрији од својих
подмуклих непријатеља!
Победите их њиховим оружјем!
СИМОВИЋ: Јачати Дух Родољубља!
Једно песничко виђење
Јачати Дух Родољубља!
Драган Симовић
Дух Родољубља јесте будућност Србије!
Јачати, из дана у дан, самосвест и самопознање, јачати и снажити Дух Родољубља!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет не сме више да се повлачи пред невладиним организацијама, чији је задатак разбијање Србије и уништење Србства!
Већину невладиних организација у Србији чине страни обавештајци и плаћеници.
Дошао је час, кад Истина мора, гласно и јасно, јавно да се каже!
Да се зна ко је ко у Србији, и ко за кога ради, и зашто ради то што ради!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да буде и културни и интелектуални и духовни стожер Србства и Србије!
Бити Родољуб, значи љубити, и бранити Род како, извана тако и изнутра.
Бити Родољуб, значи жртвовати се за Род, на свим пољима, како по хоризонтали тако и по вертикали.
Бити Родољуб, значи бити на бранику Рода и Родине.
Бити Родољуб, заиста јесте велика част!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да буде и изван и изнад сваке владе, сваке власти, сваке странке, сваке политике!
Данас је у Србији, уистини, Народ једина опозиција власти.
Народ је једина истинска опозиција власти, док све друге, назови опозиције, само глуме опозицију!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора бити управо тај Глас Пробуђеног Народа!
Пробуђени Србски Народ јесте, као што већ рекох, једина истинска опозиција свакој власти у Србији.
Алтернативни медији морају бити јавно гласило Србског Родољубивог и Патриотског Покрета!
У времену које долази, и које је већ дошло, алтернативни ће медији бивати све снажнији и све моћнији, док ће, на другој страни, из часа у час, све више слабити утицај србомрзачких медија.
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да освоји медијски простор у Србији!
За ту су идеју Србском Родољубивом и Патриотском Покрету потребна материјална средства.
Стога предлажем, свим словесним и освешћеним Србима и Србкињама, диљем и широм света, да новчано, колико ко може, припомогну Србски Родољубиви и Патриотски Покрет.
Да би Србски Родољубиви и Патриотски Покрет ваљано обављао своју мисију, он мора да има своја јавна гласила, од дневних новина до телевизије.
Преко тих јавних гласила, Србски Родољубиви и Патриотски Покрет прећи ће из дефанзиве у офанзиву!
Нема више повлачења, нема више повратка на старо!
„МИ НЕ ЖЕЛИМО ДА БУДЕМО СЕЧЕНИ НА КОМАДЕ“- интервју фбр уредника М. Новаковића Гласу Русије
Ми не желимо да будемо сечени на комаде
|
Тимур Блохин, ГЛАС РУСИЈЕ
|
26.09.2012, 19:31
|
|
|
© Flickr.com/MildlyDiverting/cc-by-nc-sa 3.0
|
Сада када је за случај црне трансплантологије на Косову поново прикована пажња како јавности, тако и многобројних истражитељских структура, чини се важним да се вратимо ономе од чега је све почело – тајном реферату УНМИК-а који је 2004. године био представљен тадашњем Главном тужиоцу Међународног трибунала за бившу Југославију Карли дел Понте.
У документу стоји да је током 1999. године од сто до 300 становника Косова било отето, пребачено на север Албаније, између осталог у злогласну Жуту кућу, где су им радили нелегалне операције. Фотокопије овог реферата, заснованог на изјавама сведока, појавиле су се у српским медијима 2010. године, на енглеском језику. Тада га је главни уредник интернет-издања Србски ФБ Репортер Миодраг Новаковић превео на српски и преузели су га патриотски сајтови, мада званични медији су игнорисали документ, као уосталом и званична лица. Сада, враћајући се том реферату, чије је многе ставове потврдио и Дик Марти, поставља се разложно питање: зашто се процес активизирао тек последњих година, зашто је била сасвим изгубљена прва половина 2000-их, пропуштено драгоцено време…
Уз љубазну дозволу господина Новаковића, објављујемо неке фрагменте:
Очевидац који је учествовао најмање у пет транспортовања заробљеника са Косова у Жуту кућу на северу Албаније сећа се:
Срби су стално питали где их водимо. Стражари који су били позади са њима, стално су их „ућуткивали“. Казали су им да ућуте или ће их пребити- „Водимо вас да сечете дрва и радите на сеоском газдинству.“ (био је одговор). У Призрену нам је наређено да не смемо да бијемо заробљенике, већ да их третирамо добро. То је за мене било први пут да чујем тако нешто, и изненадило ме је, пошто нам је увек пре тога било дозвољено да их пребијамо (Србе) и да им ломимо руке и ноге како нам се прохте. Следећег дана смо их одвезли (заробљене Србе) у кућу југозападно од Бурела, у Фуше Крује. Пре тога смо предали једном доктору торбу са црном фасциклом, мислим да су ту били неки документи. Након тога, приликом свих испорука смо предавали „докторима“ акт-ташне или фасцикле са пратећим документима, који су долазили заједно са заробљеницима које смо испоручивали. Када смо стигли била је ноћ, и већ је неколико типова чекало на нас. Тамо је био један Албански доктор: Ђамил, он је „прегледао“ заробљене Србе, посебно је загледао област абдомена, и пропитивао нас да ли смо их тукли.
У мају или почетком јуна 2000. године сведок је превозио око 20 жена из Источне Европе и бивших совјетских република.
Сведок се присећа да камион није имао прозоре и готово непостојећу вентилацију, тако да када су отворили задња врата, неколико девојака су биле без свести, скоро угушене, тако да су морали да их изнесу из камиона. Ту су искрцали камион. Пет жена су биле издвојене из групе и одвежене у ноторну (жуту) „кућу“ јужно од Бурела. Сведок је потом изјавио да је касније добио задатак да прати возило, у коме су транспортовани делови људских тела и унутрашњи органи, до аеродрома Ринас код Тиране.
У каквом је страху пред црним трансплантолозима живело српско становништво, сведочи сећање о томе како је Албанац возио мушкарца и жену:
Трећа испорука је била пролеће 2000. Поново сам се нашао у Бурелу, где сам преузео двоје Срба, мушкарца и жену. Срби су били очајни и уплашени. У једном моменту мушкарац нас је молио да их убијемо одмах по кратком поступку, „Ми не желимо да будемо сечени на комаде,“ говорио нам је. Одвезли смо их у исту „кућу“ јужно од Бурела.
А ево како су припремали жртве „за клање“.
Ц“ ми је казао да су многи Срби били довођени високо у планине „да би им се поправила крвна слика“. Давана им је добра храна, имали су интензиван активности радећи на фармама и секући дрва. После неког времена, када би стигле поруџбине за људске органе, одводили су их у Бурел где су „чекали“ на „операцију“! „Ц“ је казао да су од првих двоје Срба „узели“ само два бубрега, и потом их убили.
Аутор превода, истраживач случајева црне трансплантологије и главни уредник Српског ФБР Репортера Миодраг Новаковић одговорао је на питања Гласа Русије:
Господине Новаковићу, у свом чланку пишете: Оно што практично чини Хашки трибунал (тужилаштво) саучесником у овом монструозном злочину над отетим Србима јесте чињеница да су у време писања овог извештаја, према поузданим изворима у Албанији још увек постојали живи Српски заточеници. Хашки трибунал и НАТО окупатори не само да нису ништа учинили да их ослободе, већ су суспендовали ову истрагу, да би потом накнадно у трибуналу уништили и све форензичке доказе прикупљене са локације Бурел… Молим вас, објасните каква је улога међународног фактора у истрази злочина црних трансплантолога.
„У току својих истраживања ове теме прочитао сам стотине, ако не и хиљаде страница писаног материјала, из више десетина разних извора. Jедан број тих, по мени, кредибилних извора, управо и потврђује тај пасус који сте издвојили из мог чланка. Навешћу само неке:
Београдски медији: РТС, Вечерње новости, Б92, Прес и други су током 2008 објавили извештаје српских државних органа који су још током 2001 године доставили међународним органима из Унмика, Кфор-а и Хашког трибунала, прецизне информације о око 300 киднапованих Срба који су по завршетку илегалног НАТО рата против Jугославије транспортовани на север Албаније и тамо били убијани, њихови органи насилно вађени и продавани на црном тржишту широм света.
У свом интервјуу РТС-у марту 2008, тадашњи шеф координационог тима Србије за Косово, Небојша Човић је изјавио да је Карли дел Понте, тужитељки Хашког трибунала доставио детаљне мапе са локацијама на којима су држани киднаповани Срби на северу Косова и у Албанији. Ове информације су биле резултат истраге Српских истражних органа. Те наводе су потврдили и тадашњи шеф Српског истражног тима Милорад Пејчиновић, као и шеф војне службе безбедности генерал Момир Стојановић. У то време ове информације су се појавиле и на Русији данас.
Да је та информација достављена Карли дел Понте од стране Српских државних органа и да она није реаговала на њу потврдила је у свом интервјуу Франкфуртским новостима, 26 марта 2008 и бивша представница за штампу Хашког трибунала Флоренс Хартман.
(Касније је сама Карла дел Понте у интервјуу италијанској Ла стампи изјавила да се Хашко тужилаштво у свом раду руководило политичким интересима и притисцима, а не дељењем правде, и да у то време просекуција албанаца, бивших и садашњих нато савезника, није била дозвољена.)
Најдрастичнији пример такве предрасуде према Србима јесте случај из тог времена, када су Карли дел Понте достављени докази о локацијама где се налазе заточени Срби. тада је шпански контигент КФОР-а послат у Косовско село Врело да ослободи заточене Србе, али и пре него што су почели акцију ослобађања- наређено им је да се врате на почетне позиције. Наравно, након тога ти киднаповани људи су нестали без трага и гласа. Тај случај је описао израелски новинар Сет Френцман 25 новембра 2010, на сајту за Балканске студије, задужбине Лорда Бајрона.
Можда најпотресније сведочанство о игнорисању проблема несталих Срба од стране Унмика и КФОР-а је обезбедио председник удружења за откривање судбине несталих Срба са КиМ, Сима Спасић. Русија данас и други медији наводе његову изјаву како су представници Кфор-а игнорисали њихове захтеве да им се помогне у проналажењу живих или мртвих чланова породице, више од 2,000 несталих Срба, све док удружење није организовало јавне демонстрације. Спасић наводи како су га тада представници КФОР-а одвели на једну од многобројних локација масовних гробница побијених Срба и других нелбанаца.
Спасић сведочи да је међу побијеним људима видео и леш једне мале бебе. Касније је сазнао да је међу убијенима био и његов брат Милош, кога је киднаповала терористичка ОВК.“
Зашто на основу реферата УНМИК-а није било покренуто ни једно кривично дело?
„По мени, постојали су политички, али други разлози, неки чак и криминални по свом карактеру.
Непосредно пре и у току илегалног НАТО рата против СР Југославије терористичка ОВК и НАТО су били практично војни савезници, који су се борили против заједничког непријатеља – Срба. Током тог илегалног рата, и једни и други су починили ратне злочине против цивилног становништва тадашње Jугославије.
ОВК на терену дефакто у функцији НАТО пешадије- НАТО снаге са безбедне даљине, боље рећи висине, бомбардујући углавном цивилну инфраструктуру бивше Jугославије и Србије.
Након рата само су променили ознаке на униформама НАТО је постао КФОР- терористичка ОВК је постала такозвани Косовски заштитни корпус и полиција- у суштини на окупираној територији КиМ су и даље остали сепаратисти и окупатори- односно стари ратни савезници.
Дакле по мени објашњење је веома једноставно- имплицирањем ОВК у ратним злочинима против срба, НАТО (сада прерушен у КФОР и ЕУЛЕКС) би имплицирао и сам себе.
Чак и да НАТО није директно починио ратне злочине, мада сви знамо да јесте, не би могао да избегне одговорност за те страшне злочине својих Албанских савезника, јер је по међународним конвенцијама као супериорна окупациона војна власт на територији КиМ био одговоран за безбедност и имовину свих цивила, а не само Албанаца.
Ипак овде бих издвојио и неке друге разлоге:
Поред „савезничког мотива“ постојао је и други: предрасуда према Србима- пре свега добро документовани лични анимозитет тадашњег шефа УНМИК администрације Бернарда Кушнера. Најбоља илустрација његовог антисрпског сентимента је била одлука организације Доктори без граница, коју је он основао, да се из ње избаце грчки лекари, зато што су у току илегалног НАТО рата против Jугославије 1999 дошли у Србију да лече жртве НАТО и ОВК злочина. Дакле овде говоримо о господину Кушнеру, лекару који ји положио Хипократову заклетву, и који ју је на тај начин бар идиректно погазио, да не говоримо колико је то био дубоко неморалан чин.
Иначе Кушнера за предрасуду према Србима и ометање истраге у вези киднапованих срба и других неалбанаца је оптужила и бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи „Лов на ратне злочинце и ја“.
Карла дел Понте је у својој изјави италијанској Де ла стампи 2008 изјавила да није било дозвољено да се ови тешки злочини ОВК и албанске мафије над киднапованим неалбанцима раније обелодане, јер би то онда довело у питање проглашење Косовске независности- ова њена изјава упућује на политичке мотиве заташкавања истраге овог злочина столећа. По мени то је и био главни разлог да Швајцарско тужилаштво забрани промоцију књиге „Лов на ратне злочинце и ја“ Карле дел Понте непосредно пред проглашење независности илегалне Косовске државе, због садржаја књиге који је обелодањивао трговину органима. Наравно та забрана је касније укинута.
Да је Бернард Кушнер лично заташкао истрагу о киднапованима и трговини органа потврдила је у Хашком трибуналу, током процеса Слободану Милошевићу, и бивши судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић. Међутим Хашки трибунал и тужилаштво су игнорисали и ову информацију.
Према писању Вечерњих новости у мају 2008 постојао је и криминални мотив заташкавања судбине несталих Срба. Наиме српски тужилац за ратне злочине Бруно Векарић је изјавио да је он лично доставио УНМИК-у доказе о директној умешаности једног високог званичника УНМИКа у илегалну трговину органа киднапованих Срба, и да је тај инкриминисани званичник претходно учествовао у илегалној трговини људских органа у БиХ.
Иначе тај званичник УНМИКа је по професији био форензички експерт. УНМИК не само да није покренуо истрагу против овог човека, већ је истом омогућио да побегне у Jужну Америку- тврди Векарић.“
Из реферата УНМИК-а постаје јасно као прво да је у трговину органима умешана „елита“ терористичке ОВК, а као друго да многи Албанци који су сарађивали са овом војном формацијом чинили су то под притиском и често су били жртве својих сународника?
„Умешаност ОВК елите су поред известиоца Европског парламента Дика Мартија, добро документовали УНМИК и неке западне обавештајне службе, пре свега умешаност Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја. Проблем је што је албанска заједница на КиМ племенског типа, која функционише по принципу италијанске „коза ностре“. По мени на много суровији начин.
Видели сте у овом УНМИК-овом извештају да се у њему директно- односно преко његовог брата Даута, који је командовао затвореничким логорима на северу Албаније, имплицира и бивши командант ОВК Рамуш Харадинај. Он је и изведен пред Хашки трибунал, између осталог и на основу неких доказа наведених у овом УНМИК-овом извештају, да би потом услед недостатка доказа био напрасно ослобођен. А тај недостатак доказа је у ствари био „недостатак сведока“, који су сви напрасно поумирали на разне начине, или буквално нестали са лица земље. Овим примером се најбоље документује претходно цитирани „коза ностра“ карактер албанске племенске заједнице на Косову.
Известилац савета Европе Дик Марти је веома добро документовао тај мафијашки карактер ОВК елите у свом извештају, он се највише фокусирао на најкрупнију рибу, такозваног премијера, бившег ОВК команданта Хашима Тачија. Марти је веома добро документовао рад Тачијеве мафијашке организације. Проблем је што се овде не ради само о локалној албанској мафији. Косово је постало један од главних центара за дистрибуцију хероина у Европи и свету, и ту се укрштају интереси разних интернационалних мафија, укључујући и припаднике окупационих НАТО трупа, и вероватно неких корумпираних ЕУЛЕКС званичника. То је један од главних разлога зашто је извештај Дика Мартија гурнут под тепих.
Што се тиче другог питања, у праву сте један број албанаца, припадника ОВК је био присиљен на разне начине да учествују у тој мрачној операцији. Неки су били насилно регрутовани у ОВК, неки су били уцењени, углавном због материјалних дугова локалним командантима ОВК, или шефовима албанске мафије. Углавном су ти моћници били у двострукој улози- и мафијаша и лидера ОВК.
Навешћу сведочанства новинара ББС-ија Макла Монтгомерија и Ника Торпа. Мајкл Монтгомери је успео да сачува видео запис форензичких доказа из „жуте куће“ у Бурелу у Албанији.Он је 2003 и 2004 пратио УН истражни тим и том приликом разговарао са више заштишћених сведока и једном преживелом жртвом трговине органа. Верујем да данас ниједан од тих сведока није више жив, али Монтгомери је сачувао видео и аудио записе њихових веома потресних сведочанстава.
Ник Торп је интервјуисао једину преживелу жртву трговине органа, ево извода аудио транскрита изјаве те жртве- на питање Торпа како је ова албанска жртва знала- да су друге жртве које су биле убијане и мрцварене пред њом били Срби, он је изјавио- почетак цитата: Када некога муче… он запомаже на свом матерњем језику- „о мајко“…. ноћу кад је била тишина могли смо да их чујемо како плачу- за време мучења и након… завршен цитат . Ово сведочанство је публиковано 9 априла 2009 на ББЦ радију 4.
Такође у априлу 2009 ББЦ радио 4 је емитовао аудио сведочанство заштићеног сведока трговине органима, које је забележио мајкл Монтгомери- почетак цитата:
Видео сам свашта… видео сам мучене људе, заклане, пребијене шипкама. Видео сам људе којима нису дали да једу по недељу дана. Видео сам како на заробљенике стављају непробојни прслук и затим пуцају у њих да би тестирали пробојност. Видео сам како их бацају у раке, видео сам убијене људе... крај цитата.
На крају бих хтео да додам да одговор на ово ваше друго питање, односно сугестију да су неки албанци против своје воље учествовали у овим радњама, лежи у самом УНМИКовом извештају CKX103 који сам ја превео на српски у децембру 2010. Из тог извештаја се јасно види да су скоро свих осам заштићених сведока Албанаца били присиљени на разне начине да учествују у томе.
Иронично, још један тежак злочин је почињен и над њима самима и то од стране УНМИК-а и Хашког трибунала, као што знамо више скоро ни један од тих сведока данас није жив. Они су побијени или нестали због неспособности трибунала и УНМИК-а да им пружи заштиту. Какву правду онда треба да очекују Срби од тих истих органа, који нису у стању да заштите ни „заштићене“ сведоке…
Пред нашим микрофоном био је истраживач случаја црне трансплантологије и главни уредник Србског ФБ Репортера Миодраг Новаковић који је одговорао на питања Гласа Русије.
http://serbian.ruvr.ru/2012_09_26/ne-zelimo-da-budemo-seceni-na-komade/
———————————————————————————
РУСКА ВЕРЗИЈА
„Мы не хотим быть разрезанными на куски“
|
26.09.2012, 17:01
|
|
|
© Коллаж: «Голос России»
|
Многие пленные сербы могли бы быть спасены, если бы МТБЮ своевременно отреагировал на информацию, содержавшуюся в секретном докладе миссии ООН о преступлениях „черных трансплантологов“, утверждает автор перевода этого документа на сербский язык Миодраг Новакович в интервью „Голосу России„
Сейчас, когда к делу о “черной трансплантологии” в Косово вновь приковано внимание общественности и следственных структур, важно вернуться к тому, с чего все начиналось – к секретному докладу UNMIK (United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, миссия ООН по делам временной администрации в Косово), который в 2004 был представлен тогдашнему Главному прокурору МТБЮ Карле дель Понте.
В документе говорится, что в течение 1999 года от 100 до 300 жителей Косова было похищено и переправлено на север Албании, в том числе – в печально известный “Желтый дом”, где им делали нелегальные операции. Фотокопии этого доклада, основанного на показаниях свидетелей, появились в сербских СМИ в 2010 году, но на английском языке.
Тогда главный редактор интернет-издания „Србски ФБ Репортер“ Миодраг Новакович перевел его на сербский. Текст документа “разлетелся” по патриотическим сайтам, однако официальные СМИ обходили его вниманием, как, впрочем, и официальные лица.
Многие положения из доклада затем подтвердил и Дик Марти, но на один резонный вопрос до сих пор не найдено ответа: почему процесс активизировался лишь в последние годы, почему была совершенно потеряна первая половина 2000-х годов, упущено драгоценное время.
– В деле о „черных трансплантологах“ появился новый свидетель
Вот лишь некоторые фрагменты из переведенного Новаковичем доклада.
Очевидец, который участвовал как минимум в пяти транспортировках пленных из Косова в “Желтый дом” на севере Албании, вспоминает:
„Сербы постоянно спрашивали, куда мы их везем. Охранники их заставляли замолчать. “Мы везем вас рубить дрова и работать на ферме”. В Призрене нам было сказано: бить пленных ни в коем случае нельзя, относиться к ним нужно хорошо. Я тогда подобное услышал впервые и удивился, так как всегда нам позволялось их бить, ломать руки и ноги, как нам угодно.
На следующий день мы их отвезли в дом юго-западнее от албанского местечка Бурел. Там передали доктору сумку с черной папкой. Думаю, там были какие-то документы. Каждый раз мы передавали докторам такие папки, которые привозили вместе с пленными. Албанский доктор Джамил, осматривая пленных сербов, особое внимание уделял брюшной полости и спрашивал нас, били ли мы их“.
В мае или начале июня 2000 года свидетель перевозил около 20 женщин из Восточной Европы и бывших советских республик. Он вспоминает, что в транспортном средстве не было окон, вентиляция оказалась неисправной, поэтому, когда открыли двери грузовика, несколько женщин были без сознания. Пять отправили в “Желтый дом”. А затем свидетель сопровождал авто, которое везло части тел и внутренние органы в аэропорт Ринас около Тираны.
В каком страхе перед “черными трансплантологами” жило сербское население, свидетельствует воспоминание о том, как албанец вез мужчину и женщину:
„Сербы были испуганы и в отчаянии. В какой-то момент мужчина попросил нас убить их тотчас же со словами: “Мы не хотим быть разрезанными на куски”. Мы также отвезли их в „Желтый дом““.
А вот как жертв готовили “на убой”:
Некто „Ц“ говорил, что многих сербов отправляли в высокогорье, поправлять здоровье. Их хорошо кормили, они работали на фермах и рубили дрова. После того, как поступал “заказ” на органы, их везли на место. От первых двух сербов “взяли” только две почки, а затем их убили.
– „Черная трансплантология“ в Косово: новые обстоятельства дела
Автор перевода, исследователь случаев “черной трансплантологии” и главный редактор „Србски ФБРепортер“Миодраг Новакович ответил на вопросы “Голоса России”.
– Г-н Новакович, в своей статье вы пишете: „То, что делает МТБЮ, – по сути, соучастие в этом кошмарном преступлении против похищенных сербов. Факт, что во время подготовки доклада, согласно источникам, заслуживающим доверия, на севере Албании все еще были живые сербские пленные. МТБЮ и НАТО не только ничего не сделали для того, чтобы их освободить, но и препятствовали расследованию, чтобы затем в Трибунале уничтожить и доказательства, собранные в местечке Бурел“. Пожалуйста, объясните, какова роль „международного фактора“ в расследовании преступлений „черных трансплантологов“.
– Сербские СМИ в 2008 году опубликовали доклад сербских следственных органов, который еще в 2001 был передан UNMIK, KFOR и Гаагскому трибуналу. Он содержал точную информацию о примерно 300 похищенных, которые после завершения войны НАТО против Югославии, были доставлены на север Албании, где у них были изъяты органы, проданные затем на черном рынке по всему миру.
В 2008 году тогдашний шеф координационной группы Сербии по Косово Небойша Чович заявил, что генпрокурору МТБЮ Карле дель Понте были предоставлены детальные карты с обозначенными местами, где удерживались сербские пленники.
Эта информация была результатом расследования сербских следственных органов. То, что она была передана, и что МТБЮ не отреагировал на нее, подтвердила в своем интервью немецким СМИ в марте 2008 года бывший пресс-секретарь МТБЮ Флоренс Хартман. Позже сама Карла дель Понте в интервью итальянской прессе заявила, что Гаага в своей работе руководствовалась политическими интересами, а не принципами правосудия, и что в те времена судебное преследование албанцев было просто запрещено.
– Дело Medicus в Косово: глобальная трансплантология
Страшный пример – Карле дель Понте были предоставлены свидетельства о точках, где находятся пленные сербы. Тогда в косовское село Врело был отправлен испанский контингент KFOR, но не успели они начать операцию по освобождению, как им было приказано вернуться на исходные позиции. Естественно, эти пленные исчезли без следа. Этот случай описал израильский журналист Сет Френцман в 2010 году.
Председатель объединения семей похищенных и убитых в Косово и Метохии Симо Спасич заявлял, что представители KFOR игнорировали их требования помочь найти членов своих семей, а это более 2000 сербов. Объединение начало организовывать акции протеста, и только после этого представители KFOR отвезли Спасича на одно из массовых захоронений. Спасич говорил, что среди убитых видел и труп малыша. А затем он узнал, что среди убитых был и его брат Милош, похищенный террористами из Освободительной Армии Косово.
– Почему же на основании доклада UNMIK не было возбуждено ни одного уголовного дела?
– Я считаю, что существуют причины как политические, так и криминальные. Как известно, до военной кампании и в ходе войны НАТО против Югославии террористы из ОАК и Альянс были практически союзниками, которые вместе сражались против общего врага – сербов. ОАК выполнял, по сути, функцию пехоты НАТО.
Таким образом, обвинив ОАК в военных преступлениях, НАТО бы тем самым обвинило себя. Даже если Альянс напрямую и не совершал военных преступлений (хотя мы все знаем, что совершал), он не смог бы избежать ответственности за страшные преступления своих албанских союзников, так как, выполняя функции оккупационной военной власти на территории Косово и Метохии, Альянс отвечал за безопасность всех гражданских лиц, а не только албанцев.
Назову и еще причину – предрассудки в отношении сербов. Прежде всего хорошо известную ненависть тогдашнего шефа администрации UNMIK Бернара Кушнера. Лучшая иллюстрация отношения Кушнера – решение основанной им организации „Врачи без границ“ исключить из своего состава греческих врачей, так как в ходе войны НАТО против Югославии они приехали сюда, чтобы оказывать помощь ее жертвам.
То, что Кушнер лично препятствовал расследованию, подтвердила Гаагскому трибуналу в ходе процесса над экс-президентом Югославии Милошевичем и бывший судья окружного суда в Приштине Даница Маринкович, но эту информацию суд проигнорировал. И Карла Дель Понте в своей книге „Охота. Я и военные преступники“ обвиняла Кушнера в том, что он мешал расследованию дела о похищении сербов.
– 100 тысяч долларов за новую почку
– Новые аресты в деле «черных трансплантологов» в Косово
В одном из интервью она говорила, что ранее не позволялось писать про страшные преступления „черных трансплантологов“, потому что это поставило бы под сомнение провозглашение косовской независимости. Я считаю, что это и было главной причиной, почему швейцарская прокуратура запретила презентацию книги непосредственно перед провозглашением независимости Косово. Естественно, затем этот запрет был снят.
В мае 2008 года заместитель прокурора Сербии по военным преступлениям Бруно Векарич заявил: он лично передал UNMIK доказательства того, что один из высокопоставленных представителей этой миссии, по профессии судебный эксперт, замешан в торговле органами, более того, он участвовал в нелегальной торговле и в Боснии и Герцеговине. Но UNMIK не только не начал расследование, но и позволил ему уехать в Южную Америку, утверждал Векарич.
– Из доклада UNMIK становится понятно, во-первых, что в торговле органами замешана “элита” террористической ОАК, а во-вторых, что многие албанцы, которые сотрудничали с этим военным образованием, делали это под давлением и зачастую оказывались жертвами своих же соотечественников.
– Замешанность элиты ОАК, помимо Дика Марти, засвидетельствовали UNMIK и некоторые западные разведывательные службы. Прежде всего речь идет о Хашиме Тачи и Рамуше Харадинае. Проблема в том, что албанское сообщество в Косово функционирует по принципу итальянской „Коза Ностры“, а может быть еще и страшнее.
Вы можете прочитать в докладе UNMIK – в нем, при упоминании брата Даута, который командовал лагерями на севере Албании, фигурирует и бывший комендант ОАК Рамуш Харадинай. Он, как известно, представал перед МТБЮ, но затем был освобожден ввиду отсутствия доказательств. А недостаток доказательств – это, на самом деле, отсутствие свидетелей, которые либо погибли, либо пропали.
Дик Марти доказал мафиозный характер элиты ОАК в своем докладе и сфокусировал внимание прежде всего на “самой крупной рыбе” – премьере Косово Хашиме Тачи, также бывшем коменданте ОАК. Проблема в том, что речь здесь не идет только об албанской мафии. В Косово пересекаются интересы различных международных группировок, включая и представителей НАТО и, вероятно, некоторых коррумпированных чиновников миссии EULEX. Это главная причина, почему доклад Дика Марти пытаются замолчать.
Что же до албанцев, вы правы – определенное число албанцев принудили участвовать в этих страшных делах. Некоторых насильно рекрутировали в ряды ОАК, шантажировали – в основном, из-за долгов местным комендантам ОАК, то есть шефам мафии.
Британский журналист Ник Торп в свое время взял интервью у выжившего после „черной трансплантологии“. Это был албанец. Когда Торп спросил его, как он понял, что другие жертвы, которых мучили и убивали, были сербами, он ответил: “Когда кого-то пытают, он просит помощи на своем родном языке “Мама…” (О, Мајко).
– „Мы все были в крови, она била ручьем“
Вот в чем парадокс. В отношении этих албанцев, которых заставляли работать на ОАК, совершено еще одно тяжкое преступление, но уже со стороны UNMIK и МТБЮ. Почти никого из этих свидетелей сейчас нет в живых, они погибли или пропали без вести из-за неспособности этих организаций защитить их. Какой справедливости тогда могут ожидать сербы от этих же самых организаций, которые неспособны защитить даже “защищенных” свидетелей?
————————————-
http://rus.ruvr.ru/2012_09_26/Mi-ne-hotim-bit-razrezannimi-na-kuski/
"МИ НЕ ЖЕЛИМО ДА БУДЕМО СЕЧЕНИ НА КОМАДЕ"- интервју фбр уредника М. Новаковића Гласу Русије
Ми не желимо да будемо сечени на комаде
|
Тимур Блохин, ГЛАС РУСИЈЕ
|
26.09.2012, 19:31
|
|
|
© Flickr.com/MildlyDiverting/cc-by-nc-sa 3.0
|
Сада када је за случај црне трансплантологије на Косову поново прикована пажња како јавности, тако и многобројних истражитељских структура, чини се важним да се вратимо ономе од чега је све почело – тајном реферату УНМИК-а који је 2004. године био представљен тадашњем Главном тужиоцу Међународног трибунала за бившу Југославију Карли дел Понте.
У документу стоји да је током 1999. године од сто до 300 становника Косова било отето, пребачено на север Албаније, између осталог у злогласну Жуту кућу, где су им радили нелегалне операције. Фотокопије овог реферата, заснованог на изјавама сведока, појавиле су се у српским медијима 2010. године, на енглеском језику. Тада га је главни уредник интернет-издања Србски ФБ Репортер Миодраг Новаковић превео на српски и преузели су га патриотски сајтови, мада званични медији су игнорисали документ, као уосталом и званична лица. Сада, враћајући се том реферату, чије је многе ставове потврдио и Дик Марти, поставља се разложно питање: зашто се процес активизирао тек последњих година, зашто је била сасвим изгубљена прва половина 2000-их, пропуштено драгоцено време…
Уз љубазну дозволу господина Новаковића, објављујемо неке фрагменте:
Очевидац који је учествовао најмање у пет транспортовања заробљеника са Косова у Жуту кућу на северу Албаније сећа се:
Срби су стално питали где их водимо. Стражари који су били позади са њима, стално су их „ућуткивали“. Казали су им да ућуте или ће их пребити- „Водимо вас да сечете дрва и радите на сеоском газдинству.“ (био је одговор). У Призрену нам је наређено да не смемо да бијемо заробљенике, већ да их третирамо добро. То је за мене било први пут да чујем тако нешто, и изненадило ме је, пошто нам је увек пре тога било дозвољено да их пребијамо (Србе) и да им ломимо руке и ноге како нам се прохте. Следећег дана смо их одвезли (заробљене Србе) у кућу југозападно од Бурела, у Фуше Крује. Пре тога смо предали једном доктору торбу са црном фасциклом, мислим да су ту били неки документи. Након тога, приликом свих испорука смо предавали „докторима“ акт-ташне или фасцикле са пратећим документима, који су долазили заједно са заробљеницима које смо испоручивали. Када смо стигли била је ноћ, и већ је неколико типова чекало на нас. Тамо је био један Албански доктор: Ђамил, он је „прегледао“ заробљене Србе, посебно је загледао област абдомена, и пропитивао нас да ли смо их тукли.
У мају или почетком јуна 2000. године сведок је превозио око 20 жена из Источне Европе и бивших совјетских република.
Сведок се присећа да камион није имао прозоре и готово непостојећу вентилацију, тако да када су отворили задња врата, неколико девојака су биле без свести, скоро угушене, тако да су морали да их изнесу из камиона. Ту су искрцали камион. Пет жена су биле издвојене из групе и одвежене у ноторну (жуту) „кућу“ јужно од Бурела. Сведок је потом изјавио да је касније добио задатак да прати возило, у коме су транспортовани делови људских тела и унутрашњи органи, до аеродрома Ринас код Тиране.
У каквом је страху пред црним трансплантолозима живело српско становништво, сведочи сећање о томе како је Албанац возио мушкарца и жену:
Трећа испорука је била пролеће 2000. Поново сам се нашао у Бурелу, где сам преузео двоје Срба, мушкарца и жену. Срби су били очајни и уплашени. У једном моменту мушкарац нас је молио да их убијемо одмах по кратком поступку, „Ми не желимо да будемо сечени на комаде,“ говорио нам је. Одвезли смо их у исту „кућу“ јужно од Бурела.
А ево како су припремали жртве „за клање“.
Ц“ ми је казао да су многи Срби били довођени високо у планине „да би им се поправила крвна слика“. Давана им је добра храна, имали су интензиван активности радећи на фармама и секући дрва. После неког времена, када би стигле поруџбине за људске органе, одводили су их у Бурел где су „чекали“ на „операцију“! „Ц“ је казао да су од првих двоје Срба „узели“ само два бубрега, и потом их убили.
Аутор превода, истраживач случајева црне трансплантологије и главни уредник СРБског ФБРепортера Миодраг Новаковић одговорао је на питања Гласа Русије:
Господине Новаковићу, у свом чланку пишете: Оно што практично чини Хашки трибунал (тужилаштво) саучесником у овом монструозном злочину над отетим Србима јесте чињеница да су у време писања овог извештаја, према поузданим изворима у Албанији још увек постојали живи Српски заточеници. Хашки трибунал и НАТО окупатори не само да нису ништа учинили да их ослободе, већ су суспендовали ову истрагу, да би потом накнадно у трибуналу уништили и све форензичке доказе прикупљене са локације Бурел… Молим вас, објасните каква је улога међународног фактора у истрази злочина црних трансплантолога?
„У току својих истраживања ове теме прочитао сам стотине, ако не и хиљаде страница писаног материјала, из више десетина разних извора. Jедан број тих, по мени, кредибилних извора, управо и потврђује тај пасус који сте издвојили из мог чланка. Навешћу само неке:
Београдски медији: РТС, Вечерње новости, Б92, Прес и други су током 2008 објавили извештаје српских државних органа који су још током 2001 године доставили међународним органима из Унмика, Кфор-а и Хашког трибунала, прецизне информације о око 300 киднапованих Срба који су по завршетку илегалног НАТО рата против Jугославије транспортовани на север Албаније и тамо били убијани, њихови органи насилно вађени и продавани на црном тржишту широм света.
У свом интервјуу РТС-у марту 2008, тадашњи шеф координационог тима Србије за Косово, Небојша Човић је изјавио да је Карли дел Понте, тужитељки Хашког трибунала доставио детаљне мапе са локацијама на којима су држани киднаповани Срби на северу Косова и у Албанији. Ове информације су биле резултат истраге Српских истражних органа. Те наводе су потврдили и тадашњи шеф Српског истражног тима Милорад Пејчиновић, као и шеф војне службе безбедности генерал Момир Стојановић. У то време ове информације су се појавиле и на Русији данас.
Да је та информација достављена Карли дел Понте од стране Српских државних органа и да она није реаговала на њу потврдила је у свом интервјуу Франкфуртским новостима, 26 марта 2008 и бивша представница за штампу Хашког трибунала Флоренс Хартман.
(Касније је сама Карла дел Понте у интервјуу италијанској Ла стампи изјавила да се Хашко тужилаштво у свом раду руководило политичким интересима и притисцима, а не дељењем правде, и да у то време просекуција албанаца, бивших и садашњих нато савезника, није била дозвољена.)
Најдрастичнији пример такве предрасуде према Србима јесте случај из тог времена, када су Карли дел Понте достављени докази о локацијама где се налазе заточени Срби. тада је шпански контигент КФОР-а послат у Косовско село Врело да ослободи заточене Србе, али и пре него што су почели акцију ослобађања- наређено им је да се врате на почетне позиције. Наравно, након тога ти киднаповани људи су нестали без трага и гласа. Тај случај је описао израелски новинар Сет Френцман 25 новембра 2010, на сајту за Балканске студије, задужбине Лорда Бајрона.
Можда најпотресније сведочанство о игнорисању проблема несталих Срба од стране Унмика и КФОР-а је обезбедио председник удружења за откривање судбине несталих Срба са КиМ, Сима Спасић. Русија данас и други медији наводе његову изјаву како су представници Кфор-а игнорисали њихове захтеве да им се помогне у проналажењу живих или мртвих чланова породице, више од 2,000 несталих Срба, све док удружење није организовало јавне демонстрације. Спасић наводи како су га тада представници КФОР-а одвели на једну од многобројних локација масовних гробница побијених Срба и других нелбанаца.
Спасић сведочи да је међу побијеним људима видео и леш једне мале бебе. Касније је сазнао да је међу убијенима био и његов брат Милош, кога је киднаповала терористичка ОВК.“
Зашто на основу реферата УНМИК-а није било покренуто ни једно кривично дело?
„По мени, постојали су политички, али други разлози, неки чак и криминални по свом карактеру.
Непосредно пре и у току илегалног НАТО рата против СР Југославије терористичка ОВК и НАТО су били практично војни савезници, који су се борили против заједничког непријатеља – Срба. Током тог илегалног рата, и једни и други су починили ратне злочине против цивилног становништва тадашње Jугославије.
ОВК на терену дефакто у функцији НАТО пешадије- НАТО снаге са безбедне даљине, боље рећи висине, бомбардујући углавном цивилну инфраструктуру бивше Jугославије и Србије.
Након рата само су променили ознаке на униформама НАТО је постао КФОР- терористичка ОВК је постала такозвани Косовски заштитни корпус и полиција- у суштини на окупираној територији КиМ су и даље остали сепаратисти и окупатори- односно стари ратни савезници.
Дакле по мени објашњење је веома једноставно- имплицирањем ОВК у ратним злочинима против срба, НАТО (сада прерушен у КФОР и ЕУЛЕКС) би имплицирао и сам себе.
Чак и да НАТО није директно починио ратне злочине, мада сви знамо да јесте, не би могао да избегне одговорност за те страшне злочине својих Албанских савезника, јер је по међународним конвенцијама као супериорна окупациона војна власт на територији КиМ био одговоран за безбедност и имовину свих цивила, а не само Албанаца.
Ипак овде бих издвојио и неке друге разлоге:
Поред „савезничког мотива“ постојао је и други: предрасуда према Србима- пре свега добро документовани лични анимозитет тадашњег шефа УНМИК администрације Бернарда Кушнера. Најбоља илустрација његовог антисрпског сентимента је била одлука организације Доктори без граница, коју је он основао, да се из ње избаце грчки лекари, зато што су у току илегалног НАТО рата против Jугославије 1999 дошли у Србију да лече жртве НАТО и ОВК злочина. Дакле овде говоримо о господину Кушнеру, лекару који ји положио Хипократову заклетву, и који ју је на тај начин бар идиректно погазио, да не говоримо колико је то био дубоко неморалан чин.
Иначе Кушнера за предрасуду према Србима и ометање истраге у вези киднапованих срба и других неалбанаца је оптужила и бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи „Лов на ратне злочинце и ја“.
Карла дел Понте је у својој изјави италијанској Де ла стампи 2008 изјавила да није било дозвољено да се ови тешки злочини ОВК и албанске мафије над киднапованим неалбанцима раније обелодане, јер би то онда довело у питање проглашење Косовске независности- ова њена изјава упућује на политичке мотиве заташкавања истраге овог злочина столећа. По мени то је и био главни разлог да Швајцарско тужилаштво забрани промоцију књиге „Лов на ратне злочинце и ја“ Карле дел Понте непосредно пред проглашење независности илегалне Косовске државе, због садржаја књиге који је обелодањивао трговину органима. Наравно та забрана је касније укинута.
Да је Бернард Кушнер лично заташкао истрагу о киднапованима и трговини органа потврдила је у Хашком трибуналу, током процеса Слободану Милошевићу, и бивши судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић. Међутим Хашки трибунал и тужилаштво су игнорисали и ову информацију.
Према писању Вечерњих новости у мају 2008 постојао је и криминални мотив заташкавања судбине несталих Срба. Наиме српски тужилац за ратне злочине Бруно Векарић је изјавио да је он лично доставио УНМИК-у доказе о директној умешаности једног високог званичника УНМИКа у илегалну трговину органа киднапованих Срба, и да је тај инкриминисани званичник претходно учествовао у илегалној трговини људских органа у БиХ.
Иначе тај званичник УНМИКа је по професији био форензички експерт. УНМИК не само да није покренуо истрагу против овог човека, већ је истом омогућио да побегне у Jужну Америку- тврди Векарић.“
Из реферата УНМИК-а постаје јасно као прво да је у трговину органима умешана „елита“ терористичке ОВК, а као друго да многи Албанци који су сарађивали са овом војном формацијом чинили су то под притиском и често су били жртве својих сународника?
„Умешаност ОВК елите су поред известиоца Европског парламента Дика Мартија, добро документовали УНМИК и неке западне обавештајне службе, пре свега умешаност Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја. Проблем је што је албанска заједница на КиМ племенског типа, која функционише по принципу италијанске „коза ностре“. По мени на много суровији начин.
Видели сте у овом УНМИК-овом извештају да се у њему директно- односно преко његовог брата Даута, који је командовао затвореничким логорима на северу Албаније, имплицира и бивши командант ОВК Рамуш Харадинај. Он је и изведен пред Хашки трибунал, између осталог и на основу неких доказа наведених у овом УНМИК-овом извештају, да би потом услед недостатка доказа био напрасно ослобођен. А тај недостатак доказа је у ствари био „недостатак сведока“, који су сви напрасно поумирали на разне начине, или буквално нестали са лица земље. Овим примером се најбоље документује претходно цитирани „коза ностра“ карактер албанске племенске заједнице на Косову.
Известилац савета Европе Дик Марти је веома добро документовао тај мафијашки карактер ОВК елите у свом извештају, он се највише фокусирао на најкрупнију рибу, такозваног премијера, бившег ОВК команданта Хашима Тачија. Марти је веома добро документовао рад Тачијеве мафијашке организације. Проблем је што се овде не ради само о локалној албанској мафији. Косово је постало један од главних центара за дистрибуцију хероина у Европи и свету, и ту се укрштају интереси разних интернационалних мафија, укључујући и припаднике окупационих НАТО трупа, и вероватно неких корумпираних ЕУЛЕКС званичника. То је један од главних разлога зашто је извештај Дика Мартија гурнут под тепих.
Што се тиче другог питања, у праву сте један број албанаца, припадника ОВК је био присиљен на разне начине да учествују у тој мрачној операцији. Неки су били насилно регрутовани у ОВК, неки су били уцењени, углавном због материјалних дугова локалним командантима ОВК, или шефовима албанске мафије. Углавном су ти моћници били у двострукој улози- и мафијаша и лидера ОВК.
Навешћу сведочанства новинара ББС-ија Макла Монтгомерија и Ника Торпа. Мајкл Монтгомери је успео да сачува видео запис форензичких доказа из „жуте куће“ у Бурелу у Албанији.Он је 2003 и 2004 пратио УН истражни тим и том приликом разговарао са више заштишћених сведока и једном преживелом жртвом трговине органа. Верујем да данас ниједан од тих сведока није више жив, али Монтгомери је сачувао видео и аудио записе њихових веома потресних сведочанстава.
Ник Торп је интервјуисао једину преживелу жртву трговине органа, ево извода аудио транскрита изјаве те жртве- на питање Торпа како је ова албанска жртва знала- да су друге жртве које су биле убијане и мрцварене пред њом били Срби, он је изјавио- почетак цитата: Када некога муче… он запомаже на свом матерњем језику- „о мајко“…. ноћу кад је била тишина могли смо да их чујемо како плачу- за време мучења и након… завршен цитат . Ово сведочанство је публиковано 9 априла 2009 на ББЦ радију 4.
Такође у априлу 2009 ББЦ радио 4 је емитовао аудио сведочанство заштићеног сведока трговине органима, које је забележио мајкл Монтгомери- почетак цитата:
Видео сам свашта… видео сам мучене људе, заклане, пребијене шипкама. Видео сам људе којима нису дали да једу по недељу дана. Видео сам како на заробљенике стављају непробојни прслук и затим пуцају у њих да би тестирали пробојност. Видео сам како их бацају у раке, видео сам убијене људе... крај цитата.
На крају бих хтео да додам да одговор на ово ваше друго питање, односно сугестију да су неки албанци против своје воље учествовали у овим радњама, лежи у самом УНМИКовом извештају CKX103 који сам ја превео на српски у децембру 2010. Из тог извештаја се јасно види да су скоро свих осам заштићених сведока Албанаца били присиљени на разне начине да учествују у томе.
Иронично, још један тежак злочин је почињен и над њима самима и то од стране УНМИК-а и Хашког трибунала, као што знамо више скоро ни један од тих сведока данас није жив. Они су побијени или нестали због неспособности трибунала и УНМИК-а да им пружи заштиту. Какву правду онда треба да очекују Срби од тих истих органа, који нису у стању да заштите ни „заштићене“ сведоке…
Пред нашим микрофоном био је истраживач случаја црне трансплантологије и главни уредник Србског ФБ Репортера Миодраг Новаковић који је одговорао на питања Гласа Русије.
http://serbian.ruvr.ru/2012_09_26/ne-zelimo-da-budemo-seceni-na-komade/
УНМИК ИЗВЕШТАЈ „CКX103“- СРБЕ СУ КОМАДАЛИ ЖИВЕ…
———————————————————————————
РУСКА ВЕРЗИЈА ИНТЕРВЈУА:
„Мы не хотим быть разрезанными на куски“
|
26.09.2012, 17:01
|
|
|
© Коллаж: «Голос России»
|
Многие пленные сербы могли бы быть спасены, если бы МТБЮ своевременно отреагировал на информацию, содержавшуюся в секретном докладе миссии ООН о преступлениях „черных трансплантологов“, утверждает автор перевода этого документа на сербский язык Миодраг Новакович в интервью „Голосу России„
Сейчас, когда к делу о “черной трансплантологии” в Косово вновь приковано внимание общественности и следственных структур, важно вернуться к тому, с чего все начиналось – к секретному докладу UNMIK (United Nations Interim Administration Mission in Kosovo, миссия ООН по делам временной администрации в Косово), который в 2004 был представлен тогдашнему Главному прокурору МТБЮ Карле дель Понте.
В документе говорится, что в течение 1999 года от 100 до 300 жителей Косова было похищено и переправлено на север Албании, в том числе – в печально известный “Желтый дом”, где им делали нелегальные операции. Фотокопии этого доклада, основанного на показаниях свидетелей, появились в сербских СМИ в 2010 году, но на английском языке.
Тогда главный редактор интернет-издания „Србски ФБ Репортер“ Миодраг Новакович перевел его на сербский. Текст документа “разлетелся” по патриотическим сайтам, однако официальные СМИ обходили его вниманием, как, впрочем, и официальные лица.
Многие положения из доклада затем подтвердил и Дик Марти, но на один резонный вопрос до сих пор не найдено ответа: почему процесс активизировался лишь в последние годы, почему была совершенно потеряна первая половина 2000-х годов, упущено драгоценное время.
– В деле о „черных трансплантологах“ появился новый свидетель
Вот лишь некоторые фрагменты из переведенного Новаковичем доклада.
Очевидец, который участвовал как минимум в пяти транспортировках пленных из Косова в “Желтый дом” на севере Албании, вспоминает:
„Сербы постоянно спрашивали, куда мы их везем. Охранники их заставляли замолчать. “Мы везем вас рубить дрова и работать на ферме”. В Призрене нам было сказано: бить пленных ни в коем случае нельзя, относиться к ним нужно хорошо. Я тогда подобное услышал впервые и удивился, так как всегда нам позволялось их бить, ломать руки и ноги, как нам угодно.
На следующий день мы их отвезли в дом юго-западнее от албанского местечка Бурел. Там передали доктору сумку с черной папкой. Думаю, там были какие-то документы. Каждый раз мы передавали докторам такие папки, которые привозили вместе с пленными. Албанский доктор Джамил, осматривая пленных сербов, особое внимание уделял брюшной полости и спрашивал нас, били ли мы их“.
В мае или начале июня 2000 года свидетель перевозил около 20 женщин из Восточной Европы и бывших советских республик. Он вспоминает, что в транспортном средстве не было окон, вентиляция оказалась неисправной, поэтому, когда открыли двери грузовика, несколько женщин были без сознания. Пять отправили в “Желтый дом”. А затем свидетель сопровождал авто, которое везло части тел и внутренние органы в аэропорт Ринас около Тираны.
В каком страхе перед “черными трансплантологами” жило сербское население, свидетельствует воспоминание о том, как албанец вез мужчину и женщину:
„Сербы были испуганы и в отчаянии. В какой-то момент мужчина попросил нас убить их тотчас же со словами: “Мы не хотим быть разрезанными на куски”. Мы также отвезли их в „Желтый дом““.
А вот как жертв готовили “на убой”:
Некто „Ц“ говорил, что многих сербов отправляли в высокогорье, поправлять здоровье. Их хорошо кормили, они работали на фермах и рубили дрова. После того, как поступал “заказ” на органы, их везли на место. От первых двух сербов “взяли” только две почки, а затем их убили.
– „Черная трансплантология“ в Косово: новые обстоятельства дела
Автор перевода, исследователь случаев “черной трансплантологии” и главный редактор „Србски ФБРепортер“Миодраг Новакович ответил на вопросы “Голоса России”.
– Г-н Новакович, в своей статье вы пишете: „То, что делает МТБЮ, – по сути, соучастие в этом кошмарном преступлении против похищенных сербов. Факт, что во время подготовки доклада, согласно источникам, заслуживающим доверия, на севере Албании все еще были живые сербские пленные. МТБЮ и НАТО не только ничего не сделали для того, чтобы их освободить, но и препятствовали расследованию, чтобы затем в Трибунале уничтожить и доказательства, собранные в местечке Бурел“. Пожалуйста, объясните, какова роль „международного фактора“ в расследовании преступлений „черных трансплантологов“.
– Сербские СМИ в 2008 году опубликовали доклад сербских следственных органов, который еще в 2001 был передан UNMIK, KFOR и Гаагскому трибуналу. Он содержал точную информацию о примерно 300 похищенных, которые после завершения войны НАТО против Югославии, были доставлены на север Албании, где у них были изъяты органы, проданные затем на черном рынке по всему миру.
В 2008 году тогдашний шеф координационной группы Сербии по Косово Небойша Чович заявил, что генпрокурору МТБЮ Карле дель Понте были предоставлены детальные карты с обозначенными местами, где удерживались сербские пленники.
Эта информация была результатом расследования сербских следственных органов. То, что она была передана, и что МТБЮ не отреагировал на нее, подтвердила в своем интервью немецким СМИ в марте 2008 года бывший пресс-секретарь МТБЮ Флоренс Хартман. Позже сама Карла дель Понте в интервью итальянской прессе заявила, что Гаага в своей работе руководствовалась политическими интересами, а не принципами правосудия, и что в те времена судебное преследование албанцев было просто запрещено.
– Дело Medicus в Косово: глобальная трансплантология
Страшный пример – Карле дель Понте были предоставлены свидетельства о точках, где находятся пленные сербы. Тогда в косовское село Врело был отправлен испанский контингент KFOR, но не успели они начать операцию по освобождению, как им было приказано вернуться на исходные позиции. Естественно, эти пленные исчезли без следа. Этот случай описал израильский журналист Сет Френцман в 2010 году.
Председатель объединения семей похищенных и убитых в Косово и Метохии Симо Спасич заявлял, что представители KFOR игнорировали их требования помочь найти членов своих семей, а это более 2000 сербов. Объединение начало организовывать акции протеста, и только после этого представители KFOR отвезли Спасича на одно из массовых захоронений. Спасич говорил, что среди убитых видел и труп малыша. А затем он узнал, что среди убитых был и его брат Милош, похищенный террористами из Освободительной Армии Косово.
– Почему же на основании доклада UNMIK не было возбуждено ни одного уголовного дела?
– Я считаю, что существуют причины как политические, так и криминальные. Как известно, до военной кампании и в ходе войны НАТО против Югославии террористы из ОАК и Альянс были практически союзниками, которые вместе сражались против общего врага – сербов. ОАК выполнял, по сути, функцию пехоты НАТО.
Таким образом, обвинив ОАК в военных преступлениях, НАТО бы тем самым обвинило себя. Даже если Альянс напрямую и не совершал военных преступлений (хотя мы все знаем, что совершал), он не смог бы избежать ответственности за страшные преступления своих албанских союзников, так как, выполняя функции оккупационной военной власти на территории Косово и Метохии, Альянс отвечал за безопасность всех гражданских лиц, а не только албанцев.
Назову и еще причину – предрассудки в отношении сербов. Прежде всего хорошо известную ненависть тогдашнего шефа администрации UNMIK Бернара Кушнера. Лучшая иллюстрация отношения Кушнера – решение основанной им организации „Врачи без границ“ исключить из своего состава греческих врачей, так как в ходе войны НАТО против Югославии они приехали сюда, чтобы оказывать помощь ее жертвам.
То, что Кушнер лично препятствовал расследованию, подтвердила Гаагскому трибуналу в ходе процесса над экс-президентом Югославии Милошевичем и бывший судья окружного суда в Приштине Даница Маринкович, но эту информацию суд проигнорировал. И Карла Дель Понте в своей книге „Охота. Я и военные преступники“ обвиняла Кушнера в том, что он мешал расследованию дела о похищении сербов.
– 100 тысяч долларов за новую почку
– Новые аресты в деле «черных трансплантологов» в Косово
В одном из интервью она говорила, что ранее не позволялось писать про страшные преступления „черных трансплантологов“, потому что это поставило бы под сомнение провозглашение косовской независимости. Я считаю, что это и было главной причиной, почему швейцарская прокуратура запретила презентацию книги непосредственно перед провозглашением независимости Косово. Естественно, затем этот запрет был снят.
В мае 2008 года заместитель прокурора Сербии по военным преступлениям Бруно Векарич заявил: он лично передал UNMIK доказательства того, что один из высокопоставленных представителей этой миссии, по профессии судебный эксперт, замешан в торговле органами, более того, он участвовал в нелегальной торговле и в Боснии и Герцеговине. Но UNMIK не только не начал расследование, но и позволил ему уехать в Южную Америку, утверждал Векарич.
– Из доклада UNMIK становится понятно, во-первых, что в торговле органами замешана “элита” террористической ОАК, а во-вторых, что многие албанцы, которые сотрудничали с этим военным образованием, делали это под давлением и зачастую оказывались жертвами своих же соотечественников.
– Замешанность элиты ОАК, помимо Дика Марти, засвидетельствовали UNMIK и некоторые западные разведывательные службы. Прежде всего речь идет о Хашиме Тачи и Рамуше Харадинае. Проблема в том, что албанское сообщество в Косово функционирует по принципу итальянской „Коза Ностры“, а может быть еще и страшнее.
Вы можете прочитать в докладе UNMIK – в нем, при упоминании брата Даута, который командовал лагерями на севере Албании, фигурирует и бывший комендант ОАК Рамуш Харадинай. Он, как известно, представал перед МТБЮ, но затем был освобожден ввиду отсутствия доказательств. А недостаток доказательств – это, на самом деле, отсутствие свидетелей, которые либо погибли, либо пропали.
Дик Марти доказал мафиозный характер элиты ОАК в своем докладе и сфокусировал внимание прежде всего на “самой крупной рыбе” – премьере Косово Хашиме Тачи, также бывшем коменданте ОАК. Проблема в том, что речь здесь не идет только об албанской мафии. В Косово пересекаются интересы различных международных группировок, включая и представителей НАТО и, вероятно, некоторых коррумпированных чиновников миссии EULEX. Это главная причина, почему доклад Дика Марти пытаются замолчать.
Что же до албанцев, вы правы – определенное число албанцев принудили участвовать в этих страшных делах. Некоторых насильно рекрутировали в ряды ОАК, шантажировали – в основном, из-за долгов местным комендантам ОАК, то есть шефам мафии.
Британский журналист Ник Торп в свое время взял интервью у выжившего после „черной трансплантологии“. Это был албанец. Когда Торп спросил его, как он понял, что другие жертвы, которых мучили и убивали, были сербами, он ответил: “Когда кого-то пытают, он просит помощи на своем родном языке “Мама…” (О, Мајко).
– „Мы все были в крови, она била ручьем“
Вот в чем парадокс. В отношении этих албанцев, которых заставляли работать на ОАК, совершено еще одно тяжкое преступление, но уже со стороны UNMIK и МТБЮ. Почти никого из этих свидетелей сейчас нет в живых, они погибли или пропали без вести из-за неспособности этих организаций защитить их. Какой справедливости тогда могут ожидать сербы от этих же самых организаций, которые неспособны защитить даже “защищенных” свидетелей?
————————————-
http://rus.ruvr.ru/2012_09_26/Mi-ne-hotim-bit-razrezannimi-na-kuski/
Драган Симовић – Лепота и Дивота Великог Рзава
Лепота и Дивота Великог Рзава
Драган Симовић
Природа је саобразна са нашим унутарњим Бићем, са
нашом Душом, са нашим Стваралачким Духом.
Све је то једна дивотна божанска целина, једна
правасељенска потпуност, један космички холограм!
Свест и Свесност мора бити изнад свега онога што
происходи из нашега себичног и саможивог ума, из
нашега ума који по лажној природи својој само граби и
отима.
Наш људски ум мора бити усаображен са
Створитељевим Умом!
Да бисмо опстали и остали на Мајци Земљи, да бисмо
опстали и остали као Словесна и Духовна Бића, морамо
да чувамо и негујемо Природу!
Природу морамо да чувамо и бранимо од људске
похлепе, од похлепе нашег јадног, скученог и суженог
ума!
Људски ум је у суштини не-ум!
Људски ум, у овоме времену, није усаображен са
Умом!
Некада је људски ум био усаображен са
Створитељевим Умом.
И тада је Човек, Словесно Биће, могао да види, осети и
појми, да су он и Природа Једно Суштаство!
Давно је речено, да ће ову цивилизацију да уништи
профит!
Заиста, профит је велико зло ове цивилизације!
Ко то не види, тај ништа неће разумети у времену
будућих дешавања!
Велики Рзав није само једна од мноштва река; Велики
Рзав јесте посебна, изузетна, самосвојна, самобитна и
непоновљива река!
Велики Рзав јесте ремек-дело Стваралачког Духа
Природе!
Уништити Велики Рзав, то би био злочин и грех
једнак уништењу Да Винчија, Микеланђела,
Толстоја, Достојевског, Грачанице, Студенице, Пећке
Патријаршије!
Да, господо, профитери и предатори!
Онај који би уништио Велики Рзав, био би велики
злочинац у очима и Предака и Потомака; био би
проклет и он и његово колено за све векове будуће!
Велики Рзав мора да живи!
Велики Рзав није само једна река, није само једна вода;
Велики Рзав јесте Биће, јесте Живот!
То ви, господо профитери, не можете да видите; и од
вас нико и не очекује да то видите; већ ви морате да
слушате оне који виде то што ви никада нећете видети!
Да слушате, и да поштујете, Великог Уметника
Природе!
НОВАКОВИЋ: АНАЛИЗА ПИСМА ВИЛИЈА ВИМЕРА НЕМАЧКОМ КАНЦЕЛАРУ ГЕРХАРДУ ШРЕДЕРУ, 2 МАЈА 2000…
НОВАКОВИЋ: АНАЛИЗА ПИСМА ВИЛИЈА ВИМЕРА КАНЦЕЛАРУ ШРЕДЕРУ…
25 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
У БРАТИСЛАВИ ЈЕ У АПРИЛУ 2000 ОД СТРАНЕ ВОДЕЋИХ „ЕВРОАТЛАНТИСТА“ РАЗРАЂЕНА СТРАТЕГИЈА УНИШТЕЊА СРБИЈЕ КАО НЕЗАВИСНЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНО ЦЕЛОВИТЕ ДРЖАВЕ- ТОМЕ СЕ ОШТРО СУПРОТСТАВИО ТАДАШЊИ ПОСЛАНИК БУНДЕСТАГА И ПОТПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКОГ САВЕТА ВИЛИ ВИМЕР, АЛИ ЊЕГОВ ГЛАС ЈЕ „ПРИГУШЕН“- РЕЗУЛТАТ ЈЕ „ОВО“ ШТО ИМАМО ДАНАС У СРБИЈИ…
Немачки посланик Вили Вимер је крајем априла 2000 посетио „НАТО“ конференцију у главном граду Словачке, Братислави…. У организацији конференције су учествовали амерички „СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ“ и амерички Институт за спољну политику америчке Републиканске партије…
На тој конференцији су разматране „евроатлантска стратегија“ и проширење НАТО на Балкану.
Конференцију су посетили највиши званичници из НАТО земаља (премијери, министри одбране, спољних послова..), као и припадници елитних „глобалистичких кругова“- Билдерберг групе, Карнеџи института, Америчког „Форин Каунсела“ итд.
Било је такође уочљиво присуство водећег албанског интелектуалца и сепаратисте из Приштине, „косовског медијског магната“, и (у то време) члана Билдерберг(1.) групе- Ветона Суроиа!?
По завршетку ове конференције, 2 маја 2000, Потпредседник Европског парламента и посланик Бундестага Вили Вимер је упутио отворено писмо немачком канцелару Герхарду Шредеру, у коме је упозорио на „криминалне“ намере учесника горњег скупа према СР Југославији и Српској нацији- односно о плановима НАТО лидера да „дефакто“ онеспособе и „раскомадају“ Србију као независну и целовиту државу на Балкану… Он је своје закључке образложио у следећих 11 тачака:
Главне теме, које су прерасле у „смернице деловања“ ових твораца Новог Европског Поретка су биле:
- Као главни приоритет учесници конференције су поставили признање српске аутономне провинције Косова и Метохије као нове независне албанске државе „Косово“, уз нагласак да се то изведе у што краћем року могуће. Овде је акценат такође стављен да нова „држава Косово“ мора да се нађе у НАТО окружењу- што би требало да аутоматски прејудицира подређени статус државе Србије као будуће НАТО чланице!?
Евроатлантисти су знали, да пошто ту прљаву работу раде противно свим међународним правним и моралним нормама, једини начин на који би то можда могли да изведу је био- да ставе Србију и већински остатак „добронамерног света“ пред политикку свршеног чина. Наравно то је и урађено и са сазнањем да је у Србији у периоду после свргавања(западнообавештајно-петоколонашког пуча) председика Милошевића(7)- на власт доведена прозападна поданичка „политичка елита“, без чије сарадње није било могуће прогласти илегалну шиптарску државу у оквиру још увек међународно признате државе Србије!
2. Противно свим легалним нормама и међународним конвенцијама, учесници ове евроатлантске конферениције су прогласили тадашњу Савезну Републику Југославију илегалном државом- свесно кршећи Хелсиншки акт(4) о неповредивости државних граница.
3. Евроатлантисти су даље сами признали током конференције да им је највећа препрека у остваривању те прљаве намере (анексије Косова изван државе Србије) била- постојећи правни поредак у Европи, који није дозвољавао да се таква одлука правно легализује- те су донели одлуку да (у сред Европе) у случају Србије и њене АП КиМ примене амерички легални (читај каубојски) систем који садржи довољно „правних рупа“ за тако нешто…
Ово о чему овде говоримо су тешке повреде међународног права, и европских конвенција. Због таквих повреда су у прошлости избијали светски ратови (примедба аутора).
4. Оно што је највише поражавајуће и доказује криминални и разбојнички карактер НАТО организације, јесте јавно изречен став на тој конференцији (према посланику Вимеру) да је НАТО рат против Савезне Републике Југославије вођен 1999, не због „хуманитарних побуда“ како је то лажно представљено међународној јавности, уз фабрикацију Рачка(8) и других (наводно изазваних од стране Срба) „тешких инцидената“, већ да би се исправила „грешка“ генерала Ајзенхауера(5) који је „пропустио“ да у завршници Другог светског рата, 1945. трајно војно окупира Југославију, и тако спречи совјетско присуство на Балкану.
Аутор ових редова је у својим истраживањима дошао до више кредибилних информација које потврђујуе такве тврдње…
У књизи Александра Војиновића „Злочин је бежао на запад(1)“(1987) је документована сарадња Западне савезничке команде у Барију са Павелићем, коме је нуђено да се у завршници рата окрене против немаца, и потом добровољно са усташама повуче са власти у НДХ уз општу амнестију за њега и све његове усташке кољач- да власт у Хрватској препусти Хрватској сељачкој страници и домомбранима и тако обезбеди континуитет НДХ, и поделу Југославије по принципу Источне и Западне Немачке.
Тај план су у тој фази активно подржавали и енглези. За контакте између Павелића и Савезничке команде је био задужен чувени хрватски сликар Иван Мештровић, који је у ту сврху више пута летео усташким авионом са Виса у Бари. Ти преговори су пропали, јер је Павелић одбио да се окрене против својих немачких господара.
Паралелно са том акцијом британска тајна служба је (према западно-обавештајним изворима) успела да заврбује Тита(што објашњава присуство Черчиловог сина Рандолфа у завршници рата, у Титовом штабу), који се потом окренуо против Стаљина, тако да је на тај начин ефективно спречено совјетско војно присуство у Југославији.
Али свакако најупечатљивији документ који отклања сваку дилему зашто је НАТО ушао у рат против целе Српске нације на Балкану, не само Српске државе- јесте „Америчка председничка директива НСДД133(5,9)- коју је потписао Роналд Реган 1984, након самита са Маргарет Тачер- у присуству Збигњева Брежежинског, саветника за војну безбедност америчког председника (ноторног „русомрзца“)- и највећег ратног злочинца свих времена (архитекте свих америчких ратова и илегалних државних удара у другој половини 20 века) тада америчкг државног секретара Хенри Кисинџера.
Они су тада усвојили концепт „успостављања трајног америчког војног присуства“ у Југославији и „десрбизације Балкана“…
Наравно сви ти планови су касније још једном потврђени на тајним састанцима америчког председника Клинтона и немачког канцелара Геншера 1997-98, када су усвојили план „Корени“(12) који је имао за сврху обавештајно-војну припрему „демонтаже“ СР Југославије, са акцентом изазивања етничких подела, грађанског рата и активном подршком Западним сепаратиста, посебно шиптарима на Косову (другим речима, дата је подршка свима који су показали спремност и мржњу да се боре против Срба). Сви смо имали прилике да видимо „уживо“ практичну апликацију тог плана. План „Корени“ је јавно обелоданила Социјал-демократска партија Немачке у Бундестагу 7 априла 1999(12) а пренела ЗДФ телевизија(10,12).
Овде такође треба описати и специјалну тајну операцију „Линк“ америчког Стејт Департмента, коју је лично потписао Бил Клинтон 1998, и која је ауторизовала сарадњу америчких тајних и војних служби са Ал Каидом и екстремистичким муслиманским владама, у циљу регрутовања, обуке и довођења муџахединских терориста у Босну и на Косово ради чишћења Српског етничког простора и трајног успостављања НАТО присуства на тим просторима… Тај план је обелоданио „ЊуЈорк Тајмс“ 4 маја 1999(11)
Две главне улазне тачке на Балкан за ове исламске терористе (који су се „борили“ раме уз раме са ЦИА и САС оперативцима против Српских снага), су биле Јадранске луке Плоче и Драч. Ови сви наводи су доступни јавности у архиви Републиканског комитета Америчког конгреса.Ове „операције“ западних служби су потврђене и од стране других угледних западних медија попут америчке ПБС Тв станице, и „Jane’s Defense Weekly“ (12)- „reported 20 April 1999“….
5. Према Вимеру, на конгресу је јавно изречено „признање“ да су НАТО чланице свесно ушле у илегални рат против Савезне републике Југославије, ради примене (и тестирања) новог „НАТО стратегијског концепта“ из априла 1999 (читај спречавања распада НАТО алијансе), након што су „оманули“ да за ову криминалну и илегалну акцију обезбеде УН и ОЕБС мандат!?
6. Вимер у овом писму Шредеру, даље наглашава да је очигледно да НАТО илегални рат против суверене Југославије, када је НАТО први пут војно интервенисао ван граница алијансе, није био као што његови творци наглашавају изузетак због специјалних „околности“, већ да је очигледно имао сврху пробног балона- преседана на који ће се НАТО касније позивати по потреби.
Наравно није требало дуго да потврду тога добијемо у илегалном НАТО рату против Ирака, Либије, и сада још увек „неформалног и необјављеног „ у Сирији. Југославија 1999 је у много чему била пробни полигон за војну апликацију Новог глобалистичког (евроатлантског) поретка.
7. На овој конференцији су такође задате смернице за проширење НАТО према истоку, нарочито за успостављање присуства у руском „дворишту“- у области између Балтичког мора и Анатолије. Другим речима успостављања евроатлантске верзије „Римског царства“(речи Вимера)…
8. Евроатлантисти су нагласили да у ту сврху треба Пољску „опколити“ са севера и југа са „демократским“ државама (читај НАТО чланицама)- док ће Румунији и Бугарској припасти „улога“ да обезбеде „земаљски коридор“ између НАТО чланица на северу и Турске, јужне НАТО чланице.
Овде је кључни закључак конференције који разоткрива сву дволичност и нечасне намере ЕУ и САД према нашој нацији- ДА СРБИЈА МОРА ДА БУДЕ ТРАЈНО ЕЛИМИСАНА ИЗ „ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА“.
Вимер сугерише да је тај закључак донешен да би се у Србији, након њене политичке, економске и војне дезинтеграције, неометано обезбедили трајно америчко(нато) војно присуство.
У прилог овој тврдњи иде анализа угледног „Глобал Рисерч“ аналитачара Махди Дариуса… „Балкански фронт: Западни преврат у Југославији и Молдавији“(6)
Он овде детаљно објашњава зато је за НАТО кључно да „раскомада“ Србију до краја.
По њему Србија је већ у својеврсном ваздушном карантину, чији национални ваздушни простор (међународни ваздушни коридор) ефективно контролишу околне НАТО чланице практично (оне)могућавајући неометани међунардони ваздушни саобраћај према Србији.
Западно-обавештајним „намештањем“ референдума о отцепљењу од СР Југославије у Црној Гори, успели су да разбију заједницу „две братске нације и једног истог Српског народа“, и тиме одсеку Србију од мора и наравно слободоног међународног морског коридора…
По Дариусу, сада је Србији остао последњи легални међународни коридор којим она може да се неометано повеже са другим државама, пре свега Русијом, а то је „Дунавски коридор“(слободни међународни пловни пут). По њему то је главни разлог зашто се последњих година „фанатично“ ради на „косовизацији“ Војводине и њеном консеквентном отцепљењу од Србије. Јер би се онда- изласком независне (евроатлантске) Војводине (или њеним припајањем Хрватској или Мађарској-највероватније комадањем и саме Војводине) трајно успоставила НАТО контрола над Дунавским пловним путем, односно последњим слободним међународним путем који је под заштитом међународних конвенција- тиме би се Србија трајно одсекла од „спољног света“, и тако ефективно ставила у неку врсту „међународног гета“.
Ма колико некима таква процена звучала невероватно- ми сви данас можемо да видимо да скоро сви „догађаји на терену“ иду управо у том смеру!!!
9. Као још један приоритет (невезан директно за Србију) донешена је одлука да НАТО мора да успостави контролу над Санкт Петерсбургом ради тоталне (војне) контроле приступа Балтичком мору.
10. Евроатлантисти су на овој по много чему срамној конференцији донели одлуку да је „у реду“ да се крше сви принципи и правила међународног права, ради омогућавања отцепљења (читај цепања независних држава) етничких територија од држава матица, водећи се искључиво такозваним „принципом само-опредљења“(наравно не у случају властитих, већ туђих држава).
11. Као највећу иронију изречену на конференцији ових „евроатлантских фашиста“, јесте закључак на крају овог скупа, у коме су се учесници сложили да су током илегалног рата против СР Југославије 1999 свесно прекршили скоро све принципе међународног права и хуманитарних конвенција!?
Вероватно да су такве закључке комотно донели са позиције силе, по принципу „Сила Бога не моли“, али су вероватно превидели и онај други принцип(изреку) „да батина има два краја“… Који од та два принципа ће превагнути, вероватно ћемо сви бити сведоци у блиској будућности…
————————————————-
У закључку свог писма канцелару Шредеру, Вимер је нагласио да ће ова конференција остати упамћена по веома озбиљним последицама које ће произвести њене одлуке- али и по веома „некомпетентним учесницима“ (његове речи)…
Он је такође упозорио Шредера (и јавност) да је очигледно да су Американци ради задовољавања властитих интереса, више него спремни да крше све међународне и легалне норме- нагласивши да је управо такво понашање великих сила и довело до два претходна светска рата.
Вимер је то описао следећим речима: „Сила је сада изнад закона… И ако се на њеном путу нађе било које међународно право, биће једноставно елиминисано! Када се нешто слично десило са „Лигом Народа“, дошло је до Другог светског рата. Начин на који се данас од стране неких (НАТО) испред свих осталих стављају једино лични интереси, може једино да се опише као ТОТАЛИТАРИЗАМ!“
Ово писмо немачком канцелару Шредеру поптисао је:
Вили Вимер, Посланик немачког Бундестага
и Потпредседник Европског парламента (скупштине ОЕБС-а)
М. Новаковић
РЕФЕРЕНЦЕ:
- „Злочин је бежао на запад“, Александар Војиновић, Издање „Центра за информације и публицитет“, Загреб, 1987
- http://www.bilderberg.org/g/Bilderberg.html
- http://www.medienanalyse-international.de/wimmer.html
- http://en.wikipedia.org/wiki/Helsinki_Accords
- http://facebookreporter.org/%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC/
- http://www.globalresearch.ca/balkanski-front-zapadni-prevrat-u-jugoslaviji-i-moldaviji/
- https://srpskizurnal.wordpress.com/2011/04/04/%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%85%D0%B5%D0%B2%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC/
- http://facebookreporter.org/2012/06/05/%d1%85%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d1%80%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%b0-%d1%84%d0%b8%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%ba%d0%b0-%d0%b2%d0%be%d0%ba%d0%b5%d1%80-%d0%bc%d0%b5/
- http://www.fas.org/irp/offdocs/nsdd/nsdd-133.htm
- http://globalresearch.ca/articles/BEH502A.html
- https://srpskizurnal.wordpress.com/2012/02/06/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8/
- http://www.globalsecurity.org/intell/ops/kosovo.htm
—————————————-
Писмо у оригиналу на немачком:
WillyWimmer, MdB
Mitteilungen aus Bratislava
Herrn
Gerhard Schröder, MdB
Bundeskanzler der Bundesrepublik Deutschland
Bundeskanzleramt
Schloßplatz 1
10178 Berlin
– vorab per Fax –
Berlin, den 02.05.00
Sehr geehrter Herr Bundeskanzler,
am vergangenen Wochenende hatte ich in der slowakischen Hauptstadt Bratislava Gelegenheit, an einer gemeinsam vom US-Außenministerium und American Enterprise Institut (außenpolitisches Institut der republikanischen Partei) veranstalteten Konferenz mit den Schwerpunktthemen Balkan und NATO-Erweiterung teilzunehmen.
Die Veranstaltung war sehr hochrangig besetzt, was sich schon aus der Anwesenheit zahlreicher Ministerpräsidenten sowie Außen- und Verteidigungsminister aus der Region ergab. Vorn den zahlreichen wichtigen Punkten, die im Rahmen der vorgenannten Themenstellung behandelt werden konnten, verdienen es einige, besonders wiedergegeben zu werden:
Von Seiten der Veranstalter wurde verlangt, im Kreise der Alliierten eine möglichst baldige völkerrechtliche Anerkennung eines unabhängigen Staates Kosovo vorzunehmen.
Vom Veranstalter wurde erklärt, daß die Bundesrepublik Jugoslawien außerhalb jeder Rechtsordnung, vor allem der Schlußakte von Helsinki, stehe.
Die europäische Rechtsordnung sei für die Umsetzung von NATO-Überlegungen hinderlich.
Dafür sei die amerikanische Rechtsordnung auch bei der Anwendung in Europa geeigneter.
Der Krieg gegen die Bundesrepublik Jugoslawien sei geführt worden, um eine Fehlentscheidung von General Eisenhower aus dem 2. Weltkrieg zu revidieren. Eine Stationierung von US Soldaten habe aus strategischen Gründen dort nachgeholt werden müssen.
Die europäischen Verbündeten hätten beim Krieg gegen Jugoslawien deshalb mitgemacht, um de facto das Dilemma überwinden zu können, das sich aus dem im April 1999 verabschiedeten „Neuen Strategischen Konzept“ der Allianz und der Neigung der Europäer zu einem vorherigen Mandat der UN oder OSZE ergeben habe.
Unbeschadet der anschließenden legalistischen Interpreration der Europäer, nach der es sich bei dem erweiterten Aufgabenfeld der NATO über das Vertragsgebiet hinaus bei dem Krieg gegen Jugoslawien um einen Ausnahmefall gehandelt habe, sei es selbstverständlich ein Präzedenzfall, auf den sich jeder jederzeit berufen könne und auch werde.
Es gelte, bei der jetzt anstehenden NATO-Erweiterung die räumliche Situation zwischen der Ostsee und Anatolien so wiederherzustellen, wie es in der Hochzeit der römischen Ausdehnung gewesen sei.
Dazu müsse Polen nach Norden und Süden mit demokratischen Staaten als Nachbarn umgeben werden, Rumänien und Bulgarien die Landesverbindung zur Türkei sicherstellen, Serbien (wohl zwecks Sicherstellung einer US-Militärpräsenz) auf Dauer aus der europäischen Entwicklung ausgeklammert werden.
Nördlich von Polen gelte es, die vollständige Kontrolle über den Zugang aus St. Petersburg zur Ostsee zu erhalten.
In jedem Prozeß sei dem Selbstbestimmungsrecht der Vorrang vor allen anderen Bestimmungen oder Regeln des Völkerrechts zu geben.
Die Feststellung stieß nicht auf Widerspruch, nach der die NATO bei dem Angriff gegen die Bundesrepublik Jugoslawien gegen jede internationale Regel und vor allem einschlägige Bestimmungen des Völkerrechts verstoßen habe.
Nach dieser sehr freimütig verlaufenen Veranstaltung kommt man in Anbetracht der Teilnehmer und der Veranstalter nicht umhin, eine Bewertung der Aussagen auf dieser Konferenz vorzunehmen.
Die amerikanische Seite scheint im globalen Kontext und zur Durchsetzung ihrer Ziele bewußt und gewollt die als Ergebnis von 2 Kriegen im letzten Jahrhundert entwickelte internationale Rechtsordnung aushebeln zu wollen. Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt.
Als eine ähnliche Entwicklung den Völkerbund traf, war der zweite Weltkrieg nicht mehr fern.
Ein Denken, das die eigenen Interessen so absolut sieht, kann nur totalitär genannt werden.
Mit freundlichen Grüßen
W i l l y W i m m e r
M i t g l i e d d e s B u n d e s t a g e s
V o r s i t z e n d e r d e s C D U – B e z i r k s v e r b a n d e s N i e d e r r h e i n V i z e p r ä s i d e n t d e r P a r l a m e n t a r i s c h e n V e r s a m m l u n g d e r O S Z E
P o s t a n s c h r i f t :
P l a t z d e r R e p u b l i k 1
1 1 0 1 1 B e r l i n
H a u s a n s c h r i f t :
M a u e r s t r a ß e 2 9 / H a u s I
1 0 1 1 7 B e r l i n
T e l . : (030) 227 – 75094/75095
Fax: (030) 227 – 76498
Email: willy.wimmer@bundestag.de
Wahlkreisbüro:
CDU-Geschäftsstelle Grevenbroich
Montzstraße 2
41515 Grevenbroich
Tel.: (02181) 5048
Fax: (02181) 5049
ПАТРИОТСКИ БЛОК: Позив на ЕКО конференцију… Говор председника Алексића… О Дверима… О песнику Симовићу…
XVI МЕЂУНАРОДНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА®
VII Здравствено безбедна храна
Нови Сад, 26-29. септембар 2012.
ПОЗИВНИЦА
ПОКРОВИТЕЉ
ОРГАНИЗАТОРИ: Еколошки покрет Новог Сада, Војвођанска академија наука и уметности и Институт за прехрамбене технологије у Новом Саду
СУОРГАНИЗАТОРИ: Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Београду,
Руски државни пољопривредни универзитет-МТАА,
Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду и Legambiente-национална еколошка организација Италије
Почасни, Научни и Организациони одбор
XVI Међународне Еко-конференције® 2012
VII здравствено безбедне хране
ИМАЈУ ЧАСТ ДА ВАС ПОЗОВУ
На свечано отварање XVI Међународне Еко-конференције®
која ће бити отворена у среду, 26. септембра 2012. године у амфитеатру JП Спортског и пословног центра ,,Војводина”
ул. Сутјеска бр. 2 са почетком у 10.00 часова
Председник Почасног одбора Председник Научног одбора
| Академик | Чедомир Попов |
Академик Кастори Рудолф, с.р. |
Председник Организационог одбора
Никола Алексић, с.р.
ПРОГРАМ ОТВАРАЊА
10.00-12.00 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ
– Пригодни културно-уметнички програм
– Поздравна реч Горана Кнежевића, министра пољопривреде, шумарства и
водопривреде РС и отварање Еко-конференције®
– Поздравна реч академика Кастори Рудолфа, председника Научног одбора
– Поздравна реч Николе Алексића, председника Организационог одбора
– Поздравна реч гостију
– Уводна излагања проф. др Десанке Божидаревић: ,,Са гледишта
потрошача-флаширана (пакована) вода Србије” и проф. др Мирјане
Милошевић: ,,Органска пољопривреда и производња хране”
12.00-13.00 КОКТЕЛ ЗА ГОСТЕ И УЧЕСНИКЕ
————————————————————————-
Говор председника Организационог одбора и директора Еколошког покрета Новог Сада г. Николе Алексића, поводом „Међународне Еко Конференције“:
ПРЕ НЕГО ЗАПОЧНЕМО РАД ПО ЗВАНИЧНОМ ПРОТОКОЛУ, ДОЗВОЛИТЕ МИ ДА ВАС ПОДСЕТИМ ИЛИ УПОЗНАМ СА ПОЧЕТКОМ ОРГАНИЗОВАЊА И ОДРЖАВАЊА, САДА ВЕЋ ТРАДИЦИОНАЛНЕ, ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ИЗДРЖАЛА ИСПИТ ВРЕМЕНА И ПОТВРДИЛА СВОЈУ СВРСИСХОДНОСТ ОПСТАНКА И ОДРЖАВАЊА.
ТИМ ПРЕ, ЈЕР ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НОВОГ САДА ОВОГОДИШЊОМ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈОМ ЗАОКРУЖУЈЕ СВОЈ СКРОМНИ ЈУБИЛЕЈ ОТВАРАЊЕМ 15 ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ.
ДОЛАСКОМ СЕКЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАСТАВНИКА И НАУЧНИХ РАДНИКА У ПЕНЗИЈИ 1994. ГОДИНЕ У ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ СТВОРИЛИ СУ СЕ УСЛОВИ ДА СЕ ЗАПОЧНЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ЈЕДНЕ НАУЧНО-СТРУЧНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ИЗ ПРОГРАМСКОГ ОПРЕДЕЉЕЊА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА: ОСМИШЉЕНА ЈЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА КОЈА ЈЕ ОБУХВАТИЛА СВЕ АСПЕКТЕ ЖИВОТА У УРБАНИМ НАСЕЉИМА.
ПРВА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА НАВЕДЕНЕ ТЕМАТИКЕ ОДРЖАНА ЈЕ 1995. ГОДИНЕ КАО НАУЧНО СТРУЧНИ СКУП СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ И БИЛА ЈЕ ОДРЖАВАНА СВАКЕ ДРУГЕ, НЕПАРНЕ, ГОДИНЕ.
ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ ЈЕ ОРГАНИЗОВАЊЕМ ПРВЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ВРЕМЕ НАМЕТНУТИХ САНКЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ДОВЕО СВЕТ У НОВИ САД У НАЈТЕЖЕМ ПЕРИОДУ НАШЕ ЗЕМЉЕ И НЕСХВАТЉИВЕ БЛОКАДЕ НАУЧНЕ МИСЛИ ПРЕМА НАШОЈ ЗЕМЉИ.
ГОДИНЕ 2000-ТЕ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ СЕ ОДАЗВАО ПОЗИВУ, ТАДА НАУЧНОГ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ, ДА ЗАЈЕДНИЧКИ ПОЧНУ СА ОРГАНИЗАЦИЈОМ НОВЕ ТЕМАТИКЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ.
ОД ТАДА СЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ОДРЖАВА СВАКЕ ГОДИНЕ, А ТЕМАТИКЕ СЕ ДВОГОДИШЊЕ ПОНАВЉАЈУ.
НЕПАРНИМ ГОДИНАМА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ЈЕ О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА, А ПАРНИМ ГОДИНАМА ТЕМАТИКА ЈЕ О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ.
ПОТПИСИВАЊЕМ ДУГОРОЧНОГ УГОВОРА О САРАДЊИ СА УНИВЕРЗИТЕТОМ У НОВОМ САДУ 2001. ГОДИНЕ, НОВОСАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПОСТАЈЕ ПРВИ СУОРГАНИЗАТОР ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ.
ИДЕНТИЧНИМ УГОВОРОМ О ДУГОРОЧНОЈ САРАДЊИ ПОТПИСАНИМ 2003. ГОДИНЕ, СУОРГАНИЗАТОРИ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПОСТАЈУ И УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, МЕЂУНАРОДНИ НЕЗАВИСНИ ЕКОЛОШКО ПОЛИТИКОЛОШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ИЗ МОСКВЕ И НАЦИОНАЛНА ЕКОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИТАЛИЈЕ-LEGAMBIENTE, А МАТИЦА СРПСКА ПОСТАЈЕ ПОКРОВИТЕЉ ОВЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ НАУЧНО СТРУЧНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ.
СЛЕДЕЋЕ, 2004. ГОДИНЕ, СУОРГАНИЗАТОРИМА ТРЕЋЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ СЕ ПРИДРУЖУЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА „А. К. ТИМИРЈАЗЕВ“ У МОСКВИ, ДАНАС РУСКИ ДРЖАВНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ УНИВЕРЗИТЕТ У МОСКВИ, ПО ОЦЕНИ МЕРИТОРНИХ ПОЗНАВАЛАЦА, НАЈЈАЧИ ПОЉОПРИВРЕДНИ УНИВЕРЗИТЕТ НА СВЕТУ.
2007. ГОДИНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА ДОБИЈА ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПРЕКО РЕСОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКУ И КУЛТУРУ-UNESCO, ЗБОГ ЧЕГА СЕ ИСКЉУЧУЈУ СТРУЧНИ РАДОВИ И ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСТАЈЕ ИСКЉУЧИВО НАУЧНА МАНИФЕСТАЦИЈА МЕЂУНАРОДНОГ КАРАКТЕРА ЧИМЕ ЗАИСТА ПОСТАЈЕ СВЕТСКА НАУЧНА БАШТИНА.
ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ 2008. ГОДИНЕ ДОБИЈА ДРУГО ПО РЕДУ ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПРЕКО РЕСОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ХРАНУ И ПОЉОПРИВРЕДУ- UN FAO И НОВЕ СУОРГАНИЗАТОРЕ У ВИДУ ИНСТИТУТА ЗА ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ИЗ НОВОГ САДА, А 2010 ГОДИНЕ И ВОЈВОЂАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ. ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА СЕ ПРЕКО РЕСОРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА НАИЗМЕНИЧНО ПОНАВЉА И ОВЕ ГОДИНЕ ЈЕ ДОБИЈЕНО ПО ПЕТИ ПУТ ЗАРЕДОМ. ТИМЕ ЈЕ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ, ПО РЕЧИМА ДИРЕКТОРА UNESCO-А ЗА ЕВРОПУ, Г. ENGELBERTA RUOSSA КОЈИ ЈЕ ОТВОРИО ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈУ 2007, ИЗБИО НА САМ ВРХ КОРПУСА НЕВЛАДИНИХ ЕКОЛОШКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У СВЕТУ.
ОВЕ ГОДИНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈИ ЈЕ ПРИЗНАТ СТАТУС МЕЂУНАРОДНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПРЕД МАТИЧНИМ ОДБОРОМ МИНИСТАРСТВА НАУКЕ, УНАЗАД ОД 2008. ГОДИНЕ, А ВОЈВОЂАНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ И ИНСТИТУТ ЗА ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРИХВАТИЛИ СУ СТАТУС ОРГАНИЗАТОРА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, ЧИМЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ЈОШ ВИШЕ ДОБИЈА НА ЗНАЧАЈУ И РЕНОМЕУ.
СВЕ ТО ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НЕ БИ МОГАО БЕЗ ПУНЕ ПОДРШКЕ ПОКРОВИТЕЉА, СУОРГАНИЗАТОРА, ДОМАЋИНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, НАУЧНИХ РАДНИКА ИЗ ЗЕМЉЕ И ИНОСТРАНСТВА, ДОНАТОРА И СПОНЗОРА, КАО И ГРАЂАНА НОВОГ САДА, ЗБОГ ЧЕГА СЕ РУКОВОДСТВО ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА, У ТРЕНУТКУ ЗАОКРУЖИВАЊА ЈЕДНОГ СКРОМНОГ ЈУБИЛЕЈА, СВИМ НАВЕДЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА И ПОЈЕДИНЦИМА НАЈИСКРЕНИЈЕ ЗАХВАЉУЈЕ НА ПРУЖЕНОЈ ПОМОЋИ И УКАЗАНОЈ ПОДРШЦИ.
—————————————————————————————————–
ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ ПОВОДоМ (НЕ)АКТИВНОСТИ ОРГАНИЗАЦЈЕ „ДВЕРИ“- НИКОЛА АЛЕКСИЋ
Објављено 2012/09/24 у 21:21
Поштоване патриоте и пријатељи,
Ја сам 2011. године предлагао Дверима да се ујединимо око листе Еколошки покрет Србије-Никола Алексић, али под условом да се општи интереси ставе испред групних и личних. Био сам глат одбијен. После избора пријавим полицији јавни протест због крађе избора, они мене одбију, а дозволе Дверима. Поново покушам да пријавим полицијиу јавни протест 17. маја, мене одбију, а њима дозволе.
Одем код Двери и разговарам са једним од челника Двери и питам их да ли ће сада организовати свакодневне протесте због незапамћене доказане крађе и фаллсификовања избора, а они ми кажу не, они ће сада анализирати изборне резултате, па… не сећам се више изговора. У српском народу постоји изрека, само се будала спотиче два пута о исти камен. Мени више нико на овом свету не може да прича о Дверима, знам ко су, ко стоји иза њих, то су и доказали чим су распустили Градски одбор Новог Сада и искључили људе који су увели Двери у локални парламент, када су се окренули против ДС на власти. Ко хоће да их Двери вуку за нос, слободно нека их следе и гласају и на следећим изборима. Ја им се више нећу обраћати.
После тога смо основали Патриотски блок, мрежну организацију око које ћемо покушати окупити све патриотске организације и појединце који опште интересе стављају испред групних и личних, задржавајући правни и програмски субјективитет, али наступајући заједно на изборима и у свим акцијама. Само заједно нешто можемо урадити. Али отворено кажем, Дверима ту никада неће бити места. За гаранцију програмског опредељења и правоверност стојим ја, Никола Алексић, моја дела и резултати стоје свима на располагању да се увере шта сам до сада урадио, остварио, да се увере да држим реч и да ме ниједна странка, интересна група или организовани криминал не држи за врат.
Ко хоће са Патриотским блоком, биће му част, а не обавеза, то му ја, Никола Алексић гарантујем. Ко не буде с нама, знаћемо за кога ради, за себе или режим. Доста је било обмана и лажи. Молим све патриотски настројене појединце и групе да нас више не зову на окупљање и сл. позиве. Издајници и патриоте никад нису, нити ће моћи бити заједно. Укажите нама или издајницима поверење, али и сносите одговорност за сопствени избор.
После тога ме немојте више позивати да се ујединим са таквима. Чини ми се да бих се одрекао сопственог живота када би ме неко, не знам на који начин, присилио да се ујединим са људима који служе режиму лажно се представљајући за патриоте, пре бих се убио него се са њима удружио.
——————————————————————–
ЗАШТО ЦЕНИМО И ПОДРЖАВАМО СРПСКОГ ПОЕТУ ДРАГАНА СИМОВИЋА (Патриотски Блок)
Свака реч коју изговори и напише српски поета Драган Симовић, нама се приказује као позната реч или упутство по коме ваља живети, јер уистину, по тим речима живимо и радимо.
Високо сагласје у размишљању са српским поетом Драганом Симовићем речито показује да смо задојени патриотизмом из истог извора, да смо од истог учитеља учили шта је то родољубље, исти нас људи учили каква је разлика између чојства и јунаштва, на истим примерима учили чији интерес је пречи, лични или општи.
Злобници би рекли да је то сагласје једне генерације, а ми одговарамо питањем, зашто се онда наше мишљење толико разликује од мишљења садашњих генерација око израза и осећања која нису променила своја значења од како свет постоји?
Зато је сȃмо постојање таквих људи као што је српски поета Драган Симовић вредније по садашња и будућа покољења. За садашња покољења вредно је ради осветљавања путева оним часним појединцима и уливања сазнања да су на правом путу, чак и онда када сви остали иду супротним правцем, а за будућа покољења да сазнају да се у овим тешким и судбоносним временима по будућност Србије имало рашта живети и часно борити.
Бог му дао добро здравље и дуг живот на част и ползу српског народа. Част нам је што смо делили исту искру живота и људску судбину живећи у најтежем тренутку у историји Србије делећи и борећи се за иста уверења.
Живели Драгане!
——————————————-
24 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
За ФБР припремо Никола Алексић
СИМОВИЋ: Косовски Срби, сами и голоруки, против крволочних звери!
Косовски Срби, сами и голоруки,
против крволочних звери!
Драган Симовић
У Европи 21 века, Косово је постала нова „гладијаторска арена“ у којој крвожедни евроатлантисти „бацају“ Српске хришћане, још крвожеднијим „албанским зверима“…
Западна је Империја Зла од Косова направила велику арену, у коју се, међу крволочне звери, са високих зидина бацају голоруки Срби!
Као у време Прве Империје Зла, која је, попут ове Империје, жељна и жедна крви, исто то чинила са раним хришћанима!
Они који кидишу на Косовске Србе, више личе на крвожедне звери него на људе!
Штавише, они у себи немају ни најмању божанску искру, и својим злочинима, у свему, превазилазе и најкрволочније звери!
Док се голоруки Косовски Срби, у великој арени, мед високим зидинама, боре против разјарених дивљих звери, Император и Свита све то, и сами жедни србске крви, с уживањем посматрају из својих ћесарских и аристократских ложа.
На сваког Србина, на сваку Србкињу, кидише на стотине крвожедних звери; звери које само неким чудом, или грешком Природе, имају људско обличје!
Ова праискона слика, ова песничка пра-слика, више казује од свих текстова надобудних пискарала.
Штавише, ова песничка слика и јесте права стварност, а све друго су опсене и лажи западних људи лажи!
Али, као што је и Први Рим огањ живи сажегао, тако ће и овај Потоњи Рим огањ живи да сажегне!
То је Космички Закон изазван и стваран Космичким Болом, болом невиних жртава.
Индуси Аријевци знају, знају од Праискони, да овоме Закону нико умаћи не може!
Тај Закон се полако низводи на Земљу, и већ је близу време, када ће Небески Огањ прогутати све оне звери што су уживале у србским мукама!
Миодраг Новаковић: Аустралијски хирург хрватског порекла убијао Србе на КиМ…
Добро је документован случај аустралијског хирурга хрватског порекла др Крега Јуришевића, који је јавно признао да је пришао ОВК, и потом свој „стетоскоп“ заменио за оружје, где је по властитом признању поред оружане борбе у оквиру ОВК, лично убијао српске рањенике да би им (његовим речима) „скраћивао муке“.
***
МИОДРАГ НОВАКОВИЋ: АУСТРАЛИЈСКИ ХИРУРГ ХРВАТСКОГ ПОРЕКЛА УБИЈАО СРБЕ НА КиМ
Пише: Миодраг Новаковић
Добро је документован случај аустралијског хирурга хрватског порекла др Крега Јуришевића, који је јавно признао да је пришао ОВК, и потом свој „стетоскоп“ заменио за оружје, где је по властитом признању поред оружане борбе у оквиру ОВК, лично убијао српске рањенике да би им (његовим речима) „скраћивао муке“. Поред убијања заробљених Срба, др Јуришевић је активно сарађивао са западним обавештајним службама у току НАТО рата, и под маском доктора хуманитарца шпијунирао српске трупе. По његовом хвалисању био је одговоран за навођење НАТО авиона на српске циљеве, којом приликом је убијено преко 400 Срба.
Али оно што је индикативно за ову истрагу (напомена ово је део ауторове „истраге“) је то да је дотични Јуришевић боравио у априлу 1999-те на локацији Кукеш (локацији тајног затвора у коме су држани и убијани Срби којима су „одстрањивани“ органи) у Албанији, и да је тамо према његовим речима био сведок неких „аномалија“ у локалној болници која је била под контролом извесног доктора- команданта ОВК (претпостављам да се овде ради о Др Шаипу Муји). Др Крег Јуришевић данас живи и ради у аустралијском граду Аделаиди, где је запошљен као кардио-торациони хирург у Краљевској Аделаида Болници.
Ми се овде надамо да су ови подаци доступни како нашим српским истражним органима, тако и Мартијевој истрази- јер овде је веома важна улога др Јуришевића не само као ратног злочинца, већ пре свега као, потенцијално једног од кључних сведока у овој монструозној афери.
____________
http://infoport.co/?p=3899
СРБСКИ ЖУРНАЛ 