Category: Вести
ЗЛОЧИН НАД СРБИМА НА КиМ: НЕЗАБЕЛЕЖЕН У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА
Од Видовдана до данас, највећа страдања и злочини над србима на Косову и Метохији готово увек су чињени на дан неког православног празника. Немогуће је то не уочити. Неуочљиво је – у ком смо тренутку ми, ти исти Срби, заборавили ове најтеже злочине почињене над нама?
29.09.2012. srpskebarikade.blogspot.com
 |
| Бака Анка над ископаним гробићима. |
Пише: Иван Максимовић, http://srpskebarikade.blogspot.com/
БРОНЗАНИ ПРЕДМЕТИ СТАРИ 7.000 ГОДИНА НА ЛОКАЛИТЕТУ ПЛОЧНИК КОД ПРОКУПЉА
На археолошком налазишту „Плочник“ пронађена најстарија металургија на свету
Међународни тим археолога који је пре неколико дана започео археолошка истраживања на локалитету Плочник код Прокупља, пронашао је неколико бронзаних предмета старих 7.000 година, што доказује да су племена која су насељавала Балкан 5 000 година пре нове ере, користила оруђа од бакра и других метала много раније него што се то до сада претпостављало.
29.09.2012. извор: 24 сата, аутор: Ј.Бабић, ФОТО: Археолошко налазиште „Плочник“
Бронзана женска фигура са „Плочника“
Бронзана женска фигура и секира који су данас пронађени на археолошком налазишту у близини Прокупља, на самом почетку истраживања у оквиру пројекта „Развој металургије у Евроазији“, потврђују претпоставку да су почеци прераде метала у људској историји баш у Србији, што је и циљ овог пројекта.
Истраживања на „Плочнику“ финансирао је истраживачки савет Велике Британије за уметност и друштвене науке, који је обезбедио пола милиона фунти за археолошко истраживање на укупно три локације у Србији.
Археолошко налазиште „Плочник“
Овај археолошки локалитет винчанске културе у истоименом селу крај обале Топлице, недалеко од Прокупља, значајан је и по пронађеним остацима керамике и примерцима фигуралне пластике.
Прojekaт Србиja бeз грaницa – бeсплaтни интeрнeт
Дaнaс je, у oпштини Уб, звaничнo стaртoвao прojekaт „Србиja бeз грaницa“, kojи зa циљ имa увoђeњe бeсплaтнoг интeрнeтa у свe дeлoвe Србиje. Нa oвaj нaчин, стaнoвници Србиje ћe имaти oнлajн инфoрмaциje нa рaспoлaгaњу у свakoм трeнутkу, kao и мoгучнoст дa буду у свakoднeвнoм koнтakту сa oстaтkoм свeтa.
Прeдсeдниk oпштинe Уб Дaрko Глишић свeчaнo je пokрeнуo прojekaт „Србиja бeз грaницa“ тako штo je први у Србиjи увeo бeсплaтни бeжични Интeрнeт нa тeритoриjи цeлoг грaдa.
Oвoм akциjoм oмoгућeн je бeсплaтaн Интeрнeт зa свe, a учeницимa првoг рaзрeдa oвдaшњe срeдњe Teхничke шkoлe у имe koмпaниje Зeптeр Ђoрђe Рaшић пokлoниo je 35 нajмoдeрниjих тaблeт-рaчунaрa.
У свoм oбрaћaњу, гoспoдин Рaшић je истakao свeст koмпaниje Зeптeр o друштвeнoj oдгoвoрнoсти, kao и гeнeрaлну пoсвeћeнoст koмпaниje здрaвљу и унaпрeђeњу живoтa људи. У тoм koнтekсту, пoдршka тeхнoлoшkoг нaпрeтka и улaгaњa у млaдe људe je зaпрaвo улaгaњe у бoљу будућнoст, и гeст kojи je у сkлaду сa визиjoм и филoзoфиjoм oвe koмпaниje, a идeja je дa oвaj прojekaт зaживи у свим oпштинaмa Србиje.
Пoрeд мнoгoбрojних лokaлних личнoсти, гoстиjу и прeдстaвниka мeдиja, дaнaшњoj свeчaнoсти присуствoвao je и kaнaдсkи aмбaсaдoр у Бeoгрaду Рoмaн Вaшчуk kojи je пустиo у рaд Wи-Фи мрeжу.
Пoштo сe рaди o kaнaдсkoj тeхнoлoгиjи, Kaнaдa плaнирa дa дaљe инвeстирa у прojekaт „Србиja бeз грaницa“.
ИЗВOР: Б92
Корак Србије: СИЛОВАЊЕ НАЦИЈЕ
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА КОРАК СРБИЈЕ, ПО ПИТАЊУ ПАРАДЕ ГЕЈ И ЛЕЗБО ПОПУЛАЦИЈЕ У СРБИЈИ
29.09.2012. ФБ страница Корак Србије
СНП Корак Србије такозвану „параду поноса„ посматра као гест насилног наметања хомосексуалног начина живота становницима Србије, за које је очигледно такав животни стил неприхватљив.
С обзиром да се ради о насилном наметању, сасвим слободно можемо говорити о бруталној агресији наметања система вредности, који није у складу са нашом културом, традицијом, вером и историјом, са нашим моралом.
Овај чин посматрамо као гест агресије, којим се нарушава породица, као основна ћелија друштва и државе, темељ њене стабилности и опстанка.
Посматрамо је као гест агресије, јер су Србија и њезини становници присиљени да се поред низа других проблема, далеко важнијим и пречим за интересе Србије и српског народа, годинама бави питањем такозване параде поноса и као што изгледа мораће се још дуго бавити овим насилно наметнутим проблемом.
Посматрамо је као гест агресије, којим се квари наша младеж, наша будућност.
О материјалним и безбедносним последицама њиховог понашања-оргијања и вређања нације се тек има шта говорити.
Њихова болесна и девијантна жеља да по сваку цену наметну Србији свој стил живота је јасна.
СНП Корак Србије, забрињава реакција и однос власти и државних органа у односу на то питање, где се пренебегава воља већине, где се занемарује породица, где су занемарена деца, омладина, школство, здравство и остали темељи нације и државе, а фаворизује болест и девијација.
Притисци и уцене који се врше од стране владајуће администрације ЕУ, да се такозвана парада поноса одржи у Србији по сваку цену, не вреде и нису достојне нашег одступања од традиционалних вредности нашег народа, културе, традиције и вере.
Морални закон у нама нас зове да заузмемо одлучан став по том питању, тако да се СНП Корак Србије противи организовању параде геј и лезбо популације у Србији. Читава нација се томе противи и не сме нико да остане индиферентан и по страни. Морамо им показати да наметање њихових вредносних система није пожељно.
СНП Корак Србије не позива на агресију већ се одлучно противи њиховој агресији.
Тако нам Бог помогао браћо и сестре, не дозволимо им да парадирају, не дозволимо им да ликују!
Српски народни покрет Корак Србије
Рајица Марковић: ВИ КУПИСТЕ СЛАВУ
29.09.2012. ФБР аутор Рајица Марковић
ВИ КУПИСТЕ СЛАВУ
Ви неприлагођени појавом и гардеробом
Што једете из руке звери а песницима вас зову
У јагњећим кожама вијани курјачком злобом
Ви што преводите преко воде и заводите за планину
Подадулих телесина од квасца лицемерја
Што само хитре пушке умеју да вас скину
Са оглашивачких табли родоскрвног зверја.
Ви багро што упакована у лаж продајете лица
Док гостите себичног гада на сатанском пиру
Ви јата очупаних приземљених птица
Чепркајте по прашини у душом купљеном миру.
Утрчите у јата отпали од осаме слободног лета
Живите плотима мрсним од цене идеала
Ви проклети и бедни заробљеници света
Недонесени за изазов ломача и вешала.
Србија вам у устима, Европа у глави, у срцу грабеж
Оловка вам стихове пише увек за оног ко да више
Уједате око себе да изазовете не бол него сврабеж
И не хајете што вам срце и ум у раскол ударише
Ваше речи нису воловски рогови да могу да се вежу
А језик вам се одмота до задње границе исплативости
Па вас прашине ради све војске у своја кола прежу
Потајно једете месо све гложећи се око кости
Ваше су речи мелем који трује
Анестезија у паклу одрубљених глава
Из сваког звучника име вам се чује
Ви куписте славу а вас купи слава.
Србски Хероји – Мајор Милан Тепић
Србски Херој Мајор Милан Тепић, 29.09.2012. „Дан Ветерана – Видовдан“
Милан Тепић (1957-1991), мајор ЈНА, из поткозарског села Комленица.
„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко“ говорио је мајор Милан Тепић.
Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту убојних средстава у селу Беденику у близини Бјеловара. Био је приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од усташа које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991. не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе.
Док је трајао напад на касарну „Војиновић“, око 400 хрватских војника напало је касарну у центру града у којој су била тројица официра ЈНА и десетак војника који су се одмах предали, док је друга група заузела радарску станицу. Трећа група у којој су углавном били Вараждинци, напала је складиште муниције и експлозива, па је том приликом у једном од њих дошло до експлозије која је поубијала велики број нападача – иако је хрватска страна признала губитак 11 људи, процене се крећу и до 200 погинулих, а то потврђује и велики број несталих које њихова родбина још и дан-данас тражи.
Службено је прихваћена верзија да је експлозив активирао управник мајор Милан Тепић, који је за тај чин од стране југословенских власти проглашен народним херојем, јединим у овом рату.
За освету, стрељан је командир страже Ранко Стефановић, који је заробљен заједно са већином стражара тог складишта.
Његово име носи улица у Београду (општина Савски венац) и у више других српских градова. Улица која је у Новом Саду названа по Милану Тепићу, касније је преименована. Њему у почаст, Војска Републике Српске издала је орден за заслуге у рату у БиХ.
СИМОВИЋ: Човечанство је поробљено незнањем!
Човечанство је поробљено незнањем!
Драган Симовић
Људи су одувек били поробљавани незнањем.
Сваки човек, сваки народ, жртва је својега незнања.
Незнање влада светом.
Незнање је родитељ свих брига и страхова, свих зала и ратова.
Незнање је највећи грех, јер се из незнања сви греси рађају!
Поручују нам, кроз векове, ведски мудраци.
Из незнања се свако зло, и сваки злочин, вазда изнова рађа.
Незнање од човека, божанског бића, твори бесловесног скота.
Много пре физичког поробљавања, људи бивају властитим незнањем поробљени.
Физичко поробљавање јесте само последица умног и духовног поробљавања.
Свим владарима из сенке, а то су људи лажи и људи зла, одговара опште, свечовечанско незнање.
Што веће незнање, све лакше владање људима незнања.
Незнање сви користе, сви употребљавају и сви листом злоупотребљавају!
Незнање користе, уистини, не само световни владари, него још чешће и више духовни владари!
У свету је одувек бивало религија које су нагласак стављале на незнању, како појединаца тако и народа.
Има религија које се и буквално удружују са идеологијама зла, да би заједнички, здружени и уједињени, поробили сваког човека понаособ, као и свеколико човечанство.
Ништа у свету одавно није онако како нам се приказује, како нам се привиђа и причињава.
Само Божанско Знање може да нас изведе на Пропланак Светлости, на Пропланак Живота Вечнога!
А то Божанско Знање нигде се у свету не предаје, нигде се у свету не учи и не стиче, већ се до њега долази само Унутарњим Путем Светлости, кроз властито Срце, кроз властито Божанско Биће и Битије!
Има оних који кажу, да се са тим Знањем долази у овај свет и одлази са овога света, у неке више духовне светове.
Моје ми Сушто Биће казује, да су они у праву!
ДУЛИЋЕВЕ МУЋКЕ: DG Company добио 16,8 милиона из Фонда за животну средину… (пише Иван Нинић)
DG Company добио 16,8 милиона из Фонда за животну средину
Пише: Иван Нинић
Ангажовање предузећа породице Дулић DG Company д.о.о. из Суботице на санацији депоније у том граду плаћено је средствима Фонда за заштиту животне средине Републике Србије који је за ту намену обезбедио 16,8 милиона динара, сазнаје Пиштаљка. Председник Управног одбора Фонда био је тадашњи министар Оливер Дулић, док је уговор о извођењу радова са ЈКП Чистоћа и зеленило из Суботице потписао министров брат Игор Дулић, који је за одговорног руководиоца на санацији депоније именовао њиховог оца и власника DG Company д.о.о. Ивана Дулића.
Први корак подразумевао је да Фонд за заштиту животне животне средине одобри Граду Суботици 16,8 милиона динара за суфинансирање пројекта „Фазна санација, затварање и рекултивација депоније у Суботици“. Уговор (бр: 401-00-167/2010-01/2) између Фонда и Града Суботице потписан је 17.3.2010. године, а тек накнадно, 25.3.2010. године, ЈКП Чистоћа и зеленило доставило је Фонду спецификацију планираних радова на депонији. Дакле, након што Оливер Дулић одобрава средства, ЈКП Чистоћа и зеленило и градоначеник Суботице, 15.4.2010. године, потписују уговор о суфинансирању пројекта (бр: II-401-127/2010) и чланом 2. уговора предузеће се обавезује да средства утроши наменски, у складу са Законом о јавним набавкама. На крају сва средства са рачуна ЈКП пребацују се сукцесивно на рачун предузећа чији је власник Иван Дулић, а директор Игор Дулић.
Да је предузеће DG Company д.о.о. из Суботице „споредним“ путем добило новац из Фонда за заштиту животне животне средине, потврђује и одлука о покретању јавне набавке (бр. 1137-10 ДФ/ЕТ), коју је 11.6.2010. године донео директор ЈКП Чистоћа и зеленило. „Средства за реализацију 1. фазе набавке обезбеђена су из Фонда за заштиту животне средине Републике Србије у висини од 16.800.000 динара, док за извођење радова II фазе средства ће обезбедити ЈКП Чистоћа и зеленило Суботица из других извора“, стоји у тачки 5. одлуке.
„Ми смо од града добили само 16.800.000 динара и у тој вредности смо склопили уговор са фирмом DG Company д.о.о. Цена њихових радова била је 17.559.000 динара, што са ПДВ укупно износи 20.719.643 динара“, изјавио је за дневни лист Информер директор ЈКП Чистоћа и зеленило Владимир Драгин.
Директор Драгин је обмануо јавност када је за Информер рекао да су средства обезбеђена од Града Суботице, што демантује и одлука о покретању јавне набавке коју је лично потписао 11.6.2010. године. У овом случају Град је био само „проточни бојлер“ између Фонда за заштиту животне средине и фирме DG Company д.о.о. Такође се изјава директора Драгина не поклапа са уговором о извођењу радова који је сараднику Пиштаљке достављен, а који је закључен између ЈКП и DG Company. Директор Драгин тврди да су радови коштали 17.559.000 динара, односно 20.719.643 динара са ПДВ, док је чланом 3. уговора било дефинисано да радови коштају тачно 16.800.000 динара, односно 19.824.000 динара са ПДВ. Одакле разлика у цени 895.643 динара?
Да је тендерски поступак спроведен на крајње проблематичан начин показује податак да је предузеће DG Company д.о.о. у својој понуди дало цену од 47.029.403 динара (са ПДВ) која је прихваћена, у односу на понуду фирме Еxpres-servis д.о.о. која је износила 51.010.729 динара (са ПДВ). ЈКП је имало обавезу да резултате тендера и податке о закљученом уговору објави на Порталу јавних набавки Управе за јавне набавке. На порталу стоји податак да је 16.8.2010. године ЈКП Чистоћа и зеленило потписало уговор са DG Company д.о.о. у вредности од 47.029.000 динара. Међутим, вредност уговора о извођењу радова на депонији (бр. 1602-10 ЂФ/ЕТ) који су 16.8.2010. године потписали директор DG Company д.о.о. Игор Дулић и директор ЈКП Владимир Драгин износи 16.800.000 динара, односно 19.824.000 динара са ПДВ. У питању је разлика од 27.205.000 динара мање у односу на понуду, избор, јавно објављене податке и податке из уговора!?
Податак да је тендерску документацију преузело шест предузећа, а да су понуду доставиле само две фирме указује на могућност да су преостали потенцијални понуђачи у међувремену схватили да би њихово учешће на тендеру било беспредметно. Иначе, понуде фирми DG Company д.о.о. и Еxpres-servis д.о.о. примљене су истог дана (26.7.2012), једна понуда је примљена у 8:00 часова, а друга у 8:20 часова. Понуда DG Company д.о.о. бодована је са 96 пондера (од максимум 100 пондера), а понуда фирме Еxpres-servis д.о.о. са 70,85 пондера. Интересантно је да се у понуди Дулићеве фирме наводи да ће посао вредан 47 милиона динара окончати за 20 дана и то самостално, без ангажовања подизвођача. Други понуђач Еxpres-servis д.о.о. навео је да планира ангажовање два подизвођача и да му треба 65 дана како би окончао радове на санацији депоније.
Одговорни руководилац радова на пројекту „Фазна санација и реконструкција градске депоније Александровачка бара Суботица“ био је Иван Дулић. Њему је ту улогу у складу са Законом о планирању и изградњу поверио његов син и директор DG Company д.о.о. Игор Дулић, који је 24.9.2010. године донео решење о именовању одговорног руководиоца-извођача радова.
Како јавност не би стекла увид у профитабилне послове породичне фирме тадашњег министра Оливера Дулића, руководство суботичког ЈКП Чистоћа и зеленило је петнаест месеци одбијало да обелодани податке о реализацији посла на санацији депоније „Александровачка бара“ у Суботици. Менаџмент предузећа је одлучио да по налогу Повереника за информације од јавног значаја обелодани тражену документацију тек 25.9.2012. године, након што је Пиштаљка о овоме информисала јавност.
Наше елите нису ни издајници, оне су шљам!
ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ У „ПЕЧАТУ“: КАЖИ МИ ШТА МИСЛИШ О КОСОВУ И ЗНАЋУ СВЕ О ТЕБИ
петак, 28 септембар 2012 14:04
Печат, Наташа ЈОВАНОВИЋ
Жељко Цвијановић
Погрешно је уверење да су медији у Србији огледало власти, они су код нас огледало елита, а оне се нису промениле.
Да ли бисте нешто, и зашто, мењали у својим текстовима и ставовима из последњих шест месеци?
— Не бих, ако мислите на то што сам уочи избора подржао опозицију, а сада их, кад су на власти, критикујем. Важно је разјаснити једно. Тачно је да је необично да један новинар уочи избора отворено подржи неку странку, а ја сам подржао чак три: и напредњаке, и Двери, а за ДСС сам чак снимио и један мали спот. Објаснићу то позоришним изразом – прелазак преко рампе – када глумац изађе из свог логичног простора позорнице и сиђе са својом улогом у публику, где његова рола тада функционише на сасвим други начин. Прешао сам преко рампе зато што сам налазио да је Тадићева власт прешла све линије демократске пристојности и да је, поред свега осталог, угрожена и моја професија. Сетите се само колико су тада медији – као бајаги неопредељени, непристрасни и објективни – бесомучно подржавали једну катастрофалну власт и колико су класична средства борбе за професију била обесмишљена.
Да ли су се ваше наде оствариле?
— Моја једина нада била је да се власт замени. И још увек нисам задовољан јер још није замењена. Нисам ја, међутим, толико млад да сам очекивао да ће се преко ноћи догодити промене. И сам сам уочи избора напредњачку владу видео као увод у промене, а не промене саме. На томе сам и сада, када, као што је и ред, критикујем напредњачку власт. Ономе ко је мислио да је Тома Николић требало да се стави на чело трећег српског устанка и да са три хлеба нахрани Србију, нажалост, не могу помоћи. Као што не могу помоћи ни онима који не виде да су макар неке друштвене стеге Тадићевим одласком попустиле.
Да ли се са променом власти изменило и стање у гласилима? Ако је дошло до промене, у чему се огледа?
— Пре свега, погрешно је уверење да су медији у Србији огледало власти, и то најбоље потврђује данашња ситуација. Они су код нас огледало елита. Наравно да се друштвене елите, међу њима и медијске, нису промениле, али су, зарад свог опстанка, тактику прилагодиле новим условима. Пазите, када говорим о друштвеним елитама, говорим о најпокваренијем делу српског друштва, утолико што не постоји ниједан народни интерес који те елите деле и поштују. Наше елите нису ни издајници, оне су шљам. За њих су и омрзнуте политичке елите комплетна невинашца, макар утолико што се политичке с времена на време, уочи избора, непосредно обраћају народу. Такве елите су најпре од напредњака бесомучно браниле Тадића, икону тог поретка која је конвергирала са њиховим интересима, садржаним у једначини да, што је народу горе, то је елитама боље.
Добро, да изменимо питање: да ли су медијске елите промениле своје деловање?
— Јесу.
У чему се састоји та промена?
— Сада не бране власт, већ поредак, заклоњене иза подршке странаца, још једне групе којој било какав политички и друштвени дисконтинуитет у Србији не одговара. Сада критикују нову власт, симулирајући критичко новинарство, и помало уздижу појединце из ње фактички им вешто копајући гроб. Не заборавите, утицај медијских елита на народ јесте велики, али он није ништа мањи ни на политичку класу, па и на власт.
Када кажете да копају гроб новој власти, на шта мислите?
— Погледајте само то задавање идеолошких координата новој власти, које исцртавају медији и странци, које се најбоље видело у кампањи фалсификованог тумачења текста Драгана Коларевића. Погледајте како у медијима свака одбрана Косова постаје националистички чин, и како се свака сарадња са Русијом описује као популизам. Погледајте, на крају, њихову веома покварену игру са Александром Вучићем. Описијући га као Елиота Неса, бескомпромисног борца против криминала, они данас подижу и Вучићев и рејтинг напредњака. Али подижу у небеса и очекивања грађана, која ни Вучић ни било ко други не могу да прате. Ако на томе остане, плашим се да ће се та очекивања за пар месеци срушити на његова леђа, утолико пре што неки озбиљни политички криминалци у овом друштву уживају такву заштиту да им Вучић неће моћи ништа, упркос најбољој вољи.
Помињете Вучићеву најбољу вољу. Узимајући њега као отелотворење нових власти, да ли стварно верујете да он поседује такву вољу? Или сте можда почели да сумњате и у намере?
— Као доктринаран антрополошки песимиста, наравно, не верујем у људску природу, па ни у Вучићеву, да ради добро. Али верујем у прилике које врхуне на тај начин да му налажу да мора да учини нешто заиста добро за Србију, иначе ће учинити велико зло себи јер се латио таквог посла да ће без тог заиста доброг већ за неколико месеци бити најомраженији човек у Србији. Једнако верујем у његову интелигенцију, а држим да би у свом евентуалном савезу са Ђиласом, о коме се много прича у последње време, он сам био највећи губитник, и то не било какав већ катастрофалан. Сумње које отварају ту причу полазе од чињенице да Вучић у својој антикриминалној кампањи не дира нити верујем да ће дирати ни Ђиласа ни било кога из његовог круга жутих. Са друге стране, ако би то урадио, до неба би рикнуле западне амбасаде и све би то имало врло неизвестан крај. И моја сумња и моје разумевање за Вучића полазе из једне исте чињенице – он је данас тај прозападни фактор у влади. То, наравно, није превише симпатично, али морамо да знамо да без тог прозападног фактора ова влада не би могла да постоји. Зато је његова позиција у влади најтежа, он је тај који ће се налазити први на удару свих могућих притисака. Зато избегавам да о политици владе судим према изјавама, једнако оним које ми се допадају и које ми се не допадају. Уосталом, шта могу да значе изјаве политичара у једној полуокупираној земљи. Зато верујем да ћемо много више о стварној политици владе знати оног тренутка када председник Николић изађе са својом косовском платформом. Јер Косово је, и кад ћутимо о њему, центар сваке српске политике. Кажи ми шта мислиш о Косову, и одмах ћу знати шта је твоја спољња политика, шта економска, унутрашња – речју, све.
Када кажете да неки озбиљни политички криминалци уживају заштиту, на какву и чију заштиту мислите?
— Мислим на заштиту коју им пружају странци. Немам ја проблем с тим да верујем како овако мала земља може да прође без тог утицаја, али у одбрани једног накарадног поретка, који и политичка и економска логика неумитно руше, тај утицај, који брани `статус кво`, постао је сопствена карикатура, где спада и заштита кооперативних кругова политичког криминала.
Могу ли напредњаци да избегну медијску замку коју сте малочас описали?
— Само ако одоле том певу медијских сирена, која их данас маме и ако у медије унесу суштинске структурне промене. Медији су данас најгори део српског друштва, мотор његове криминализације, брисања свих вредности и највећа брана која дели Србију од демократије. Са једне стране, постоји императив да се они мењају, али, са друге, то ће бити најбоље брањен простор странаца и српских елита, већ више од деценију јединих сталних савезника на српској друштвеној сцени и једина два фактора који у српским медијима никад нису били оспорени и о чијем се енормном утицају не говори.
Какви су онда изгледи власти да изврши промене у медијима?
— Постоји две срећне околности. Једна је што се у промени медија подударају јавни интерес и себични, рекао бих чак животни, интерес власти. То ће рећи да утицајни странци људе из власти могу натерати на свашта, али овде их лепо наводе да се убију. Ако је та врста утицаја могућа, онда xаба причамо о било чему. Друга срећна околност је та што овај систем троши сопствену супстанцу, не само код нас, и што ће промене неминовно уследити, и друштвене, па и медијске. Истина, промене су за сада изостале, али време још није сасвим истекло.
Да се вратимо мало и на „случај Коларевић“. Чиме је тај текст или ваш портал, на којем је био објављен, изазвао онолики бес дојучерашње власти и њој наклоњених јавних личности?
— Нису они били бесни, већ су видели да је на место државног секретара у Министарству културе дошао човек човек који, с правом, тврди да је српска култура окупирана. Пошто српске елите једино у животу умеју да раде кампање – јер се у Гармишу и Сегедину нису учили наводњавање и производња ђеврека – одмах су се, заједно са својим заштитницима, дали на исцртавање идеолошких граница у којима може да се креће нова власт, и то демонстрирали на Петковићевом министарству, које су проценили као најрезистентније на идеологију српских елита, па самим тим и најпроблематичније. Наравно, ко прочита Коларевићев текст одмах види да он није правио никакве спискове нити се залагао за стварање црних листа уметника, већ за улазак у јавни простор оних који не деле вредности „окупацијских“ уметника, и то о сопственом трошку. Могао сам да разумем да власт не може да брани Коларевића, али не и да не може да отвори јавни простор за оне који су на то били спремни. Зато мислим да власт није разумела важност те полемике и да је изгубила, што се најбоље види сада по дефанзивној позицији и Петковића и Коларевића.
Да ли и ви делите став да су српска култура и уметност окупирани?
— Просудите сами: у години у којој Србија обележава стогодишњицу Кумановске битке и повратка на Косово, што је један од врхова наше целокупне историје, српски кандидати за Оскара били су филм о геј-паради, о геноцидним Србима као џелатима Јевреја на Старом Сајмишту и Србима ратним злочинцима из 90-тих. Зар треба још нешто да кажем?
Шта подразумевате под новинарским слободама у данашњим српским, али и у међународним друштвено-политичким околностима?
— Да не теоретишем, нема тих слобода ни код нас ни у свету. Али, у овој земљи нема ни хлеба, па значи ли то да грађани треба да се помире с тим? Без слободе медији немају смисла, они су тада обични лифлети. Слобода отуда остаје највећи императив целе ове генерације савременика широм света. Не видим да данас они, посебно људи из медија, брину о томе, али једном ће разумети да су приморани да црнче за бедан новац управо зато што немају слободу. Коју су, истина, сами најпре продали.
Колико је за ту слободу битно питање власништва над гласилима?
— Да ли су западне амбасаде власници иједних новина у Србији? Нису, а њихове намере и рад никад нико у медијима није довео у питање. Са друге стране, када оне неког оспоравају, томе слика изађе у медијима у непријатном контексту. Питање власништва је, дакле, важно, али се оно данас мистификује јер се покушавају сакрити други већи проблеми медија. Ту је, наравно, и интерес српских елита, које данас не живе у својим делима, у својим проналасцима и научним радовима, већ искључиво у медијима из којих врше свој паразитски притисак на политичку класу. Речју, може Ђилас да поседује све медије у Србији, али он свој интерес мора да усклађује са интересом странаца и елита ако хоће да тим медијима влада. Отуда је питање власништва ипак другостепено.
Да ли сте присталица повлачења државе из медија?
— Јесам, али тек пошто се из медија повуку сви други важни и погубни утицаји о којима сам говорио. Није зато случајно да екипа из НУНС-а, потпомогнута ОЕБС-ом – они увек морају да буду потпомогнути да би имали неки став – тако упорно притиска владу да се држава повуче из медија. А притом не могу да ми кажу једну једину медијску приватизацију која је дала добар резултат. Држава се склања из медија као једина адреса која, макар теоријски, може да уведе неки ред у њих, наравно, ако препозна у себи интерес државе и друштва и ако се сети да не би било добро да следећој генерацији Срба расту сисе из очију. И баш зато сви ти љубитељи медија какви су данас тако упорно захтевају да се држава повуче. Још једна кварна игра.
Често се говори и о утицају тајкуна на медије. Како ту стоје ствари?
— Тај утицај свакако постоји, али је трећестепен. Наравно, Мишковић је човек заинтересован за своје паре и он ће некога ко му их у медијима угрожава вероватно да оплете. Али неће смети да оплете странце ако му га они угрозе. И, још важније, Мишковића интересују Срби који купују оно што он продаје, њега не занима да мења српски идентитет, што се за странце и елите не би могло рећи.
Можете ли да у медијима упоредите деведесете и данашње стање?
— Не могу, неупоредиво је, исто као што је неупоредиво то да је Србија у јеку најтежих санкција производила више него данас, овако реформисана. Чак ни аргумент евроатлантиста да данас макар не убијају новинаре бледи пред чињеницом да је онда било новинара који су имали толики утицај да је неко решио да их убије. Колико год тај критеријум за мерење утицаја био морбидан и грозан. А кога данас да убијете?! Небојшу Спаића? Ма, ’ајте, молим вас.
Да ли сте због својих текстова и често оштрих ставова имали икаквих проблема, на личном или професионалном плану?
— Нисам ја учио школе да будем Бранкица Станковић. Неком ко је сам изабрао свој пут непристојно је да се жали. Довољно је рећи само да сам још увек на црним листама и да људи који се оглашавају на „Новом Стандарду“, осим производа који рекламирају, морају да имају и довољно храбрости.
Да ли сте се о некога огрешили у каријери, а нарочито у последњих пар година?
— Било је грешака. За последње две године и не толико.
Да ли се о вас неко огрешио, нарочито у последњих пар година?
— Држим да је свако ту радио свој посао.
Каква су ваша искуства са финансијерима и власницима у српском новинарству?
— Наравно да сам неке новине покретао уз подршку богатих људи који су имали свој интерес за то. Можда би било боље да сам то радио са Колом српских сестара, али не бива. Међутим, ради се о томе да су све моје новине редовно личиле на мене, а не на њих. Некима то није пријало, па смо се разилазили, другима није пријала моја слобода, па су се плашили. Сањам дан када ће и сиротиња и богати људи ове схватити колико је и за њихове стомаке и за њихове профите важна елементарно слободна Србија. У оваквој Србији, неслободној и сломљеној, не могу да замислим сиромаха како се пробудио у руху краљевића, али обратно сам ових година и лично видео.
Од ствари које вама лично замерају, шта вас највише нервира, а шта највише забавља?
— Све што ме не убије, забавља ме. А изгледа да сам још прилично живахан. Знате, све наше борбе, плашим се, нису борбе за победе које ћемо доживети. И, када имате о себи свест као о оном мраву из приче који је кренуо на ћабу, који зна да тамо никад неће стићи јер је просто мрав, али зна и то да ће бити мрав који је умро на путу за ћабу – тада сте мирни и самим тим готово нерањиви. Нека ми замерају, то су моје награде јер оне у виду признања у оваквој Србији одбијам да примам.
Која бисте три проблема у данашњем српском новинарству издвојили као највеће/најважније/најтеже, и како бисте их решавали?
— Човек који пати од три болести обично се носи с њима. Опасна је једна болест од које се умире и из које произлазе све друге. Болест професије је једноставна и зове се – потпуни слом. И структурни, и морални, и финансијски и какав год хоћете. Лек је јасан: или ће држава препознати свој интерес и интерес друштва и умешати се, или ће наши медији оставити антрополошке трагове на новим нараштајима.
Како мислите да би држава могла да се носи са њима?
— Данас ниједан медиј у Србији, чак ни они најкомерцијалнији, не може да опстане без помоћи државе. Е сад, то је функционисало и до сада, с тим што нам отворене и неотворене афере свих тих Дулића, Ђиласа и Шапера говоре да су медији државним новцем били корумпирани за њихове личне или партијске интересе. Замислите сада државу која преко буџета, преко свог Телекома, преко делимично свог НИС-а итд. успостави јасне критеријуме за помоћ медјима.
И да ти критеријуми буду следећи: политички можете да се позиционирате као хоћете, али хоћу четири стране праве културе или на телевизијама четри сата дневно; не дам паре за гологузе певачице и риалити идиоте који гутају пламен на телевизијама; не дам паре за бесмислене црне хронике у којима се до танчина описује како је син силовао мајку; хоћу да субвенционишем озбиљну политичку анализу… Мислите ли да Србија не би читала или гледала такве медије? Они који хоће да се држава сасвим повуче из медија – а то су, нажалост, добрим делом и новинари – они желе баш овакве медије. Али проблем је што они не могу постати ни овакви, биће још гори.
Да ли бисте, по истом или сличном мерилу, могли да издвојите три највећа негативца, тј. три највећа кривца за стање у медијима? Ово могу да буду и појединци, а могу и организације.
— На врху те пирамиде – већ сам их поменуо – су странци. Испод су друштвене елите и свет који сам именовао у претходном одговору, а на дну пирамиде криваца су сами новинари, који у историји српских медија никада нису били беднији и никада задовољнији постојећим стањем. Новинари су данас – осим неколицине њих, не више од петнаест – савршено срећни и њима никакве промене не требају. Чиме је смрт ове професије заправо озваничена.
Да ли сте члан неког новинарског удружења, домаћег или међународног?
— Шта бих ја радио тамо?!
Имате ли неки савет за новог министра културе и информисања?
— И ми који га поштујемо и они који га мрзе добро знамо и његово разумевање културе, које су и медији део, и његово место у њој. Можда би било добро да зна да може да разочара само једне. Наравно, треба рећи и то да значај питања културе и медија данас надмашује и снаге и могућности једног министра, макар то био и поштовани господин Петковић. То је једно од пет најважнијих стратешких питања, а по ургенцији се можда чак и много више котира. Јер, не бринем ја за то хоћемо ли ми једном вратити Косово, али веома бринем за то хоћемо ли изгубити основе идентитета. То, кад се једном изгуби, не враћа се.
Да ли сте задовољни Законом о информисању? Ако нисте, шта бисте мењали?
— Закони произлазе из стратешке поставке коју усаглашавају власт и друштво. Ако та поставка не постоји, као што је код нас случај, тада су закони ирелевантни. Дакле, пред нама је питање хоћемо ли да имамо медије или смеће, закони ту нису на реду.
Какву суботу предвиђате за предстојећи 6. октобар? Да ли ће бити крвава, попут недеље, 10. октобра 2010. године?
— Не верујем, јер онај набој од пре две године не постоји. Јер, то није био набој хомофобичара, већ кристалмно јасан полиитчки набој. Морам да признам да ми се, с друге стране, веома не допада када у кампањи против геј-параде читам текстове о хомосексуалцима као умоболницима или генетском отпаду. Нисам чак ни против геј-параде као манифестације, али јесам, и то веома, против геј-параде као политичке манифестације, а она је код нас управо то.
_______________
http://www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-u-pecatu-kazi-mi-sta-mislis-o-kosovu-i-znacu-sve-o-tebi.html#disqus_thread
Томислав Николић – Обраћање Генералној скупштини УН (интегрални текст)
Интегрални текст обраћања Генералној скупштини УН председника Србије Томислава Николића
28.09.2012. nspm.rs
Господине председниче,
Ваше председавање 67. Генералном скупштином Уједињених нација представља велику част за Србију. Честитајући вам на избору изражавам уверење да ћете ту одговорну функцију обављати уз апсолутну посвећеност поштовању вредности и принципа Повеље Уједињених нација. Сигуран сам да ћете оправдати поверење свих чланица које су подржале Ваш избор.
Екселенције, даме и господо,
Република Србија нарочиту важност придаје јачању сарадње у оквиру Уједињених нација. Повеља Уједињених нација која нас уједињује, вредности и принципи који из ње извиру и међународни систем који је на њој заснован, представљају једину основу за развој међународних односа, унапређење људских права и очување мира и безбедности. Ови циљеви не застаревају, остају увек актуелни, и самим тим захтевају од нас да будемо одлучни у намери да ујединимо своје снаге и напоре како бисмо обезбедили светлију и сигурнију будућност за читаво човечанство.
Свет у коме живимо и промене које из дана у дан доноси развој у многим областима, намећу потребу да се заједно прилагођавамо и да се суочавамо са бројним изазовима чијем решавању нико од нас појединачно није дорастао. Зато морамо у сваком тренутку да будемо свесни одговорности коју носимо представљајући државе, као и последица које наше одлуке собом носе.
Изазове са којима се свет суочава додатно је отежала глобална криза, која има тенденцију да се настави и да остави трајније последице него што смо очекивали. Данас је сарадња и разумевање свих потребна као никада раније, како би се проблеми превазишли и остварили миленијумски циљеви.
Ми немамо избора, морамо да се ухватимо у коштац са проблемом и окончамо период рецесије, који може да се мери са кризом тридесетих година прoшлог века и да се надамо да неће потрајати дуже од ње. Криза, од банкарске до платно-билансне, хипотекарне и дужничке, погађа све земље без разлике, али највећи терет подносе они најрањивији – сиромашне земље и земље у процесу транзиције, земље које нису ни створиле.
Суочени смо са озбиљним искушењем за међународне процесе интеграције и за даље дефинисање националних и наднационалних политика. Проблем није нерешив, решење је у већој одговорности, усаглашености међународних активности, као и одговорајућем односу између деловања држава и њихових националних интереса.
Растуће сиромаштво у многим земљама, као повећање јаза између богатих и сиромашних, све више забрињава и постаје нежељено и недопустиво обележје великог научно-технолошког напретка савременог света.
Смањење сиромаштва је један од миленијумских циљева. У том смислу, желим да нагласим важност подршке и солидарности са неразвијеним земљама и земљама у развоју. Потребна нам је солидарност, имајте у виду чињеницу да сиромаштво и глад данас нису одлика само неразвијених земаља, с обзиром на то је глобална економска криза, која не јењава, подсетила на проблем сиромаштва, недостатка хране и воде и неке развијене, до недавно добростојеће земље.
Ове појаве представљају и реалан извор озбиљних безбедносних ризика, зато користим ову прилику да упутим позив богатим и моћним земљама, које имају посебну корист од глобализације, да усмере део свог богатства у сврху економског и друштвеног напретка неразвијених земаља. Праведнија расподела богатства, солидарност и подршка неразвијеним земљама и земљама у развоју, требало би да буду заједнички договорени и решавани системски планирано и организовано.
Договор о томе треба да буде постигнут у оквиру организације Уједињених нација. На тај начин ће принципи утемељени у Повељи Уједињених нација наћи примену у стварном животу.
Економија заснована на обновљивим изворима енергије, енергетској ефикасности, одговорном коришћењу ресурса, друштвено одговорном пословању, може значајно да допринесе смањењу сиромаштва и глади у свету.
Наглашавам политичку приврженост идеји одрживог развоја и поздрављам иницијативу генералног секретара Уједињених нација о „обновљивим изворима енергије за све“. Надам се да ће и то, као и остала поглавља усвојене декларације „Рио + 20″ бити теме којима ће се 67. скуштина Уједињених нација посебно посветити. Сматрам да је обавеза свих нас да планету Земљу, чувамо на начин како она то заслужује. Идеја о бољем свету је идеја о планети коју ћемо очувати за будуће генерације. Ми у Србији живимо од земље и схватамо да је треба третирати као живи организам, и можемо се надати добром само уколико будемо свакодневно водили рачуна о њој.
Србија ће у оквиру својих могућности дати допринос истраживањима о одрживим изворима енергије, и посебно посветити пажњу образовању младих нараштаја о начинима остваривања склада између очувања планете, развоја и профита.
Климатске промене су један од проблема са којима се данас сусрећемо, а којих раније нисмо били довољно свесни. Оне су, по мишљењу многих, директна последица неодговорног понашања човека према природи и свом непосредном окружењу. Желим да нагласим принципијелан став да је заједничка обавеза свих нас да се против негативних климатских промена изборимо кроз сарадњу, неуморна истраживања, размену знања и искустава, као и кроз дефинисање и стриктно спровођење мера прилагођавања на нове климатске услове. Опстанак и напредак човечанства су вечити идеали сваке људске заједнице, а одрживи развој је неопходан предуслов за достизање тог идеала.
Велику претњу здрављу људи представљају сиромаштво, глад и ограничен приступ пијаћој води. Здравом човеку је достижан сваки циљ и он може да има много проблема, а болестан има само један, да буде здрав. Зато желим посебно да нагласим важност квалитетне здравствене заштите деце и мајки, као и значај континуиране борбе против свих преносивих и непреносивих болести.
Када говоримо о напретку човечанства свакако не смемо заборавити ни значај образовања. Улагање у образовање представља најбољи начин улагања у развој. У времену које долази, приступ знању и образовању не сме да буде привилегија одабраних, већ стандард доступан свима. Тек када рачунар и књига у рукама младих људи замене пушку, почеће да се исписују срећније странице људске историје.
Моја земља већ више деценија не штеди напоре да, у оквиру својих могућности, допринесе мултинационалним операцијама са мандатом Уједињених нација. Хиљаде српских војника било је распоређено у мисијама на свим континентима. И данас, на новим унутрашње-правним основама и у складу са модерним стратегијама одбране и националне безбедности – од Демократске Републике Конго, Либерије и Обале Слоноваче, преко Либана и Кипра, до Хаитија – припадници Војске Србије и српске полиције део су међународних напора за достизање мира. Наше активно учешће у наредном периоду биће још бројније и приметније.
Упркос великим напорима који готово све земље улажу, тероризам и даље стоји као претња међународној стабилности. Ту појаву не карактеришу више само спорадични напади, данас су они опасност по суштинске вредности Уједињених нација, претња међународном миру, безбедности и владавини права. Тероризам представља атак на основна људска права, укључујући право на живот, као и индивидуална грађанска, политичка, економска, социјална и културна права. Осим тога, он подрива развој земаља у сваком смислу. Чињеница је да су све земље света рањиве на различите појавне облике тероризма и зато само заједничким снагама можемо да се боримо против тог зла.
Србија је прилагодила своје прописе међународним актима који регулишу област безбедности, а кроз регионалну сарадњу настојимо да допринесемо глобалним и регионалним напорима да се тероризму стане на пут. У том смислу је од суштинског значаја постизање напретка у циљу усвајања свеобухватне конвенције о међународном тероризму.
Истовремено, Србија предузима различите активности на сузбијању организованог криминала, који је често у спрези са тероризмом, као и борбу против трговине дрогом, људима и кријумчарења оружја.
Подстицање дијалога између различитих култура и религија добија све већи значај у савременом свету. Република Србија је земља верујућих људи, који Бога траже у хришћанским црквама и катедралама, џамијама, синагогама. Са поносом могу да истакнем да је моја земља место где се преплићу утицаји различитих култура и религија, где се у духовном и материјалном наслеђу комбинују традиције и елементи потпуно различитих верских и етничких припадности, чије мешање траје и даље, и чије богатство остављамо будућим генерацијама.
Нико не сме да испашта или да буде понижаван зато што припада својој религији, његова верска осећања су узвишена и заштићена као основна људска права. Ниједан живот не сме да буде изгубљен у обрачунима мотивисаним верским неслагањем. Неодговорни појединци извргавају руглу светиње у које људи верују, али неки, који се осете повређеним, реагују непримерено. Зато снажно осуђујемо нападе на недужне људе који треба да буду посебно заштићени. У име српског народа изјављујем саучешће САД поводом убиства амбасадора Америке у Либији.
Србија има активну улогу у регионалним организацијама међу којима је Организација за црноморску економску сарадњу. Механизам регионалне сарадње је базиран на разумевању и међусобном уважавању, и то је један од основних принципа за остварење заједничких циљева. Србија је успешно председавала регионалним иницијативама: Организацијом за црноморску економску сарадњу, Централноевропском иницијативом, Регионалном иницијативом за миграције, азил и избегла лица, Процесом сарадње у југоисточној Европи и Јадранско-јонском иницијативом.
Србија искрено жели да постане равноправна чланица Европске уније и стрпљиво гради однос поверења и мира у региону који је оптерећен тешком историјом. Србија жели да иде напред у бољу и просперитетнију будућност, равноправно са свим народима света.
До сада смо учинили доста тога на спровођењу реформи, борбе против криминала и корупције, усаглашавању Закона са прописима Европске уније. Србија је у том смислу учинила чак и више од земаља које су већ чланице Европске уније.
Нажалост, упркос снажном залагању за стриктно поштовање међународног права и свих темељних докумената на којима почива рад Уједињених нација, Република Србија се данас суочава са кршењем основних принципа Повеље Уједињених нација и то на делу своје територије. Наиме, 17. фебруара 2008. године органи самопроглашене Републике Косово једнострано су прогласили независност на територији јужне покрајине Републике Србије. Нисам пророк али морам да констатујем да једнострано проглашена независност Косова представља опасан преседан и дугорочну претњу по стабилност у региону западног Балкана и шире.
Овим једностраним актом повређени су и основни принципи Хелсиншког завршног акта, као и Резолуција Савета безбедности 1244 из 1999. године. Хоћу да нагласим да се већина држава чланица Уједињених нација уздржала од признања једнострано проглашене независности Косова, остајући на тај начин доследна поштовању суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, обавези која произилази из Повеље.
Искористио бих ову прилику да изразим захвалност тим земљама за исказану подршку и солидарност, као и очекивање да, упркос свим притисцима, у циљу очувања мира и стабилности, неће признати ниједно решење које није резултат преговора и јасно утврђеног договора српске и албанске стране.
Србија је мирољубива земља, отворена према истоку, западу, северу и југу и има пријатеље широм света. Србија је спремна да разговара са свима о свим отвореним питањима, и учиниће максималне напоре да сви грађани живе добро. Овде укључујем и Косово и Метохију.
Косово и Метохија је према нашем Уставу саставни део Србије, а територијални интегритет и суверенитет чланица Уједињених нација чине темељ кључних међународних докумената. Србија је суверена и независна држава, чланица Уједињених нација са дефинисаним и међународно признатим границама и делом територије који је на управљање препустила својој породици, Уједињеним нацијама.
Србија је као чланица Уједињених нација жртва примене двоструких стандарда. Принцип поштовања територијалног интегритета подразумева спречавање промовисања сецесије и спречавање залагања за промену граница у другим међународно признатим државама. За земљу коју представљам- мир и поштовање међународног права пречи су од свих других интереса и циљева а политичко, баш као и оружано насиље нису, нити ће икада бити, прихватљиво средство за остваривање интереса у међународним односима. Наша борба против једнострано проглашене независности Косова и Метохије је истовремено и борба за очување принципа поштовања територијалног интегритета. Борба за територијални интегритет Србије данас је борба за мир у свим земљама света и владавину права у међународним односима.
Србија је поносна због одличних и садржајних односа са великим бројем држава у свету, поносна на своју историју. Поједини припадници нашег народа су, а не постоје народи без таквих, чинили грешке, неки и злочине. Своје грађане, за које је постојала сумња да су се огрешили о међународно право, препустили смо међународној правди. Зато с правом очекујемо правду за земљу и народ који су били на страни правде и права у оба светска рата. Платили смо страховиту цену борбе против фашистичких и тоталитарних идеологија, губитком готово половине становништва, а борили смо се раме уз раме са нашим савезницима са којима смо потом утемељили ову организацију. Било каква заједница се заснива на правди, а она подразумева помирење и поверење. Да ли је могуће да се тако наруше правила међународног права, али и правде, да се у случају срба и Србије може основано говорити о дискриминацији?
Амерички председник Двајт Ајзенхауер је у свом говору од 31. октобра 1956. r. истакао(цитирам): „Не може бити мира без закона, а закона не може бити ако једно правило међународног понашања примењујемо на оне што нам се супротстављају, а друго на наше пријатеље“.
Да ли се у преговорима једној страни може дати све, територија, чак и део сопственог народа, а заузврат не добити ништа осим даљих притисака и условљавања?
Све чешће нас неки јаки и моћни суочавају са тешким избором да одустанемо од Косова и Метохије или од чланства у Европској унији. Да ли је то уопште могућност избора? Зар да нашим грађанима кажем да ће живети боље ако се одрекну себе? Да ли је Србија то тражила од било кога? Не желим да ико од вас у сали буде суочен са таквом одлуком.
Екселенције, Даме и господо,
Србија жели трајно, одрживо и прихватљиво решење за све проблеме, жели да иде напред у сусрет европској будућности и у потпуности је привржена процесу чији резултат би требало да буде трајни мир између Срба и Албанаца. Република Србија и ја, као њен демократски изабрани председник, спремни смо да конструктивно учествујемо у преговарачком процесу зато што Србија без Косова и Метохије не може напред, а грађани Косова и Метохије не могу напред без Србије. Ми имамо снажну жељу да се разговори наставе у доброј вољи и доброј намери, имајући у виду, поред осталог, и чињеницу да је важно одржати динамику евроинтеграција Србије и Западног Балкана како би се дугорочно обезбедили напредак и стабилност читавог региона.
Србија се обавезала и испуниће све обавезе које је као држава преузела договорима постигнутим до сада, мада их оцењујем као испуњавање списка жеља албанске стране и попуштање нашег тадашњег руководства под тешким притисцима.
Истовремено, дозволите ми да будем јасан: Србија није спремна, не може и никада, ни под којим условима, неће да призна, ни експлицитно, ни имплицитно, једнострано проглашену независност своје јужне покрајине Косова и Метохије.
Проблем Косова и Метохије може да буде решен и биће решен на миран начин.
У наставак преговора Србија ће ући потпуно спремна да помогне свим грађанима Косова и Метохије да живе боље, у демократским и безбедним условима, али неће да преговара о спровођењу независности такозване државе Косово. Томе је дошао крај, мада стално слушамо да о статусу Косова нема преговора и да се ми о томе ништа не питамо.
Шта то онда може да буде предмет преговора и ко је уопште меродаван да то одреди?
Србија нуди конкретан предлог: Директне преговоре на највишем политичком нивоу.
Договор се може постићи само на бази консензуса, без једностраних одлука и акција.
Користим ову прилику да најоштрије осудим и покушај тзв. Републике Косово да присвоји материјалну заоставштину српске средњевековне државе, духовну заоставштину српског народа и власништво Српске православне цркве на територији јужне српске покрајине Косово и Метохија. Покушај превођења четири манастира СПЦ у културну баштину тзв. „Косова“ могу да видим само као покушај грубог фалсификовања историје, историјског ревизионизма и затирања трага о постојању српског народа на Косову и Метохији.
Посебно ме чини забринутим то што се у 21. веку овакав покушај фалсификовања историје и отимања културне баштине једног народа дешава на очиглед читаве међународне заједнице. Ово може да представља веома опасан преседан који би у будућности дао за право свакој сецесионистичкој групи да након протеривања 220.000 лица, припадника различитих етничких група, и нелегалног отцепљивања територије, преузме и историју протераног народа.
Србија тражи истрагу поводом навода садржаних у извештају Дика Мартија, известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе. Некима остаје на савести чињеница да су протекле две године од објављивања извештаја у коме су детаљно описани случајеви вађења и трговине људским органима, пре, током и након дешавања 1999. године. Захтевамо само истину. Да се открије судбина стотина несталих Срба са Косова и Метохије, за које се оправдано претпоставља да су били жртве нелегалне трговине људским органима и других злочина почињених на Косову и Метохији. У име свог народа тражим правду за невине жртве.
Ради истине треба спровести истрагу, с обзиром на то да су Срби неправедно представљени као једини који су чинили злочине, а никада нису представљени као жртве.
Србија тражи исте обавезе и права за себе и за друге; исту љубав за себе и за друге, исто толико пажње… Како не бисмо били недостојни предака, како не бисмо остали дужни нашој рођеној и нерођеној деци…
На крају, наглашавам да ће Република Србија дати несебичан допринос остварењу свих циљева које Генерална скупштина Уједињених нација постави пред државе чланице. Уверен сам да је остварење тих циљева могуће једино уз поштовање основних принципа Повеље Уједињених нација и уз активно ангажовање свих чланица на унапређењу мултилатералне сарадње.
Хвала.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 