Category: Вести

25 септембра, 2012

НОВАКОВИЋ: АНАЛИЗА ПИСМА ВИЛИЈА ВИМЕРА НЕМАЧКОМ КАНЦЕЛАРУ ГЕРХАРДУ ШРЕДЕРУ, 2 МАЈА 2000…

НОВАКОВИЋ: АНАЛИЗА ПИСМА ВИЛИЈА ВИМЕРА КАНЦЕЛАРУ ШРЕДЕРУ…

25 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

У БРАТИСЛАВИ ЈЕ У АПРИЛУ 2000 ОД СТРАНЕ ВОДЕЋИХ „ЕВРОАТЛАНТИСТА“ РАЗРАЂЕНА СТРАТЕГИЈА УНИШТЕЊА СРБИЈЕ КАО НЕЗАВИСНЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНО ЦЕЛОВИТЕ ДРЖАВЕ- ТОМЕ СЕ ОШТРО СУПРОТСТАВИО ТАДАШЊИ ПОСЛАНИК БУНДЕСТАГА И ПОТПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКОГ САВЕТА ВИЛИ ВИМЕР, АЛИ ЊЕГОВ ГЛАС ЈЕ „ПРИГУШЕН“- РЕЗУЛТАТ ЈЕ „ОВО“ ШТО ИМАМО ДАНАС У СРБИЈИ…

Немачки посланик Вили Вимер је крајем априла 2000 посетио „НАТО“ конференцију у главном граду Словачке, Братислави…. У организацији конференције су учествовали амерички „СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ“ и амерички Институт за спољну политику америчке Републиканске партије…

На тој конференцији су разматране „евроатлантска стратегија“ и проширење НАТО на Балкану.

Конференцију су посетили највиши званичници из НАТО земаља (премијери, министри одбране, спољних послова..), као и припадници елитних „глобалистичких кругова“- Билдерберг групе, Карнеџи института, Америчког „Форин Каунсела“ итд.

Било је такође уочљиво присуство водећег албанског интелектуалца и сепаратисте из Приштине, „косовског медијског магната“, и (у то време) члана Билдерберг(1.) групе- Ветона Суроиа!?

По завршетку ове конференције, 2 маја 2000, Потпредседник Европског парламента и посланик Бундестага Вили Вимер је упутио отворено писмо немачком канцелару Герхарду Шредеру, у коме је упозорио на „криминалне“ намере учесника горњег скупа према СР Југославији и Српској нацији- односно о плановима НАТО лидера да „дефакто“ онеспособе и „раскомадају“ Србију као независну и целовиту државу на Балкану… Он је своје закључке образложио у следећих 11 тачака:

Главне теме, које су прерасле у „смернице деловања“ ових твораца Новог Европског Поретка су биле:

Као главни приоритет учесници конференције су поставили признање српске аутономне провинције Косова и Метохије као нове независне албанске државе „Косово“, уз нагласак да се то изведе у што краћем року могуће. Овде је акценат такође стављен да нова „држава Косово“ мора да се нађе у НАТО окружењу- што би требало да аутоматски прејудицира подређени статус државе Србије као будуће НАТО чланице!?

Евроатлантисти су знали, да пошто ту прљаву работу раде противно свим међународним правним и моралним нормама, једини начин на који би то можда могли да изведу је био- да ставе Србију и већински остатак „добронамерног света“ пред политикку свршеног чина. Наравно то је и урађено и са сазнањем да је у Србији у периоду после свргавања(западнообавештајно-петоколонашког пуча) председика Милошевића(7)- на власт доведена прозападна поданичка „политичка елита“, без чије сарадње није било могуће прогласти илегалну шиптарску државу у оквиру још увек међународно признате државе Србије!

2. Противно свим легалним нормама и међународним конвенцијама, учесници ове евроатлантске конферениције су прогласили тадашњу Савезну Републику Југославију илегалном државом- свесно кршећи Хелсиншки акт(4) о неповредивости државних граница.

3. Евроатлантисти су даље сами признали током конференције да им је највећа препрека у остваривању те прљаве намере (анексије Косова изван државе Србије) била- постојећи правни поредак у Европи, који није дозвољавао да се таква одлука правно легализује- те су донели одлуку да (у сред Европе) у случају Србије и њене АП КиМ примене амерички легални (читај каубојски) систем који садржи довољно „правних рупа“ за тако нешто…

Ово о чему овде говоримо су тешке повреде међународног права, и европских конвенција. Због таквих повреда су у прошлости избијали светски ратови (примедба аутора).

4. Оно што је највише поражавајуће и доказује криминални и разбојнички карактер НАТО организације, јесте јавно изречен став на тој конференцији (према посланику Вимеру) да је НАТО рат против Савезне Републике Југославије вођен 1999, не због „хуманитарних побуда“ како је то лажно представљено међународној јавности, уз фабрикацију Рачка(8) и других (наводно изазваних од стране Срба) „тешких инцидената“, већ да би се исправила „грешка“ генерала Ајзенхауера(5) који је „пропустио“ да у завршници Другог светског рата, 1945. трајно војно окупира Југославију, и тако спречи совјетско присуство на Балкану.

Аутор ових редова је у својим истраживањима дошао до више кредибилних информација које потврђујуе такве тврдње…

У књизи Александра Војиновића „Злочин је бежао на запад(1)“(1987) је документована сарадња Западне савезничке команде у Барију са Павелићем, коме је нуђено да се у завршници рата окрене против немаца, и потом добровољно са усташама повуче са власти у НДХ уз општу амнестију за њега и све његове усташке кољач- да власт у Хрватској препусти Хрватској сељачкој страници и домомбранима и тако обезбеди континуитет НДХ, и поделу Југославије по принципу Источне и Западне Немачке.

Тај план су у тој фази активно подржавали и енглези. За контакте између Павелића и Савезничке команде је био задужен чувени хрватски сликар Иван Мештровић, који је у ту сврху више пута летео усташким авионом са Виса у Бари. Ти преговори су пропали, јер је Павелић одбио да се окрене против својих немачких господара.

Паралелно са том акцијом британска тајна служба је (према западно-обавештајним изворима) успела да заврбује Тита(што објашњава присуство Черчиловог сина Рандолфа у завршници рата, у Титовом штабу), који се потом окренуо против Стаљина, тако да је на тај начин ефективно спречено совјетско војно присуство у Југославији.

Али свакако најупечатљивији документ који отклања сваку дилему зашто је НАТО ушао у рат против целе Српске нације на Балкану, не само Српске државе- јесте „Америчка председничка директива НСДД133(5,9)- коју је потписао Роналд Реган 1984, након самита са Маргарет Тачер- у присуству Збигњева Брежежинског, саветника за војну безбедност америчког председника (ноторног „русомрзца“)- и највећег ратног злочинца свих времена (архитекте свих америчких ратова и илегалних државних удара у другој половини 20 века) тада америчкг државног секретара Хенри Кисинџера.

Они су тада усвојили концепт „успостављања трајног америчког војног присуства“ у Југославији и „десрбизације Балкана“…

Наравно сви ти планови су касније још једном потврђени на тајним састанцима америчког председника Клинтона и немачког канцелара Геншера 1997-98, када су усвојили план „Корени“(12) који је имао за сврху обавештајно-војну припрему „демонтаже“ СР Југославије, са акцентом изазивања етничких подела, грађанског рата и активном подршком Западним сепаратиста, посебно шиптарима на Косову (другим речима, дата је подршка свима који су показали спремност и мржњу да се боре против Срба). Сви смо имали прилике да видимо „уживо“ практичну апликацију тог плана. План „Корени“ је јавно обелоданила Социјал-демократска партија Немачке у Бундестагу 7 априла 1999(12) а пренела ЗДФ телевизија(10,12).

Овде такође треба описати и специјалну тајну операцију „Линк“ америчког Стејт Департмента, коју је лично потписао Бил Клинтон 1998, и која је ауторизовала сарадњу америчких тајних и војних служби са Ал Каидом и екстремистичким муслиманским владама, у циљу регрутовања, обуке и довођења муџахединских терориста у Босну и на Косово ради чишћења Српског етничког простора и трајног успостављања НАТО присуства на тим просторима… Тај план је обелоданио „ЊуЈорк Тајмс“ 4 маја 1999(11)

Две главне улазне тачке на Балкан за ове исламске терористе (који су се „борили“ раме уз раме са ЦИА и САС оперативцима против Српских снага), су биле Јадранске луке Плоче и Драч. Ови сви наводи су доступни јавности у архиви Републиканског комитета Америчког конгреса.Ове „операције“ западних служби су потврђене и од стране других угледних западних медија попут америчке ПБС Тв станице, и „Jane’s Defense Weekly“ (12)- „reported 20 April 1999“….

5. Према Вимеру, на конгресу је јавно изречено „признање“ да су НАТО чланице свесно ушле у илегални рат против Савезне републике Југославије, ради примене (и тестирања) новог „НАТО стратегијског концепта“ из априла 1999 (читај спречавања распада НАТО алијансе), након што су „оманули“ да за ову криминалну и илегалну акцију обезбеде УН и ОЕБС мандат!?

6. Вимер у овом писму Шредеру, даље наглашава да је очигледно да НАТО илегални рат против суверене Југославије, када је НАТО први пут војно интервенисао ван граница алијансе, није био као што његови творци наглашавају изузетак због специјалних „околности“, већ да је очигледно имао сврху пробног балона- преседана на који ће се НАТО касније позивати по потреби.

Наравно није требало дуго да потврду тога добијемо у илегалном НАТО рату против Ирака, Либије, и сада још увек „неформалног и необјављеног „ у Сирији. Југославија 1999 је у много чему била пробни полигон за војну апликацију Новог глобалистичког (евроатлантског) поретка.

7. На овој конференцији су такође задате смернице за проширење НАТО према истоку, нарочито за успостављање присуства у руском „дворишту“- у области између Балтичког мора и Анатолије. Другим речима успостављања евроатлантске верзије „Римског царства“(речи Вимера)…

8. Евроатлантисти су нагласили да у ту сврху треба Пољску „опколити“ са севера и југа са „демократским“ државама (читај НАТО чланицама)- док ће Румунији и Бугарској припасти „улога“ да обезбеде „земаљски коридор“ између НАТО чланица на северу и Турске, јужне НАТО чланице.

Овде је кључни закључак конференције који разоткрива сву дволичност и нечасне намере ЕУ и САД према нашој нацији- ДА СРБИЈА МОРА ДА БУДЕ ТРАЈНО ЕЛИМИСАНА ИЗ „ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА“.

Вимер сугерише да је тај закључак донешен да би се у Србији, након њене политичке, економске и војне дезинтеграције, неометано обезбедили трајно америчко(нато) војно присуство.

У прилог овој тврдњи иде анализа угледног „Глобал Рисерч“ аналитачара Махди Дариуса… „Балкански фронт: Западни преврат у Југославији и Молдавији“(6)

Он овде детаљно објашњава зато је за НАТО кључно да „раскомада“ Србију до краја.

По њему Србија је већ у својеврсном ваздушном карантину, чији национални ваздушни простор (међународни ваздушни коридор) ефективно контролишу околне НАТО чланице практично (оне)могућавајући неометани међунардони ваздушни саобраћај према Србији.

Западно-обавештајним „намештањем“ референдума о отцепљењу од СР Југославије у Црној Гори, успели су да разбију заједницу „две братске нације и једног истог Српског народа“, и тиме одсеку Србију од мора и наравно слободоног међународног морског коридора…

По Дариусу, сада је Србији остао последњи легални међународни коридор којим она може да се неометано повеже са другим државама, пре свега Русијом, а то је „Дунавски коридор“(слободни међународни пловни пут). По њему то је главни разлог зашто се последњих година „фанатично“ ради на „косовизацији“ Војводине и њеном консеквентном отцепљењу од Србије. Јер би се онда- изласком независне (евроатлантске) Војводине (или њеним припајањем Хрватској или Мађарској-највероватније комадањем и саме Војводине) трајно успоставила НАТО контрола над Дунавским пловним путем, односно последњим слободним међународним путем који је под заштитом међународних конвенција- тиме би се Србија трајно одсекла од „спољног света“, и тако ефективно ставила у неку врсту „међународног гета“.

Ма колико некима таква процена звучала невероватно- ми сви данас можемо да видимо да скоро сви „догађаји на терену“ иду управо у том смеру!!!

9. Као још један приоритет (невезан директно за Србију) донешена је одлука да НАТО мора да успостави контролу над Санкт Петерсбургом ради тоталне (војне) контроле приступа Балтичком мору.

10. Евроатлантисти су на овој по много чему срамној конференцији донели одлуку да је „у реду“ да се крше сви принципи и правила међународног права, ради омогућавања отцепљења (читај цепања независних држава) етничких територија од држава матица, водећи се искључиво такозваним „принципом само-опредљења“(наравно не у случају властитих, већ туђих држава).

11. Као највећу иронију изречену на конференцији ових „евроатлантских фашиста“, јесте закључак на крају овог скупа, у коме су се учесници сложили да су током илегалног рата против СР Југославије 1999 свесно прекршили скоро све принципе међународног права и хуманитарних конвенција!?

Вероватно да су такве закључке комотно донели са позиције силе, по принципу „Сила Бога не моли“, али су вероватно превидели и онај други принцип(изреку) „да батина има два краја“… Који од та два принципа ће превагнути, вероватно ћемо сви бити сведоци у блиској будућности…

————————————————-

У закључку свог писма канцелару Шредеру, Вимер је нагласио да ће ова конференција остати упамћена по веома озбиљним последицама које ће произвести њене одлуке- али и по веома „некомпетентним учесницима“ (његове речи)…

Он је такође упозорио Шредера (и јавност) да је очигледно да су Американци ради задовољавања властитих интереса, више него спремни да крше све међународне и легалне норме- нагласивши да је управо такво понашање великих сила и довело до два претходна светска рата.

Вимер је то описао следећим речима: „Сила је сада изнад закона… И ако се на њеном путу нађе било које међународно право, биће једноставно елиминисано! Када се нешто слично десило са „Лигом Народа“, дошло је до Другог светског рата. Начин на који се данас од стране неких (НАТО) испред свих осталих стављају једино лични интереси, може једино да се опише као ТОТАЛИТАРИЗАМ!“

Ово писмо немачком канцелару Шредеру поптисао је:

Вили Вимер, Посланик немачког Бундестага

и Потпредседник Европског парламента (скупштине ОЕБС-а)

М. Новаковић

РЕФЕРЕНЦЕ:

—————————————-

Писмо у оригиналу на немачком:

WillyWimmer, MdB
Mitteilungen aus Bratislava

Herrn
Gerhard Schröder, MdB
Bundeskanzler der Bundesrepublik Deutschland
Bundeskanzleramt
Schloßplatz 1
10178 Berlin

– vorab per Fax –

Berlin, den 02.05.00

Sehr geehrter Herr Bundeskanzler,

am vergangenen Wochenende hatte ich in der slowakischen Hauptstadt Bratislava Gelegenheit, an einer gemeinsam vom US-Außenministerium und American Enterprise Institut (außenpolitisches Institut der republikanischen Partei) veranstalteten Konferenz mit den Schwerpunktthemen Balkan und NATO-Erweiterung teilzunehmen.
Die Veranstaltung war sehr hochrangig besetzt, was sich schon aus der Anwesenheit zahlreicher Ministerpräsidenten sowie Außen- und Verteidigungsminister aus der Region ergab. Vorn den zahlreichen wichtigen Punkten, die im Rahmen der vorgenannten Themenstellung behandelt werden konnten, verdienen es einige, besonders wiedergegeben zu werden:

Von Seiten der Veranstalter wurde verlangt, im Kreise der Alliierten eine möglichst baldige völkerrechtliche Anerkennung eines unabhängigen Staates Kosovo vorzunehmen.

Vom Veranstalter wurde erklärt, daß die Bundesrepublik Jugoslawien außerhalb jeder Rechtsordnung, vor allem der Schlußakte von Helsinki, stehe.

Die europäische Rechtsordnung sei für die Umsetzung von NATO-Überlegungen hinderlich.
Dafür sei die amerikanische Rechtsordnung auch bei der Anwendung in Europa geeigneter.

Der Krieg gegen die Bundesrepublik Jugoslawien sei geführt worden, um eine Fehlentscheidung von General Eisenhower aus dem 2. Weltkrieg zu revidieren. Eine Stationierung von US Soldaten habe aus strategischen Gründen dort nachgeholt werden müssen.

Die europäischen Verbündeten hätten beim Krieg gegen Jugoslawien deshalb mitgemacht, um de facto das Dilemma überwinden zu können, das sich aus dem im April 1999 verabschiedeten „Neuen Strategischen Konzept“ der Allianz und der Neigung der Europäer zu einem vorherigen Mandat der UN oder OSZE ergeben habe.

Unbeschadet der anschließenden legalistischen Interpreration der Europäer, nach der es sich bei dem erweiterten Aufgabenfeld der NATO über das Vertragsgebiet hinaus bei dem Krieg gegen Jugoslawien um einen Ausnahmefall gehandelt habe, sei es selbstverständlich ein Präzedenzfall, auf den sich jeder jederzeit berufen könne und auch werde.

Es gelte, bei der jetzt anstehenden NATO-Erweiterung die räumliche Situation zwischen der Ostsee und Anatolien so wiederherzustellen, wie es in der Hochzeit der römischen Ausdehnung gewesen sei.

Dazu müsse Polen nach Norden und Süden mit demokratischen Staaten als Nachbarn umgeben werden, Rumänien und Bulgarien die Landesverbindung zur Türkei sicherstellen, Serbien (wohl zwecks Sicherstellung einer US-Militärpräsenz) auf Dauer aus der europäischen Entwicklung ausgeklammert werden.

Nördlich von Polen gelte es, die vollständige Kontrolle über den Zugang aus St. Petersburg zur Ostsee zu erhalten.

In jedem Prozeß sei dem Selbstbestimmungsrecht der Vorrang vor allen anderen Bestimmungen oder Regeln des Völkerrechts zu geben.

Die Feststellung stieß nicht auf Widerspruch, nach der die NATO bei dem Angriff gegen die Bundesrepublik Jugoslawien gegen jede internationale Regel und vor allem einschlägige Bestimmungen des Völkerrechts verstoßen habe.

Nach dieser sehr freimütig verlaufenen Veranstaltung kommt man in Anbetracht der Teilnehmer und der Veranstalter nicht umhin, eine Bewertung der Aussagen auf dieser Konferenz vorzunehmen.
Die amerikanische Seite scheint im globalen Kontext und zur Durchsetzung ihrer Ziele bewußt und gewollt die als Ergebnis von 2 Kriegen im letzten Jahrhundert entwickelte internationale Rechtsordnung aushebeln zu wollen. Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt.
Als eine ähnliche Entwicklung den Völkerbund traf, war der zweite Weltkrieg nicht mehr fern.
Ein Denken, das die eigenen Interessen so absolut sieht, kann nur totalitär genannt werden.

Mit freundlichen Grüßen

W i l l y   W i m m e r
M i t g l i e d   d e s   B u n d e s t a g e s
V o r s i t z e n d e r   d e s   C D U – B e z i r k s v e r b a n d e s   N i e d e r r h e i n V i z e p r ä s i d e n t   d e r   P a r l a m e n t a r i s c h e n   V e r s a m m l u n g   d e r O S Z E
P o s t a n s c h r i f t :
P l a t z   d e r   R e p u b l i k   1
1 1 0 1 1   B e r l i n

H a u s a n s c h r i f t :
M a u e r s t r a ß e 2 9 / H a u s I
1 0 1 1 7 B e r l i n

T e l . : (030) 227 – 75094/75095
Fax: (030) 227 – 76498
Email: willy.wimmer@bundestag.de

Wahlkreisbüro:
CDU-Geschäftsstelle Grevenbroich
Montzstraße 2
41515 Grevenbroich
Tel.: (02181) 5048
Fax: (02181) 5049

25 септембра, 2012

David and Goliath: Bosnian Serbs Against the West

25.09.2012 Branko Ilic , Serbian FBReporter

By Wanda Schindley

Global Research

On June 20th the High Representative for Bosnia, Austrian Valentin Inzko, annulled legislation passed by the Bosnian Serb, Republika Srpska (RS), parliament that would reclaim some of the powers of “semi-autonomy” that were promised to it in the constitution but that have been stripped away incrementally by International Community (IC) High Representatives under the so-called Bonn powers. Inzko, the latest of seven High Representatives under the direction of Javier Solana, was offended that the Bosnian Serbs did not capitulate under the threat of “consequences” and withdraw the legislation on their own. Offering to negotiate and amend some things in the legislation was not satisfactory to High Representative Inzko, who has dictatorial powers over occupied Bosnia.

Inzko saw the RS legislation to reclaim some of the constitutional powers stripped away by openly pro-Muslim High Representative Paddy Ashdown ten years after Dayton as “regressive.” Until less than four years ago, the Bosnian Serbs had their own police force, army (even though they were pretty much stripped of armaments), courts, and so forth. But each new edict of the High Representative raised the bar and further stripped Bosnian Serbs of their institutions and constitutional “rights.” Each mandate to expand the role of the central government in Sarajevo was movement toward the ultimate goal of a united One Bosnia—abolishment of the Serb entity set up at Dayton and the Dayton agreement signed (under threat of further bombardment) by Serbs and, apparently, with disappearing ink by the IC.

While the UN occupation was biased toward Muslims and against Serbs as demonstrated, for instance, in the rules for and rate of reclaiming property by the two groups, the EU occupation appears even more intent on strangling the RS out of existence and humiliating Serbs into capitulating to a centralized government in Sarajevo, which for Serbs is really “regressive” to the some 400 years of Serb suffering under the occupation of the “Turks” of the Ottoman Empire. But Turkey is not the only country now meddling in the affairs of Bosnia and supporting the Islamic take-over of the entire country: Saudi Arabia is still a primary funder of Bosnian Muslims and the mosque-building (in some areas, one every few kilometers) that makes the country appear to be a real Muslim country (even though it is majority Christian); Iran supplied weapons to Bosnian Muslims during the war; and mujahideen fighters came from the Muslim world to fight Christians in their own back yards.

Not only are Serbs in the RS expected to submit to the Islamists in Sarajevo (see the Bosnian Grand Mufti’s defense of, for instance, Islamic education in public schools1), they also are being asked, in fact, demanded, to give up any thread of independence and, eventually, their Orthodox Christian religion, along with their democratic institutions. (Those who do not understand that “Islamic democracy” is an oxymoron should read Alija Izetbegovic’s 1970 Islamic Declaration and study Sarajevo Chief Imam Nezim Halilovic Muderris’ radical intolerance and calls for institutionalization of Sharia law in Bosnia.2)

The Bosnian Court, for instance, of the “centralized” government has demonstrated its bias and inability to deal with the crimes committed against Serbs. The focus has been on convicting Serbs who, in spite of being dubbed by international media as “aggressors,” were often fighting against foreign Islamic fighters from their own back yards to protect their families and property. Yet, the courts of Bosnia’s central government have sentenced Serbs to 1,118 total years in jail, Croats to 140 years, and Bosnian Muslims to only 42 years in jail in spite of the realities of the civil war and atrocities committed by the foreign mujahidin and Bosnian Muslims.3 On 23 June, the Bosnian “central” government refused to extradite Croat war criminal Branimir Glavas, who was convicted and sentenced last month to 10 years in prison for torturing and killing Serbian civilians during the war. Yet, Serbs are held responsible for finding and depositing at The Hague even the un-convicted as the West repeats ad nauseam the unsubstantiated 40,000-rape hoax. (Even if it were true, the West has a higher per capita incident of rape under peaceful circumstances.)

It is not as though Serbs, who produced Nikola Tesla, Mileva Maric (physicist wife of Albert Einstein who contributed to his famous theories), Mihajlo Pupin (Columbia’s Pupin Hall named after him for his work on x-rays, long-distance telephone service), etc. are too stupid to take lessons from not only the historical but also the recent past. For instance, Serbs know that the IC’s demands for “privatization” mean “rape” of their resources by the IC:

(1.) Examples are replete in Serbia. For instance, in Pancevo, the successful glass factory, electric bulb factory, chemical factory, and beer factory (since 1722) are now closed after being “privatized” and bought.

(2.) Croatia, after seceding with the bank in which all Yugoslavs had deposited, sold cheaply the Adriatic hotels (to which Croatia, historically a small province around Zagreb, did not have claim until all that was changed, first by Hitler when Italy capitulated in 1943 and then by the Croat Tito), mostly to Germans.

(3.) In the RS, many factory workers went to work for years without pay as crooked “directors,” supported by the IC, drove BMWs and as ancient forests were stripped, a la Brazil and then Haiti, and irreplaceable resources transported to Western Europe.

The “Bonn powers,” which allow High Representatives (called “viceroys” in another time) to fire elected officials and make or nullify laws, have been used mostly against Serbs. In spite of its efforts to comply with the Dayton Accords, the 49% of Bosnia included in the Republika Srpska remains the “bastard child” of Dayton, notwithstanding that the only major ethnic violence since the war has been between Bosnian Muslims and Croats who were unhappy in their “shotgun” marriage and that the Bosnian Muslims have been in violation of Dayton since January 1, 1996 when they were supposed to have sent home the foreign Islamic fighters who were imported to fight the Christian Serbs and, sometimes, Croats.4

Serbs stand alone against an IC which (along with the Vatican), during the 1990’s wars, supported Croats, knowing that Croat leader Franjo Tudjman’s goal was to have an “ethnically pure” Catholic Croatia, and Bosnian Muslims, knowing that Alija Izetbegovic had made clear in his 1970 Islamic Declaration that his idea of “democracy” was an “Islamic democracy.” And now, almost 17 years after the end of the war, Serbs are blamed for the lack of progress toward a “modern multi-ethnic” state. Leaving aside the fact that before the orchestrated break-up of Yugoslavia Bosnia was a modern multi-ethnic republic, Bosnia has still not regained the economy, employment, technology, industry, and infrastructure it enjoyed before the war.

The blame can easily be placed on Bosnian Serbs because they have not sufficiently cooperated in their own annihilation to make way for a One Bosnia, a Muslim-controlled Bosnia, in order to move toward “Euro-Atlantic integration,” now framed as (eventual) membership in the EU. Bosnian Serbs are accused of being distrustful of and of misjudging the IC. Yet, any Serb distrust of the IC is rational considering the IC’s involvement in the bombing of Serbs in Bosnia, Croatia (Slavonia and Krajina), Kosovo, and Serbia proper and the IC cheerleaders’ continuing anti-Serb bias. Even those Serbs who sell out to the West are subject to being thrown overboard if they step out of line. But saying that trouble in Bosnia results from “misjudgment of the international community,” as former High Representative Paddy Ashdown claimed last year in his editorial from Sarajevo after the arrest of Radovan Karadzic, is more than simplistic.5 It is wrong.

Bosnian Serbs know very well that the intention of the IC is to “reform” the constitution and discard Dayton to make One Bosnia, and they have witnessed first-hand the unequal treatment under the UN and the EU. To many Serbs, submission to Sarajevo for the dangling carrot of EU membership is not attractive. It is a future without the small protections of “semi-autonomy” in the RS and being once again under the yoke of Muslims and being once again under Germany, which has shown little sympathy for non-Catholic Slavs through the German-dominated EU.6 Already there is concern that the Dayton agreement was simply a way to buy time for Saudi-backed Muslims to continue building mosques and buying property from desperate Serbs to gain control through stealth as the IC slurps up Bosnia’s resources. IC lies might fool the uninformed Western public but not the Bosnian Serbs who have lived through the intervention and years of IC dictatorship.

http://www.globalresearch.ca/david-and-goliath-bosnian-serbs-against-the-west/

25 септембра, 2012

Сачувајмо Рзав – слово о Светој реци Рзав коју су осудили да нестане

Зашто је Рзав Света река? Да ли смо троструко богатији од Немачке? Шта повезује Барака Обаму и Рзав? Има ли шансе Давид против Голијата у реалном свету?

Кренимо, али не баш редом…

Велики Рзав (слив Западне Мораве), планинска река са плаховитим брзацима, смарагдним вировима, врлетним кањонима, лековитим бањама… Рекли бисте налик многим сличним рекама у Србији, али има једна значајна разлика. Рзав је најчистија река Србије и последња незагађена река целим својим током, који је дугачак преко 50 км. Сложићете се, ово је податак који заслужује позорност целокупне јавности, а на првом месту државе. Нажалост, ово је Србија, и управо она занемарује ту чињеницу.

Рзаву је још давно потписана смртна пресуда ‘’Просторним планом Републике Србије’’, изградњом три бране зарад призводње струје и водоснадбевања пет градова (Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац), а од скора та пресуда је постала и пуноважна потписивањем уговора између државе и горе поменутих градова, о међусобним правима и обавезама при изградњи прве бране у низу од три. Тим чином ће од једне бајковите реке, са које се може пити вода било где са њеног тока, скоро до самог усћа, остати само један „Лилипутанац“ у дужини од неколико километара, а остатак ће бити послан у „Јелисељска поља“. Не треба бити много мудар и предвидети шта ће се десити, и то у блиској будућности, ако наставимо упорно да “сечемо грану на којој седимо”.

Сви набројани градови леже на својим рекама, одакле су у не тако далекој прошлости и користили воду. Шта нам је паметније чинити, убити „последњег Мохиканца“, или спасити још неколико? Одговор је очигледан, јер једним ударцем убијамо „две муве“. Рзав, еколошки драгуљ, спашавамо на радост будућих генерација, а поменути градови добијају поново своје реке, онакве какве су биле од памтивека. Знам да то делује као утопија, али и неким Европљанима са запада је исто деловало као утопија то, да ће се на обале, некада најзагађенијих њихових река, поново вратити видре, а у реке ракови. Сада је то реалност. И то није све. Умрежењем водосистема “Врутци” (Ужице), који има вишак воде, са постојећим водосистемом “Рзав”, проблем водосбадбевања ових градова би био решен, а таква инвестиција би била десетоструко нижа.

И за крај овог сегмента, ево један фрапантан податак…житељи Србије троше троструко више воде од становника Немачке, а по губицима у водоводу Србија је при самом европском врху са просечних 35 %. Када бисмо само то исправили, потреба за водом у постојећем водосистему била би вишеструко задовољена и са постојећим капацитетима. Држава све ово одлично зна, али…

И по ко зна по који пут у људској историји Давид се успротивио Голијату. Такав арогантан став државе, у једном маленом граду, иако скренутом са светских токова, изазвао је прави еколошки бунт, јер је Ариље једини град на рзавском току, и то на њеном самом ушћу у Моравицу. Тај градић је судбоносно везан за ту реку по више основа; посебно због тога што је туристички оријентисан. Прва особа, која је то незадовољство јасно артикулисала и покренула Петицију на потпис против изградње брана, је господин др. Момо Плазинчић, председник Скупштине Ариља, који и данас фигурира као стожер тог отпора. Али без обзира на то колико је неко мотивисан и харизматичан, у 21. веку је тешко водити кампању “пешке и сам“.

Коперникански обрт, у даљем деловању на плану очувања Рзава, је направљен формирањем Групе “God Save Rzav” на популарном сајту Facebook. Као што су вода и ватра „добре слуге“, а зли људи „господари“, тако и правилно употребљен Интернет постаје моћно оружје у овом слуцају, у залагању за један узвишен циљ – спашавању најчистије реке у Србији. Ко до сада није веравао у моћ Интернета, иначе проглашеним најкориснијим изумом 20. века, вероватно је постао разуверен после победе Барака Обаме на председничким изборима.

Све је кренуло крајем прошле године и, на велико изненађење, после само месец дана Група је почела да добија на популарности, јер ово није група без икаквог осмишљеног деловања што је случај са многим групама, него је ово група која је тражила активног, конструктивно оријентисаног члана. Све то је било пропраћено мноштвом видео цлип – ова на YоуТубе-у, затим фотографијама на сајту Wебсхотс и другим сајтовима, и то Свето Интернет – тројство је, од једне мале грудве, гурнуте низ падину Интернета, направило лавину. У суштини, тај број и није толико битан ако квантитет не продукује квалитет, што се овде и десило. Из мноштва чланства издвојило се пар квалитетних људи који су отишли и корак даље, покренувиши кампању „Нека Рзав мирно тече“. Група „Год Саве Рзав“ већ одавно нема своју некадашњу улогу, улогу ударне песнице у проблему везаном за Рзав, улогу ракетног бустера који је проблем Рзава изнео у медијску орбиту, али је и даље остао место окупљања, обавештавања, размене мишљења и организовања разних нивоа акција свих љубитеља непролазне лепоте Рзава. А ако на то падне „сенка“ бране, свега тога неће бити, а ево и зашто…њеном изградњом, као што сам већ рекао, Рзав би нестао са географске мапе.

Осим што огромне акумулације физички неповратно уништавају потопљено, имају и огроман негативан утицај на своју околину. Клима се драстично мења. Постојећи степен инсолације драматично опада и уместо сунчаних дана све је више магловитих, кишних периода. Не само водена, него и флора и фауна приобаља доживљава катрастрофалне промене. Аутохтоне рибље врсте изумиру, шуме нестају са њених обала. Од последица потапања огромне површине биљног света, долази до повећања концентрације токсичних гасова угљен – диоксида и метана, а ниво кисеоника се смањује. Степен бактеориолошке исправности воде долази на минимум, те је, са драстично сниженом температуром воде (захват на дубини око 20 м.) и еродираним приобаљем (заустављен нанос) низводно од бране, онемогућено купање у истој. Посебна специфицност ове планиране бране је та, што се налази на удаљености од неколико километара од градског језгра, тако да у случају пуцања бране, поплавни талас запремине 30 милиона кубних метара воде, стигао би до града за мање од три мунута, тако да је евакуација становништва неизводљива.

Давне 1965 године, после обилних падавина, ондашња брана на Рзаву (Шевељ) је попустила, а поплавни талас је нанео огромне штете рзавском приобаљу и граду Ариљу. Ко гарантује да се слично неће десити и са планираном браном у Сврачкову (земљотрес, клизишта, огромне падавине)? Инциденти са бранама су се дешавали и дешаваће се. Ево само неколико наслова из новина из наше најближе прошлости: “Пукла брана код Великог Средишта” (2009), “Пукла брана у Индонезији “(2009), “Пуцају бране” (Кина 2008) итд.

Још давно сам Рзав назавао Светом реком. Светачки ореол је почела на себе да ставља још при крају 50-тих година прошлог века, када су се први моћници дрзнули да помисле да на ову божанску лепоту спусте тмину ништавила, јер бити јединиствен у чистоти, а да при томе неко ипак хоће да вас жртвује на олтару Бога новца, равно је жртви многих светаца. Ношен том мишљу, овој Групи сам дао ово име. Као што је говорио Владика Николај: “Градећи цркву, ми уствари градимо себе”. Тако и ми, бранећи Рзав управо надограђујемо себе, оплемењујемо нашу душу, и дајемо светао пример садашњим и будућим генерацијама, па вас позивамо да нам се придружите.

Шта нам је чинити? Иако сви чиниоци одбране Рзава даноноћно шире истину о Рзаву преко телевизије, радио станица, новина, трибина … тај вапај као да не допире до оних којима је упућен. Пре неколико дана, обилазећи Рзав, пришао ми је један човек и у неформалном разговору о брани и реци питао ме: “А ко је нас нешто питао, нас који смо се родили и који ћемо умрети поред Рзава? Нико.” Нисам му ништа одговорио.

“…Ова блистава вода што тече рекама и брзацима није само вода, већ крв наших предака… Жубор воде глас је мога оца… Ако вам продамо нашу земљу морате се сећати и учити вашу децу да су реке наша браћа и ваша и морате од сада дати рекама доброту какву бисте пружили сваком брату …” (из писма поглавице Сијетла, послано Абрахаму Линколну 1854 године.)

Зоран Раковић

25 септембра, 2012

Ана Филимонова: Српско-руска чврста основа на седам ултиматума?

понедељак – 24. септембар 2012 (Руска реч)

Ана Филимонова: Српско-руска чврста основа на седам ултиматума?

Споразуми које су недавно постигли Путин и Николић могу омогућити Србији сигурнију позицију у геополитичком координатном систему.

Недавни преговори председника Русије Владимира Путина и његовог српског колеге Томислава Николића имали су крајње конкретан карактер.

Првенствено се дискутовало о заједничкој делатности у области економије и енергетике. Постигнути договори ће омогућити да се у великој мери продуби економска сарадња између Русије и Србије. Такође ће бити створени услови за руске инвестиције у српску економију у области енергетике, инфраструктуре, банкарства и пољопривреде.

У сфери енергетике ће радови на великом пројекту изградње Јужног тока почети у децембру 2012. У оквиру инфраструктурних пројеката постоји основни уговор о финансирању реконструкције пруга Београд-Бар и Београд-Панчево. У банкарском сектору ће на јесен 2012. у Србији почети са радом Збербанка, највећа руска банка која ће бити финансијски мост између Србије, Русије, Белорусије, Украјине и Казахстана.

Збербанка је купила пословнице аустријске Фолксбанке ван Аустрије, које ће сада променити назив у Збербанка. То је почетна позиција за рад руског финансијског сектора у Источној Европи. У области пољопривреде за Србију се отвара огромно тржиште.

Треба истаћи да управо руско тржиште поседује кључне предности за српске компаније: оно нема тако строге правилнике и ограничења као тржиште Европске уније. За прошлу годину је између наших земаља остварен робни промет у вредности од преко две милијарде долара, али он има огроман потенцијал за раст.

Зашто је Србији потребна сарадња са Русијом? Претходна власт је оставила земљу у финансијској пустоши и довела је буквално на ивицу преживљавања. Спољни дуг износи преко 24 милијарде евра, што је више од невероватних 79 одсто бруто домаћег производа (ову бројку нећете често срести у српским медијима!), а унутрашњи дуг је већи од 15 милијарди евра и износи 55 одсто БДП.

Оваквим темпом пада економије Србија би до 2014. могла да се нађе иза Албаније. Ниво незапослености премашује опасних 25,5 одсто, а ниво инфлације у августу износио је 7,9 одсто, што представља више од „планираних“ четири одсто (плус-минус 1,5 одсто).

У таквим околностима посета Томислава Николића је економски мотивисана. Економију Србије треба буквално „одмаћи од амбиса“. Србији је хитно потребно најмање три милијарде евра да се не сурва у амбис тоталног банкротства.

Руске компаније НИС (51 одсто власништва припада Гаспрому) и Лукоил су међу првима приступили решавању социјалних проблема у земљи, али то није довољно. У овом тренутку Русија планира да издвоји за Србију кредит од милијарду долара за „крпљење рупа“ у српском буџету, који је претходна власт буквално разорила.

ТАДИЋЕВО САБОТИРАЊЕ РУСИЈЕ

Такође треба истаћи да је претходна власт Бориса Тадића у великој мери саботирала реализацију постигнутих и склапање нових споразума са Русијом. Три године су безуспешно вођени преговори о предлогу да Русија постане стратешки инвеститор српског металуршког комбината Железара Смедерево.Претходни власник железаре америчка компанија Ју-Ес Стил (У.С. Стеел) довела је комбинат до тоталне пропасти. Подједнако су били безуспешни и преговори везани за Агробанку, за кредит од 800 милиона долара и реконструкцију српских пруга.

Договори који су постигнути у сусрету Путина и Николића посебно су перспективни ако се има у виду јединствена ситуација у Србији. Наиме, огромна већина њених грађана гаји симпатије према Русији. „Руско-српски односи развијају се у атмосфери великог поверења и крећу се узлазном путањом.
Планирамо да подигнемо наше односе на ниво стратешког партнерства“, рекао је Путин. „Разговарали смо о томе како да интензивирамо сарадњу да бисмо достигли ниво који заслужују наши добри братски односи“, додао је он.

Лидери Русије и Србије покренули су и најважнију „болну тачку“ Србије – питање Косова. Ставови по том питању су усаглашени: шеф руске државе прецизирао је да решење треба тражити на темељу Резолуције 1244, где УН треба да има водећу улогу.

Николић је потврдио намеру српске владе да дејствује у оквиру Савета безбедности УН. То је легитимна, регулисана међународно-правна позиција, која је координисана уочи планираних преговора између Београда и Приштине.

У светлу свега реченог прилично је зачуђујућа истовремена посета Александра Вучића Немачкој и проглашење Немачке за стратешког партнера Србије „без кога земља не може да опстане“. Резултат посете је, поред осталог, и договор са једном од најкрупнијих немачких компанија РWЕ о оснивању заједничког српско-немачког електроенергетског предузећа, и то без објаве тендера (за који би биле веома заинтересоване и Русија и Кина).

Познатих седам тачака којима је Немачка ултимативно условила почетак преговора о чланству Србије у ЕУ крше Устав Србије, подривају њен суверенитет и територијални интегритет, заобилазе међународно право и могу бити непремостива препрека за учвршћивање унутрашњих и међународних позиција Србије.

Сетимо се познатог принципа руског министра спољних послова кнеза А.М. Горчакова: „Наша спољна политика није имала других циљева, осим бављења унутрашњим пословима, и отклањала је све што би могло да их поквари“. Подсетимо се, такође, да је Немачка учествовала у војној агресији НАТО на СРЈ (без одлуке Савета безбедности УН), што је такође допринело поткопавању система међународног права.

Николићеве изјаве у Москви и Вучићеве у Берлину звуче контрадикторно. Нећемо нагађати које су изјаве искрене, а које декларативне. Истаћи ћемо оно најважније. Решавање косовског питања могуће је искључиво на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Уз јаку подршку Русије и Кине обезбеђује се чврста међународна позиција Србије у складу са међународним правом и Уставом земље.

Дакле, само у овом случају потврђује се намера нове српске власти да иде у правцу обнављања, очувања и учвршћивања српског суверенитета, територијалног интегритета и независности земље у најширем смислу. Изузетно чврст темељ за постизање тих циљева представљају завршни договори Вучића и Рогозина у сфери одбрамбено-индустријског комплекса и Николића и Путина у сфери економије.

Са друге стране, улазак у Европску унију је проглашен за приоритетни правац спољне политике Србије. Ако се узму у обзир све тешкоће системског карактера, које доводе Европску унију пред колапс, чланство у ЕУ заиста може да донесе Србији, поред постојећих, гомилу нових проблема. Очигледан пример су земље Источне Европе (термин се користи у геополитичком смислу). Који показатељи њиховог развоја у овом периоду показују да је ступање у Европску унију излаз из економских тешкоћа? Навешћемо конкретне бројке:

Rast spoljnog duga (u milijardama dolara)

	Pre stupanja u EU (2003)	Nakon stupanja u EU (2011)
Mađarska	42	146
Poljska	86	306
Češka	28	101
Slovenija	11	61
Slovačka	14	72
Rumunija	18	136
Bugarska	12	39

Porast nezaposlenosti

	Do momenta stupanja u EU	Nakon stupanja u EU (2011)
Mađarska (2004)	5,9%	10,9%
Slovenija (2004)	6,4%	10,8%
Litvanija (2004)	8%	15,6%
Letonija (2004)	8,9%	13%
Estonija (2004)	9,6%	12,1%
Rumunija (2007)	4,5%	7%

Porast siromaštva (život ispod granice siromaštva)

	Do momenta stupanja u EU	Nakon stupanja u EU
Rumunija	14,1% (2003)	21,1% (2011)
Mađarska	8,6% (1993)	13,9% (2010)
Bugarska	14,1% (2003)	21,8% (2008)
Estonija	5% (2003)	17,5% (2010)

Дакле, објективни подаци доказују да је приметан јак пораст негативних економских тенденција по свим кључним показатељима. Обзиром на кризу која је захватила и земље „првог ешалона“ Европске уније, све и да Србија добије дуго очекивано чланство, тиме може још више саму себе да „укопа“.

НЕМАЧКА И МОЋ НАТО

Осим тога, не забора-вимо ни војни аспект. НАТО предста-вља стуб безбедносне политике Европске уније. Још приликом сусрета мини-стара НАТО-а у Берлину (јун 1996) био је пости-гнут договор на основу кога ће се формирање система европске безбе-дности и одбране одви-јати у оквиру структура НАТО, што је омогућило европским државама да спроводе и сопствене аутономне војне опера-ције тамо где алијанса не жели да ангажује своје снаге директно. Овај договор је коначно допуњен 2003. и добио је назив „Берлин плус“. Операција на Косову и Метохији (1999) била је почетак формирања европског система без-бедности и одбране. За време бомбардовања СРЈ ступио је на снагу Амстердамски уговор о „акцијама хуманитарног карактера, очувању мира и управљању кризама“.

Суштина давања Европској унији широког степена овлашћења (осим у области политичких, економских и војних мера) је стварање „цивилних центара моћи за управљање кризама и њихово стављање на располагање НАТО-у“. Договор „Берлин плус“ доживео је свој даљи развој Лисабонским уговором и Новом стратешком концепцијом НАТО-а (Лисабон, новембар 2010). Сада примена „меке“ силе у комбинацији са „тврдом“ допушта НАТО комбиновање цивилне и војне активности обеју организација, што омогућава покретање ширих трансатлантских акција.

Таква политика Немачке и ЕУ логично и доследно се манифестује и у немачком ултиматуму од седам тачака, који се потпуно уклапа у представе европских владајућих кругова о геополитичкој будућности региона. Испуњавање тог ултиматума може да уништи српску државу, јер ће изазвати убрзану деградацију система власти и самог друштва.

Ултиматум показује да Србија нема никаквих основа за политичке комбинације са Берлином: јасно је да у постојећим условима Србија не може да се супротстави победницима. Али треба бушити мреже западних притисака, уцена и претњи. Излаз из овог дипломатског ћорсокака, у који су западни фактори гурали Србију још од распада Југославије, састоји се у формулисању геостратешке концепције Србије, засноване на њеним реалним државним интересима, као и на стварању механизама помоћу којих та концепција може бити реализована.

Све у свему, споразуми између Путина и Николића су темељ стратешког партнерства, које омогућава да Србија стекне чврст енергетски и финансијски ослонац и самим тим сигурнију позицију у геополитичком координатном систему и решавању националних задатака.

Ауторка је историчар и научни сарадник Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.

25 септембра, 2012

Треба замрзнути конфликт и задржати тапију – да Шиптари знају да су направили државу на туђој територији!

Замрзнути конфликт најбоље решење за Косово и Метохију

24. 09. 2012 11:50 | Милош Обрадовић / Балканмагазин

milomir stepic L1 Замрзнути конфликт најбоље решење за Косово и Метохију

Миломир Степић

Београд – На први поглед делује да се све о Косову и Метохији зна, да је све речено о историји, економији или култури, али у ствари овом темом се веома мало бавимо у научном смислу. Веома је мало књига и научних радова који се на анаитички начин баве овом темом, а још мање оних који ситуацију на Косову и Метохију посматрају из угла геополитике. У време када је српска владајућа елита изложена великим притисцима да прихвати независност Космета проф. др Миломир Степић објавио је књигу Косово и Метохија – постмодерни геополитички експеримент у којој са геополитичког, географског и геоекономског становишта разматра ситуацију и могућа решења. У разговору о књизи у Дому културе Студентски град закључено је да је наповољнија опција за Србију одржавање статуса кво, односно замрзавање конфликта и чекање бољих времена и промена на светској геополитичкој сцени на којој би имали више снаге и могућности да се изборимо за јужну покрајину.

Стално говорити о Космету

Миломир Степић који важи за најбољег геополитачара у Србији, у науци која је код нас постала актуелна тек крајем осамдесетих година када се јавила потреба да се објасни распад државе. Он напомиње да о Косову и Метохији треба стално говорити, писати и учити.

Често чујемо у нашој јавности реч ´реалност´ или ´каква је реалност на Косову´. Деведесетих година исти људи су говорили да је реалност међународно призната Хрватска у авнојевским границама, а да је Република Српска Крајина ту само физички, али није реалност. Како сада није реалност Србија у авнојевским границама? Ако је ишта променљиво на Балкану, то је реалност. Треба говорити, писати и певати о Косову и Метохији. Наши политичари воле да певају, али не о Космету већ о неким другим географским областима. Често мислимо да је о Косову и Метохији све речено, али нико не зна колико нам земља има становника. Званичне институције када говоре о површини укључују Космет, али када говоре о броју становника не укључују га. Према албанском попису, уз све његове мане, на Косову и Метохији укупно има 1,773 милиона становника, а Албанаца можда 1,5 милион, мада се код нас упорно говори о неких два милиона људи који не желе да живе у истој држави, објашњава Степић.

Политика ампутације

У београдској интелектуалној средини чини се све више постоји тежња да се ослободимо Косова, да се ампутира заражени део тела како би се тело спасило. Према мишљењу Степића, овакво мишљење има јаког утицаја и на званичну политику.

Став је да нема демократске Србије са Косовом и Метохијом. Броји се колико би Албанаца било у Скупштини Србије и како би стално долазило до националних подела. На тој линији је и подела Косова и Метохије. Када се каже подела, обично се мисли на два мање випе подједнака дела. Међутим, када се анализирају изјаве види се да то значи да Србији припадне само северни део изнад Косовске Митровице. То је мање од 10 одсто територије Косова и Метохије. Каква ће бити будућност државе без духовне вертикале косовско метохијске и какав ће осећај припадности имати наша деца. На крају, шта ћемо без ресурса. Резерве лигнита су без премца међу највећима на свету, чак седам, осам пута веће него у Колубарском басену. Без тог угља ми смо увозници енергије, пита се Степић.

Генерал Радован Радиновић наглашава основни допринос Степића геополитичкој науци и разумевању положаја Срба у геополитчком окружењу.

Степић је објаснио расрбљавање Балкана и то у два правца. Прво редуковање етничког простора Срба и њихово сабијање на простор уже Србије. Други смер је идентитетског карактера, где имамо черупање српског језика, негирање српског идентитета од Македоније, преко Црне Горе, до БиХ и српских крајина, напади на цркву и отимање српских стваралаца. Стратегија антисрпског деловања је централна тема Степићевог рада, каже Радиновић.

Он сматра поднаслов књиге постмодерни геополитички експеримент занимљивим, јер је вештачки створена експериментална ситуација на плодном тлу међуетничких сукоба.

Ни криви ни поражени

Запад је управљао кризом тако да се проблем не може решити унутрашњим снагама, а кад је и могло спречавали су то, све до агресије 1999. године. Шта смо то учинили да смо згрешили према свету не знам. Зато мислим да је овде било злочина из мржње. На то указују и ови силни услови који се постављају да би се добио датум почетка преговора за улазак у ЕУ. Све време покушавају да нас убеде да ми сносимо кривицу за сукоб и да смо поражени, а ни једно није тачно. На основу тога инсталирали су једну квазидржаву и журе да им експеримент успе, а он не може успети ако ми то не прихватимо. Треба правити разлику између прихватити и признати независност Косова, сматра Радиновић.

Он истиче да се треба придржавати неких правила као што су проблем се не отвара ако не можеш да га решиш и не отварај проблем ако унапред знаш да је решење неповољно по тебе.

Зато треба замрзнути конфликт и задржати тапију, да Шиптари знају да су направили државу на туђој територији. Косово се не сме ни признати ни прихватити, а после се може враћати полако. Евроазија је већ стварност и биће противтежа САД и њиховој продуженој руци ЕУ. Ипак, бојим се насиља према Србима на северу Косова и да нећемо моћи да заштитимо тај народ, јер не чинимо ништа по том питању као да не верујемо да се то може десити, упозорава Радиновић.

Александар Гајић из Института за европске студије истиче да је Степић наш највећи геополитичар, стратеголог и геоекономиста зато што је наш најбољи политички географ.

Степић је у својој књизи назвао Косово и Метохију геополитичком макро тврђавом. У средњем веку на Космету је било језгро српске државе, које је постепено преузимано у јасном пројекту који је стално био под покровитељством великих сила. Занимљиво је да иако се Косово и Метохија не налази у центру Балканског полуострва, сви најважнији комуникациони правци пролазе кроз њега или га додирају. Атлантске силе су то уочиле, као и демографске процесе и националне тежње да створе још једну албанску парадржаву, напомиње Гајић.

У оквиру Института за политичке студије који је и издао ову књигу, биће отворен посебан центар за геополитику у коме ће стално да се прате геополитичка питања везана за Србију, али и светске теме, а овај центар водиће Миломир Степић.

25 септембра, 2012

Никола Радојковић (18) из Бањске током бомбардовања погођен у врат, када је имао само 5 година!

Борис Малагурски: Људи, хајде да урадимо нешто лепо! Поделите овај линк са свим пријатељима и помозимо Николи, који је током НАТО бомбардовања 1999., кад је имао 5 година, погођен гелером у врат и од последица тога се разболео. Потребне су му паре за операцију, можемо да га спасимо!

+++

24.09.2012, ФБ Сандра Добрић: Од јула није уплаћен ни динар на Николин рачун. За операцију Николи недостаје још око 15 000 Е

+++

7. април 2012, ФБ Милица Радојковић: На Николином рачуну сада има 22 630 Е. Хвала пуно! Потребно је још 15 370 Е. ПОМОЗИМО НИКОЛИ ♥

Извор: ФБ страница Помозимо Николи

**************

Everyone, let’s do something great! Share this link with your friends and let’s help Nikola, who received a shrapnel injury to the neck during the 1999 NATO bombing in Serbia, when he was only 5 years old, and got sick because of it. He needs funds for an operation and we can save him!

******************

Никола Радојковић, из Бањске (Косово и Метохија), рођен 18.07.1994., оболео је од “hemangiom grla-venose malformation des hypopharynx und larynx links”. Дечаку је неопходна операција у иностранству.

Наиме, за време бомбардовања репетитора, на брду изнад Бањске, 1999. године, Николу је погодио гелер. Иако је тада прегледан од стране лекара, ништа није пронађено у Николином врату, до 2007. године када се напрасно разболео. Установљено је да се гелери још налазе у врату. Никола је оперисан у Београду, где су му одстрањена страна тела у пределу грла и врата, и седам пута у Берлину. Потребно је урадити још три операције. За следеће три операције потребно је уплатити 38 000 евра, за шта његови родитељи немају финансијских средстава. Никола похађа средњу медицинску школу у Косовској Митровици. Новац се може уплатити на рачун:

Дунав банка
360-2540000000499-62, динарски

Комерцијална банка
205-1001548853354-30, динарски

Pro Credit банка Косово, Митровица
1160-669012-0001-20

Swift code: mbkors22, девизни
На име Никола Радојковић

Контакт телефон: 028/669-118, 064/468-36-70

**************

Nikola Radojkovic from Banjska (Kosovo and Metohija), is suffering from „tumor of the throat – venose malformation des hypopharynx und larynx links“. The boy needs surgery abroad. During the bombing of a telecommunication satellite on the hill above the Banjska, in 1999, Nikola was injured by a piece of shrapnel.

Although he was examined by a doctor at the time, nothing was found in Nikola’s neck, until 2007 when he suddenly fell ill. It was discovered then, that there is shrapnel present in his neck. Nikola was operated in Belgrade, where he removed the foreign bodies in the area of the throat and neck, and seven times in Berlin. It is necessary to do three more operations. For the following three operations a sum of 38 000 euros is required, for which his parents have no financial resources. Nikola attends the medical school in Kosovska Mitrovica. Money can be deposited to the account:

Dunav banka
360-2540000000499-62, dinarski

Komercijalna banka
205-1001548853354-30, dinarski

Pro Credit banka Kosovo, Mitrovica
1160-669012-0001-20

Swift code: mbkors22, devizni
The name of Nikola Radojkovic

Извор: ФБ страница Помозимо Николи

24 септембра, 2012

СНВ северног КиМ – Конфeренција за новинаре 24.09.2012

24 септембра, 2012

What Really Happened in Bosnia

24.09.2012 Branko Ilic , Serbian FBReporter

From theTrumpet.com

The untold truth about Ratko Mladic

By Richard Palmer

It was genocide. Charles Krauthammer called it “the largest ethnic cleansing of the entire Balkan wars.” A March 1999 New York Times article agreed with him.

“Investigators with the war-crimes tribunal in the Hague have concluded that this campaign was carried out with brutality, wanton murder and indiscriminate shelling of civilians,” Krauthammer wrote.

Is this the dreaded “Srebrenica” massacre, the “worst atrocity in Europe since the Second World War” perpetrated by the evil Serbs led by Ratko Mladic, who has now been arrested and will be brought to justice?

No.

This genocide was carried out by the Croats—the “good guys”—and so it was encouraged and praised by the West.

The massacre Krauthammer was describing was in the region of Krajina in Croatia. Croatian troops forced an estimated 200,000 Serbs to flee (National Post, March 13, 2004).

“A war that begins with civilian areas being shelled at 5 a.m. when women and children are asleep in their beds and ends with a massive exodus of more than 100,000 people is surely tantamount to ethnic cleansing,” said UN spokesman Chris Gunness.

According to Robert Fisk, writing in the Independent, the European Union’s confidential assessment from Krajina stated the following:

Evidence of atrocities; an average of six corpses p/day, continues to emerge … the corpses; some fresh, some decomposed, are mainly of old men. Many have been shot in the back of the head or had throats slit, others have been mutilated. Isolated pockets of elderly civilians report people recently gone missing or detained …. Endless Croat invitations for Serbs to return, guarantees of citizens’ rights and property rights, etc., have gushed forth from all levels …. However, Serbian homes and lands … continue to be torched and looted.

Contrary to official statements blaming it on fleeing Serbs and uncontrollable elements, the crimes have been perpetrated by the HV Croatian Army, the CR Croatian police and CR civilians. There have been no observed attempts to stop it and the indications point to a scorched-earth policy.

Two senior Canadian military officers present in Croatia at the time testified that the Croatians attacked indiscriminately and targeted civilians.

One of these officers, Maj. Gen. Andrew Leslie, estimated around 500 civilians were murdered.

“In the hospital itself, there were bodies stacked in the corridors,” he said. “There were bodies in almost every hospital bed. And there were bodies lying in the foyer, the reception area and some of the corridors” (National Post, Dec. 9, 2005).

Yugoslav envoy Vladimir Pavicevic claimed that 15,000 Serbs were dead in Krajina, and that this total included slain refugees and soldiers who had already surrendered (Deutsche Presse-Agentur, Aug. 14, 1995). The International Committee of the Red Cross reported that 10,000 to 15,000 refugees were still missing, over three weeks after the initial attack (Sun Herald, Aug. 27, 1995).

Why is Srebrenica everywhere, yet Krajina barely gets a mention? On April 15, Croatian Gen. Ante Gotovina was found guilty of war crimes and crimes against humanity by the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ictyf) for what he did in Krajina. It was hardly mentioned in the press. Ratko Mladic is captured. It’s all over the papers.

Media Deception

Serbia’s earliest defeat came in the PR war. Early on, Serbia’s enemies engaged Ruder Finn, an American public relations firm, to get their message out. James Harff, director of Ruder Finn’s Global Public Affairs section, boasted about his success against Serbia.

“Nobody understood what was going on in (former) Yugoslavia,” he said in an October 1993 interview. “The great majority of Americans were probably asking themselves in which African country Bosnia was situated.”

Ruder Finn took advantage of this ignorance. Its first goal was to persuade the Jews to oppose the Serbs—not an easy task. “The Croatian and Bosnian past was marked by a real and cruel anti-Semitism,” said Harff. “Tens of thousands of Jews perished in Croatian camps. So there was every reason for intellectuals and Jewish organizations to be hostile towards the Croats and Bosnians.”

Harff used a couple reports in the New York Newsday about Serbian concentration camps to persuade Jewish groups to demonstrate against the Serbs. “This was a tremendous coup,” said Harff. “When the Jewish organizations entered the game on the side of the Bosnians, we could promptly equate the Serbs with the Nazis in the public mind.”

He continued: “By a single move, we were able to present a simple story of good guys and bad guys which would hereafter play itself. We won by targeting Jewish audience, the right target. Almost immediately there was a clear change of language in the press, with the use of words with high emotional content, such as ‘ethnic cleansing,’ ‘concentration camps,’ etc., which evoked inmates of Nazi Germany and the gas chambers of Auschwitz. The emotional change was so powerful that nobody could go against it.”

Western reporting of the Balkan wars became spectacularly biased. Consider the following quotes, most of which are from people who were actually in the Balkans during the wars:

“Those of us who served as UN commanders in Bosnia realized the majority of the media reports were biased, to say the least. Whenever we tried to set the record straight we were—and continue to be—accused of being ‘Serbian agents.’”—Lewis MacKenzie, former United Nations protection force general in the former Yugoslavia and commander of the Sarajevo sector
“[T]he reporting and commenting of some members of the press corp in Sarajevo became close to becoming identified to the propaganda machine of the Bosnia government.”—United Nations Protection Force (unprofor) commander in Bosnia Gen. Sir Michael Rose
“The American press has become very partisan and anti-Serbian. They are very selective and manipulative with the information they use.”—anonymous UN official
“I’ve worked with the press for a long time, and I have never seen so much lack of professionalism and ethics in the press. Especially by the American press, there is an extremely hostile style of reporting.”—anonymous UN official
“I was shocked when a relative read a story to me over the telephone. My byline was on top of the story, but I couldn’t recognize anything else.”—anonymous American correspondent in Belgrade
“Despite steady reports of atrocities committed there by Croatian soldiers and paramilitary units against Serbs, which some Belgrade correspondents were later able to confirm, the stories that reached the world talked only of Serb abuses …. In a three-month study of news reports, Howard University Professor of International Relations Nikolaos Stavrou detected ‘a disturbing pattern in news coverage.’ He claimed most of the stories were based on ‘hearsay evidence,’ with few attempts to show the ‘other side’s perspectives.’ Ninety percent of the stories originated in Sarajevo, but only 5 percent in Belgrade. Stavrou’s analysis cited ethnic stereotyping, with Serbs referred to as primitive ‘remnants of the Ottoman Empire’ and Yugoslav army officers described as ‘orthodox communist generals’ … while newspaper photographs neglected to show suffering or dead Serbs or destroyed Serb churches and villages.”—Foreign Policy magazine
“There is hypocrisy in the current outrage of Western journalists, politicians and voters. And perhaps even a strain of racism.”—Charles Lane, Newsweek

Foreign Policy magazine pointed out that news outlets published many photos they said showed victims of Serbian persecution. But the captions simply weren’t correct. In many cases, the victims themselves were Serbs.

Srebrenica

It is little wonder, then, that the events that took place in Srebrenica have been horribly twisted by the media. Yes, the Serbs killed Bosnian Muslims whom they had taken prisoner. But the context in which this occurred is vital to understanding this event.

The story portrayed in the media is that Bosnian Serbian forces under Ratko Mladic and Radovan Karadzic invaded the UN “safe haven” of Sarajevo. Here they let the women, children and elderly escape, before massacring all the men.

What is mentioned less often is that the Bosnia Muslims were using the UN “safe haven” as a base for attacks on Serbian civilians.

(Bosnian muslim army in willage Kravica near Srebrenica,January 1993)

Muslim army massacre against the Serbs in the Village of Kravica (near Srebrenica)

The UN admitted that Bosnian forces were violating the no-fly zone around Srebrenica and were smuggling weapons into the area (see testimony by David Harland, civil affairs officer and political adviser to the unprofor commander in Bosnia and Herzegovina at the ictyf).

In charge of the Muslim forces in Srebrenica was Naser Oric. Here is how French Gen. Philippe Morillon, commander of the UN troops in Bosnia from 1992 to 1993, described him: “Naser Oric engaged in attacks during Orthodox holidays and destroyed villages, massacring all the inhabitants. This created a degree of hatred that was quite extraordinary in the region ….”

In another part of his testimony, he stated, “There were terrible massacres committed by the forces of Naser Oric in all the surrounding villages.”

(Letter from President Radovan Karadzic which sent to Gen. Philippe Morillon, commander of the UN troops in Bosnia)

He also stated: “I think you will find this in other testimony, not just mine. Naser Oric was a warlord who reigned by terror in his area and over the population itself. I think that he realized that those were the rules of this horrific war, that he could not allow himself to take prisoners. According to my recollection, he didn’t even look for an excuse. It was simply a statement: One can’t be bothered with prisoners.”

This, naturally, infuriated the Serbs. “They were in this hellish circle of revenge,” said Morillon. “It was more than revenge that animated them all. Not only the men. The women, the entire population was imbued with this. It wasn’t the sickness of fear that had infected the entire population of Bosnia-Herzegovina, the fear of being dominated, of being eliminated, it was pure hatred.”

It was this hatred and circle of revenge that led to the Srebrenica massacre.

Continuing with Morillon’s testimony, the general stated that Oric pulled out of Srebrenica a week before it fell. “I said that Mladic had entered an ambush in Srebrenica, a trap, in fact. He expected to find resistance, but there was none. He didn’t expect the massacre to occur but he completely underestimated the amount of hatred that accrued. I don’t believe that he ordered the massacres, but I don’t know. That is my personal opinion.”

The Serbs finally reacted to Oric’s provocations. When they took Srebrenica far more easily than they thought they would they took their revenge on the men they found there. But, unlike Oric, they let the women and children go.

When asked by the judge if what the Serbs did in Srebrenica was a natural reaction to what happened under Oric, Morillon answered: “Yes. Yes, Your Honor. I am convinced of that. This doesn’t mean to pardon or diminish the responsibility of the people who committed that crime, but I am convinced of that, yes.”

The full context presents a very different picture of Srebrenica. It was not a cold-hearted Nazi-style final solution for Bosnian Muslims. Instead it was a crime of passion—still a crime, but one that was provoked by crimes on the other side.

Morillon still held Mladic responsible for what happened in Srebrenica because he didn’t follow through on international agreements two years earlier. But there is a big difference between a military leader who doesn’t trust the other side enough to make peace, and Adolf Eichmann.

“All the horrors of all the ages were brought together, and not only armies but whole populations were thrust into the midst of them,” wrote Winston Churchill after World War i. “The mighty educated states involved conceived—not without reason—that their very existence was at stake. Neither peoples nor rulers drew the line at any deed which they thought could help them to win. Germany, having let hell loose, kept well in the van of terror; but she was followed step by step by the desperate and ultimately avenging nations she had assailed. Every outrage against humanity or international law was repaid by reprisals—often of a greater scale and of longer duration.”

“When all was over, torture and cannibalism were the only two expedients that the civilized, scientific, Christian states had been able to deny themselves: And they were of doubtful utility,” concluded Churchill.

Does his description of World War i sound any different from what happened in Srebrenica? That doesn’t make it right, of course. But the real blame for Srebrenica lies with those who started the war.

Who Started the War?

Western media blame the “evil” Serbs for causing war by trying to grab as much territory as they could while Yugoslavia fell apart. The facts show a different picture.

Former chairman of the peace conference on Yugoslavia, Lord Peter Carrington, stated that the actions of the U.S., Germany and certain other European governments “made it sure there was going to be a conflict” in the region.

The European Community (precursor to the EU) was almost unanimous in agreeing that the best way to avoid a war in Yugoslavia was for it to remain one nation. Member states voted 11 to 1 in 1991 to support a resolution that stated that “the best way of achieving stability in the Balkans was for Yugoslavia to remain united, albeit in a revised, looser federal form.”

The one ended up overruling the 11.

Here’s how T.W. “Bill” Carr, associate publisher of Defense and Foreign Affairs’ Strategic Policy, describes what happened:

Germany, despite its current problems, remains the strongest economy in Europe. During the Maastricht negotiations, a reunited Germany used that power to further what appeared to be its historical strategic objective to control the territories of Croatia, Slovenia and Dalmatia, with their access to the Adriatic and Mediterranean.

During protracted negotiations, Germany wore down the other EC members and eventually, at 04.00 hours on the morning of the debate, the 11:1 vote to hold Yugoslavia united turned into a unanimous vote to recognize Croatia as an independent state on the grounds that the right to self-determination overruled all other criteria.

“In order to maintain its own unity, the EC sacrificed the unity of Yugoslavia, and with it, the stability of the Balkans,” Carr writes.

“Germany had won round one,” he continues. “Shortly after, Germany won round two when Bosnia-Herzegovina was also recognized, despite EC negotiator Lord Carrington’s advice that such a step would result in a civil war.”

America, too, allowed itself to be led by Germany into pushing Yugoslavia into civil war.

But Germany wasn’t alone. Carr writes, “The German/Croatian axis and expansionist Islam are the key players in the region, along with the very real interest and role played by the Vatican and the Croatian Catholic Church.”

These forces conspired to cause a war in Yugoslavia so Germany could regain its influence in the Balkans.

Here’s how Karadzic makes his case in a recent interview for Politics First:

The Germans wanted to take revenge on Yugoslavia for its involvement in World Wars i and ii on the side of the anti-German coalition; to support their allies in Slovenia and Croatia as well as the Bosnian Muslims; and to secure strategic access for themselves through Slovenia and Croatia to the Adriatic Sea, as it had a preference for a group of small countries in the European Union instead of a big one.

The Germans went on to back Serbia’s enemies. The German tv program Monitor unearthed evidence of German intelligence agents smuggling weapons to the Bosnia Muslims. Operating under the guise of neutral European Union monitors, Germany smuggled weapons and ammunition to Serbia’s enemies. Other monitors confirmed that German EU monitors smuggled arms through Croatia and Bosnia.

In 1997, Monitor reported that the mig-21 airplanes used by the Croatian Air Force “demonstrably came from Germany, were given a complete overhaul in the former Soviet Union and delivered to Croatia via Hungary.”

The program also stated, “Combat helicopters, tanks, artillery—many of the weapons that decided the outcome of the war—had been delivered with the help of the bnd, according to information of the American Defense Intelligence Service (dia). This is also confirmed by the internationally acknowledged military expert Paul Beaver.”

The Aug. 11-25, 1995, issue of Intelligence Digest stated that German pilots trained the Croatian Air Force.

The Monitor program also stated, “Without the German intelligence service, the smuggling could not have been accomplished.” The allegations caused an uproar in the German parliament, but as Britain’s Telegraph reported in 1997, “For many German politicians, however, the nub of the problem may not be the bnd’s operations at all—rather that it appears to have been caught out.”

Crucially, German and U.S. help won the Croats the media war. Little Croatia and Bosnia could not have won over the entire Western media without help. Sanctions placed on Yugoslavia meant it was unable to hire Western PR firms. Serbia’s enemies were able to get their message out unopposed.

Karadzic stated that “The media did more damage to us than nato bombs.”

Just the Beginning

Horrific as the events in the Balkans were, they are just the start of an even bigger, far worse conflict. As Trumpet editor in chief Gerald Flurry writes in his booklet The Rising Beast—Germany’s Conquest of the Balkans, “Yugoslavia is in fact the first victim of World War iii.”

“The first blow of World War iii has already been struck,” he writes. “That is because this same nation—Germany—will continue this aggressive war spirit until the whole world is dragged into a nuclear World War iii! So says history and Bible prophecy.”

War means events like the Krajina ethnic cleansing, and Srebrenica. As Churchill described, war means man unleashes all the destructive forces he has available. This time, man has more destructive power at his fingertips than ever before.

General Lewis MacKenzie and ambassador James Bisset discuss Bosnia 20 years after the war broke out.

MacKenzie and Bisset on Bosnia 20 years later

http://www.thetrumpet.com/article/8318.7002.0.0/world/war/what-really-happened-in-bosnia

24 септембра, 2012

Овај Инсајдер над Инсајдерима се спрема да покрије савест исцрпљеном и избезумљеном народу И ЗАБОДЕ ГЛОГОВ КОЛАЦ У СРЦЕ СРБИЈЕ

ФБР Милутин Николић
24.09.2012.

Емисија Инсајдер, ТВ Б92, није креирана да се бави корупционашким аферама само информативно, кроз разоткривање чињеница. Главна улога серијала Инсајдер и задатак његовог уредника Бранкице Станковић је темпирани политички ефекат који одређена задата тема треба да произведе у датом моменту. По начину када се, и које теме отварају није тешко закључити да је рад Инсајдера, само сегменат Вашингтонско – Бриселског инжењеринга денационализације и стварања тзв. отвореног друштва у јавном животу Србског народа…

Оно што не успеју да преименују, ољагају, уруше и угуше разни дибро плаћени и неспособни петоколонаши из НВО, и њихови неорганизовани и лењи сарадници у влади и председништву, на себе преузима Инсајдер. Као што му и само име каже, Инсајдер је ту да петој колони буде путоказ, да одреди тему, да подастре тепих, да се неко од ове гамади не заглиби у блато прераним кукурикањем, он је ту да подели лекције демонократског правила игре и тако сачува лажни морални и патриотски интегритет плретплаћених политичара, припремајући им алиби унапред за нове и нове злочине против слободе и достојанства сопственог народа…

Већ раније припремљена косовска прича о корупцији, обојена прејаким антисрпским и антипатриотским тоновима, дочекала је тренутак за емитовање. То је тренутак, кад се новоинсталирана гарнитура купљених људи – проданих душа, за уво доводи до стола где треба да падне потпис о продаји и предаји Косова и Метохије.

Дакле гробар је обећао за говорницом УН-а да сандук у ком су преговарачи и договарачи спаковали народ и територију Колевке Србства, може да се спусти у припремљену раку. Попови су већ спремили пригодан говор, окупљени народ је само телесно присутан док му кроз главу тутњи Гранд Парада, пред очима играју цифре неплаћених рачуна, а у желудцу ричу лавови…

Овај ИНСАЈДЕР НАД ИНСАЈДЕРИМА СЕ СПРЕМА ДА ПОКРИЈЕ САВЕСТ ИСЦРПЉЕНОМ И ИЗБЕЗУМЉЕНОМ НАРОДУ, И ЗАБОДЕ ГЛОГОВ КОЛАЦ У – СРЦЕ СРБИЈЕ – кад га екипа око гробара загрне земљом.

Нису луди они сшо кажу да ће ове 2012. бити смак света. Кад видим да и гробари сањају Нобелову награди за мир, чини ми се да је стварно крај.

24 септембра, 2012

ПАТРИОТСКИ БЛОК: Позив на ЕКО конференцију… Говор председника Алексића… О Дверима… О песнику Симовићу…

XVI МЕЂУНАРОДНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА^®

VII Здравствено безбедна храна

Нови Сад, 26-29. септембар 2012.

ПОЗИВНИЦА

ПОКРОВИТЕЉ

ОРГАНИЗАТОРИ: Еколошки покрет Новог Сада, Војвођанска академија наука и уметности и Институт за прехрамбене технологије у Новом Саду

СУОРГАНИЗАТОРИ: Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Београду,

Руски државни пољопривредни универзитет-МТАА,

Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду и Legambiente-национална еколошка организација Италије

Почасни, Научни и Организациони одбор

XVI Међународне Еко-конференције^®2012

VII здравствено безбедне хране

ИМАЈУ ЧАСТ ДА ВАС ПОЗОВУ

На свечано отварање XVI Међународне Еко-конференције^®

која ће бити отворена у среду, 26. септембра 2012. године у амфитеатру JП Спортског и пословног центра ,,Војводина”

ул. Сутјеска бр. 2 са почетком у 10.00 часова

Председник Почасног одбора Председник Научног одбора

Академик

Чедомир Попов

Академик Кастори Рудолф, с.р.

Председник Организационог одбора

Никола Алексић, с.р.

ПРОГРАМ ОТВАРАЊА

10.00-12.00 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ

– Пригодни културно-уметнички програм

– Поздравна реч Горана Кнежевића, министра пољопривреде, шумарства и

водопривреде РС и отварање Еко-конференције^®

– Поздравна реч академика Кастори Рудолфа, председника Научног одбора

– Поздравна реч Николе Алексића, председника Организационог одбора

– Поздравна реч гостију

– Уводна излагања проф. др Десанке Божидаревић: ,,Са гледишта
потрошача-флаширана (пакована) вода Србије” и проф. др Мирјане
Милошевић: ,,Органска пољопривреда и производња хране”

12.00-13.00 КОКТЕЛ ЗА ГОСТЕ И УЧЕСНИКЕ

————————————————————————-

Говор председника Организационог одбора и директора Еколошког покрета Новог Сада г. Николе Алексића, поводом „Међународне Еко Конференције“:

ПРЕ НЕГО ЗАПОЧНЕМО РАД ПО ЗВАНИЧНОМ ПРОТОКОЛУ, ДОЗВОЛИТЕ МИ ДА ВАС ПОДСЕТИМ ИЛИ УПОЗНАМ СА ПОЧЕТКОМ ОРГАНИЗОВАЊА И ОДРЖАВАЊА, САДА ВЕЋ ТРАДИЦИОНАЛНЕ, ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ИЗДРЖАЛА ИСПИТ ВРЕМЕНА И ПОТВРДИЛА СВОЈУ СВРСИСХОДНОСТ ОПСТАНКА И ОДРЖАВАЊА.

ТИМ ПРЕ, ЈЕР ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НОВОГ САДА ОВОГОДИШЊОМ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈОМ ЗАОКРУЖУЈЕ СВОЈ СКРОМНИ ЈУБИЛЕЈ ОТВАРАЊЕМ 15 ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ.

ДОЛАСКОМ СЕКЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАСТАВНИКА И НАУЧНИХ РАДНИКА У ПЕНЗИЈИ 1994. ГОДИНЕ У ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ СТВОРИЛИ СУ СЕ УСЛОВИ ДА СЕ ЗАПОЧНЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ЈЕДНЕ НАУЧНО-СТРУЧНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ИЗ ПРОГРАМСКОГ ОПРЕДЕЉЕЊА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА: ОСМИШЉЕНА ЈЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА КОЈА ЈЕ ОБУХВАТИЛА СВЕ АСПЕКТЕ ЖИВОТА У УРБАНИМ НАСЕЉИМА.

ПРВА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА НАВЕДЕНЕ ТЕМАТИКЕ ОДРЖАНА ЈЕ 1995. ГОДИНЕ КАО НАУЧНО СТРУЧНИ СКУП СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ И БИЛА ЈЕ ОДРЖАВАНА СВАКЕ ДРУГЕ, НЕПАРНЕ, ГОДИНЕ.

ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ ЈЕ ОРГАНИЗОВАЊЕМ ПРВЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ВРЕМЕ НАМЕТНУТИХ САНКЦИЈА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ДОВЕО СВЕТ У НОВИ САД У НАЈТЕЖЕМ ПЕРИОДУ НАШЕ ЗЕМЉЕ И НЕСХВАТЉИВЕ БЛОКАДЕ НАУЧНЕ МИСЛИ ПРЕМА НАШОЈ ЗЕМЉИ.

ГОДИНЕ 2000-ТЕ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ СЕ ОДАЗВАО ПОЗИВУ, ТАДА НАУЧНОГ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ, ДА ЗАЈЕДНИЧКИ ПОЧНУ СА ОРГАНИЗАЦИЈОМ НОВЕ ТЕМАТИКЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ.

ОД ТАДА СЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ОДРЖАВА СВАКЕ ГОДИНЕ, А ТЕМАТИКЕ СЕ ДВОГОДИШЊЕ ПОНАВЉАЈУ.

НЕПАРНИМ ГОДИНАМА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ЈЕ О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА, А ПАРНИМ ГОДИНАМА ТЕМАТИКА ЈЕ О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ.

ПОТПИСИВАЊЕМ ДУГОРОЧНОГ УГОВОРА О САРАДЊИ СА УНИВЕРЗИТЕТОМ У НОВОМ САДУ 2001. ГОДИНЕ, НОВОСАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПОСТАЈЕ ПРВИ СУОРГАНИЗАТОР ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ.

ИДЕНТИЧНИМ УГОВОРОМ О ДУГОРОЧНОЈ САРАДЊИ ПОТПИСАНИМ 2003. ГОДИНЕ, СУОРГАНИЗАТОРИ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПОСТАЈУ И УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, МЕЂУНАРОДНИ НЕЗАВИСНИ ЕКОЛОШКО ПОЛИТИКОЛОШКИ УНИВЕРЗИТЕТ ИЗ МОСКВЕ И НАЦИОНАЛНА ЕКОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА ИТАЛИЈЕ-LEGAMBIENTE, А МАТИЦА СРПСКА ПОСТАЈЕ ПОКРОВИТЕЉ ОВЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ НАУЧНО СТРУЧНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ.

СЛЕДЕЋЕ, 2004. ГОДИНЕ, СУОРГАНИЗАТОРИМА ТРЕЋЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ СЕ ПРИДРУЖУЈЕ И ПОЉОПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА „А. К. ТИМИРЈАЗЕВ“ У МОСКВИ, ДАНАС РУСКИ ДРЖАВНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ УНИВЕРЗИТЕТ У МОСКВИ, ПО ОЦЕНИ МЕРИТОРНИХ ПОЗНАВАЛАЦА, НАЈЈАЧИ ПОЉОПРИВРЕДНИ УНИВЕРЗИТЕТ НА СВЕТУ.

2007. ГОДИНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА И ПРИГРАДСКИХ НАСЕЉА ДОБИЈА ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПРЕКО РЕСОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКУ И КУЛТУРУ-UNESCO, ЗБОГ ЧЕГА СЕ ИСКЉУЧУЈУ СТРУЧНИ РАДОВИ И ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ПОСТАЈЕ ИСКЉУЧИВО НАУЧНА МАНИФЕСТАЦИЈА МЕЂУНАРОДНОГ КАРАКТЕРА ЧИМЕ ЗАИСТА ПОСТАЈЕ СВЕТСКА НАУЧНА БАШТИНА.

ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА О ЗДРАВСТВЕНО БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИ 2008. ГОДИНЕ ДОБИЈА ДРУГО ПО РЕДУ ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА ПРЕКО РЕСОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ХРАНУ И ПОЉОПРИВРЕДУ- UN FAO И НОВЕ СУОРГАНИЗАТОРЕ У ВИДУ ИНСТИТУТА ЗА ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ИЗ НОВОГ САДА, А 2010 ГОДИНЕ И ВОЈВОЂАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ. ПОКРОВИТЕЉСТВО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА СЕ ПРЕКО РЕСОРНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА НАИЗМЕНИЧНО ПОНАВЉА И ОВЕ ГОДИНЕ ЈЕ ДОБИЈЕНО ПО ПЕТИ ПУТ ЗАРЕДОМ. ТИМЕ ЈЕ ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ, ПО РЕЧИМА ДИРЕКТОРА UNESCO-А ЗА ЕВРОПУ, Г. ENGELBERTA RUOSSA КОЈИ ЈЕ ОТВОРИО ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈУ 2007, ИЗБИО НА САМ ВРХ КОРПУСА НЕВЛАДИНИХ ЕКОЛОШКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У СВЕТУ.

ОВЕ ГОДИНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈИ ЈЕ ПРИЗНАТ СТАТУС МЕЂУНАРОДНЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ ПРЕД МАТИЧНИМ ОДБОРОМ МИНИСТАРСТВА НАУКЕ, УНАЗАД ОД 2008. ГОДИНЕ, А ВОЈВОЂАНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ И ИНСТИТУТ ЗА ПРЕХРАМБЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРИХВАТИЛИ СУ СТАТУС ОРГАНИЗАТОРА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, ЧИМЕ ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА ЈОШ ВИШЕ ДОБИЈА НА ЗНАЧАЈУ И РЕНОМЕУ.

СВЕ ТО ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ НЕ БИ МОГАО БЕЗ ПУНЕ ПОДРШКЕ ПОКРОВИТЕЉА, СУОРГАНИЗАТОРА, ДОМАЋИНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈЕ, НАУЧНИХ РАДНИКА ИЗ ЗЕМЉЕ И ИНОСТРАНСТВА, ДОНАТОРА И СПОНЗОРА, КАО И ГРАЂАНА НОВОГ САДА, ЗБОГ ЧЕГА СЕ РУКОВОДСТВО ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА, У ТРЕНУТКУ ЗАОКРУЖИВАЊА ЈЕДНОГ СКРОМНОГ ЈУБИЛЕЈА, СВИМ НАВЕДЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА И ПОЈЕДИНЦИМА НАЈИСКРЕНИЈЕ ЗАХВАЉУЈЕ НА ПРУЖЕНОЈ ПОМОЋИ И УКАЗАНОЈ ПОДРШЦИ.

—————————————————————————————————–

ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ ПОВОДоМ (НЕ)АКТИВНОСТИ ОРГАНИЗАЦЈЕ „ДВЕРИ“- НИКОЛА АЛЕКСИЋ

Објављено 2012/09/24 у 21:21

Поштоване патриоте и пријатељи,
Ја сам 2011. године предлагао Дверима да се ујединимо око листе Еколошки покрет Србије-Никола Алексић, али под условом да се општи интереси ставе испред групних и личних. Био сам глат одбијен. После избора пријавим полицији јавни протест због крађе избора, они мене одбију, а дозволе Дверима. Поново покушам да пријавим полицијиу јавни протест 17. маја, мене одбију, а њима дозволе.
Одем код Двери и разговарам са једним од челника Двери и питам их да ли ће сада организовати свакодневне протесте због незапамћене доказане крађе и фаллсификовања избора, а они ми кажу не, они ће сада анализирати изборне резултате, па… не сећам се више изговора. У српском народу постоји изрека, само се будала спотиче два пута о исти камен. Мени више нико на овом свету не може да прича о Дверима, знам ко су, ко стоји иза њих, то су и доказали чим су распустили Градски одбор Новог Сада и искључили људе који су увели Двери у локални парламент, када су се окренули против ДС на власти. Ко хоће да их Двери вуку за нос, слободно нека их следе и гласају и на следећим изборима. Ја им се више нећу обраћати.
После тога смо основали Патриотски блок, мрежну организацију око које ћемо покушати окупити све патриотске организације и појединце који опште интересе стављају испред групних и личних, задржавајући правни и програмски субјективитет, али наступајући заједно на изборима и у свим акцијама. Само заједно нешто можемо урадити. Али отворено кажем, Дверима ту никада неће бити места. За гаранцију програмског опредељења и правоверност стојим ја, Никола Алексић, моја дела и резултати стоје свима на располагању да се увере шта сам до сада урадио, остварио, да се увере да држим реч и да ме ниједна странка, интересна група или организовани криминал не држи за врат.

Ко хоће са Патриотским блоком, биће му част, а не обавеза, то му ја, Никола Алексић гарантујем. Ко не буде с нама, знаћемо за кога ради, за себе или режим. Доста је било обмана и лажи. Молим све патриотски настројене појединце и групе да нас више не зову на окупљање и сл. позиве. Издајници и патриоте никад нису, нити ће моћи бити заједно. Укажите нама или издајницима поверење, али и сносите одговорност за сопствени избор.

После тога ме немојте више позивати да се ујединим са таквима. Чини ми се да бих се одрекао сопственог живота када би ме неко, не знам на који начин, присилио да се ујединим са људима који служе режиму лажно се представљајући за патриоте, пре бих се убио него се са њима удружио.

——————————————————————–

ЗАШТО ЦЕНИМО И ПОДРЖАВАМО СРПСКОГ ПОЕТУ ДРАГАНА СИМОВИЋА (Патриотски Блок)

Свака реч коју изговори и напише српски поета Драган Симовић, нама се приказује као позната реч или упутство по коме ваља живети, јер уистину, по тим речима живимо и радимо.

Високо сагласје у размишљању са српским поетом Драганом Симовићем речито показује да смо задојени патриотизмом из истог извора, да смо од истог учитеља учили шта је то родољубље, исти нас људи учили каква је разлика између чојства и јунаштва, на истим примерима учили чији интерес је пречи, лични или општи.

Злобници би рекли да је то сагласје једне генерације, а ми одговарамо питањем, зашто се онда наше мишљење толико разликује од мишљења садашњих генерација око израза и осећања која нису променила своја значења од како свет постоји?

Зато је сȃмо постојање таквих људи као што је српски поета Драган Симовић вредније по садашња и будућа покољења. За садашња покољења вредно је ради осветљавања путева оним часним појединцима и уливања сазнања да су на правом путу, чак и онда када сви остали иду супротним правцем, а за будућа покољења да сазнају да се у овим тешким и судбоносним временима по будућност Србије имало рашта живети и часно борити.

Бог му дао добро здравље и дуг живот на част и ползу српског народа. Част нам је што смо делили исту искру живота и људску судбину живећи у најтежем тренутку у историји Србије делећи и борећи се за иста уверења.

Живели Драгане!

——————————————-

24 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

За ФБР припремо Никола Алексић

	Natalija Novakovic на Душица Милосављевић: Вилин…
	Cнежана Миладиновић… на Снежана Миладиновић Лекан: Бла…
	Marko V на Десанка Максимовић: Песник и…
	Стари Словен на Драган Симовић: Човек сам, гле…
	snezana Lekan на СРЕЋНА НОВА 2025 ГОДИНА!!…
	Влада-р на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	Editor на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	Стари Словен на Владан Пантелић: Сећање на Пес…
	snezana Lekan на Снежана Миладиновић Лекан:…
	Влада-р на Снежана Миладиновић Лекан:…
	Велика Томић на Велика Томић: Птица
	Fenomenalno на Миомирка Мира Саичић: Свака на…
	М.М. на Драган Симовић: Замисли с…
	Ana на Миомирка Мира Саичић: Сун…
	Katarina на Миомирка Мира Саичић: Сун…

НОВАКОВИЋ: АНАЛИЗА ПИСМА ВИЛИЈА ВИМЕРА КАНЦЕЛАРУ ШРЕДЕРУ…

Главне теме, које су прерасле у „смернице деловања“ ових твораца Новог Европског Поретка су биле:

РЕФЕРЕНЦЕ:

—————————————-

Писмо у оригиналу на немачком:

Ана Филимонова: Српско-руска чврста основа на седам ултиматума?

Замрзнути конфликт најбоље решење за Косово и Метохију

+++

24.09.2012, ФБ Сандра Добрић: Од јула није уплаћен ни динар на Николин рачун. За операцију Николи недостаје још око 15 000 Е

+++

7. април 2012, ФБ Милица Радојковић: На Николином рачуну сада има 22 630 Е. Хвала пуно! Потребно је још 15 370 Е. ПОМОЗИМО НИКОЛИ ♥

XVI МЕЂУНАРОДНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА®

VII Здравствено безбедна храна

Нови Сад, 26-29. септембар 2012.

ПОЗИВНИЦА

ПОКРОВИТЕЉ

ПРОГРАМ ОТВАРАЊА

Говор председника Организационог одбора и директора Еколошког покрета Новог Сада г. Николе Алексића, поводом „Међународне Еко Конференције“:

ОБРАЋАЊЕ ЈАВНОСТИ ПОВОДоМ (НЕ)АКТИВНОСТИ ОРГАНИЗАЦЈЕ „ДВЕРИ“- НИКОЛА АЛЕКСИЋ

ЗАШТО ЦЕНИМО И ПОДРЖАВАМО СРПСКОГ ПОЕТУ ДРАГАНА СИМОВИЋА (Патриотски Блок)

XVI МЕЂУНАРОДНА ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА^®