Да ли постоји још нека држава на овој проклетој кугли Земаљској која ПРЕГОВАРА око сопствене територије???

ФБ страница Глас Косова и Метохије 
18.09.2012.

Витез Отаџбине: „РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ БИО 1389. НА ВИДОВДАН!“

Свако, ко распише референдум о Косову је ИЗДАЈНИК!!! A16

+++

СВАКИ РЕФЕРЕНДУМ О КОСОВУ ЈЕ ЕКЛАТАНТНО КРШЕЊЕ УСТАВА СРБИЈЕ! A16

+++

Да ли постоји још макар једна држава на овој проклетој кугли Земаљској (осим ове окупиране Србије) која ПРЕГОВАРА око сопствене територије??? А16

Референдум ће наравно бити намештен. Ссрбија ће признати КиМ, а народ ће бити оптужен да је сам бирао… Бог вас клео погани изроди!

+++

Читах пре неки дан коментар у ПРЕС-у… Косовац је, изнервиран коментарима антисрба, прокоментарисао да би волео да се сви прогнани врате, па да се ми Срби на КиМ, кад се сами и ако се само одбранимо од Шиптара, уз Божју помоћ, отцепимо од Београдског пашалука…
Тог дана сам мислио да је скренуо с памећу, данас све ми је јасно… А1

+++

Кинези само што не зарате с Јапаном за неколиго малих небитних острва… А Србија хоће референдум о Косову и Метохији. Само ћемо ми на КиМ да испаднемо будале. Где смо били – „нигде“, шта смо радили – „ништа“, што нам убијали децу – „онако“!

Ајд сад, један Крушевљанин, Крагујевчанин, Нишлија, Новосађанин, Пазарац и Београђанин нек нам уреде смрт, кад већ живот нам не дају… Још ће нас гађати камењем кад пођемо избегличким путем …

СРАМОТА!!!  СРБИЈА ВИШЕ НЕ ЛИЧИ НА ДРЖАВУ ВЕЋ НА СЕЛО … А1

+++

Да ИЗДАЈУ не може спрати ни десетине светитеља из породице, доказ је света лоза Бранковића. Многе ће зачудити ова констатација „Света лоза“, али заиста, сем издајника Вука, у Бранковиће спадају на десетине светитеља из његове лозе, који не могаше у народу, упркос свим напорима, спрати срамоту свог родоначелника Вука.

Иако многи Срби данас верују да је Вук једини пред битку имао разума и да никог није издао, истина је нажалост другачија. Он јесте издајник, ма колико то било несхватљиво данашњим Србима погубљеним у времену и простору. Срби данас не схватају појам „благослова“ и прекршење истог. Ако је благослов кнеза била борба, а алтернатива Лазарева клетва, Вук је дефинитивно прекршио благослов онога на коме је био Божји благослов и тиме је себе осудио на проклетсво јудино, заслепљен простим људским умовањем.

Његова лоза пак, дала је многе светитеље, али ни крв мученичка не спира издају, па ни они нису успели да побољшају репутацију свог презимена, иако су по свему били различити од свог праоца… Пазите кад издају чините… ваши ће потомци вековима унапред, плаћати цену вашег себичлука! А1

+++

Шиптарски терористи,

Ви, који сте цивилизацијска срамота Европе, тврдите да је Стара Србија – Косово и Метохија – ваша!? Но, да ли су историјске чињенице на вашој страни? Наравно да нису! Зато се и упињете да на најсветијем делу Србског Отачаства затрете сваки траг Србства и Православља, вршећи успрези са евроатлантским окупаторима свирепе злочине над оно мало преосталих србских страдалника. Ипак, зар се не прибојавате дана када ће се Србство пробудити? Тада више неће бити никакве антисрбске власти спремне да „о свему преговара“. Када дође време полагања рачуна, запитајте се како ћете се суочити са праведним гневом србског народа, који ће, будите уверени, доћи по своје. Тврдо вам обећавамо: осветићемо Косово. А16

Када бисте питали било ког Србина који је страдао за Косово и Метохију од Косовског боја па до данас, како би он гласао на таквом евентуалном референдуму, замислите шта би он одговорио. Када бисте питали неког Србина коме су на живо шиптарски терористи вадили срце, бубреге или јетру, замислите како би он одговорио. Да ли ми имамо право да оловком заокружимо оно зашта је неко живео и на крају зашта је и живот свој положио? Зар не би требало да питамо и њих? А њихов одговор је јасан и они су уместо одговора за Косово дали свој живот.

+++

(Коментар поводом најављеног сусрета Николића и Тачија): ОДМАХ СЕ ОДРИЧЕМ ДРЖАВЉАНСТВА… ИДЕМ ДА ПРОСИМ НА УЛИЦАМА МОСКВЕ… НЕК ЦРКНУ ОБОЈИЦА И НЕК МЕ ОСТАВЕ НА МИРУ!!! НЕ МОГУ ВИШЕ ДА ПОДНЕСЕМ КОЛИЧИНУ ЛУДИЛА! А1

+++

Политичари баш заглибили и сад не знају више где ће од својих лажи и проневера, од своје издаје и антисрпства, па решили да сад оперу руке и питају народ. Како антисрпски медији јављају, политичари су се сетили да о Косову и Метохији или Европској Унији питају народ, који до сад нису шљивили ни два посто.

Референдум ће наравно бити демократски намештен, кaо и онај о отцепљењу Црне Горе, а народ ће се данима тући по улицама а онда гладан отићи кући и питати се шта му је ово требало кад ће опет бити „воља Еуропејаца и на Северу као и на Југу“.

Гладни, прљави и убијени у појам, Срби ће гледати да се некако пресаберу, али до 2020. неће бити Срба… него, што рече мудри Матија Бећковић „осташе само брада где су некад живели Црногорци“. У овом случају, остаће само 3 Мораве, где су некад живели Срби, који су сад испраног мозга, више педери и еуропејци екуменистичке вероисповести, него Светосавци, православни Срби…

Новонастали тзв. Срби, немају ништа са Немањом, Савом, Лазарем, Душаном, Стефаном Лазаревићем, Србендама из Првог и јунацима из Другог светског рата. Они имају гене Ријане, Шакире, Новака Ђоковића, Бориса Тадића и Теодосија… бранковићку крв…

Ако се неко и побуни што се зарад „мало струје“ руши стара црква Ваљевска Грачаница сви му се смеју – али када се организовало скупљање пара да се Касандра, лик из шпанске серије, ослобађа из затвора, чак је и РТС правио прилог о томе.

Црква такве ситнице ни не коментарише. Иринеј – рефлектор, његова светлост – светионик еуропејске Србије, радије иде да лупета премудро у Сарајеву где се јавно „молио“ (а ја бих рекао, призивао демоне) са свим тзв. религијама (ја бих то назвао сектама) света. Стојећи у римокатоличкој тзв. цркви, он је одушевљено рекао да стоји у „светињи“, иако су сви његови ПРАВОСЛАВНИ претходници знали да је римокатоличанство шизма и јерес.

Није он једини. Мало-мало па ето ти тзв. српске владике, иду у Рим на разговор са „Светом Столицом“ (ваљда ретком, у народу познатом као пролив), љубе руку „светом Оцу“ признавајући му примат међу хришћанима, што је далеко и од умоболног и граничи се са духовним самоубиством.

Колико се сећам, Сава Немањић нигде није написао да се папа сматра полубожанством, безгрешним Христом на земљи, већ нас је редовно упозоравао на опасност од римокатолика, што се касније и потврђивало њиховим учествовањем у злочинима у НДХ, кад су се чак и фашистички Немци, гнушали излива зверства према Србима од стране римокатоличких верника, званих „усташе“.

А данашњи Србин приђе и таквом тзв. Владики целива руку. Знате шта, по цени да ме прогласите за неписмену бабу која куне, уста вам се осушила, бре! Свима који целивате руке издајницима Православља. АНАТЕМА!!!

Да идем даље? Децу смо распустили тотално. Пуштамо их да гледају шпанске серије и турске квази историје непримерене њиховим годинама, па се чудимо кад знају шта је то љубакање у својој 4. години. Рекламе пуне глупости како деца од 10 година имају девојке и момке.. па се чудимо прекидима трудноће у 13. година и сиди у 14. Лицемерно!

Цео дан их остављамо пред цртаћима УЛТРЕ, па се чудимо што су нам насилна и непослушна.

Тинејџери само блуд на памети имају. Док се Црква бави екуменизмом, прављењем Нове Светске Цркве, мешавине свих тзв. вера у једну религију света, на челу са архидемоном папом, тинејџери једном или два пута годишње иду у цркву.

Уместо да се направе неке радне акције чишћења, садње дрвећа, фарбања школа и уређења паркова, где би млади стекли радну навику и кроз предавања, музику, упознали своју историју, веру и смисао свог живота, они су упознати са сваким неморалом, са дрогама и као лек им се нуди миришљави кондом, који их штити од сиде, али не и од греха блуда.

Родитељи се буне што их деца „не констатују“ и вређају, а кад треба да им (реално) звизну шамарчину, ко што су они добијали од својих родитеља, они се руководе саветима еуропејске уније да децу не треба тући, чак и када су постали наркомани, блудници, лопови и разбојници…

Родитељи криве само школу за неваспитање омладине, правдајући се својим пословним обавезама, али ма колико школа реално била крива, она ту кривицу дели са необавештеним родитељима које није брига да ли њихов 12 годишњи син већ има односе или им је 13тогодишња ћерка трудна.

Наставници, слабо мотивисани ниском платом, гледају да одраде својих 45 минута и да беже кући, остављајући децу поверену им на образовање, препуштену саму себи.
И сами не водећи неки узоран живот, пијући алкохол пред децом, плешући непримерено до касно у ноћ по градским кафићима где их деца виде, не дају баш неки пример који треба следити.

Политичари обезбедили нашим новцем и чукун унучетово чукун унуче, па их сад брига, да ли нас ЕУ уцењује или нам даје Рај на земљи.

Док Путин бесплатно, безусловно даје улазак Србије у евроазијску унију, они ипак иду са милион и јендном обавезом у ЕУ. Што није успео Хитлер бомбама, успела је Анђела парама и свака јој част. Својим ТВ програмима хипнотисали су све народе у Европи, како се без фашистичке Немачке не може и сад сви слепо робују и још мисле да је то дивно. Браво за фашизам, па успели су!

Немачка, која је побила милионе људи, све је исправила стварањем, новог рајха ЕУ. Хипнотисани Срби иду ка Бриселу а не ка Косову, Метохији, Јерусалиму….

Кад нам треба војска за одбрану, онда мајке изађу на улицу и протестују да им синови не „гину узалуд“. Кад је, молићу лепо, мака Милопша Обилића организовала протесте пред палатом кнеза Лазара и тражила да њен син не убија Турке и не брани земљу? Или, када је мајка Југовића, стара Јевросима, рекла да ће послати у Хаг кнегињу Милицу, што је изгубила 9 синова и мужа у боју? Сви су гинули и бранили земљу часно да би ми, идиоти, јели хамбургер у мекдоналдсу и пили кока колу…

Кад треба европској унији, наша војска се скупи у Бујановцу, стави плави шлем, и одлази с поносом да убија неки невин народ који се противи интересима ЕУ и окупације на свим нивоима. Тад мајке не праве протесте, јер је добра дневница у Конгу, Афганистану, Ираку… Оне за борбу на Косову и Метохији нико не исплаћује… Колика је дневница за српски национализам и патротизам???

Држава више брине о ципелама Ане Ивановић него о ратним инвалидима…

Држава на дан Николе Тесле не прича о Николи Тесли, већ снима мишљење Новака Ђоковића на тему Никола Тесла.

На Божић, Србија не прича о Христу Исусу, Његовој савршњној жртви за све нас, него пита Новака Ђоковића, како реагује на Христа и шта мисли о Њему… и како се јога уклапа у православно хришћанство.

Новак Ђоковић онда да 100 000 евра Теодосију, који њима плаћа шиптарску полицију да хапси Србе, који су за владику Артемија…

У Србији је све окренуто наопачке. Медији псују монаха који 50 година муке мучи на КиМ, који све време окупације живи на КиМ и одупире се шиптарској окупацији, а у небеса диже издајника који признаје шиптарску државу, иде на пријеме с Тачијем, рукује се с њим и смешка му се. Убици Срба!!!

Србија клевета старца који није дозволио да се одузму српски храмови на КиМ шиптарима и приказују се као илирска баштина, а у небеса диже другог који наплаћује улаз у Српске Цркве на Ким под изговором обнове.

Овог првог, Артемија, прогнају са КиМ, направе од њега лудака у медијима, а овог другог, издајника Теодосија, величају и хвале… иако је у све манастире довео шиптаре, кољаче, бомбардере, блуднике… а и пропагира папство.

И после ми се смеју кад кажем да су екуменисти убили патријарха Павла а онда заокренули пут Светосавске Српске Православне Цркве ка ватиканском аду и понору??? Убили су га него шта!

Нису могли да дочекају да сироти старац сам умре, него су српску Цркву поделили као неки лешинари што деле плен међу собом и сад свако се такмичи ко ће први примити римокатоличанство и ко ће више Срба привести Риму.

Са оваквим, новопеченим, Србима, лако је то и учинити… Муж по цео дан у кладионици и у јурењу других жена, по кафанама и на пецању.. не занима га ни вера ни нација, само да Новак победи и да Реал да 3 гола, па да узме хиљаду динара и попије их или да на курве.

Жене по цео дан код фризера, пластичара, козметичара, у секси шопу, наоружане вибраторима и свакојаким блудностима, оне се не сређују за свог него за туђег мужа… док уздишу за Турцима у серијама, потомцима оних који су им силовали прабабе, оне за децу и кућу немају времена…

А деца… већ сам говорио о деци… Покемони, дигимони и остали демони, виле винкс и бентенови…

„а све Саво на колена клечи,
блиједо му лице од ужаса…
САМО СРБИ БОГУ ДА СЕ ВРАТЕ“

Хоће ли?

Или ћемо сво колективно у ад, док се нашом светом земљом шеткају неки нови клинци Шиптара, Муслимана, Кинеза, Мађара… Бугара… Можда боље нисмо ни заслужили…

А Господ, милостиво, чека пред вратима нашег срца, да га призовемо, да нас обожи и умножи…

Ко то беше Христос и што ли је силазио са свог Свемоћног Престола на Небесима за нас идиоте, кад смо ми за мање од 2000 година заборавили на Његову највећу жртву из Љубави.
Хоћемо ли га призвати?

Или су Срби сад постали римокатолици, еуропејци, блудници и лопови, разбојници, који гину у туђим земљама и чија деца не знају да су Срби?

Мислите о томе док Новак Ђоковић губи од неког ко не ради јогу пред меч, него се моли и крсти….

+++

ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већ их је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогао новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угарa

приредила редакција ФБРрепортера

Белешка ФБ Младен Радовановић (објављено у четвртак, Јануар 12, 2012 у 12:05 пре подне)

„МОЛИМ СВЕ СВОЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ ДА ПАЖЉИВО ПРОЧИТАЈУ ОВУ ИНФОРМАЦИЈУ

Половином октобра прошле године сам обавештен да је умрла моја добра другарица доктор историјских наука Теодора Толева. Тог тренутка и дуго после тога нисам могао да дођем себи, јер је била не само моја добра пријатељица и уопшtе Срба већ и изузетна особа и интелектуалац који је дошао до открића изузетних у својој области што је била и тема њене докторске дисертације значајне у светским оквирима а и посебно за нас Србе. У годинама дружења са њом ми је не само причала, већ ми је и представљала свој рад који је за мене тада, око 2005. – те био шокантан јер је потврђивао документовано све оно за шта се сматрало да је романтични поглед српских националиста: ШИПТАРИ НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛИ КАО НАРОД, већих је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогнуо новцем како би амортизовали српски притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угара. Пасионирано сам гутао сваку Теодорину реч и наравно ширио истину, на коју су многи одмахивали руком.

Како је тема коју је обрадила у докторату (документована у сваком свом детаљу) сасвим супротно гледиште од званично важећег „међународне заједнице“, говори о изузетној тежини и важности информације и поруци коју са собом носи: Европска Унија и њене владе заједно са УСА и НАТО су гомила лажова и ниткова а посебно елите Аустрије, Немачке и Мађарске. Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.

Сада када смо пред изборима, нас 99 % можемо да учинимо нешто: а то је да шерујемо и раширимо истину по Србији а и свету! Разбијмо окупаторе Косова и Метохије и њихове слуге у Србији! Молим озбиљне људе, српске патриоте да рашире глас истине који собом носи животно дело моје покојне другарице, пријатељице свих Срба у Барселони и уопсте српског народа! Теодора је можда убијена, тихо уклоњена због нас Срба и због истине и доказа који српском бићу недостају као кисеоник, храна и вода. Молим да се сви у једном тренутку уозбиљимо и схватимо да у рукама имамо дијамант који може свима да нам донесе нову истину, нову владу, нов међународни положај. Помозите мени, помозите себи, помозите нашој Србији, помозите нашем народу на Косову! Преклињем вас!“

********

РАСПАД СРБИЈЕ И ВЕШТАЧКА ТВОРЕВИНА АЛБАНСКЕ НАЦИЈЕ ЈЕ ДОКАЗАНА ДОКТОРСКОМ ДИСЕРТАЦИЈОМ!

Рана смрт бугарске историчарке Теодоре Толеве је прекинуо једну обећавајућу каријеру на самом почетку. Научник и полиглота, радила је на различитим темама од геноцида над Јерменима, до рата за Шпанску сукцесију.
За Европску историју XIX – XX века, њен рад у вези албанске нације је врло револуционаран и без икакве сумње биће предмет даљих истраживања и многих полемика.
У модерној и важећој историји (Stavro Skendi, Peter Bartl, George Castellan, Hans Dieter Schanderl) се подразумева да је албанска нација у XIX веку већ постојала на чврст и несумњив начин.

Теодора Tолева је током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу (haus-, hof-, und staatsarchiv) у једном „архивском инциденту“ – случајности по њеним речима, нашла документе у вези тајних састанака аустро – угарског двора одржаних 1896! Ни она сама у том моменту, није могла да замисли да ће се следећих неколико година посветити једном дубоком истраживању које ће да резултује њеном докторском дисертацијом на универзутету у барселони!!!
Утицај аустроугарске империје на креацију албанске нације!

Ти састанци се помињу у документу : „Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl“, али им се не придаје велики значај. По бугарској историчарки, меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века албанска нација још није постојала и да ће Беч да учини конкретне напоре да је изгради (!!!), хомогенизује становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако даље.

Мотиви Аустро – Угарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажи притисак Србије и Црне Горе а дугорочно Русије.
Без сумње је губитак Теодоре огроман губитак за науку а изнад свега губитак личности такве људске категорије која је без сумње оставила дубок траг у свима нама који смо имали част и привилегију да је познајемо!

http://www.semanarioserbio.com/modules.php?name=News&file=article&sid=4204
SEMANARIO SERBIO – IN MEMORIAM: TEODORA TOLEVA
http://www.semanarioserbio.com

********************************

Прилог: Основне информације о одбрањеној докторској тези – наслов, аутор, универзитет, департман, датум одбране, ментор, чланови комисије и резиме.
http://tesis.com.es/documentos/influencia-imperio-austrohungaro-construccion-nacional-albanesa-18961908/ http://www.ub.edu/dphc/albania.htm

Tesis: La influencia del imperio austro-húngaro en la construcción nacional albanesa, 1896-1908

Autor:                                              Todorova Toleva, Teodora
Universidad:                                      Barcelona
Departamento:                                    Informacion No Disponible
Fecha De Lectura:                               16-09-2008

Director:                                 Colomines Companys, Agusti

TRIBUNAL

Presidente:                                        Termes Ardevol, Josep
Secretario:                                        Suau Puig, Jaume
Vocal:                                              Olive Serret, Enric
Vocal:                                              Guibernau Berdum, Montserrat
Vocal:                                              Vinyamata Camp, Eduard

Descriptores: HISTORIA CONTEMPORANEA

Resumen:

Esta tesis, como señala su título, trata del papel que desempeñó el Imperio Austro-Húngaro en la construcción nacional albanesa en el período 1896-1908. Los documentos manejados, encontrados todos en el Archivo Imperial y Real de Viena () y en su gran mayoría todavía no publicados, nos llevaron a la hipótesis, de que entre la población albanesa, bastante heterogénea en la época antes señalada, no existía el sentimiento de pertenencia a una nación y que el Imperio de los Habsburgo por razones políticas y estratégicas a largo plazo, desarrolló una serie de actividades para fomentar dicho sentimiento. Para examinar esta hipótesis estudiamos las actividades austrohúngaras que pertenecen al ámbito de la educación, el periodismo, de la codificación del idioma escrito unificado, de la publicación de textos de carácter nacionalista en albanés. También prestamos atención al trabajo que Viena efectúa en este sentido con el clero católico que es activo entre los albaneses católicos del Imperio otomano, así como sus iniciativas para fomentar la unión entre los clanes musulmanes y católicos de los albaneses. La conclusión a que llegamos en base al exámen de las actividades e informes de los agentes diplomáticos austrohúngaros, es que Viena tuvo un papel decisivo para que el sentimiento de pertenencia a una nación arraigase entre los albaneses del Imperio Otomano.

ФБР: Приближан превод резимеа: Ова теза, као у наслову, посматра улогу коју је имала Аустро-Угарска империја на изградњи албанске нације у периоду 1896-1908. Обрађена докумената која се налазе у царском и краљевском архиву у Бечу (HHStA) и која углавном још нису објављена, довела су до хипотезе, да албанско становништво, које је било врло хетерогено у наведеном периоду, није имало осећај припадности нацији а да је Хабсбуршко царство зарад политичких и дугорочних стратешких циљева, развило низ активности како би се тај осећај изградио. Да би испитали ову хипотезу ми смо проучавали аустро-угарске активности које се односе на образовање, новинарство, кодификацију јединственог писаног језика, објављивање текстова албанско-националистичког карактера карактера. Такође, пажња је била усмерена и на рад у том правцу католичког свештенства које је било активно међу Албанцима у Отоманском царству и његовим напорима да се промовише јединство међу клановима муслиманских и католичких Албанаца. Закључак до кога смо дошли на основу прегледа активности и извештаја аустро-угарске дипломатије јесте да је Беч одиграо пресудну улогу како би се међу Албанцима у Отоманској империји дубоко укоренио осећај припадности нацији.

Те 1439. године у Фиренци унију са Ватиканом потписали су сви православни верски поглавари… Сви, осим србског!

Деспот Ђурађ Бранковић

Када је у 15. веку Турска освојила Балкан, Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне католичке Европе под условом да потпишу унију са католичком црквом, тј. да православна црква призна врховну власт Ватикана.

Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године. На сабор су дошли сви православни патријарси, чак и Руски. Сви, осим Србског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.

Те, 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари. Сви, осим србског.

Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче.

Ватикан то Србима никад није опростио. Вековима је католицима у срце усађивао мржњу према Србима…

(Препричан детаљ из књиге ЈЕЛЕНА 93, аутор-Миле Кордић)
________________
Извор: ФБ Предраг Поповић

 УН: Милион Срба подмићено на изборима

19.09.2012 | 13:34
Фонд Стратешке Културе

Чак 18 одсто бирача тврди да су им нуђени новац, поклон, посао како би заокружили одређену партију на мајском гласању

Нудили од ситних услуга до пара и посла

БЕОГРАД – Ко да више. Готово милион Срба тврди да су им на протеклим изборима нуђене паре, разноразни поклони, обећавана радна места и услуге како би гласали за одређену политичку странку. То је показало истраживање Програма за развој УН (УНДП) за Србију, у којем је чак 18 одсто пунолетних испитаника потврдило да им је на мајским изборима неко нудио мито. Према закону, свако давање и примање мита на гласању је кривично дело за које прети казна затвора до пет година.

Програмски директор Транспарентности Немања Ненадић каже да информације о куповини гласова на протеклим изборима, које се често појављују, не смеју остати неистражене.

– Средства искоришћена у ту намену сигурно нису наведена у партијским извештајима о финансирању кампање, што значи да су морала доћи или од скривених донатора или злоупотребом јавних ресурса. Зато је неопходно да полиција, тужилаштво и Агенција за борбу против корупције позову све грађане који имају конкретних сазнања о куповини гласова и организаторима тих радњи и покрену одговарајуће поступке – наводи Ненадић.

Он истиче да тужилаштво треба и да саопшти резултате испитивања постојања кривичне одговорности у до сада пријављеним случајевима. Подсетимо, поднете су кривичне пријаве за куповину гласова (Бор, Прокупље), док су за случај организованог гласања за једну партију унапред подељеним оловкама (Нови Сад) приказани и видео-снимци.

Председник Одбора Агенције за борбу против корупције Зоран Стојиљковић каже да морају бити проверене сумње о куповини гласова, нарочито због тога што петина грађана Србије тврди да је имала такво искуство.

– То су индикативне сумње које треба проверити. То је пре свега посао за полицију и тужилаштво. Агенција може да делује на основу представке или жалби грађана. Нека политичари не мисле да је „воз прошао“ зато што још нико није ухваћен у куповини гласова. Рок за застаревање тог дела је пет година. План је да до краја године истражимо финансијске извештаје странака, уговоре, узимање кредита од банака и све прекршаје.

Тужилаштво: Без коментара

У Републичком тужилаштву нису желели да говоре на тему куповине гласова, нити да одговоре да ли су покренуте истраге и до каквих су сазнања дошли.

Перуничић позитивно изненађен спортом на северу Косова

Танјуг | 18. септембар 2012. 15:49

Државни секретар у Министарству омладине и спорта обишао спортске објекте у четири општине на северу Косова и Метохије.

Државни секретар у Министарству омладине и спорта Предраг Перуничић изјавио је данас да је позитивно изненађен развијеношћу спорта на северу Косова.

Перуничић је обишао спортске објекте у четири општине на северу Косова након чега је изјавио да је позитивно изненађен, „јер спорт овде постоји, постоје спортски радници, ентузијасти“ и да је држава свесна колико спорт значи за њен развој.

– Пријатно сам изненађен, имајући у виду у каквим условима живимо и радимо, у време кризе и дешавања на северу Косова. Пренећу те позитивне импресије надлежнима у Министарству омладине и спорта – рекао је Перуничић.

Он је казао да у Лепосавићу постоји нова дворана где тренирају играчи из 22 клуба, у Звечану се покушало са балон-салом и стадионом и да ће надлежнима пренети да је Косовској Митровици преко потребна спортска дворана.

– Да обећавам не могу ништа, али ја ћу пренети своје утиске онима којима то треба да буде пренето – казао је Перуничић истичући да ће Министарство омладине и спорта на Спортски савез Косова и Метохије гледати као и на остале своје савезе.

Перуничић је пре двадесетак дана ступио на дужност и посета северу Косова и овдашњем спортском савезу је, како је истакао, његов први радни задатак какао би презентовао шта се догађа у спорту на Косову и Метохији.

Он је обећао да ће посетити и централно Косово, подсетивши да у Србији постоји 97 гранских савеза које ће обићи и да никог неће заборавити.

Перуничић је закључио да пред предстојеће Олимпијске игре морају сви радити, како би показали да смо спортска нација и да ће се резултат рада видети на крају.

Министарство купило 2.616 књига од министрове фирме

19СЕП2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Иван Нинић

Министарство културе, информисања и информационог друштва купило је средином ове године укупно 2.616 књига, односно 24 наслова, од издавачког предузећа Стубови културе-Време књиге д.о.о. чији је власник био тадашњи министар Предраг Марковић, сазнаје Пиштаљка. Одлуку да избору свог предузећа потписао је лично министар Марковић, док је уговор и решење о преносу средстава министровој фирми потписала тадашња државна секретарка и министрова партијска колегиница Снежана Стојановић Плавшић. Вредност књига које је министарство буџетским новцем откупило од министрове фирме за потребе јавних библиотека у Србији износи 1.171.903,12 динара.

Марковић је 9. априла 2012. потписао одлуку којом је расподелио 89.978.938,37 динара издавачким предузећима и ауторима који самостално издају своје књиге. На конкурс Министарства културе, информисања и информационог друштва за откуп јавних публикација објављених 2011. године за потребе јавних библиотека у Србији пријавило се 220 издавача. Комисија је предложила министру да изабере 191 издавача, укључујући и издавачко предузеће Стубови културе-Време књиге. Иначе, ово предузеће се налази међу 24 издавача која су од министарства добила износ већи од милион динара.

 У уговору о набавци књига који је потписан 17. априла између министарства културе и фирме Стубови културе-време књиге д.о.о., наводи се да министарство заступа министар Предраг Марковић, а министрову издавачку фирму директорка Весна Тешић. Међутим, на место на ком је било предвиђено да потпис стави министар Марковић, уместо њега је то учинила тадашња државна секретарка и функционерка странке Г17 плус, односно УРС, Снежана Стојановић. Вредност уговрене набавке књига је износила 1.171.903,12 динара, а из предрачуна и рачуна се види да је реч о 2.616 књига, односно 24 наслова.

 Сарадник Пиштаљке је дошао и до решења од 11.5.2012. године, којим је одобрен пренос буџетских средстава са рачуна министарства на рачун фирме Стубови културе-Време књиге, а у коме је истакнуто име и презиме Предрага Марковића, његова функција, као и потпис Марковићеве ресорне и страначке колегинице Снежане Стојановић. Према подацима Управе за трезор сума од 1.171.903,12 динара је уплаћен 14.6.2012. године на рачун министрове фирме.

 Промена директора у фирми Стубови културе-Време књиге д.о.о. у којој Предраг Марковић има 100% власничког удела извршена је решењем Агенције за привредне регистре од 7.3.2011. године. Тада је уместо Марковића позицију директора преузела Весна Тешић Миловановић. А пренос управљачких права са себе на нову директорку предузећа министар је извршио уговором од 5.3.2011. године. Међутим, министар је покушао да и даље буде уредник књига које његова фирма издаје, али је у јуну 2011. године такав захтев одбијен од стране Агенције за борбу против корупције. Према оцени Агенције, министар се налазио у сукобу интереса, због чега је морао да напусти позицију уредника свих издања.

 Још тада се Марковић правдао да је био мотивисан „јавним интересом“ да растерети државни буџет једне министарске плате и да уместо више од 100.000 динара из буџета настави да прима плату од 40.000 динара у сопственој фирми. Подсећања ради, министар је тада тврдио да његова издавачка кућа раније није учествовала нити аплицирала за средства из буџета на конкурсима Министарства културе, информисања и информационог друштва.

У ауторском тексту који је 25.8.2012. године објавила Политика, бивши министар, а садашњи посланик Предраг Марковић је признао да се његова фирма јавила на последњи конкурс за откуп књига за фондове јавних библиотека и то „после реакција библиотека које су трајно остале без наслова водећих српских писаца“. Повод за реакцију бившег министра била је вест да је Агенција за борбу против корупције поднела захтев за покретање прекршајног поступка против директорке Стубова културе-Време књиге Весне Тешић Миловановић због непријављивања учешћа у јавним набавкама и исхода поступака јавних набавки, на шта фирме државних функционера обавезује Закон о Агенцији за борбу против корупције.

 „Агенција је стварно упутила пре скоро два месеца обавештење и питања. „Стубови” су на обавештењу захвалили а на питања љубазно одговорили (кућа није учествовала ни у каквом јавном надметању нити на тендеру за јавне набавке) уз појашњења, приложену документацију и спремност да у случају ма какве нејасноће пруже додатне или нове информације. Да ли је у питању нечија правна аљкавост, лењост, неразумевање или намера, сазнаће ускоро“, написао је Марковић за Политику. 

 Документација до које је Пиштаљка дошла несумњиво демантује речи министра и показује да његова фирма не само да је учествовала на јавном надметању, односно конкурсу за откуп књига за потребе јавних библиотека у Србији, него је то надметање резултирало тима да министар сам себи „набаци“ зараду од 1.171.903,12 динара.

Пиштаљка је раније открила да је Марковићево предузеће Стубови културе-Време књиге у децембру 2009. године добило кредит од 9,6 милиона динара (тада 100.000 евра) из Фонда за развој Републике Србије. У року од свега три недеље кредитне процедуре, уз грејс период од 9 месеци, рок отплате од 2 године и симболичну каматну стопу од 2,5 одсто на годишњем нивоу, Марковићу су кредит одобриле његове партијске колеге из странке Г17 плус.

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/277

Снага народа јесте у Духу Стварања

Драган Симовић

ВЕСНА ВЕИЗОВИЋ- ФБР аутор и добитник „Златног пера“ УСКС…

Таленти се морају неговати!

Један народ је, између осталог, велик онолико колико талената успе да однегује!

Што више даровитих личности у једном народу, тим већа и духовна снага тога народа!

Тешко народу који не уме да одгаја и негује своје таленте; народ без талената јесте само привидно жив!

Тако су говорили Гете и Тагоре.

Два велика песника Истока и Запада.

Дух држи како појединце тако и народе!

Чему ово писаније?

Ово писаније је истовремено и последица и узрок, нечега што је било и нечега што ће бити!

Хајде песнички да поједноставим!

Нама је Србима, у овоме часу, драгоцена свака даровита и самосвојна личност.

Ми смо и дошли довде докле смо, а знамо како смо и зашто смо дошли, само стога што кроз многе нараштаје нисмо одгајали ваљано даровиту и паметну децу.

Уместо талената, сада имамо медиокритете и дебиле на свим кључним местима, од културе, преко образовања, привреде, судства, војске, па све до самог врха политике!

Све је то последица занемаривања и одбацивања талената!

Ако убијеш памет једном народу, онда остаје стадо оваца које се води на кланицу!

Наши душмани управо то чине у овоме трену!

Жешће него икада раније.

Ваљда сте то схватили!

Већ неко време, примећујем, и препознајем, да је све више даровитих и образованих на друштвеној мрежи: на сајтовима, блоговима, порталима, на буку (бук, буки, буква – чиста србска реч!), на страницама електронских часописа.

И, ја на основу тога закључујем, да се Србство (мада жестоко гушено и споља и изнутра!), полако буди, и освешћује.

Али, нама је дужност; свима нама и свакоме од нас понаособ; да, на овај или онај начин, припомажемо сваку даровиту (а поготову младу), и самосвојну личност!

Да будем одређен.

Запазио сам, још од раније, Весну Веизовић!

Млада, даровита, образована, морална, родољубива и самосвојна личност.

Њени текстови имају душу, имају покретачку снагу, имају тачку ослонца а имају и вертикалу!

Њен стил је, истовремено, и урођен и однегован, самосвојан и самобитан, а језик јој је књижевно разуђен, прочишћен и уобличен.

Весну би, будући да је млада, ваљало подржати.

Бодрити је и соколити, како би Песник рекао.

Напросто, рекламирати је, на овај или онај начин.

Опростите за ову реч рекламирати, али управо сам на нешто слично мислио!

Зашто? Питате се!

Зато што она друга, душманска страна Србства, управо то чини, само тамо нису личности попут Весне Веизовић, већ персоне која су сушта и опречност и супротност Весни.

И то сте ваљда схватили, и освестили!

Овај умни и духовни рат против Србства тек је отпочео.

Морамо имати што више самосвојних личности попут Весне Веизовић!

Сваки њезин текст је пун погодак!

А перо јој је оштро, убојито!

Подржимо је!

Подржаћемо и себе!

Одржан  Округли сто „Прогони уметника и научника који су сликали, говорили и писали о древној словенској историји”

Омаж витезовима истине

 У  Процесу против слависта  у периоду од  од 1933.  до 1934. године, похапсили су чланове Руске академије наука, а ти руски академици борили су се за очување и самобитност културе, морал, за историјску традицију руског народа – каже др Божидар Митровић.

 Лепенски Вир и Винча, морају да буду уписани у регистар УНЕСКО-вих споменика, споменика важних за светску баштину, то је задатак, који одавде морамо да покренемо- истиче Душан Моловановић

Округли сто „Прогони уметника и научника који су сликали, говорили и писали о древној словенској историји” одржан у галерији „Прогрес” био је ретка  и драгоцена прилика ( у Србији) на којем су историчари, новинари и публицисте говорили о ствараоцима,  научницима, лингвистима, који су животима плаћали своју људску и професионалну опредељеност древној словенског историји. И предачким коренима. Оној опасној истини која је била,и данас је остала, забрањивана словенским народима. И оспоравана..   Овај сусрет одважних  беседника историчара, уметника, публициста и новинара побудио је и проширио интересовања бројних посетилаца из света науке, журналистике, аналитике….

 Страшне муке, казне, репресалије, и тешке судбине, пратиле су многобројне руске, белоруске, српске бриљантне научнике, историчаре и стваралаце  који се се дрзнули да размишљају својом главом о древном словенском пореклу. И то су скупо платили. Најтрагичније у целој причи је што су њихова научна сазнања, и онда, и данас, злата вредна, остала заједно са њиховим страдалачким судбинама сакривена дубоко у забрањеној језуитској архиви – у црној сенци присилног политичког заборава. О  жртвованим умним људима који су задужили будуће нараштаје ( надам се много боље генерације од садашњих), говорили су др Божидар Митровић, новинар Политике Станко Стојиљковиоћ, историчар уметности Душан Миловановић, познати научник Љубомир Кљакић и публициста Слободан Јарчевић

  На Округли били су позвани и Слободан Кљакић, Мирјана Радошевић, Радивоје Радић,  Предраг Марковић, бивши Министар културе и информисања Републике Србије,( они са дуге стране) да барем покушају да одговоре зашто је толико опасно трагати за древним коренима, и зашто су тако скупо плаћали они, којих данашња новокомпонована глобалистичка, или још актуелна титиоистичка историја, или вековима наметнута англосаконска доктрина – нису достојни.  Поменути нису дошли. Нико од њих није хтео или смео да се упусти у распаве, запитаности –  зашто у англосаксонској знаности нема места за најбројније народе у Европи – Словене? Зашто су Словене  вековима маргинализовали, и зашто то чине и данас, уз подршку наших „преумних” глава, академика који са гађењем и омаловажавањем оповргавају сваку помисао да су Срби аутохтони народ, са древном културом, писменошћу. После свега, намеће се питање, који би народ у свету истину о себи од себе гурао – продавао и предавао у странице туђих уџбеника историје, археологије, лингвистике, антропологије…. Зашто дозвољавамо да нам и данас  то чине!?! И зашто себи то чинимо?

– Поменућу страдања руских научника, и Голготу коју су преживљавали у Совјетском савезу они који су писали, говорили о древној словенској историји. Подсећам на Процес против Слависта  у периоду од  од 1933.  до 1934. године, похапсили су дописне чланове Руске академије наука, јер су се ухапшени руски кадемици борили, цитирам „За очување и самобитност културе, морала, облика живота и историјску традицију руског народа”. Поменућу  страшну судбину кнеза Владимира Сергејевича Трубецкова, секретара Института словенске културе и историје Института Словјановедења. Кнез Трубецки је ухапшен  са своје троје  старије деце 29. јула 1937. Стрељан је 30. октобра исте године! У логору му је умрла ћерка Александра, син Трубецког Гријорије, провео је по совјетским логорима десет година, а ћерка Варвара стрељана је у логору. Григор Андрејевич  Илински – стрељан, лорда Николаја Николајевича стрељали су у логору, као и његовог сина… У  књизи о поменутом Процесу против академика Слависта, пише да су хапшења историчара, архивиста  Академије наука СССР започели 1929. године по налогу ондашње комунистичке власти.У јануару 1933. ухапсили су чувеног руског историчара Сергеја  Фјодоровича Платонова и његове најближе сараднике, тако је прошло још најмање стотину сарадника руске Академије. На вансудском процесу, Указом комисије обједињене државне политичке управе, при Савету народних комесара, 8. августа 1931. осуђени су на дугогодишњу робију Платонов, старији научник и кустос Пушкинског дома, умро је у логору 1934, а Петров је стрељан 1938. Готије Бахришин Јегоров умро је у логору 1931, Бенешевич стељан 1938…. Сви су они рехабилитовани!  Али, увукао се генетски страх да о древној историји словенској не сме ни дан данас да се пише. Не сме да се говори! Не сме да се изучава – рекао је, између осталог, др Божидар Митровић, иницијатор и организатор Научног скупа„На изворишту културе и науке”, који ће бити одржан у Сава Центру од 21. до 23. септембра.

Сви ови научници, указао је др Митровић, били су у Русији похапшени и стрељани само зато што су говорили да је словенска историја много старија него што се то учи на факултетима и у школама.

  Душан Миловановић, историчар уметности, поставио је питања која, у извесном смислу, разоткривају суштину  деценијског државног и институционалног неопростивог немара према нашим историјским коренима, према свему вредном у антрополошком, археолошком, научном, уметничком смислу. Скренуо је пажњу јавности на врло обзиљан, несхватљив немар надлежних институција Србије. Оне нису ништа учиниле да се драгоцености  у Србији, којима се клања цео свет Винча, Лепенски вир, у свету афирмишу. И сачувају!

-Да ли ико зна земљу на планети која живи на тлу где је дефинисна цивилизација стара десет хиљада година, а да о томе асполутно не води рачуна?  Десило се ових дана да једна сликарка из Србије, треба да путује за Америку. Она је желела да у САД понесе нешто од књига, материјала, видеоматеријала, пре свега, да прикаже колегама сликарима у Америци, шта то земља Србија – има – значи, Винчу и Лепенски Вир. И ништа нисмо могли да пронађемо. Данима смо тражили неку обзиљну публикацију на енглеском језику, ни то не постоји. Срамотно! То је ниво апсолутног геноцидног злочина, покушај да се једна древна, велика цивилизација пребрише. Тај детаљ показује да се о тим огромним нашим вредностима уопште не води рачуна. Лепенски Вир и Винча, морају да буду уписани у регистар УНЕСКО-вих споменика, споменика важних за светску баштину. То је задатак, који одавде морамо да покремено, да усмеримо сву енергији, иницијативу како би Лепенски Вир и Винча били споменици светске културне баштине. Да ли је ико пре пет година могао да претпостави да ће изложба „Непрекидност уметности Лепенског Вира и Винче”, бити организована овде у Београду? Догодило се стицајем низа повољних околности,  дошло је до погодних околности, стварања „критичне масе”, великог броја умних људи, научника који иду у працу раскринкавања постављених препрека. Да, одабране интелектуалне и моралне снаге – јавно причају пуну истину. Још нисмо дефинисали ту појаву, али личи на препород. Чак ни Народни музеј, није имао оволико комада експоната, ископина из винчанског периода, у својим сталним поставкама. Напомињем да је Народни музеј  затворен пуних 15 година, да Музеј града Београда – нема своју поставку, значи  оно што треба да се види – годинама чами у мраку музејских депоа. Младе генерације немају о томе никаквих информација! Имао сам срећу да већ на првој години стидија на Филозофском факултету сусретнем и дело и личност др Реље Новаковића. Написао је тада др Новаковић познату књигу „Словенска топономастика Скандинавије и прибалтичких земаља”. Књига је за мене била велико изненађење. Потом сам дошао  до Милићевића, Олге Луковић Пјановић, до Лазића, госпође Богосављеивић… и сада Божидара Митровића који покушава да синтетише драгоцена историјска сазнања. Говорићемо увек с поштовањем о људима који су хероји науке и историје,  хероји својих народа. Нећемо се претерано освртати на бечко-берлинску школу, њене пакости, велика зла која су и довела до оваквог стања у науци, култури у Србији.

  Нажалост, истако је Миловановић, данас у  држави Србији, у Београду ради и функционише највећи бастион антисловенства.

–Убеђен сам да ће овај велики научни скуп у Београду покренути многа питања, и да  ће извести знање на суво тле, из дугогодишње мочваре незнања. Теме које се тичу историје наших предака, њихове цивилзације, културе – наш су понос. И треба сви тиме да се поносимо, а не да склањамо „под тепих” као што је то до сада било.

    Новинар Политике Станко Стојиљковић припада оним ствараоцима који су се упустили у писање о Лепенском Виру, Винчи. И много више од тога.

–Као новинар, чије је основно опредељење наука, пре свега природне, мада ми се догађало да пишем и о друштвеним наукама. Тако сам написао текст о  громогласно прећутаној књизи Олге Луковић Пјановић „Срби народ најстарији”. Тај текс је стајао 15-дана у фиоци тадашњег уредника, и онда се појавио у штампи и пректично покренуо праву буру. Један од сведока те буре био је  Огњен Радуловић, врсни новинар Илустроване политике. Он је био сведок озбиљног напада САНУ-а на мој текст. Понудио сам САНУ-у право на супротно мишљење, тако су нас учили у некада великој кући- „Политици”. Убрзо ми се јавио проф. Реља Новаковић, о којем сам тек понешто знао. Олга Луковић Пјановић ме је пригрлила као сина.Често сам је посећивао.Била је Олга тешко болесна, није могла јасно да говори, па  ми је њена сестра све тумачила. Урадио сам са њом интервју. Књигу сам, наравно, прочитао и усудио сам се тада да др Пјановић кажем да је књига изванредна, пребогата, крцата подацима, али да је лоше написана. Прикупљене белешке – убачене у корице. Било је то прво издање књиге „Срби народ најстарији”, издавачке куће „Досије”. Олга је много волела Србе, и борила се да каже да су Срби народ који постоји од пре Христа. Не знам да ли је Олгина књига икада на прави начин уређена. Ако није, онда би требало да се на прави начин среди и објави као озбиљно научно дело. У тој књизи др Олга Луковић Пјановић се превасходно позива на историјске  записе  страних историчара, питописаца, хроничара, писаца. Помиње и тројицу великана, Лазића, Милојевића и Милићевића. Сарађивао сам радо и са Радивојем Пешићем.

  Љубомир Кљакић пиблициста и научник озбиљно се бавио драгоценим историјским темема  и личностима. Коментарисао је свој тект „Случај Милана Будимира исрпске рапсодије Филипа Вишњића”.

–Милан Будимир, један од највећих светских лингвиста, стручњак за старе, изумрле језике,  човек који  је сматрао да постоје чврсти аргументи, да уз помоћ такозваних непоткупљивих сведока историје, а то су речи и појмови  у језицима данас постојећих народа, да се њиховом анализом, може показати културолошка, лингвистичка линија континуитета за период од пет хиљада година. Он је 1971. објавио у „Гласнику”  Академије наука БиХ, чији је, такође, био члан, ту своју студију, један врло обиман рад на 60 страница. Убрзо по објављивању, научни рад „Српска рапсодија Филипа Вишњића”  доживео је страшну осуду. Одељење друштвених наука поменуте босанске академије, одрекло се и њега и његовог чланка, а он постао предмет осуде. Пред крај живота Милан Будимир је доживео да га омаловажавају, опањакавају, да га етикетирају као незналицу који се упустио у политиканстке воде. Смарам да је тај рад фантастичан и да је Милан Будимир успео своје високо, стручно вишедеценијско знање свега што је у светској лингистици открио, зналачки да сажме, сублимира. Текст који сам написао о случају Милана Будимира, реконструише цео ток тог политичког спора, који је био једна врста насиља над Будимиром,  насиља над светим правом на слободно мишљење, насиље над истраживањем. Током последњих 190 година – прогањања научника због њихових ставова, мишљења – више су него евидентни на овим нашим просторима.  За крај напоменуо бих, такође, да је један од најспектакуларнијих судских процеса почетком 80-тих година, био процес на коме је на затворску казну од две године робије, због политичког деликта, био осуђен Милан Младеновић, песник из Београда. Он је почетком 80-их  година у Паризу упознао Олгу Луковић Пјановић. Сисретао се са њом, сарађивао. Младеновић је из генерације којој ја припадам, био први који је ступио у контакт са облашћу сазнања –  нама забрањеној. Када се вратио у Београд, Младеновић је био ухапшен због веза са, како се тада говорило, политичком емиграциојм, и нарочито због тога што је врло уредно, у својим дневницима, бележио све оно што се о књизи Олге Луковић Пјановић у то време у Паризу могло да прочита у медијима. Не чуди ме што је и Радивој Пешић, када се 1985. године вратио у Београд, у „Борби” у неколико наставака објавио први пут своју интерпретацију етрурског писма, које је доводио у везу са винчанским. Изазвао је тада праву тарапану у овдашњој  академској јавности. Али без обзира на сву силу забрана против људске потребе за сазнањем, ОНО сигурно проналази свој пут и место.

  Слободан Јарчевић се осврнуо на чињеницу да при Уједињеним нацијама постоји Комитет за деколонизацију!

 Српска држава, државнци и српске просветне установе никада се нису обратиле том комитету  УН за помоћ. Бројне земље Азије и Африке које су биле колоније, данас обављају деколонизацију. Враћају своја национална имена, своју културну баштину, органузују се онако како није желела да их организује држава која их је колонизовала. Ми смо били у ропству 500 година и ми не користимо то међународно право, нити могућност сарадње са поменутим Комитетом Уједињених нација да бисмо отклонили све оно што нам је кроз историју наметнуто и оспоравано. Наша историја је, нажалост, фалсификована, и историја свих словена. Фалсификовано је много тога и у српској лингвистици. А наша словенска историја је пребогата, стара и срећом сачувана – у древним предачким песмама

Округли сто и недавно отворена изложба „Непрекидност уметности Лепенског Вира и Винче”, претече су, и зналачки увод, у мађународни скуп На изворишту културе и науке који ће од 21. до 23. септембра  окупити бројне учеснике из целог света.                                                                                  

Биљана Живковић

                                                                           Прес аташе Конференције НИКиН

                                                                                 Фотографије  Жељко Савић