Category: Вести
Професор Правног факултета у Крагујевцу – судија "Уставног суда Косова"!??
И Србија плаћа Тачијевог судију!
20. 09. 2012. 12:01х | Ј. Л. Петковић – Вести
За заменика председника Уставног суда Косова изабран је судија Иван Чукаловић, који и даље прима плату од српских институција и то као редован професор Међународног јавног права на Правном факултету у Крагујевцу на катедри за јавно право.
Чукаловић, један од оптужених у афери Индекс којем суђење тече пред Вишим судом у Смедереву, за судију Уставног суда Косова изабран је још лета 2009. године, али није сматрао да би због тога требало да да отказ на радно место на крагујевачком факултету где је на месту редовног професора више од десет година.
– Ако држави не смета, не видимо ништа спорно – коментаришу поједине његове колеге из Крагујевца, док продекан за наставу доцент Милан Палевић, такође предавач на предмету Међународног јавног права, објашњава да професор Иван Чукаловић обавља редовно обавезе на свом факултету.
– Професор редовно обавља обавезе на факултету, и један је од најбоље оцењених професора. Све остало не могу да коментаришем јер је ван моје надлежности – објаснио је Палевић.
У канцеларији за Косово и Метохију, кажу да шеф Александар Вулин не би желео да коментарише док се не упозна са свим детаљима тог случаја, али да ипак он није права адреса за то. Од више инстанце, министра просвете Жарка Обрадовића нисмо успели да добијемо коментар, док је сам Чукаловић на позив из редакције „Вести“ треснуо слушалицу.
Чукаловић за обављање ова два посла прима месечно најмање 2.000 евра, а саговорници нашег листа кажу да је случај такав да он не крши закон, већ да је ствар у етици. Зато професор Иван Чукаловић остаје дужан за одговор како студентима може да предаје међународно право на које се Србија позива покушавајући да задржи Космет у својим границама, а истовремено ради у приштинским институцијама? Још када је 2009. године именован на место судије објаснио је да је „боље да буде Срба у косовским институцијама“.
– То је ствар етичке дилеме и могу само у своје име да кажем да то као професор никада не бих урадио – каже професор међународних односа Предраг Симић на Факултету политичких наука у Београду.
Бивши државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић каже да је овим чињеницама изненађен, „тим пре што поступак у афери Индекс није завршен“.
– Држава је јасно рекла да је против учествовања у косовским институцијама, што значи да на крају ту дођу кадрови много нижег квалитета који брину само о уским, личним интересима. Његов случај се разликује од случаја када наставници наводно раде у српским институцијама, а примају плату и од косовских. Он човек ради два посла у пуном радном времену, на пуном радном месту, има два послодавца и две плате, како је то могуће?
Студенту узео 700 евра?
Оптужница у афери Индекс Чукаловића терети да је студенту Дејану Атанацковићу, полицајцу из Пожаревца, из предмета Међународно хуманитарно и ратно право, без појављивања на испиту уписао прелазну оцену и ту услугу наплатио 700 евра. Он тврди да је оптужница лажна, и да је реч о хајци са политичком позадином покренутој против њега. У Вишем суду у Смедереву, „Вестима“ су потврдили да је суђење по овој оптужници у току, а да је наредно рочиште заказано за данас.
У Шешељевом правом тиму
Иван Чукаловић рођен је у Призрену 1951. године. Докторирао је на Правном факултету на тему „Решавање спорова између држава путем међународне арбитраже“. Још 2004. године је изабран у звање редовног професора за међународно јавно право на Правном факултету у Крагујевцу. Од 1999. до 2001. године био је заменик главног правног саветника у СМИП-у, а 1998. године као експерт сведочио је у случају Докмановић пред Хашким судом. У медијима је познат и као члан правног тима за одбрану Војислава Шешеља у Хагу.
_______________
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/255602/I-Srbija-placa-Tacijevog-sudiju
Војислав Милошевић – шокантне чињенице о разбијању Србије! Потврдио постојање ХААРП-а у Србији!
16.09. 2012 БарикадеКосМетске
ТВ Палма Плус – Емисија „Питања и Одговори“ – Гост Војислав Милошевић
New shocking details emerge in Kosovo human organ trafficking!
New shocking details emerge in Kosovo
human organ trafficking
September 16, 2012 – 6:26 am
Pravda 14.09.2012
By Sergei Vasilenko
It seems that the investigation of the case of “black” transplant surgeons from Kosovo comes to a new level. Prosecutor’s Office of Serbia managed to find a witness who, during the 1990s, was a member of a gang of illegal sellers of human organs. The evidence that prosecutors obtained is terrifying. However, it is a big question whether the perpetrators will be brought to justice.
The origins of the problem
Both Kosovo and Serbia used to be a part of the state of Yugoslavia. In 1945, Kosovo became an autonomous region within Serbia. In addition to the Serbs, the region was populated by Albanians, who settled there during the WWII. In 1974, Yugoslavia adopted the constitution, according to which Serbia’s territories received the status of republics, which, however, did not have the right to separate. Kosovo became an autonomous province, which received its own constitution and government. During the 1980s, the autonomous status of Kosovo was abolished as a result of the political crisis that had plagued Yugoslavia, along with some other countries in Eastern Europe.
Under the new law of Serbia, which was adopted in September 1990, Kosovo retained only the cultural and territorial autonomy within Serbia. The Kosovo Albanians did not agree with such state of affairs and started to create their own governments. In 1991, Kosovo declared independence as a result of illegal referendum. The so-called Republic of Kosovo was created headed by President Ibrahim Rugova. In 1996, the Kosovo Liberation Army (KLA) was established, the purpose of which was to struggle for independence of the region. A terrorist war developed in Kosovo, in which rebels KLA gunmen killed hundreds of civilian Serbs.
In March 1999, NATO troops intervened in the conflict without the approval from the UN. They began Operation Allied Force, which lasted until June 1999, when the Yugoslav army withdrew from Kosovo, and the region was transferred under the UN administration. In February 2008, the Kosovo parliament, with the unilateral support from the U.S. and some European countries, declared independence of Kosovo, which triggered a new wave of ethnic unrest in the province. A number of states recognized the independence of Kosovo, including Taiwan, the U.S., France, Italy and some other countries. However, the real status of Kosovo still remains unknown even today.
The case of the “black transplant surgeons” is linked to KLA’s activities in Kosovo during the conflict with the Yugoslav army, that is, with the Serbs, in the 1990s. The KLA was linked to al-Qaeda at the end of the 1990s. According to The Washington Times, the Kosovo Liberation Army fighters were trained in the camps of the terrorist organization. According to the Council on Foreign Relations, this “army” was receiving profit from selling drugs.
As it turns out, another source of the funding for the KLA was the illegal sale of human organs. For these purposes, they used the Serbs as well as foreigners whom they had captured during armed conflicts.
The prosperity of “black” transplantology
The illegal sellers of human organs in Kosovo organized the horrible business very well. The criminals would lure the gullible citizens from Russia, Turkey, Moldova and some other countries into Kosovo. Those people were willing to sell their kidneys for 15,000 euros. After the surgery performed in anti-sanitary conditions, patients would receive nothing of what they were promised. Many of them would die soon afterwards, while the criminals would sell the organs to their customers in other countries for $80,000 – 100,000. The captured Serbs were also used the “donors.”
The chief prosecutor of the International Criminal Tribunal for former Yugoslavia, Carla Del Ponte, became particularly interested in this problem. She published a book about this subject, which caused quite a stir in the world. In 2004, she visited a camp in Albania, where the inhuman operations were performed. Serbian prosecutors filed a criminal case into the trafficking of human organs.
The activities of illegal transplant surgeons received international publicity in 2010 after the report from Dick Marty, a member of the Parliamentary Assembly of the Council of Europe. In the report, he unveiled the facts about the activities of the “black transplantologists” from Kosovo in the 1990s. The report also stated that the people from the team of Hashim Thaci, an Albanian, the current Prime Minister of the unrecognized “Republic of Kosovo,” were involved in those crimes. Thaci’s patrons from the U.S. and its NATO allies were aware of his blood-chilling activities. Britain’s The Guardian wrote in October 2011, that the criminal activity of Hashim Thaci was described in a secret document of NATO. However, they do not hurry to prosecute the Albanian, apparently out of narrow political considerations.
Thus, the case of “black” transplant surgeons is not drawing to its end. A witness has been found, who exposed new shocking details about those operations. In the late 1990s, at the height of the conflict between the Kosovo Albanians and the Serbs, the KLA captured about 300 Serbs during the war. The people were taken to Albania. The witness, according to Serbia’s deputy prosecutor for war crimes Bruno Vekaric, is a former KLA terrorist himself. He had received a two-week training on how to remove human organs.
He was present at an operation to remove the heart of one of the captured Serbs and then took part in the transportation of the organ to the airfield near the Albanian capital, Tirana. The witness opened the man’s abdomen himself – there was no anesthesia used in the operation. The witness also said the victim was screaming and begging for mercy; everything around was covered in blood.
Moreover, the KLA members conducted this criminal activity during the time when representatives of various international organizations, such as the Red Cross, the NATO mission and many Western media journalists were staying in the province. The general public was also well aware of those crimes, but there were no decisive steps made to stop the horror. The incident of the KLA crimes, which the witness described, gave a new incentive to the investigation of numerous kidnappings and illegal organ trafficking in Kosovo. Will it be brought to an end? Will justice prevail?
As stated by Natasa Scepanovic, a spokeswoman for The Association of the Families of the Kidnapped and Murdered in Kosovo and Metohija, the experience of investigation of the activities of the sides of the ethnic conflict in Kosovo shows that international organizations expose the victims on the part of the Serbs to discrimination. That is why, she added, the cases of “black” transplantologists do not lead to any results. This, in her view, raises skepticism about the willingness of international organizations to restore order in this matter. Officials of the “Republic of Kosovo” do not contribute to the investigation either. Thus, Kosovo’s Foreign Minister, Enver Hoxhaj, stated that the appearance of the witness was timed to the anniversary of the independence of Kosovo.
Of course, the official Pristina does not want to cast shadow on the leadership of the unrecognized republic, because the offense involves Hashim Thaci himself. In connection with the above, there are serious doubts about the fact that the case of the “black” transplant surgeons will be brought to its logical conclusion in the near future. Political and economic crises continue to rock the region, and there is no end to these problems. In addition, the silence of the informed international community and complexity in the search of evidence severely hamper the investigation.
СЕЗОНА ЛОВА НА ПРАВОСЛАВЦЕ: КОМЕ ЗВОНЕ ЗВОНА У „СРПСКОЈ“ ПРЕСТОНИЦИ!?
Какво нам је то „Српско“ школство када се на сред часа православна деца „изводе на стуб срама“ због искрених верских осећања!?
19 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
КОМЕ ЗВОНЕ ЗВОНА У „СРПСКОЈ“ ПРЕСТОНИЦИ!?
Недавно, у земљи која се „још увек“ зове Србија, и у сред Српске престонице „која је то све мање“, одиграо се инцидент који можда на први поглед можда и нема неке видљиве далекосежне последице- али је једно жалосно сведочанство, жалосног стања наше нације, и још жалоснијег стања „наше“ просвете…
За време часа географије у првом разреду Десете београдске гимназије, огласило се црквено звоно из комшилука, и једна млада, посвећена и лепо васпитана православна хришћанка, наравно ученица (у овој истинитој причи), се сасвим спонтано и ненаметљиво прекрстила. Тај њен чин није прошао непримећен будном и надобудном професору географије (чије презиме се нажалост такође завршава на „ић“, и који је себе, након „медијског и јавног разобличавања“, спремно декларисао као „православца“) и он је тада просто „зајаукао од бола“ (попут нечастивог када му се укаже Свети крст), искаливши свој (вероватно) „еуро-екуменистички“ бес на јадном детету, и јавно је „кажњавајући на лицу места, и то „по кратком поступку“…
Овај назови „педагог“ је, према исказу мајке малолетне девојчице, „урлао из свег гласа“ не њено дете, забранио јој на „лицу места“ да икада понови „инкриминисану радњу“, и чак јој је претио да ће је удаљити са наставе. Наравно, овај подмукли напад на психу девојчице и њена искрена верска осећања је изведен на сред часа, без икакве дискреције и негирањем било каквог права на одбрану невиној девојчици– очигледно са циљем да се та млада особа јавно „изведе на стуб срама“ пред њеним вршњацима- и вероватно да се свим другим потенцијалним „верским деликвентима“ утера страх у коске. По свему судећи овај „педагог“ би можда и успео у тој својој прљавој намери- да није било храбре мајке ове понижене девојчице, која је обелоданила цео инцидент новинарима Курира.
Новинари су позвали инкриминсаног професора, са захтевом да образложи своје мотиве за овако бруталну (не)педагошку акцију. Професор је признао да је „рекао“ девојчици да „то“ не треба да ради, односно да не сме да се крсти на часу? Одмах је устврдио да је и сам православац, али да је за њега религија „нешто приватно“ и да крштење на часу он сматра „банализовањем религије“. Наравно овај „педагог“ је све учинио да у сусрету са новинарима себе оправда и умањи овај озбиљни инцидент, покушавајући да себе прикаже као „разложну особу“!?
Професора је покушала да оправда и сама директорка Десете београдске гимназије, наивно покушавајући да протумачи новинарима „шта је професор мислио“ када је то урадио, али и по директоркином властитом признању њен колега је „бурно реаговао“!?
Према њеним речима „Професор јесте то РЕКАО, али само зато што МИСЛИ да деца не би требала да на часу исказују своја религијска осећања“– изјавила је директорка, да би на крају „подвукла“ да и она дели „исти став“!?
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Овакав став, пре свега директорке, која је све учинила да оправда дубоко неправедан чин свог колеге, по мени (писцу ових редова) указује на неколико веома озбиљних ствари у целој овој причи. Као што сте приметили, ни професор, ни директорка се нису позвали на законске прописе, или неку другу регулативу, приликом „прања руку“ од овог инцидента, већ само на оно „шта они лично мисле“!?
Следеће што ми је пало у очи, јесте правдање од стране професора, и одбрана од стране директорке, дубоко непедагошког чина, који је чак и сама директорка назвала „бурном реакцијом“… У ствари, ако сте сагледали детаље инцидента- са којима се у суштини поклапају изјаве мајке девојчице, и које директно, или индиректно потврђују и ова два назови „педагога“, очигледне „другосрбијанске оријентације“- млада девојчица, посвећена православна хришћанка, је овде очигледно(и документовано) била изложена отвореном „психичком терору“ и јавном понижењу пред својим вршњацима, отвореном претњом да не сме убудуће да јавно показује своја верска осећања, и отвореном претњом ускраћивања њеног уставом гарантованог људског и грађанског права на образовање (као и на безбедно и безбрижно детињство)!!!
Већина психолога ће вам рећи да овакво трауматско искуство и психичко насиље над младом особом у том добу (и то од стране такозваних „васпитача“ којима су ти млади људи у свом „најосетљивијем“ животном добу поверени на „бригу“), може да остави дубоке психичке ожиљке до краја живота! Да не говоримо о урушивању угледа, нашег већ ионако поприлично неугледног школског система…
У целој овој причи, намерно сам избегао да наведем имена (негативних) актера ове приче, јер за ову причу она и нису толико битна- колико је битан овај већ тако препознатљиви „ДругоСрбијански и АнтиСрпски патерн“ које се данас практично увукао у скоро све Српске националне институције, за чији рад Српски грађани одвајају свој, углавном тешком муком, зарађени новац, и поверавају им оно што им је највредније у животу, а то су наши млади нараштаји- Да би ето, као што видимо у овој истинитој причи, уместо образовању и педагошкој бризи, били изложени јавном понижавању и психичком терору…
Чак и да у целој овој причи нема „мрачних побуда“ и да је деловање ових „педагога“ било мотивисано једино (у нашем друштву све присутнијим) „прозападним, другосрбијанским помодарством“ и трапавим покушајем примене ишчашеног западног „мулти-култи“ модела, у нашем школству- то је опет по мени недопустиво. Ми знамо да је тај модел чак и на западу проглашен „мртвим“ (Ангела Меркел је недавно дословце изјавила да је у Немачкој „мулти-култи“ мртав!?). Видимо поражавајуће резултате тог модела у Француској, где су законом забрањена сва јавна испољавања религијских осећања и истицања религијских симбола. Конкретно у Француској као резултат такве државне „мулти-култи“ репресије- „питоми“ и цивилизовани хришћани (који су васпитавани и „утренирани“ да поштују прописе) су изложени легалном прогону и плаћају цех, док су рецимо агресивни муслимани, који свуда прате своје „буле“ и силом спречавају полицију да примени закон- и још црње, у хиљадама, па чак и десетинама хиљада излазе на дневне молитве у сред великих француских градова, да би блокирали читаве делове града, тргове, улице…, тако загорчавајући живот свима око себе- док импотентна Француска држава вежба строгоћу на староседеоцима. Бојим се да сада видимо у пракси примену истог модела и овде у Србији. Попут овог надобудног и „мулти-култи острашћеног“ професора, појављиваће се вероватно и многи други њему слични, који ће „тренирати строгоћу“ на нашој православној деци- док ће истовремено ћутке прелазити преко много горих ствари у муслимански доминантним областима Рашке области и Прешевске котлине. Да не говоримо о „мађаризацији и хрватизацији“ Војводине, о чему смо већ доста опширно писали на страницама овог блога…
За читаоце који желе да се упознају са ближим детаљима ове уистину трагичне приче, прилажем у наставку чланка линк на оригиналан извор ове вести…
За правну државу, ако још увек постоји у земљи Србији, предлажем да за почетак пошаљу Просветну инспекцију у „Десету београдску“ и исту „окрену наопачке“….
М. Новаковић
Референца: http://www.medio.rs/43903_Skandal:-Profesor-zabranio-djacima-da-se-krste!.html
Може ли и Србија, као Еквадор да ММФ картелу каже: Доста сте нас пљачкали, не дамо вам новац!?
И Србија може попут Еквадора да престане да враћа дугове и ништа јој се неће десити!
СРБИН-инфо
среда – 19. септембар 2012
У време када Млађан Динкић најављује стезање каиша, подизање ПДВ-а и нове погубне уговоре са Међународним монетарним фондом, до Србије се некако пробијају информације о земљама које су, упркос кризи и злослутним прогнозама ММФ -а, храбро кренуле својим путем, а потом финансијски потпуно оздравиле.
Једна од таквих земаља је и Еквадор, који се ових дана, осим као држава која је успела да се извуче из дужничког ропства, потврђује и као јак и одважан политички играч. Еквадор истрајно пркоси администрацијама најмоћнијих земаља света, одбијајући да изруче Џулијана Асанжа, који је уточиште, нимало случајно, потражио управо у амбасади Еквадора у Лондону.
Мање је, међутим, познато да је Еквадор пре неколико година једнако одважно и самосвесно на сопствену руку суспендовао повраћај трећине сопственог спољног дуга (одлучили су да престану са враћањем зеленашких кредита) након што је Председничка комисија за ревизију кредита направила ревизију јавног дуга и утврдила да је огроман део уствари илегалан.
Одлучили да неће враћати илегалне дугове и – никоме ништа!
И када су, након Владине одлуке да неће вратити милијарде дуга, многи очекивали неиздрживе притиске међународне јавности, кредитора и ММФ-а, одмазда је, баш као и у случају Аргентине и Исланда, готово сасвим изостала, па се Еквадор релативно брзо и извукао из кризе.
Може ли и Србија да учини исто што и Еквадор и да ММФ картелу каже следеће: Доста сте нас пљачкали, не дамо вам новац!?
Независни економски стручњаци истичу да је за тако нешто пре свега потребно да народ једне земље схвати да Међународни монетарни фонд није спаситељ, већ да спроводи политику савременог робовласништва. Пример је ММФ надзирње Аргентине, Еквадора и Исланда пре њиховог економског слома?
И у тим земљама проводили су шок терапију да би извукли преостали капитал, али само до тренутка док та прича није пукла. Кад је пукло и кад су народи и владе тих земаља схватиле да их ММФ пљачка, кренуо је опоравак тих држава. Међународни монетарни фонд, по правилу на власт доводи људе који спроводе њихову доктрину. Та доктрина већ деценијама омогућава представницима међународног капитала да врло јефтино купују све што вреди у некој земљи, те да се, уза све то, још представљају и као својеврсни спаситељи!
И зато су се ММФ-у најпре супротставиле земље Латинске Америке, дакле управо оне земље у којима се најдуже проводи израбљивање од стране међународне финансијске олигархије. Ипак, и тим земљама је било потребно тридесетак година да се освесте, након чега су неке од њих кренуле својим путем. Следећи ту логику, очекивано је да ће слична свест у Србији да сазри тек за десетак година, осим ако политика супротстављања ММФ-у и пре тога не постане доминантна у Европи и у свету.
СРБИЈО, ГДЕ ЋЕ ТИ ДУША? Шеснаесторо деце са најтежим болестима без лекова, терапије и здравствених књижица!
ДРАМА У БАБУШНИЦИ:
16 деце са најтежим болестима без лекова, терапије и здравствених књижица!
19. Септембар 2012. 7:14->11:37
Телеграф
У бабушничким селима буквално заточено шеснаесторо младих људи који болују од најтежих могућих болести, а живе у пуком сиромаштву, без могућности да себи обезбеде медицинску помоћ.
Близанци Нино и Нинослав
СРБИЈО, ГДЕ ЋЕ ТИ ДУША? У бабушничким селима шеснаесторо младих људи који болују од најтежих могућих болести живе у пуком сиромаштву, без лекова, без адекватних терапија, а неки од њих немају чак ни здравствене књижице.
Један од најугроженијих случајева је Драган Ђуров (24) из села Вучји Дел, које је од цивилизације удаљено безмало 50 километара. Његова бака Јелена прима 9.000 динара пензије месечно, што није довољно ни за лекове.
Драгану, који болује од Дауновог синдрома, недостају ортопедске ципеле како би бар мало могао да се креће.
– Немамо пара ни за лекове. Да би отишли по лекове, таксисти нам узимају и по 10.000 динара до Пирота, а треба и лекове да платимо јер се већина лекова плаћа. Тако да немамо пара ни за пут нити за лекове – каже бака Јелена.
Од кад јој је муж умро живе сами у селу, а унука не сме да остави ни трена.
– Деси се ја да се разболим, али немам где да га оставим па трпим и молим Бога да прође. Жеља ми је велика да могу да га одведем у Дневни боравак у Бабушницу, али немам пара да плаћам превоз. Најтеже му пада самоћа, а доле би имао друштво и много би се боље осећао, али не можемо то да му омогућимо – јада се бака.
Он додаје да је најгора ситуација зими када у овом забитом селу уме да падне и по два метра снега.
– Немамо купатило у кући па морамо да идемо у тоалет напоље. Зимус је толко много снег нападао да сам се једног јутра упала у толико велики смет да нисам могла да се извучем. Запомагала сам, син ме је чуо, али није могао да ми помогне. Умрла би од ‘ладноће да није случајно наишао један комшија и извукао ме из дубоког снега – са сузама у очима прича бака Јелена.
Сличне су судбине и близанци Нино и Нинослав Игњатовић из села Сурачево, који болују од мишићне дистрофије, а не памте кад су задњи пут били до лекара. Ту је затим и Стефан Стаменковић из Мезграје који болује од церебралне парализе, живи са оцем и бабом, а нико не ради.
Упркос недостатку лекова, помагала и новца, оболелу децу ипак највише тишти самоћа, јер су заборављени од свих, нарочито од стране вршњака који их због болести избегавају.
Каролина Стаменковић из Удружења грађана “Лужничке рукотворине” каже да је реч углавном о забаченим селима до којих може да се стигне једино теренцем.
– Покренули смо акцију помоћи овој деци са инвалидитетом и већ смо наишли на разумевање, па смо Стефану Стаменковићу обезбедили инвалидска колица уз помоћ Удружења дистрофичара “Ада” из Београда, а Драгану Ђурову смо обезбедили новац за пут до Ниша где треба да му се ураде ортопедске ципеле – каже Каролина Стаменковић.
Према њеним речима, осим помоћи у помагалима, њима су потребне и неговатељице, па је покренут пројекат ”Развој локалних услуга за децу са инвалидитетом и њихове породице” који се реализује у трочланом партнерству Делегације ЕУ, Министарства рада и социјалне политике и УНИЦЕФ-а.
– Неопходна је и помоћ општине Бабушница која би требало да издвоји средства за ангажовање неговатељица – каже Каролина Стаменковић.
(Г. П.)
Србија од октобра УКИДА "ГМО таксе" и отвара врата великим ГМО корпорацијама!
Сад ће кренути тровање Срба!
06:30, 19.09.2012.
Курир
Компаније које се баве производњом генетски модификованих организама у Србији од 1. октобра 2012. неће морати да плаћају таксу уколико желе да се баве истраживањима у нашој земљи
.
БЕОГРАД – Пробудимо се!
На списку првих 75 такси које Министарство финансија и привреде укида од 1. октобра ради растерећења привреде и грађана нашле су се и три што се односе на компаније које се баве производњом и прометом генетски модификованих организама (ГМО)! Под редним бројем 63, 64. и 65. на том списку налазе се намети којих се ослобађају компаније, правна лица и организације које се баве производњом ГМО.
Ирена Барет, лекар природне медицине и оснивач покрета Стоп ГМО, каже да је укидање ових такси подршка страним компанијама које се баве узгајањем ГМО.
– Укида се такса за решење по захтеву за утврђивање да лице испуњава услове за процену ризика за ограничену употребу, увођење у производњу и стављање у промет генетски модификованих организама и производа од ГМО. Како то може поред закона који је такав да забрањује ГМО?! Ово је најава озакоњавања узгоја ГМО и охрабрење за велике корпорације да дођу код нас и баве се истраживањима која ће угрозити наше станиште. Знамо да се семе ГМО ветром може пренети на велику удаљеност и тако уништити здраве биљке – објашњава Баретова и апелује на ново министарство да не дозволи измену закона.
Професор Миладин Шеварлић, шеф катедре за агроекономију Пољопривредног факултета, објашњава да не види разлог за укидање ових такси.
– Не видим потребу да се укину таксе компанијама које се баве овим истраживањима! Зашто им давати такве олакшице? – каже Шеварлић.
Подсетимо, Курир је први пре две године почео да обавештава јавност о штетности од ГМО по здравље људи и предлогу који је припремило тадашње Министарство пољопривреде о измени закона о ГМО, којим би се дозволио увоз, производња и промет ове хране. Управо под нашим притиском измена закона је стопирана и до данас те измене нису усвојене. Курир ће учинити све да тако и остане.
К. Мартић – С. Томчић
+++
Aнализa објављенa у среду 19.09.2012. у часопису Daiy Mail, указује на директан утицај ГМО хране на настанак КАНЦЕРА код мишева и ЉУДИ! _(линк)
Al-Qaeda in Kosovo
A reliable analysis carried out by NATO and KFOR marks the southern Serbian province as a transitional route for extremists from Islamic countries into Europe.
Since the arrival of international forces in Kosovo two parallel worlds have emerged there. The first is the official world. It has its so called institutions, political parties, judiciary, media, crime, terrorism, etc…. The second does not officially exist, but it can be sensed in the hundreds of newly built mosques, whose creation is being financed by Arab countries, and Wahhabi Saudi Arabia in particular. To peer into that parallel world of Islamic extremism, Wahhabism, the Mujahedeen, and terrorists is very difficult and extremely dangerous. Members of KFOR and UNMIK don’t peer into it themselves, or do so quite rarely. The knowledge of its existence is gained mostly through the information they receive from whistleblowers and through spying on certain Islamic extremists. The main headquarters of these extremists are infiltrated only by sporadic helicopter flights high above. Instead of publicly exposing these realities, UNMIK, under the directive of Joachim Riker, is trying to conceal information about the activities of Islamic extremists and terrorists and about their increasing strength so as not to upset the international community. News that Kosovo has become a strong base for Islamic jihad and terrorism can, after all, be a quite strong argument against independence for the southern Serbian province.
(World map of al-Qaeda cell presence compiled by Jane’s Intelligence for the Congressional Service Staff Reports clearly indicates Kosovo and its fraternal Albania as Balkan hubs of global Jihad. Kosovo made it on this map once Western nations stripped Serbia of its sovereignty in the Kosovo province)
The first step in exposing and understanding this parallel jihad universe in Kosovo is the reliable NATO and KFOR analysis entitled “Kosovo in focus of interest for Islamic extremists”, in which the southern Serbian province was, on the one hand, marked as a route for extremists who come from Islamic Gulf states into Europe using the weak border control in Kosovo as well as the virtually non-existent rule of law in the province. On the other hand, Kosovo was also marked as a potential recruiting ground for Islamic extremists. The large numbers of young Muslims living in abject poverty in Kosovo plays ideally into the hands of terrorist recruiters. The city of Prizren was identified as the primary center of Islamic extremism in Kosovo, and Ekrem Avdiju, from the southern part of Kosovksa Mitrovica, was identified as one of the main propagandists of extremist Islam in the province. The analysis also identified Islamic NGOs that are linked with extremism and that are operating in Kosovo.
Of particular importance was information provided by retired U.S. marine Thomas Gimble, top expert in the field of national security and former chief of the OSCE intelligence agency in Kosovo, where he resided from 1999 until 2004. In December of 2006, Gimble claimed that Kosovo has become the largest reservoir of potential jihadi terrorists in the world, and that al-Qaeda is investing massive amounts of money in the region. According to Gimble’s sources, Saudi Arabia, Iran, al-Qaeda and Hezbollah are jointly working on establishing an Islamist army in Europe made up of as many as 750.000 soldiers. The army is quickly arming itself with modern weaponry, and a select few recruits are being sent to private flight schools, particularly in Bulgaria and the Czech Republic. Recruiting centers are located in hundreds of newly-erect mosques throughout Kosovo, Bosnia, FYR of Macedonia and Albania, whose building expenses are covered by numerous Arab countries. ‘In Kosovo I came to the conclusion,’ Gimble says, ‘that initiatives for the spreading of radical Islam are much larger and more complicated than I could have possibly imagined.’
According to the OSCE intelligence sources that Gimble revealed, the Islamic terrorist web in Kosovo has attained an enormous operating capacity. Al-Qaeda is extremely interested in the region because the Muslim families are large and teenagers make up half of Kosovo’s population, making Kosovo a prime reservoir for the recruitment of young Mujahedeen. The Pakistani method of indoctrinating and training terrorists in mosques and religious schools has been exported into Albania, Kosovo, south-central Serbia, FYR of Macedonia, and Montenegro. In Kosovo, Arab humanitarian organizations provide help to the residents of a particular village only if the villagers consent to build a new mosque there. The mosque’s Imam then receives direct orders from the Saudi intelligence agency and the preachers there often double as military instructors. These instructors are Iranian and Iraqi military figures as well as members of al-Qaeda that fought in Afghanistan against the US. The mosques attract young men of 15 or 16 who later enroll into religious madrasas where combat is an integral part of the curriculum. The best students, once they turn 17 years of age, are recruited into a secret quasi-military organization. Along with religious schooling, they are provided with military training for urban warfare and for using sophisticated weaponry and explosives.
(Kosovo Wahabists attracting street meetings such as this one last fall in Kosovo with a substantial popularity among young Kosovo Muslims. Wahabism was not present in Kosovo prior to Western power-strip of Serbian sovereignty of the province.)
|
After two months, young Mujahedeen recruits begin to receive a standard wage that ranges from $500 to $700 US dollars, and after three months they are given a uniform and a weapon which they take home and keep hidden until they are given the order to mobilize. The main channels for establishing Islamic terrorist cells in the Balkans were Arab humanitarian organizations which were only a cover for various terrorist movements. Radical Islamists have cleverly made use of the documents and official vehicles of these humanitarian organizations, organizations that besides “humanitarian aid” are also categorically engaged in religious indoctrination. They paid from $300 to $500 to the local populace for the permission to turn the locals into “good Muslims”. Albanians gradually adopted new customs, starting with the obligation to pray five times a day. With new mosques came new preachers who differed in both behavior and physical appearance from the old mullahs and imams. The Saudis attempted to promote their faith, Wahhabism, in all possible venues, especially through religious schools. The OSCE has covered up all of this information and has refused to allow it to come into the public light.The so-called Islamic “humanitarian organizations” that build mosques, hospitals, give scholarships to young Albanians, and help orphans, have documented connections with extremist and terrorist organizations, including the Egyptian Islamic Jihad and Al-Qaeda, as well as terrorists in Lebanon and Iran. Islamic NGOs are actively trying to radicalize the local populace, and they are being very successful in their work with the younger Albanians. It is estimated that Islamic NGOs in Kosovo, despite barriers presented by KFOR and UNMIK, were able to recruit around 1000 extremists thus far.
Islamic extremists that came from the Middle East and Central Asia through various humanitarian NGOs have been carefully coordinating the creation of their terrorist web in FYR of Macedonia and in Kosovo. Studies have shown that it was all planned ahead of time in religious schools in which young Albanians from Kosovo and the FYR of Macedonia were sent to attain religious education. The Islamic university in Cairo, the capital of Egypt, is the most active place for the extremist recruitment of students. When Islamic NGOs came to the Balkans they easily attached themselves to the many graduates of Islamic schools. In Kosovo they were most active in Prizren and Pec, because that is where the most students who had completed their education in the Middle East were residing. The Pec terrorist cell is extremely radical and it adopted its interpretation of Islam from the most fanatical Islamist groups. One of those groups gave rise to Osama bin Laden himself. In the beginning, the goal of those Islamic organizations was to implement a new method of practicing Islam in the Balkans. New preachers claimed that the way Muslims have been practicing Islam in Kosovo was unclean and inaccurate. In the beginning that didn’t seem too dangerous, but when the new preachers began to question the authority of Kosovo’s Islamic community and to incite the faithful to rebel against it, a problem arose. The new preachers began to teach that nationalist doctrines were false and that only religious doctrines were righteous. Kosovo’s Islamic community succeeded in establishing control over the situation in most of the older mosques. Nevertheless, the Islamic NGOs built new mosques in which Islamic extremists could freely operate and preach radical Islam, and Wahhabism in particular, without any interruption from Kosovo’s Islamic community. Islamic extremists have three centers of operations: 1. Skoplje, that is the north-western part of the FYR of Macedonia, 2. Tirana, and 3. Kosovo. After their initial emergence in Kosovo, the Arab NGOs have since been forced to alter their operating methods in order to keep their true activities hidden. They have begun financing local sympathizers in Kosovo in order establish homegrown “humanitarian organizations” that can operate legally without reliance on foreign Arab groups. Another way the Islamist NGOs have attempted to mask their activities is by splitting up into various smaller organizations that are nevertheless coordinated from the same operations center. Through this web of countless NGOs, Islamic extremists are constantly recruiting new members. They organize numerous free courses, such as English language courses or courses in computer literacy. However, before the education can begin, the Arab instructors first preach to the attendees about fundamentalist Islam and the need for Muslims throughout the world to unify. Those in attendance who react positively to the rhetoric become prime targets for recruitment. There is a coordinated movement on part of the Arab countries and the NGOs operating in Kosovo to recruit new extremists, and every year around 200 young Albanians from Kosovo receive education in Saudi Arabia. The expenses of their education and their living costs are covered by the Saudi government. To understand the entire story of the Islamic extremist and terrorist web in Kosovo, several registered and non-registered Islamic NGOs active in Kosovo are of particular importance. The most prominent among these are: 1. the Saudi Committee for United Aid to Kosovo, 2. the Islamic Humanitarian Foundation “El Haramein”, 3. Al Vakh Al Islami, 4. the Global Council of Muslim Youth, 5. the Islamic International Fund for Aid, 6. the Global Foundation for Aid, 7. the Society for the Revival of Islamic heritage, and 8. Kaliri il Merilis, or “higher goodness”. These organizations represent the primary base of operations for al-Qaeda in Kosovo. The mother of all Arab NGOs that promote Islamic fundamentalism, extremism, and terrorism is the Saudi Committee for United Aid, whose headquarters are in Riad, Saudi Arabia. Their main Kosovo office is in Pristina, on the “Bill Clinton” boulevard, but they have offices in southern Kosovska Mitrovica and in Vucitrn as well. The director of the Kosovo branch is Jael Hamza Dzalaidan, a man linked to Osama bin Landen. Officially, the organization is involved in education and in providing medical aid to the people of Kosovo, but in reality the organization pays the Kosovo people to follow Islam. The Saudi Committee for United Aid is a so called “umbrella” organization in charge of coordinating the activities of all Islamic NGOs from Saudi Arabia. The bulk of its activities do not include humanitarian aid but in fact the promotion of Islamic fundamentalist beliefs and the financing of Islamic radicals by using humanitarian donations as a cover. The Committee finances numerous other organizations in Kosovo that are known for extremism, especially the “Prizren Youth”, the “Islamic Student Front”, and the “Albanian Youth in Kosovo”. Eleven members of these organizations have already been arrested by KFOR for having ties to al-Qaeda. The Committee, among other things, is arming members of the terrorist “Albanian National Army”. This most prominent Islamic NGO in Kosovo is financing the building of mosques, which like the one in Klina, are recognizable by their two minarets and the title “SJRC”. The most important logistical bases of Islamic extremism are these newly constructed mosques and religious schools that are financed by Islamic humanitarian organizations, and in which Wahhabism is preached; in other words, the ideology of militant Islam. The fact that a Spanish Elite Legion noticed Jordanian Abu Musab al-Zarqawi working in one of these Islamic NGOs in Pec in 2001 speaks clearly of the importance of this Islamist web in Kosovo. He was brought to Kosovo by the current Prime Minister of Albania, Sali Berisha. Following the 2003 invasion of Iraq, Zarqawi left Kosovo to become leader of al-Qaeda’s Iraq branch. Through the establishment of this Islamic web in Kosovo, made possible by the so-called Islamic humanitarian NGOs, Islamic extremists, Wahhabis, Mujahedeen fighters and al-Qaeda members were able to enter the southern Serbian province and create a strong, active, prosperous and capable base for waging jihad in Europe. It can easily be said that Islamic NGOs headed by the Saudi Committee represent a well thought-out strategy and an effective cover for al-Qaeda activities in Kosovo. Islamic extremists and al-Qaeda are using these organizations as ideal channels for the establishment of terrorist cells in particular areas, as a perfect cover for extremist and terrorist activities, and as venues for smuggling terrorists, weaponry and finances into Kosovo. Through this so-called humanitarian web, operatives of al-Qaeda are active in two ways. They are working with Albanian terrorist and criminal organizations, on one hand, and they are creating a strong base for jihad among the Albanian and other Muslim populations in Kosovo, on the other. The backbone of this strong base for jihad is the ideology of Wahhabism that is preached in newly built mosques and religious schools financed by al-Qaeda’s NGOs. Religious schools are used for introducing young Muslim cadres to the ideology of militant Islam, and also as channels for smuggling terrorists and armaments into Kosovo. The primary objective of this web is the recruitment and training of new terrorists, kept hidden and made legal through humanitarian activities by which economic, educational, religious and medical aid is offered to the young Muslim populace in exchange for embracing this manipulated version of Islam. Teenagers and orphaned children are the prime targets for recruitment, especially in economically disadvantaged areas. Islamic places of worship in which al-Qaeda operates are outside of the control of Kosovo’s Islamic community. Islamic extremists and al-Qaeda are using their NGOs as an active web for spreading religious fundamentalism, for training local recruits, and for taking part in local conflicts throughout Kosovo. This local extremist and terrorist structure has become part of al-Qaeda’s global terrorist network. The primary objective of these local terrorist cells is the promotion of global jihad against non-Muslims around the world. Once the local web becomes able to operate on its own, al-Qaeda’s representatives can leave the region and move on elsewhere. The above analyzed al-Qaeda web in Kosovo is very well organized, it is expanding and recruiting new members on a daily basis, it is a safe haven and transitional gateway for Islamic extremists and terrorists, and it is capable of planning and carrying out large-scale terrorist attacks not only in the Balkans, but also in Europe and in other parts of the world. |
Рајица Марковић: КО ТО ДВОРАЦ ГРАДИ У ДОЛИНИ ГЛАДИ
СРЕДА, 19. СЕПТЕМБАР 2012.
КО ТО ДВОРАЦ ГРАДИ У ДОЛИНИ ГЛАДИ
КО ТО ДВОРАЦ ГРАДИ У ДОЛИНИ ГЛАДИ
Патријарх српски г. Иринеј освештао Владичански двор у Крагујевцу
14. Септембар 2012 – 10:20
У четвртак, 13. септембра 2012. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у присуству чланова Светог Архијерејског Синода и више архијереја Српске Православне Цркве, освештао је новоподигнути Владичански двор у Крагујевцу. Свечаном чину присуствовао је г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије. Добротворима који су помогли изградњу духовног средишта Шумадијске епархије уручена су највиша црквена признања
После редовне седнице Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве одржане током преподневних часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу, а којој су присуствовали сви чланови Светог Синода (председник Патријарх српски г. Иринеј и чланови Епископ сремски г. Василије, Епископ бачки г. Иринеј, Епископ шумадијски г. Јован и Епископ будимљанко-никшићки г. Јоаникије) приступило се чину освећења новоподигнутог Владичанског двора. Патријарху српском г. Иринеју и члановима Синода, придружили су се Епископ зворничко-тузлански г. Василије, Епископ врањски г. Пахомије, Епископ рашко-призренски г. Теодосије, г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, представници јавног, привредног и политичког живота Крагујевца и Шумадије, донатори изградње Владичанског двора, верни народ, свештенство и монаштво.
Сам чин освећења Владичанског двора у Крагујевцу, који је почео да се гради 2008. године, извршио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.
Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја
Свечани ручак за званице био је прилика да се посебно истакну добротвори и приложници који су несебично помогли да ово репрезентативно духовно здање Цркве Божје у Шумадији буде подигнуто. Госте и добротворе Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован поздравио је врло срдачно и благодарно.
Поздравно слово Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Духовну свечаност у Крагујевцу својим присуством својим присуством увеличао је г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, који је у последњој деценији прошлог века врло активно учествовао у обнови црквеног живота у Шумадијској епархији. У поздравној речи Патријарху српском, архијерејима, добротворима и верницима, подсетио је на те дане, изражавајући наду да ће и у будућности имати прилике да значајно помогне Српској Православној Цркви и традицоналним верским заједницама у Србији.
Обраћање г. Милете Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије
Скуп званица на свечаном ручку у новоосвећеном Владичанском двору у Крагујевцу био је прилика да Патријарх српски г. Иринеј похвали успешна прегнућа Епископа шумадијског г. Јована, свештенства и верног народа у Епархији шумадијској.
Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја за трпезом љубави
Владичански двор у Крагујевцу грађен је према пројекту архитекте Саве Стражмештерова из Новог Сада, док је радове извело предузеће Капител инжењеринг из Крагујевца, чији је власник Братислав Срећковић.
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован на овој свечаности уручио је добротворима и приложницима за изградњу Владичанског двора у Крагујевцу највиша одликовања. Орден Светог Симеона Мироточивог заслужили су: г. Мирослав Брковић, председник Црквене општине Саборне цркве у Крагујевцу; г. Новица Јефтић, власник Издавачке куће Evro-Giunti; г. Драган Славковић, директор у РЕИК-у Колубара у Лазаревцу; г. Предраг Лучић, директор у РЕИКУ-у Колубара у Лазаревцу; г. Драган Јововић, власник компаније Таково осигурање у Крагујевцу; Проф. др Милан Радуловић, бивши министар вера у Влади Србије. Ореден Светог Симеона Мироточивог за свеукупну помоћ Шумадијској епархији добили су: г. Милета Радојевић, директор Канцеларије за цркве и верске заједнице Владе Републике Србије, и г. Љубиша Маринковић, власник компаније Сунце у Крагујевцу.
Добитници Оредена Вожда Карађорђа за прилоге током подизања Владичанског двора су: г-ђица Микица и г. Горан Арсенијевић; г. Сава Стражмештеров; г. Верољуб Стевановић; г. Саша Миленић; г. Душко Обрадовић; г. Зоран Томић; г. Зоран Милашиновић; г. Братислав Срећковић; г. Обран Ћетковић; г. Велимир Илић; г. Матеј Минић; г. Раде Танић; г. Драган Вуковић; г. Милија Радовић; г. Радомир Бјелић; г. Никола Петровић; г. Борисав Јелић и г. Желимир Шапоњић. Носиоци Оредена Вожда Карађорђа за свеукупну помоћ Шумадијској епархији су: г. Миомир Пљакић; г. Предраг Стојановић; г. Момчило Тришић; г. Живорад Милосављевић; г. Љубиша Вулетовић; Компанија Застава оружје и г. Тихомир Тимотијевић.
Архијерејске грамате као признања за помоћ у подизању Владичанског двора завредили су: г. Влада Костић; г. Миленко Вулићевић; г. Сава Ковачев; г. Слободан Мијушковић; г. Драгиша Даничић; г-ђа Бојана Дивац; г. Петар Арсенијевић; г. Душан Петровић; г. Предраг Котлајић; г. Драгиша Ивковић; г. Радиша Милошевић; г. Горан Којовић; г. Слободан Гавриловић; др Оливера Карић Недељковић; г. Миодраг Радовановић; г. Александар Живановић; г. Србијанка Јовановић; г. Милутин Игњатовић; г-ђа Јасмина Нинков; г-ђа Татјана Перовић; г-ђа Цања Цвркота; г. Драган Марковић; г. Славиша Марковић; г. Зоран Васић; г. Братислав Јеремић; г. Живорад Нешић; г. Бранислав Митровић; г. Зоран Радојичић; г-ђа Јаворка Јанковић; г. Милутин Живановић, СЗТР Смиљанић; г-ђа Вера Илић; г-ђа Светлана Вељковић; г-ђа Живадинка Бинић; г. Зоран Беговић; Ливница Пожега; г. Божидар Петковић; г. Јован Јованић; г. Ахмад Казас; г. Горан и г. Слободан Симић; Предузеће Водотермика инжењеринг; Предузеће МИС Марковац; г. Миљан Милетић; г. Дејан Агатоновић; г. Владислав Банковић; г. Будимир Стаматовић; г. Вања Милојковић; г. Александар Лукић.
Архијерејске грамате за свеукупну помоћ Шумадијској епархији добили су: г. Драган Минић; г. Бране Нијамчевић; мр Радојко Дамјановић; проф. др Слободан Арсенијевић; г. Радивоје Николић; г. Предраг Чокић; г-ђа Славица Ђорђевић; г. Миленко Марјановић; г. Зоран Јаковљевић; г. Бранка Савић; г. Драгомир Брашић; др Недељко Везмар; г. Мића Гарић; г. Дејан Чокић; г. Раде Громовић; г. Павле Окиљевић и г. Благоје Поповић.
Подизање Владичанског Дворца годинама је боло очи многим гладним Крагујевчанима који у овој долини глади узалудно покушавају да остваре своја основна људска права укинута силеџијским окупаторским упадом у нашу земљу. Као што се са слика види, терет окупације није пао подједнако на све Србе и Крагујевчане, неки су окупацију која нам се догодила прекрстили у глобалистички екуменистички миротворачки процес и наставили мирно да живе и раде. Међу добитницима Ордена Вожда Карађорђа налазе се и водећи људи градске власти Крагујевца Верољуб Стевановић, Саша Миленић и Обрен Ћетковић. Поред њих су и успешни крагујевачки бизнисмени и остала градска и србска елита. Ту су и сарадници и добитници грамата из Двери Српских Бранимир Нешић, и Зоран Радојичић и сигурно има многих других с моје стране непрепознатих.
Објаснићу због чега ово пишем да не помисли неко да сам против Цркве Божије. Напротив баш због чврсте одлучности да у све векове останем део Цркве Божије дужност ми је да посведочим истину у свако време и на сваком месту што и сад чиним. Као што сам у својим досадашњим текстовима писао и заборавне подсећао ми смо окупирана земља и нација. Све вредности којима нас је научила наша СветоСавска Православна Црква и наши свети преци на наше очи се потиру силом и паром. Отима нам се Косовско Метохијска света земља и то не оружаном него издајничком квислиншком силом глобалистичких административаца из наших редова. Духовни у име Господа Исуса Христа бранитељ Косова и Метохије преосвећени Владика Артемије протерује се са Епархије Рашко Призренске да би његов наследник Теодосије мирно примио председника лажне државе Косово и безбројне припаднике глобалистичке окупаторске администрације. Окупаторска глобалистичка власт својим пројектима спровођеним преко наших политичких власти, њиховом вољом инсталираних и сведених на њихову администрацију, спроводи тиху окупацију свих области србског друштва претварајући наше друштво у верну копију папистичких друштава. Нашим ђацима од првака па до доктора наука ум бива окупиран увођењем окупаторских наставних програма. Наши високообразовани кадрови иду на дошколовавање по Америци, Енглеској, Немачкој и другим у богоборству развијеним земљама. Нашем народу на силу се намеће западни материјалистички систем вредности. Наш Патријарх екумениста учествује на екуменистичким миротворачким скуповима, призива папу у Србију, док у свом дворишту води рат против брата Артемија који једини имаде хришћанске смелости и одлучности да се Вером Христовом супротстави глобалистичкој империји НАТО пакта. Како некад окупатор учини са Владиком Николајем, Патријархом Гаврилом и другим верним СветоСављу синовима и оцима тако и данас чини само мекше и лукавије преко својих изабраника у србским редовима. Све се окренуло на главачке некад су се ордењем Србских Јунака и Светаца одликовали борци против окупатора данас они који од окупације направише уносан бизнис, успешне спортске и политичке каријере. Тврдо сам уверен да ћемо кад тад сазнати шта о овоме свему мисле Свети Симеон Мироточиви, Вожд Карађорђе и наравно Свети Сава.
СИМОВИЋ: Кустурицу за министра екологије!
Једно песничко промишљање
Кустурицу за министра екологије!
Драган Симовић
Нико тако савесно и одговорно не би водио министраство екологије као Емир Кустурица, свестрано надарени уметник и велики посвећеник Србства и Словенства!
Ја знам да се сваки расни уметник клони политике и власти, зато што је његова душа толико широка, широка као море сиње, те стога и не може да се смести ни у какве калупе, ни у какве системе!
Тој души би било претесно у свакој политици, у свакој власти; та душа би венула и сахнула у сваком систему!
Али би, на прилику, Емир Кустурица, рецимо, могао да буде почасни министар екологије (ваљало би, зацело, и то да се установи!); неко одговоран и битан; неко ко би се питао и уважавао, при самом министарству, при (или на) самој влади; неко ко осећа, појима и сазерцава Природу изнутра, свом душом својом, свим бићем својим!
Зашто Кустурицу предлажем за почасног министра екологије?
Зато што је сам самцијат Кустурица учинио више на заштити Природе од свих србских влада у последњих стотину година!
Зато што је Кустурица (уз Николу Алексића, из Еколошког покрета Новог Сада) једини посвећеник, у овоме времену, који нешто сушто предузима и чини, да би се ова Лепота и Дивота Србије сачувала за оне који ће после нас доћи!
Тако би се зауставило, или макар одгодило, расипање и уништавање оне праисконе Лепоте коју смо од својих Прадака наследили.
Оно што смо од Предака као Дар Божји наследили, то не сме да распродаје, расипа и уништава ниједно министраство, ниједна влада, ниједна власт!
Природна добра не могу се новцем вредновати!
Господин Милан Бачевић може да распродаје своју дедовину (ако је има!), али Србију мора да чува!
Србија не припада само овим садањим Србима, већ и Србима који су били, као и Србима који ће једном бити!
Господине Бачевићу, требало би да учите од Белих Индијанаца како се Мајка Природа чува, негује и брани!
Ако уништимо Мајку Природу и себе смо уништили!
Да ли имате ту Свест?
Да ли сте одговорни пред онима који ће после нас доћи, који једном морају доћи?
Рудници су далека прошлост!
И само још неосвешћени и бесловесни, појединци и народи, размишљају о копању по утроби Мајке Земље, о вађењу некаквих само њима умишљених руда!
И стога, на концу, предлажем Емира Кустурицу и Николу Алексића за почасне министре екологије при влади Србије.
Као почасни министри екологије, њих двојица ће, верујем и знам, лакше да се боре против оних који не знају ко су, чији су, одакле су пошли, и куда и камо иду!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 