Какав је то поредак који једнако без остатка бране Соња Лихт и Добрица Ћосић? Никакав осим револуционарног!

12.10.2012 Нови Стандард

„Пао је четрнаести километар, ал’ никад неће — Кадињача!“, певао је песник револуције која још увек тече јер, рекло би се, сем с мањим прекидима, никад није ни престајала. Тек, ето налога дијалектичког материјализма, који нам налаже да ствари и појаве могу да мењају облик (теза-антитеза), под условом да задрже своју револуционарну суштину (синтеза). А отуда није пао баш „четрнаести километар“, него је пао Борис Тадић, тек избледело лице неуморне револуције, и није писано да постојана остане Кадињача, него поредак, коме је Тадић у својим грубим и финим радовима дао лице монструма који прождире и свој окот да би на крају тај Борисов зли плод прогутао и њега самог.

И заиста, ако је судити по ширини захвата којим се брани устројство што му је Борис дао коначну физиономију, та Кадињача поретка никад и неће пасти. Уосталом, погледајте тај обим фронта који, измичући и људском оку и разуму, и почиње и завршава далеко иза хоризонта. Гледајте ту серију понижавајућих шамара из Брисела, којом се Тома Николић и Ивица Дачић опомињу да се они можда и могу одмаћи од Европске уније, али да се она никад неће одмаћи од њих. Ено вам комесара Филеа док у маниру високог друга из политбироа тумачи мученим српским посланицима да морају да науче говорити „евопским језиком“, док га Милица Делевић, најобученији преводилац са европског на локалну језичку варијанту по имену србиш, не пушта од себе, тек да ова напредњачка стока прими знању да се на изборима није догодило ништа јер се у Србији на тај начин ништа и не може догодити. Види ли неко оног смешног аналитичара Стојиљковића, који са кошуљом свирача балалајке из стриптиз-бара скакуће од студија до студија да онако професорски објасни пуку како се, кад Вучић хапси жуте, то зове политички остракизам, док би часно име борбе против криминала и корупције то заслужило само ако би хапсио своје и никако његове. (И сензибилни Вучић, шта ће друго, него обећа да ће ухапсити неког себи блиског, цоминг соон).

БРАНИОЦИ РЕВОЛУЦИЈЕ

Видесте ли „Blitzkrieg“, службено гласило берлинске Србије, који је протест полицајаца против Миљка Радисављевића, доскоро Тадићевог Вишинског а сад борца за закон и спас поретка, описао као почетак чистке у тужилаштву и правосуђу, а то је, Томо и Вучићу, но, но! Погледајте Соњу Лихт где стахановским лопатама избацује државу из „Политике“, пуна поверења у чињеницу да, што је у „Политици“ мање државе, то је више ње, и погледајте после тога сломљеног Брацу Петковића, који клима главом и обећава како ће се држава повући из медија да не прави гужву странцима и говњивој српској елити. Ево вам га, ту је и млади нараштај – а ових сезона се међу њима носи гаy – где, попут Ћопићевог Николетине Бурсаћа, јавља мајци и Србији да Бога више нема јер је Бог погинуо у рату; убили га Срби у Сребреници.

Приметисте ли, на крају, Добрицу Ћосића – најближе што се један Југословен могао приближити Србину, а да не не опогани прво и не дотакне друго – и видесте ли с њим врле српске чанкописце како се боре за слободу стваралаштва дигавши се да у „Службеном гласнику“ има да остане директор Слободан Гавриловић. Приметисте ли како су се часна српска пера подигла да објасне да би напредњак у „Службеном гласнику“ значио партизацију хиљаду жутих цветова српске културе, док је Гавриловић, кога су тамо довели жути – то су они који су заковали највећи ексер у сандук српске државе и културе, или можда нису – човек ширине какву може да има само један професор марксизма (нека револуција тече, макар Србија умрла) и надстраначких видика, како то пристаје само једном војнику жутих.

И заиста, какав је то поредак који једнако без остатка бране Соња Лихт и Добрица Ћосић? Никакав осим револуционарног! И та трансгенерацијска револуција траје ли траје, у њој нараштаје родоначелника већ деценијама наслеђују нараштаји епигона, често из исте куће, као што се наслеђују крв и породичне титуле.

Зна Тома Николић да, када каже како би Тијанића сменио да се он пита (али се не пита), он јесте странцима и српској елити послао поруку да поштује законе, пристајући на Филеов европски језик, у коме је законито све што је на штету Србије и ребелија све што јој је на ползу. Али зна ли Тома Николић да га онај сјебани Србин који је гласао за њега не пита за закон који штити Тијанића и пљује на Србију нити га пита шта не може, већ га пита шта ће да уради за њега? Зна ли Вучић да ће, ако не успе да се обрачуна са жутим криминалом – а не видим како ће – послати поруку својим бирачима да се против тога не може борити ни из владе ни из политике, и да ће их његов неуспех позвати да то сами опосле.

Ни напредњаци ни Дачић не владају Србијом, и ту се на њих љутити не вреди. Ако питате странце и српску елиту шта ће онда Тома и Дачић ту, рећи ће вам да је Тадићево урушавање Србије имало толике размере да је запретило да безнадежно конфронтира владу и грађане и да би у том обрачуну могла да страда и дуго негована српска елита, па и сама револуција која тече. Отуда је њихова пројекција напредњачке власти као нечега што би требало да спаси поредак који урушава Србију, а да грађанима смањи омразу на власт, у којој ће Тома Николић, као када говори о Тијанићу, показати колико су његове намере добре, али колико су му руке слабе.

БЕЗ ПОСЛЕДЊЕ ИЛУЗИЈЕ

Наравно, у остварење тог плана нисам уверен и само је један разлог за то. Наиме, кад Николић каже да се у њему све буни против бриселских споразума о Косову, али да их мора провести, он нам, истина, не даје наду, али нам даје нешто друго. Јер, док се у Тадићу није ништа бунило да пошаље Борка у Брисел са идејом да направи баш такве споразуме, неверзиран човек радије је говорио о издаји, немајући у виду степен у коме су Србију окупирали странци и колаборацонистичка друштвена елита. Николић, у коме се све буни, и Дачић, који странцима ништа неће дати, али им се неће ни супротставити кад дођу да узму сами, заправо су на најбољем путу да покажу дубину тог окупационог понора. То, наравно, тешко да може бити добро за њих двојицу, али за Србију, од које више нико и не тражи да верује у Европу, као за Тадићевог вакта, то би могло да буде последње отрежњење, после кога се или устаје са стиснутом песницим или се леже у гроб.

Речју, ова власт оставиће Србију без последње илузије, а илузија – ваља имати у виду – јесте хлеб револуције, као што је истина хлеб контрареволуције. И то је, пошто је сменила Тадића, највећи допрнос нове власти, колико год несвестан, колико год неки од њих на трагу жутих и својим условним политичким рефлексима и наставили да производе илузије. Јер, ако они не могу да се обрачунају са криминалом, никога неће уверити да је то некаква виша математика, сви ће знати да они то не могу. Ако наставе да примењују ССП, нико у томе неће видети велику визију европске будућности, него ће сви знати да им не дају и да они то не могу. Ако не направе посао са Русима, никога неће убедити да су криви Руси, већ да они то не могу и не смеју. Ако, коначно, не нахране народ, народ ће знати да они не могу да га нахране и почеће да мисли како да се нахрани сам.

Отуда, Брисел овде рачуна са веома кратким процесима. Наиме, они виде и прорачунавају дубину и експлозивност српске економске кризе, они и пројектују и подстичу кризу српске владе, ледено рачунајући да ће и једна и друга врхунити већ ове зиме са њиховим захтевом да се Србија одрекне Косова. И, једнако ледено, рачунају да Србија од глади Косово неће ни видети, а да српска влада, која ће у том моменту брати кожу на шиљак, неће пружити отпор ни колико је црног испод нокта. Поштено, књишки гледано, није то рђава калкулација иако на њиховом месту никад Србма не бих спајао небо (Косово) и земљу (хлеб), посебно не бахато уверен да то могу да контролишем.

Зато ће се ове зиме Србија делити на Косову и хлебу, први пут после дванаест година ослобођена илузије да, што жели више једног, то има мање другог, први пут уверена до краја да су Косово и хлеб на истој страни. Зато ће се делити и српска власт и странке, зато ће нова тешко предвидива динамика ући на политичку сцену. Држите ме за реч, биће то судар два велика процеса – коначне и неповратне дезинтеграције Србије на свим нивоима, с једне стране, и окупљања на најважнијем питању које може да породи сусрет неба и земље, с друге. Биће то почетак правих промена, први корак истинског окупљања или победа свести да никакво окупљање није могуће, чак ни око идеје голог живота. (А, кад ствар дође до голог живота, тада метафизика прва страда, тада се живот само може издати или се борити за њега.)

Може ли тај тешки и неизвесни судар бити избегнут? Може, ако се власт усуди да заиста влада на корист свог народа и ако њени носиоци престану да ходају по деведесетдвојки, уверавајући недотупавне новинарке да су се неповратно скинули са сваке жеље и потребе да нешто промене. То, наравно, изискује неке друге сударе, али, ако Србија нема избора, зашто би га, дођавола, имали Николић, Дачић и Вучић.

Председник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић огорчен је тврдњама у делу хрватске јавности да на дну Шаранове јаме на Велебиту „нема ништа и да је дно покривено само смећем“ и захтева да се формира комисија која би се спустила у ту јаму и утврдила не само да ли се на дну налазе људске кости, већ и да ли има трагова о њиховом уклањању или уништавању.
12. 10. 2012. Срна

„У најмању руку не би било коректно да се таква комисија формира без учешћа експерата из Србије и БиХ, без консултовања са Српским народним вијећем из Хрватске и Удружењем потомака жртава `Јадовно 1941.` из Бањалуке“, рекао је Басташић за Срну.

Он је подсетио да су у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг убијани, не само грађани са данашњег подручја Хрватске, већ и они са подручја Србије и БиХ.

Басташић је рекао да се тврдњама изнесеним углавном на „бранитељским“ порталима да на дну Шаранове јаме „нема ништа“, односно да је „дно покривено само смећем“, прикључио недавно и хрватски католички бискуп Миле Боговић.

„Подсећамо да су се спелеолози из Србије 1990. године спуштали у јаму и фотодокументовали кости на дну јаме“, истакао је Басташић.

Он је навео да се у извештају хрватских спелеолога из 60-тих година тврди да је на дну Шаранове јаме нађен седимент људских костију висине 1,35 метара, али да се у налазу комисије коју је хрватска влада формирала 90-тих година каже да на дну јаме „нема ништа“.

„Јавно изражавамо сумњу у професионализам и хуманизам чланова хрватске комисије. Кости са дна Шаранове јаме нису могле једноставно нестати, дакле, неко их је са дна уклонио или их је тамо уништио. Јавности је мало познато да је нешто слично урађено у Пријебојској јами недалеко од Личког Петровог Села, као и на још неким локалитетима у Лици“, рекао је Басташић.

СКРИВЕНА ИСТИНА

12 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

ФБР превод: Љиљана Јовановић

МАСАКРИРАНИ СРБИ

ЕКСКЛУЗИВНО
ПАНОРАМА.ит. 18/12/2008
Тајни логор ОВК у Албанији,
Одрубљене главе и језиви докази о транспорту и продаји органа узетих од затвореника. Скоро након 10 година од почетка рата излазе на светло докази о етничком чишћењу од стране Албанаца.“Панорама“ објављује доказе: фотографије стрељаних у поседу италијанских војника.

Пише: ФАУСТО БИЛОСЛАВО

Никада до сада виђене слике италијанских војника како скупљају лешеве масакрираних Срба.
Откривање тајни о логорима у Албанији које су држали ОВК сепаратисти. Откривају се ужасне сумње да су неким затвореницима узимани органи који су продавани на црном тржишту за трансплантацију.

Фото извештај наше војске,
Италијански војници прикупљају остатке жртава албанске освете.

Са стране тела младе жене и средовечног мушкарца.
Жртве су нашли и фотографисали наши војници.

 

 

Друго лице злочина у рату у еx-Југославији где Срби џелати, постају жртве етничког чишћења. Панорама објављује ексклузивне фотографије Италијанских војника који су ушли на Косово јуна 1999. након НАТО бомбардовања, како носе тела побијених Албанаца.
„Мирис смрти се могао осетити километрима. Пронашли смо заједничке гробове Косовара побијених од стране Срба, али рат није био завршен како смо се ми надали“-каже тадашњи генерал Мауро дел Векио, данас посланик Левог центра. Он је 1999. заповедао јединицом од 7.000 људи. Италијански војници су међу првима ушли на Косово. Сваког јутра током првих 15-20 дана су ме извештавали о нађеним мртвим телима Срба и Рома баченим поред пута. После су се убиства наставила не тако организовано. Али ко год није побегао ризиковао је да буде убијен или киднапован“-каже дел Векио.
„Куће које су Срби напустили су биле порушене и спаљене. Албанци су такође рушили цркве и манастире. Циљ је био да се поништи сваки доказ „српског присуства““. За Италијанске војнике ова друга страна медаље коју су видели ’99 била је табу тема за новинаре. Фотографије које су снимили војници као сувенир о жртвама које су убили Албанци, биле су скривене. На једној фотографији се види жртва, млада жена обучена у црну одећу, лица прекривеног крвљу са рупом од метка на грудима. Убијена, а потом је тело бачено поред сеоског пута а лице прекривено крпом, као жалостан покушај лажног сажаљења Италијана.

На другој слици можете видети човек седе косе, без мајице како лежи у кориту реке.

На трећој слици су италијански војници како носе пластичну вреће са телима жртава. „Жртве на сликама су Срби“ – присећа се дел Векио.
„Нико није скупљао њихове лешеве, остављене на неочекиванијим местима. Као што је било у Ђаковици, где смо у индусртријском објекту нашли Ромске жртве. За та убиства су одговорни герилци УЧК, ослободилачке војске Косова. Данас су те јединице распуштене, али много њихових чланова је запослено у безбедносним снагама нове независне државе“.
„Добили смо петицију мајки и супруга Срба, у којој се пријављује киднаповање синова и мужева. Понеки су пронађени мртви, у другим случајевима нису нађени нити су се вратили – рекао је дел Векио.

Према списковима УН на Косову 2007., нестало је 2.180 људи. Званично нестало је 723 Срба, мада званични Београд тврди да их је нестало два пута више Срба. Само је 290 тела жртава нађено и сахрањено. Узнемирујућа информација је да је 70% Срба нестало после јуна 1999. године.
Ветеран заједничких гробница, из Сребренице у Босни, Перуанац Пабло Јосé Бараyбар, водио је УНМИК-ову Канцеларију за нестала лица у Приштини, од 2002 -2007. 300-400 особа Срба, Рома и „сарадника Београда“ које су заробили и киднаповали ОВК, одведено је у Албанију где су држани у тајним логорима.

„Наравно да су Срби одвођени преко границе, мада не знамо тачан број“. Једна логор је био у Кукешу – потврђује бивши функционер УН. Један Албанац које је такође, са братом ухапшен 1998. и одведен у Албанију, рекао ми је да је видео затворнике Србе, -открива Бараyбар, – који се вратио у Јужну Америку. Преживели Албанац је ослобођен 1999., након доласка НАТО снага јер је отац платио откупнину. Од брата су вратили само леш.
Преживели ми је потврдио да су логор у Кукешу посећивали многи команданти ОВК међу њима и Агим Чеку – открива Бараyбар.
Чеку је био начелник штаба ОВК и премијер Косова до јануара 2008. Од Срба које су држали као таоце у Албанији нико се није никада вратио кући.

www.faustobiloslavo.com-articoli-29203b

Олга Божанић са сликама своја два брата,
Тодора и Лазара, киднапованих ’98 ,
нађених у једној гробници.

www.faustobiloslavo.com-articoli-29203c
Гробнице као у Венеција Ђулија
1945 године,
Са лева: остаци једног убијеног Србина,
метком у потиљак,

www.faustobiloslavo.com-articoli-29203d
Бивши одговорни представник УН
За нестале Јосé П.Бараyбар (са шеширом)
Гробница у Волујку
Милиција ОВК са Италијанским војницима
у лето 1999.

На граници су били немачки војници НАТО
Они су викали „ћао, ћао“ када су камиони (са киднапованим Србима) пролазили…

 

„Добили смо информацију да у околини града Бицај, можда има гробница где су закопани заточени у логору у Кукешу“ – открива бивши звaничник УН.
Други сведоци износе још ужасније приче: Јуна 1999 године у Призрену на западу Косова, су одведени људи (не само Срби) и одведени у Албанију.
„На граници су били немачки војници НАТО, махали су камионима који су пролазили и поздрављали их ћао ћао“-каже Бараyбар, на основу информација добијених од једног возача и од радника повезаних са ОВК, који су били задужени за тај транспорт. Неки затвореници су бил и превезени југозападно од Кукеша у близину Бурела, у једну „жуту кућу“ где је једна од соба претворена „у операциону салу среће“. Овде су хирурзи вадили органе, од затвореника.
Информација о овоме се налази у књизи „ЛОВ“ од Карле дел Понте, бившег главног тужиоца суда у Хагу. Органи „су транспортовани авионима са аеродрома Ринас, поред Тиране, у хируршке клинике у иностранству, где су оргни пресађивани пацијентима који су могли да плате“. Један од информатора је и сам био достављач органа, каже се у књизи која је штампана у априлу 2008. године.

Изјаве стварају пометњу, али мало је познато да је Бараyбар 4.фебруара 2004. године извршио инспекцију злогласне „жуте куће“. У извештају на 10 страница, пише да „није нашао убедљиве доказе“ али да је нашао „трагове крви у кухињи и у остави.“ Стручњаци УН су нашли шприцеве, лекове за опуштање мишића, и фрагменте хирушке опреме. Породица Катучи која живи у изолованој кући на два спрата, негира кривицу, тврдећи да је то крв убијене живине и једне жене која су се ту породила.
„Смешне приче, без основа. Лагали су и за боју куће, имам фотографију која показује да је кућа била жуто обојена док је нису префарбали у бело“ – објашњава Бараyбар.
„Докази које смо нашли били су довољни, да се покрене истрага. Али суд у Хагу је блокиран“.
Сада је случај поново отворен, од стране швајцарског парламентарца Дика Мартија, којег је Савет Европе задужио да то истражи.
Извештај Бараyбера је остао годинама мртво слово на папиру, док се нису на Косову појавила тела мрвтих несталих Срба. У пећини Волујак 50 км од Приштине, пронађена су тела 26 цивила Срба затворених у јулу ’98 године, када су ОВК герилци покренули офанзиву против становништва на правцу Ораховац-Раховец. Жене су пустили али мушкарци и дечаци се нису вратили. Једна група је одведена до улаза у пећину, били су везани гвозденом жицом за надланице. „Срећнији“ од њих, су одмах умрли, стрељани метком у потиљак и бачени у пећину. Пре егзеекуције су оведени у милицијску станицу у Малишеву, коју су окупирали ОВК бандити. Једна од затвореница којој је касније прећено, видела је да су у милицијску станицу долазили различити руководиоци ОВК међу њима је био и Јакуп Краснићи у црној униформи. Она је јасно чула његово наређење “Побијте их све“- присећа се Бараyбар, на оно што се односи на суђење у Хагу.
Злодела која су потпуно игнорисана, Краснићи је сада председник парламента Косова. 2005. године Бараyбар је открио ову пећину, открио жртве и идентификовао их.
„Када смо све  повезали (жртве, сведоке, доказе) у Хагу су им рекли да је касно. Нису имали право да покрећу нове процесе, јер је требало да буде завршено са радом Суда у Хагу 2010. године, а косовски суд није био заинтересован да ово процесуира“.

2003. УН полиција је нашла језиве сувенире, фотографије, које Панорама није могла да објави јер су толико узнемиравајуће због бруталности која се на њима види.

Фотографија покаазује групу ОВК злочинаца (моја реч) који показују одсечену главу неког резервисте Војске Србије. Герилци су у униформама наоружани, смеју се и фотогафишу док убацују бар две отсечене главе у неку врећу.  Вечерње Новости су идентификовале и починиоце злочина и жртве, чије су главе биле. У време снимања фотографија ту зону је контролисао Рамуш Харадинај, познати ратни командант који је касније постао премијер. У априлу је Хашки суд одбацио оптужбе за ратне злочине поднете против њега. Сведоци којису га доводили у везу са оптужбама за злочине, страдали су под чудним околностима, или су непрестано били под опасним претњама, као што је међународни суд у Хагу и признао.

Интервју:

ДОКУМЕНТ УН (CKX103), никада до сада објављен, Поверљива документа састављена од званичника УН, у Приштини, Јосе П. Барјабер-а који представља прикупљене доказе из Албаније, о сумњама да су узимани органи од заробљених Српских затвореника које је отела ОВК током рата на Косову..

АЛБАНИЈА: Извађени органи 400 киднапованих Срба.

„ Стотине Срба су током рата киднаповани од стране ОВК, транспоротовани у Албанију и тамо убијени. Скоро нико се није за то интересовао јер су Срби били на погрешној страни“ – каже Чак Судетић Американац Хрватског порекла, аналитичар Хашког трибунала за ратове у бившој Југославији. О рату је писао за „New York Times“.
Са бившом тужитељком хашког трибунала, Карлом дел Понте, написали су књигу „Лов“ књигу која је постала најбоље продавана књига о злочинима током рата у бившој Југославији. У књизи је постављена теза о постојању криминалне организоване групе која је користила заточене Србе у рукама ОВК као „сировине“: њихови органи су вађени у тајним клиникама у Aлбанији, и потом продавани на црном тржишту.

Колико је Срба киднаповано од стране ОВК током ’99 године, а затим пребачено у Албанију?
Око 400. Они су пребачени преко границе и убијени. Од неких су предходно узимани органи и продавани на црном тржишту.

Говоре да су жртве били само Срби?

Не, било је и Рома, и жена, различитих националности, па и Албанаца. Жене су биле натеране прво на проституцију а потом су им вађени органи.

Многи сумњају да ли су стварно органи вађени?

Постоје индиције да су злочини стварно почињени, али нема чврстих доказа. Јосе П.Бараyбар службеник УНМИКА, направио је извештај о „жутој кући“ који потврђује оно што је Карла дел Понте написала у својој књизи.

 

У којим земљама су потом органи продавани ?

Ако истражите документа о међународном транспорту органа 1999. и 2000. видећете да сви путеви воде у Турску.

Због чега онда Хашки трибунал не настави истрагу о „жутој кући“ и несталим Србима?

Суд је одлучио да су то деликти који су настали након јуна 1999. године, када је рат био завршен, па према томе не спада у његову надлежност..
Ко би могао то да истражује су Абанија и УНМИК. Њих треба питати зашто то нису урадили .

(Стефано Гиантин)

 

http://www.faustobiloslavo.com/articoli/29203.pdf

http://www.faustobiloslavo.com/

 

12.10.2012. ФБР Станислав Бранковић

Нација може да преживи будалу, па и оне амбициозне. Али издају изнутра, никако. Непријатељ пред вратима мање је страшан, јер је познат и он носи своју заставу отворену. Док се издајник креће слободно, међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак иу кулоарима владе. Такав издајник вам се не појављује као издајник. Он прича гласом који је жртвама близак и пријатан. Његово лице и начин одевања сличан је њиховом, и он оживљава ону поквареност, која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, подривајући темеље њене. Он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне. Мање би требало да се плашимо убице. Издајник је куга.

12.10.2012. ФБР Еколошки Покрет Новог Сада

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У понедељак, 15. октобра ове године са почетком у 12.00 часова наставља се суђење Николи Алексићу у Основном суду у Новом Саду по приватној тужби МК Групе због наводног нарушавања пословног угледа изнетим мишљењем о њиховом уговору са биоинжињерском компанијом Монсанто.

Претрес ће бити одржан пред судијом Пап Боривојем у судници на другом спрату. У понедељак 15. октобра, српско правосуђе полаже испит из самосталности, јер је до сада доказано да у мишљењу Николе Алексића, изнетом на молбу новинара, није било умишљаја, још мање тврдњи које му приватни тужитељ ставља на терет. Никола Алексић је изабран као представник еколога Србије и оправдано забринуте јавности. Овај процес је заправо суђење и плашење јавности, јер је Никола Алексић већ осуђен путем корумпираних медија преко којих му је запрећено вишемилионским одштетним захтевом.
На досадашњим рочиштима нису доказане тврдње приватног тужиоца, али је зато откривено ново кривично дело МК Групе. На суду је Никола Алексић изнео доказе да МК Група незаконито увози семена кукуруза која производи компанија Монсанто која нису испитана, одобрена, нити уписана у Регистар семена пољопривредног биља, што представља тешко кривично дело.
Уколико судија Пап Боривоје, на захтев Николе Алексића, није до сада поднео пријаву против МК Групе за наведено кривично дело, биће и сам прекршилац закона због чега ће и против њега бити поднета кривична пријава.
О ставу судије Пап Боривоја, о његовој пресуди по приватној тужби МК Групе против Николе Алексића, као и о испиту које полаже српско правосуђе у понедељак, 15. октобра, јавност ће бити накнадно обавештена.

Информативна служба Еколошког покрета

ПОМОЗИМО НИКОЛИ

12 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Д. Радосавчевић

Косовска Митровица као иницијатор акције, а такође и Равногорски покрет Косова и Метохије, подржавају акцију ПОМОЗИМО НИКОЛИ и замољавају све хумане људе да помогну у висини својих могућности, како би наш млади Никола операцијом повећао наду, да може доживети све оно што здрав човек жели,и све оно чему се радује…. Замољавам такође и све оне који нису у могућности да новчано помогну,овај текст проследе свима онима које познају.

Унапред су вам захвални управа и чланови Друштва Српско-руског пријатељства Косовско огњиште из Косовске Митровице и желе вам свако добро од Господа-на многаја љета….

Никола Радојковић, рођен 18. 07. 1994. год., из Бањске (Косово и Метохија), је оболео од „hemangiom grla-venose malformation des hypopharynx und larynx links”,па му је хитно неопходна операција у иностранству. У време бомбардовања репетитора, на брду изнад Бањске, 1999. године, Николу је погодио гелер.После прегледа лекара,младом Николи ништа није пронађено у врату,да би се 2007. године, напрасно разболео, а потом је установљено да се гелери још увек налазе у врату. Уследеле су операције у Београду, где су му одстрањена страна тела у пределу грла и врата, а затим је оперисан и седам пута у Берлину.Потребне су још три операције,и за њих треба спремити 38 000 евра,где су родитељи немоћнии,па су за ову суму новца принуђени да замоле све људе добре воље ,како би њихов син оздравио.. Николина жеља је да,када заврши средњу медицинску школу у Косовској Митровици, својим знањем помаже људима..Помозимо му! Новац се може уплатити на рачун:

Комерцијална банка
205-9001018155248-41

На име Никола Радојковић

Контакт телефон: 064 /99-26-376 – Никола; 065 / 65-96-000 – Ненад; 064 / 32-91-463 – Сандра
за ДСПР Косовско огњиште
Верољуб Бата Петрони

Писала Данијела Радосавчевић

_________________
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Помозимо Николи Радојковићу (18) из Бањске да оздрави! Никола се лечи од гелера који су га погодили у врат током бомбардовања! Никола је тада имао само 5 година!

Помозимо младом Николи- дечјој жртви фашистичког НАТО бомбардовања 1999-те!

За попусте на рачуне потребни докази

Израда социјалне карте касни, а без ње најсиромашнији не могу да остваре ниједну олакшицу. Решење је да се критичним групама доделе ваучери за плаћање рачуна.

ЂАЦИ, труднице, породиље с бебама до годину дана, грађани старији од 65, радници који уместо плате примају материјално обезбеђење, корисници сталних новчаних помоћи, самохрани родитељи с децом до седам година, породице које имају троје и више деце, незапослени… Сви би се могли наћи на списку оних који ће убудуће имати бенефиције приликом плаћања струје.

А када ће списак бити готов, још није извесно. Из тог разлога реаговао је и Заштитник грађана и подсетио надлежно Министарство енергетике на то да је цео посао морао да се оконча још 9. августа. Тог је датума ”пала” годишњица од ступања на снагу Закона о енергетици.
– Начињен је пропуст у раду на штету права купаца електричне енергије и природног гаса. Они нису у законом прописаном року доставили Влади предлог акта о критеријумима, начину заштите, условима, роковима и поступку за утврђивање статуса енергетски заштићеног купца – каже омбудсман Саша Јанковић, и подсећа на то да Устав свима гарантује заштиту физичког и психичког здравља.

Зато је дао препоруку Министарству енергетике да без одлагања, а најкасније у року од месец дана, достави Влади овај акт. У њему ће јасно бити дефинисано ко и под којим условима може да буде повлашћен приликом снабдевања струјом, који ће бити начин плаћања рачуна, трошкови прикључења на мрежу или искључења са ње.

ТЕШКЕ БОЛЕСТИ

НА ЛИСТИ НА списку енергетски угрожених могли би да се нађу и сви они чији живот или здравље чланова њихове породице могу бити угрожени обуставом или ограничењем испоруке струје или природног гаса. То су, пример ради, оболели од рака, од ХИВ инфекције, тешки бубрежни болесници на дијализи, они болесни од хемофилије и шећерне болести, од психозе, епилепсије, мултиплесклерозе…

У Министарству енергетике кажу да се у овом тренутку ради на изналажењу системског, а не привременог решења.
– Суштина је да терет социјалне политике не падне на јавна предузећа, већ на државу. Право и једино решење је доношење социјалне карте – кажу у овом министарству.

У том послу су се за помоћ обратили Министарству рада, социјалне политике и запошљавања.
– Управо се завршавају социјални профили енергетски угрожених потрошача – каже Бранкица Јанковић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
– До краја овог месеца биће завршени јасни и конкретни критеријуми по којима ће се препознавати ко је све угрожен. А потом ће се тражити начини за помоћ. У ”опцији” су три модела. Први је увођење социјалних тарифа, други давање новчаних помоћи, а трећи, и уједно најизвеснији, јесте ваучеризација. Угроженом становништву би се делили ваучери који ће покривати део или цео износ рачуна за струју.

Да би се спречиле евентуалне злоупотребе, мораће прецизно да буду наведени и докази које ће људи морати да достављају надлежнима да би добили субвенције, било да је реч о потврдама, медицинским налазима, подацима из евиденција.

Петак 12.10.2012: 

“Православна” формалност, фарса и глума – у живо… Најтужнија Слава на даскама Завода. Даске и теписи спремљени и за недељу, а под тепихом ђаво… Дај Боже да не уђу у Олтар, а ако, да Бог да не уђу, ваљда ће се Преосвећени сетити да освешта оскрнављени “брод” Цркве Грачанице…

 

Пустош људска на Месту Светом…

“Суд почиње од дома Божијега” пише нам у Светом Писму. Ако овако изгледа суд твој над Грачаницом коју си једнодушно напустио, народе српски, шта мислиш, шта тебе чека, шта ти је наредно… Погибао твоја не дрема… Не, не, нисмо ми некакви “праведници”, знамо ми добро да се све ово Светињи Грачаници дешава због греха свих нас… Али, једно је бити свестан тога и туговати и сведочити Јој у заштиту, а друго је – упорствовати у скрнављењу или пасивности небриге за Светиње своје…

 

Владико месецима Ти силују Невесту Твоју !!!

Преосвећени, лажни пријатељи Бога нашега напаствују Невесту Твоју Грачаницу, не једном, већ месецима, а Ти велиш: Нека, само главу(Олтар) да Јој не дирају. Силују Владико и душе свих верних Твојих који Је воле, а Ти не мариш…

Како да Те дозовемо, да те пробудимо, да те подсетимо да си Ти први који ћеш одговор дати за сваки детаљ онога о чему сада не желиш да знаш… Боље да не читаш Више ове речи бола нашега, када те не дотичу и не потстичу да одужиш дуг свој Небесима како би се Она смиловала на све нас.

А, ево, и шта то данас има ново, свим електронским зависницима у послушању сво по питању страшне приче о чудотворној Грачаници овој.

Да, ево свакодневно код рањаване Грачанице наше, са болом созерцавамо да је Лицемерје је горе од било ког злочина, зато се и најчешће тај усклик отимао из срца Господњега „О, лицемери и фарисеји(тј. препобожни)!“

Свети Киријак отшелник је, ни сами нисмо знали, слава многих локалних парохијана… Некоме слава – некоме тужбалица…

Народ усплахирено поранио на заказан славски уранак…

 

Инстант, сточић у Цркву ради освећења, а, потом, хитро назад, да се припреми и бина за наступање верски безосећајних скрнавитеља из “Завода за “заштиту” споменика” …

Зато су, иначе, оно јуче из Завода и закивали даскама јаме ископане у Цркви и, наравно, прекривене тепихом – да би Раном Зором локални свештеник из Поћуте о. Мирослав извршио освећење жита и колача…

Душа нас боли док ово пишемо, јер нема речи којим би се сва ова „побожна“  формалност, фарса и глума, могле описати…

Још по мраку долази свештеник колима збуњен што види нас да вршимо своје свакојутарње молитвено правило пред Грачаницом(да би уграбили време пре него нас полиција отера ван порте).

Потом смо ми збуњени јер, нисмо знали да део парохије данас слави, а, притом, смо из искуства знали да монаси Сергије и Серафим у Цркву не улазе ни случајно (као, да је “због урока”) ако ли није баш црвено слово. Монаси на брзину помажу попу да унесе сто у Цркву. Успевамо да уђемо и ми. Уочавамо да је на самом бочном улазу, како се уђе, огромна јама прекривена даскама и, наравно, тепихом…

Комплетан тепих који се види на трећој слици, је у ствари нова јама прекривена даскама…

Народ ужурбано долази. Било је једно 30 приноса жита и колача за освећење. Сви стају на даске, сви знају шта се дешава, али нико реч не проговара, већ сви гледају да што пре одатле збришу…

 

Ни тепих не може свуда да дохвати… Потом су те исте јаме, продубили, земљу из Цркве додатно просули у своје ровове напољу(светлија земља), јаме испразнили од костију и потом, земљу из порте са огромне камаре напољу насули у Цркву, како би то у понедељак засули и Колубариним бетоном 

…И поп гледа да што пре заврши како не би откидао од „благословеног“ времена раскопавача Светиње који управо треба да дођу да наставе свој скрнавни посао… Прочита поп освештање жита и колача, помену само једног од слављеника, са њим и окрете колач, и ајд сад, готово, журимо…

Износе брзо унети сто, а они који закаснише на овај инстант обред, бише приморани да моле монахе да и њима очитају приносе њихове…

За тили час, огромни број кола народа се разиђе, и после кратког времена, пристиже колона полиције која за собом вуче скрнавитеље из Завода…

Нити је народ желео да сусретне њих, нити да ишта сазна(мисли мање ће одроварати као “необавештен”), нити је пак полиција са Заводом желела срести народ верни, од кога одавно преза због раскопавања Светиње и удешава му Цркву само за уочи самог Богослужења.

А монаси… Они се друже и са једнима и са другима, све је у реду, и ни о каквим проблемима никада не причају… Сем, што свакоме помену да им ту неки секташи сваки дан сметају, читају Псалтир наглас по цео дан, мош мислити… док се они грохотно смеју и громко разговарају са пријатељима из Завода и Полиције – насупрот овим прелашћеним читачима…

Лицемери шарени и фарисеји црни… Силују ти Невесту Владико на очи наше због греха свих нас, док им, сви ми, ни нестајемо насупрот… Свака нам је наредна казна блага…

После формалног инстант обреда, опет раскопаше ране Грачаничке, истераше свету земљу њену измешану са траговима древног фрескописа и просуше је у ровове од рака у порти. А земљу коју су накопали попољу, земљу обесвећену њиховом дрскошћу, смехом, понеким опушком од цигаре, псећим или овчијим изметом, ето, такву земљу, потом, насуше у Цркву и спремајући ову јаму за, у понедељак, површинско бетонирање, а до тада, наравно, враћа се тепих за недељно  Богослужење… Јаоооооооооооооооох…

Затрпаваше јаме у Цркви земљом споља, кости Предака у колицима отераше, уз полицијско обезбеђење, до својих кола… Ето, доста ли је сваком дану зла својега… 

Хоће ли Небо имати коме да помогне… или је ово почео суд над народом нашим, Суд од Грачаничког Дома Божијега…

 

… јер овде су једино овце остале нормалне !

ИстиноЉубље искренима!

+++

Маскирали ојађену Цркву за недељно Богослужење

Четвртак 11.10.2012: У Цркви су прво копали а онда су закивали даске преко својих јама како би притворно припремили унутрашњост храма за недељно Богослужење. Радници Завода, на молбу о. Серафима (Не, не, Владике(!)) са бетоном Колубаре-Ровни бетонирали данас стазу према одајама о.Серафима, њиховог светог пријатеља, са којим се раздрагано друже свих ових дана док већину Срба хвата језа од овог ниподаштавања Светиње коме смо сведоци последњих месеци… У тренутку смо се уплашили да и плоче из Цркве не  би можда убетонирали, ко ће га знати…

Бетонирање “Серафимове стазе” од стране радника Завода… док се камара са ископаним плочама из Цркве увећава од непрестаног прекопавања Светиње…

 Светлија земља је из Цркве. Све сипају у испражњене гробне раке. У земљи из Цркве је и пуно остатака ранијег фрескописа. Ту, такође сипају и тамнију земљу коју су раније ископали из тих ровова а коју сада враћају са све својим опушцима које Завод и Полиција сеју свуда унаоколо, демонским смрадом “кадећи” ојађено непрегледно древно гробље Предака наших около Светиње Грачанице…

ИстиноЉубље свима Вама!

извор: http://istinoljublje.wordpress.com