Category: Вести
Bioterrorism and the New World Order (I)
Bioterrorism and the New World Order (I)
| Igor IGNATCHENKO | 19.09.2012 | 09:57 |
| Strategic Culture Foundation |
![]() |
An outbreak of an obscure and fast-spreading decease – a pulmonary syndrome caused by hantavirus – was reported in the US Yosemite National Park. No specific cure for hantavirus being on record up to date, three people are already dead and around 8,000 guests are thought to be at risk of having contracted it during their stays in the park’s tent cabins in June-August. According to USA Today and other sources, the threat actually hangs over 22,000 tourists including 2,500 foreign nationals from 40 countries, who visited the Yosemite National Park last summer. The disease is known to be rodent-born and, supposedly, can be passed from human to human.
The US health authorities estimate lethality due to hantavirus at 36%, which is considerably higher than the 2-3% for Spanish flue in the early XX century and marginally comparable to the 30-60% for plague absent any medical treatment… Due to the long incubation period – two to four weeks after exposure – hantavirus tends to evade timely diagnosing, with the initial signs of illness being mostly flu-like and no specifically-targeted vaccine available.
It may seem strange that the park administration neither closed the grounds following the September 1 fatality reports nor issued any warnings to alert potential visitors. In fact, at the moment the park is open and hosts thousands of travelers. Questions arise in the context such as where the infected rodents could be from, whether there was any chance that hantavirus escaped from the US armed forces’ secret laboratories, and was the timing of the outbreak – shortly ahead of the US presidential elections – attributable to a mere coincidence.
While the origin of most viruses may be hard to track, quite a few are, by credible accounts, human-made. “Outbreak”, a 1995 American disaster film starring Dustin Hoffman, was based on a fictional story of a lethal virus originally discovered overseas and, much later, surfacing in the US, where, as it transpires, a design exists to use it in biological warfare. The US army quarantines the town affected and ultimately intends to bomb it to cover up the weapons plan. The virus is then found to be passed around by a monkey illegally brought to the US from Africa, and the movie starts to inch towards a happy end.
In reality, the US used biological warfare for the first time in 1763 when British officers at the besieged Fort Pitt attempted to infect Native Americans with smallpox by giving Delawares’ representatives two blankets and a handkerchief from the smallpox ward „out of regard to them“ after the Delawares pledged to renew their friendship. An epidemic swept through Ohio as a result, killing numbers of unsuspecting natives.
The US took to serious research into biological warfare in 1943 at the Dugway Proving Ground in Utah. In 1945, following the defeat of the Kwantung Army, the US got hold of Gen. Shiro Ishii and his notorious Unit 731, a biological and chemical warfare research facility which tested its deadly inventions on Soviet prisoners of war and others at a site near Harbin. The war criminal was thus allowed to hide from the justice he deserved. Later, the Fort Detrick installation located in Frederick, Maryland, and run by the U.S. Army Medical Command, became the key center where the Pentagon polished its biological warfare capabilities. The same Shiro Ishii contributed seriously to its creation.
The US Army and the CIA cut a secret deal in May, 1952, obliging the Pentagon to share expertise in biological warfare with the spy agency and the latter – to assist in upgrading and testing the potential. It became clear from the US Army documents which eventually saw the light of day that in February, 1956 the US intelligence community and the Special Operations Division (SOD) quartered in Fort Detrick pulled off an experiment code-named „Operation Big City“ aimed at studying the impact of biological warfare in real-life urban settings. Americans were exposed to harmful substances in the process without being notified of what was happening.
In 1955, the CIA conducted a secret bacteriological experiment in Florida, spreading pertussis germs from containers disguised as bags and suitcases, the outcome being a whole epidemic. In 1964-1965, Bacillus Subtilis, a substance from the biological warfare arsenal, was released in Chicago, San Francisco, and Washington at top-crowded locations like bus terminals and airports with the goal of exploring the patterns of disease spread across the US. Similar experiments involving smallpox were performed later, but the information on them came into the spotlight as a result of the 1975 Congressional probe. In 1970ies, the scope of biological warfare research in the US widened to include a Naval laboratory in Oakland, the Breeze Chemical Corp. with facilities in Pennsylvania, and a Pentagon laboratory near Baltimore.
Starting in the 1950ies, a large part of Fort Detrick’s experimentation on humans unfolded in South Africa, at the Louis Trichard chemical research and development facility. It routinely emerged as the epicenter of cholera, typhoid, poliomyelitis, and bubonic plague outbreaks. Testing on humans also took place at the Oshakati concentration camp in north Namibia, where South Africa’s military exposed prisoners of war to viruses. The US Army reportedly used biological warfare against the North Korean forces and Chinese volunteers during the Korean war, but its own servicemen were occasionally affected – around 3,000 US soldiers were killed by the hantavirus alone over the three years of the conflict.
US Defense Secretary and business executive Robert Strange McNamara is seen as the chief ideologist behind the US biological warfare programs, his staple being that the Earth is unable to sustain the high rates of population growth. University of California professor Antony Cyril Sutton claimed in his book “America’s Secret Establishment: An Introduction to the Order of Skull & Bones” that AIDS had been engineered in the US Army laboratories in the framework of a programmed backed financially by the US Congress, the objective being to implement the fanatical elite’s dream to eliminate a large part of the global population. According to Sutton, the creation of the virus responsible for AIDS had been personally approved by McNamara. McNamara said in October, 1970 that the only two options to prevent the global population from reaching the 10 billion mark were to reduce the birth rate or to increase the mortality rate. It is explainable in this light why Africa and Haiti, two economically destitute regions, were the first to be hit by the AIDS epidemic.
In July, 1969, Dr. Donald MacArthur, a high-level Defense Department biological research administrator, told a group of US Congressmen that “within 5 to 10 years it would be possible to create a synthetic biological agent that would disable the human immune system”. A record of the hearings was published in the late 1980ies and carried shocking revelations about the development of artificial pathogens in secret laboratories.
The concept of trimming the world’s population with the help of lethal viruses is still popular in the ranks of the “global elite” these days. From time to time, its members bluntly reissue statements to the effect that only around 500 million people on Earth should survive, hinting at what may await the unsuccessful others. No doubt, the policy is going to materialize in the form of armed conflicts, famine, and epidemic outbreaks. There are indications that the cultivation of novel viruses continues. Two groups of researchers – one led by Ron Fouchier in Amsterdam and the other – by Yoshihiro Kawaoka from the University of Wisconsin–Madison – had synthesizes brands of the bird flu virus capable of getting transmitted via droplet contact. The corresponding experiments being performed with rodents, the groups submitted papers to Science and Nature respectively, but the US National Security Board for Biosecurity asked the journals and the authors to refrain from having the research published. The board’s head Paul Keim told the media that the potential of the H5N1 virus is too threatening to air the findings, says Reuters.
Keim warns that the lethality of the virus is around 50%, higher than in the case of the Spanish flu which took 40 million lives in 1918-1919. The board further stresses the peril that bioterrorists might attempt to gain access to the above two modifications of the bird flu virus. Normally, the creation of a vaccine is coupled to the cultivation of a virus as biological warfare, but Keim mentioned no vaccine in the context, likely because the treatment is not supposed to be available to commoners.
http://www.strategic-culture.org/news/2012/09/19/bioterrorism-and-the-new-world-order-i.html
Bill Clinton and Islamist ratlines in Bosnia assisted September 11
29.09.2012. By Branko Ilic, Serbian FBReporter
By Murad Makhmudov and Lee Jay Walker
Modern Tokyo Times
Osama bin Laden wasn’t articulate and media savvy like Bill Clinton who was the leader of the United States between January 1993 and January 2001. After all, whatever Osama bin Laden was he did at least speak honestly with regards to his intentions. However, Bill Clinton had a host of special advisors, an unquestioning media to ply his propaganda, and he could keep a straight face when manipulating language in order to fulfill his policy agenda.
Today all over the world people have to pay enormous airport taxes because of tightened security after September 11. This is also ironic. After all, the same security agencies in countless nations somehow missed around 8,000 International Islamists who travelled to Bosnia and Kosovo, in order to kill Orthodox Christians during the Bosnian and Kosovo wars. Of course, for the mass media which ignored this vital reality during the Bosnian war, it sums up the “propaganda machine” whereby senior politicians, special advisers, trained media corporate specialists, covert operatives, and other unsavory realities, work hand in hand.
The same grim reality is now happening in Syria whereby Islamists, the US and the United Kingdom policy objectives work in tandem. The usual players like Saudi Arabia and Turkey are also on board. At the same time the media war is in full swing once more in order to “serve the agenda” of Washington, London, Paris, Riyadh, and other powerful nations involved in destabilizing Syria.
However, the one main difference with Bosnia and Syria is that Iran is now fully aware that their past adventures in the Balkans merely assisted Islamists who deem Shia Muslims, Alawites and Orthodox Christians to be equal infidels and worthy of killing. During the war in Bosnia both the United States and Iran were on the same side. Also, Osama bin Laden negated his anti-Shia policy objective which meant the “marriage of convenience was a threesome.” This is the reality of what befell the Bosnian Serbs but somehow this was mainly ignored during the entire conflict.
September 11 and international terrorism – why no investigation into Bill Clinton and his administration?
The Bill Clinton administration gave the “green light” for international Islamists to enter Bosnia and Kosovo. In time this would manifest itself with the brutal September 11 attacks against America and other international terrorist attacks like Madrid. Bill Clinton isn’t the only American leader to “support international terrorism from a distance” but clearly it is no coincidence that conflict in Libya, and now in Syria, bare all the same hallmarks of “a marriage of convenience.” This certainly leads to the suspicion that the Clinton family – this time Hillary Clinton along with the “dark shadows” of people like Zbigniew Brzezinski – are following the same ratlines in Syria which have been used in Afghanistan, Bosnia, Kosovo and Libya.
Abu Zubair al-Haili (Mohammed Haydar Zammar) entered Bosnia in order to kill Orthodox Christians and clearly this individual, like countless others, was given the Bill Clinton “Green Light” to enter Bosnia. Abu Zubair al-Haili was instrumental in the Hamburg al-Qaeda cell that helped the September 11 network to flourish. He further developed his skills in terrorism and hatred towards non-Muslims in Bosnia which was fertile ground because of the Bill Clinton administration.
Abu Zubair al-Haili was also instrumental in bringing Mohammed Atta into the al-Qaeda network. Clearly, the actions of Abu Zubair al-Haili in Bosnia gave him further credentials. Mohammed (Mohamed) Atta rewarded America’s support of Islamic terrorist networks from “a convenient distance” by blowing up the World Trade Center.
(Alija Izetbegovic, the first president of Bosnia and military leader of Muslim forces during the war in Bosnia (1992 – 1995) with former commander of the El Mujahedin Detachment and the and Vice Captain Army of BiH, Abu el Mali ..Bosnia 1994 .. Abu el Mali was a top ally of Osama bin Laden in Europe.)
American Airlines Flight 77 also had a powerful Bosnian connection because two Islamists on board had also gone to Bosnia to kill Orthodox Christians. Flight 77 crashed into the Pentagon but of course very few questions were raised about these Islamists being on the same side of America under Bill Clinton. However, Nawaf Alhazmi and Khalid al-Mihdhar had served in Bosnia. Also, coming from the land of “institutional religious hatred,” Saudi Arabia, then clearly killing infidels would have been ingrained within the House of War theory.
Indeed, it is remarkable that no connection between the policies of Bill Clinton in the Balkans and September 11, haven’t resulted in arrests or at least an open Senate hearing whereby he should testify to the American public. Surely, with 13 out of 19 terrorists of September 11 being connected to Bosnia and Kosovo then surely this must raise eyebrows? Apparently, the American public must be “extremely forgiving” because despite the thousands of American people who died on September 11 the connection between Bosnia, Kosovo and the “green light” by the Bill Clinton administration, appears to not be on the agenda.
The idea of counter-terrorism is to research how terrorist networks spread their ideology and so forth and then to “cut off the ratlines” or clampdown on areas of weakness within national security. Also, ratlines that enable terrorist networks to flourish should be held accountable. However, with 13 of 19 Islamists who did September 11 belonging to the side of the policies of the Bill Clinton administration in the Balkans, then it does get rather confusing. Bill Clinton, just like Zbigniew Brzezinski, will not “bat an eyelid” but clearly the Islamist ratlines that enabled September 11, point in the direction of the US and Islamist “marriage of convenience.” This “marriage of convenience” applies to Afghanistan, Bosnia and Kosovo and in the modern period it is once more coming alive in Syria.
French Intelligence documents stipulate that Mohammed Atta visited Bosnia on three different occasions between 1994 and 1999. This follows on that not only were Islamists going to Bosnia and Kosovo to kill Orthodox Christians but they were also planning other international terrorist attacks. The Bill Clinton administration by giving the “green light” in the Balkans to international Islamists was also violating every counter-terrorist approach that you have. After all, with 13 out of 19 Islamists being based in Bosnia and Kosovo then this “breathing space” enabled many international terrorist plots to be planned without any checks by external security agencies. This can be seen by the fact that the September 11 plot materialized and clearly the terrain of Bosnia and Kosovo enabled long-term strategies to go unanswered.
Two American nationals who were beheaded also witness the Bosnia connection. Daniel Pearl was beheaded according to viable sources by Khalid Shaikh Mohammed after being lured by Ahmad Omar Saeed Sheikh. Khalid Shaikh Mohammed fought as a Mujahideen fighter in Bosnia with glee and like fellow Mujahideen fighters he would have enjoyed torturing Orthodox Christians given the chance. Likewise, Ahmad Omar Saeed Sheikh was radicalized in Bosnia.
Another American national beheaded was Paul Marshall Johnson (Jnr.) who was killed by supporters of Abdulaziz Issa Abdul-Moshin al-Muqrin. This al-Qaeda leader in Saudi Arabia had also served in Bosnia and this fueled his hatred to an even higher degree. Not only this, the training he received in Bosnia enhanced his skills and gave him further credibility. It also hints that Saudi Arabia is “open” to international terrorists but will not allow al-Qaeda cells which threaten internal security.
The deplorable terrorist attack on Madrid also witness the Bosnia Muslim connection because 11 individuals involved in this cell had been to Bosnia. The “green light” that the Bill Clinton administration gave to Islamic terrorist networks to attack Bosnian Serbs was clearly “a policy fraught with danger.” However, this policy which was “fraught with danger” only applies to the innocent deaths of American, Bosnian Serbs, Spanish nationals, and others, who have died because of the “marriage of convenience” between the Bill Clinton administration and international terrorist networks. After all, this policy which was “fraught with danger” doesn’t apply to Bill Clinton because “his policies have largely been ignored.” Therefore, just like Zbigniew Brzezinski and his ratlines to Afghanistan – it is clear that elites escape all democratic institutions in America because they are not being held accountable for “the chains of hatred” under their sphere of influence.
The bottom line is simple. September 11 and the ratlines that did this were the same individuals who were fighting on the same side of America in Afghanistan, Bosnia and Kosovo. Simply put, no Bosnian Orthodox Christians and communists in Afghanistan did September 11. On the contrary, individuals involved in September 11 were on the same side in Afghanistan, Bosnia and Kosovo – yet this question remains unanswered. Likewise, no accountability! Put frankly, without past American administrations supporting Islamic terrorist ratlines either covertly or by doing nothing to stem the flow of Islamists, then September 11 would never have materialized.
It is dangerous therefore to see America once more moving in the same direction related to Syria. The Clinton family connection and the shadows of people like Zbigniew Brzezinski are very troubling because the same modus operandi is happening once more against the people of Syria. Therefore, the lessons learnt from September 11 have been lost and individuals within the chain that enabled this tragic event to happen have escaped their past deeds.
ПОМЕН МАЈОРУ МИЛАНУ ТЕПИЋУ: На земљи мајор, на небу генерал
Уз песму ”Тамо далеко” на Дедињу у улици ”Милана Тепића” српска војска, породица и пријатељи страдалог хероја, припадници ратних удружења и представници Српског сабора Заветници положили су венац на спомен плочу и запалили свеће за покој душе и вечну славу мајора Милана Тепића, који је у Бјеловару 1991. године, попут војводе Стевана Синђелића, жртвовао свој живот на бранику отаџбине.
29.09.2012. zavetnici.rs
Званичници државе Србије нису присуствовали помену. Владајућа олигархија заборавила је жртву и подвиг српских хероја, заборавила је њихову непреданост у борби за слободу и мржњи на ропство, не сећају се својих мученика и страдалника, не знају они да се не рађају Синђелићи свакога јутра. Покољења делу суде, они ће остати историјска прашина, дух Милана Тепића живеће вековима.

На земљи мајор, на небу генерал!
Вечна ти слава јуначе!
ПАРАСТОС У СЕЛИМА ВАРИВОДЕ И ГОШИЋ КОД КНИНА ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ХРВАТСКОЈ "ОЛУЈИ" 1995.
У селима Вариводе и Гошићи код Книна данас је одржана комеморација и парастос за 16 српских цивила убијених 1995. године након акције хрватске војске и полиције „Олуја“.
29.09.2012. СРНА
У селу Гошић 27. септембра 1995. године убијено је седморо Срба, док се злочин у Вариводама догодио 28. септембра 1995. године и тада је убијено деветоро старијих Срба, који су остали у својим кућама након „Олује“.
Комеморацију и парастос су организовали Српско народно вијећа и општина Кистање.
Директор Информационо–документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да данашњи помен у Вариводама и Гошићима код Книна охрабрује да ће Срби убудуће моћи да обиљежавају мјеста и годишњице страдања својих сународника.
„У недостатку српских институција у Хрватској, обиљежавање оваквих догађаја може се назвати сензацијом, јер се у другим дијеловима те државе тамошње организације ветерана и удружења проистекла из рата противе помињању српских жртава, а поготово обиљежавању дана њиховог страдање“, рекао је Штрбац.
Он каже да охрабрује и то што спомен-обиљежје у Вариводама, које је постављено прије двије године још није оскрнављено. Tо би могло да значи, истиче Штрбац, да би и убуће Срби у Хрватској могли да одржавају парастосе својим жртвама.
„У Вариводама и Гошићима убијени су Срби у подмаклој животној доби и њихов једини `гријех` је био то што су Срби и што су живјели на територији Републике Српске Крајине“, рекао је Штрбац.
Он истиче да не доноси спокој чињеница да за злочине у Вариводама и Гошићима још нико није одговарао, поготово што није ријеч о жртвама акције „Олуја“, него о цивилима који су убијени много касније.
„Исти људи, припадници Војске Републике Хрватске, за које се сумњало да су починили оба злодјела били су оптужени, али их је Жупанијски суд у Задру ослободио због недостатка доказа“, рекао је Штрбац.
Он је напоменуо да су оптужени током истраге, чак и признали злочине, али их је суд, без обзира на то, ослободио када су на главном претресу одустали од признања кривице.
„Забрињава то што су у Вариводе одмах послије злочина, буквално док је крв жртава још била топла, дошли припадници Унпрофора и других међународних организација, да су све снимили, а да до данас није нико оптужен“, рекао је Штрбац.
У Гошићима су, истиче Штрбац, постојали свједоци који су описали возило којим су убице стигле на мјесто злочина, на основу чега су и пронађени осумњичени.
„Међутим, лошом истрагом и ослобађајућом пресудом дошло се у ситуацију да ни данас нико није нити осумњичен, нити осуђен“, рекао је Штрбац.
Данас 21 година од страдања војника у Бјеловару
Данас се навршава 21 година од страдања војника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, када је хрватска војска, након што су им се предали припадници ЈНА, стријељала команданта касарне и двојицу његових помоћника, а четири дана касније још шесторицу припадника ЈНА. За овај злочин нема осуђујућих пресуда, а истрага је још у току.
29.09.2012. БНТВ вести
“Тројицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је породица једног од убијених официра то затражила још у јулу 1998. године”, саопштено је из Информационо-документационог центра “Веритас”.
Суд у Бјеловару је 2006. године покренуо истрагу против Јуре Шимића, након што је државна телевизија Србије, РТС, објавила снимке злочина и након што им је Хашки суд уступио документацију, али је Шимић, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе, на којој ужива све почасти најугледнијег грађанина Бјеловара.
За убиство шесторице заробљених припадника ЈНА и покушаја убиства једног цивила, суд у Бјеловару је оптужио четворицу припадника бјеловарске полиције Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића због ратног злочина против ратних заробљеника и цивила.
Они су два пута неправоснажно ослобађани, једном осуђени на казне испод законског минимума, док су четвртом правоснажном пресудом пред судом у Загребу 2011. године сви ослобођени оптужбе, јер по измијењеној оптужници „помагање у ратном злочину“ није кривично ђело.
“Веритас“ оцјењује да и ови бјеловарски случајеви указују на већ устаљену и препознатљиву праксу хрватских судова названу “пинг-понг суђења”, односно – када су злочини над Србима и припадницима ЈНА неспорни, починиоци се не могу идентификовати, а ако се и идентификују ослобађају се због недостатка доказа или “погрешног” чињеничног описа и поступања у нужној одбрани.
“Уколико се прогласе кривима, након маратонских суђења, изричу им се минималне казне, често испод законског минимума, што је срамота за хрватско правосуђе, а понижавајуће за жртве”, истиче Веритас.
Хрватске „зенге“ су више дана опсиједале касарну „Божидар Аџија“, гђе је била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА, у чијем саставу су били и млади регрути, а након што су се војници ЈНА предали, предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се заробљени војници и официри ЈНА скину до појаса.
Шимић је потом команданта касарне пуковника ЈНА Рајка Ковачевића и његове помоћнике официре Миљка Васића и Драгишу Јовановића одвео у страну и у
свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мјеста.
Поред тројице ових официра у бјеловарској касарни погинула су још тројица припадника ЈНА, а око 60 старјешина и око 150 војника је заробљено.
Како би спријечио да складиште муниције и експлозива у оближњој шуми Беденик падне хрватским „зенгама“ у руке, мајор ЈНА Милан Тепић га је дигао у ваздух, при чему је погинуо и он и његових седам војника.
Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.
Шесторица заробљених припадника ЈНА, углавном са подручја Бјеловара, међу којима и двојица Хрвата, су прво затворена у полицијску станицу, а потом су их ноћу 3. октобра стријељала лица у фантомкама у оближњој шуми, а стријељање је преживио један српски цивил из Бјеловара.
У Бјеловару се 29. септембар слави као Дан града.
Шиптарска провокација: Укинут назив Ђенерал Јанковић !
Шиптарске власти општине Ђенерал Јанковић одлучиле да јој промене назив у Елез Хан, пишу косовски медији. Генерал Јанковић је био командант Треће српске армије у време балканских ратова. Његове трупе су ослободиле простор Косова и Метохије 1912. године.
29.09.2012. srbin.info
Локалне власти најјужније косовске општине Ђенерал Јанковић одлучиле су да јој и званично промене назив у Елез Хан, преноси приштински лист Коха диторе.
У тексту под насловом “Укинут назив Ђенерал Јанковић”, лист наводи да је председник општине Руфки Сума, преименовањем “добио битку” са српским ђенералом, Божидаром Јанковићем.
“Законом се укида званичан назив на српском, Ђенерал Јанковић”, изјавио је листу Башким Сопа, портпарол општине.
Општину под именом Ђенерал Јанковић формирала је администрација УН на Косову 2005. године, издвајањем из општине Качаник.
Председник општине, Руфки Сума рекао је да ће званичан назив општине и на српском али и на енглеском језику, убудуће бити “Елез Хан”. Сума сматра да је “ово најбоље урађен посао ове године за ову општину”.
“Ово је најбоља вест у овој години славља за нашу нацију. Ове године се чак и обележава 100 година од масакра мештана Дремјака, од стране Јанковићевих војника”, додао је Сума.
Из општине Ђенерал Јанковић, после напада НАТО на СРЈ 1999. године, протерани су сви Срби и сада у њој нема ниједног српског житеља.
Генерал Божидар Јанковић је био командант Треће српске армије у време балканских ратова. Трупе под његовом командом су ослободиле простор Косова и Метохије у јесен 1912. године.
У првом светском рату био је начелник штаба црногорске Врховне команде – до јуна 1915. године и делегат српске Врховне команде код црногорске Врховне команде. Из револта због заузимања Скадра, исте године, напушта Црну Гору.
У новонасталој Краљевини СХС носио је чин генерала и био је заповедник Савске дивизијске области и IV армијске области.
Генерал Јанковић је после дуге и тешке болести преминуо у Новом Саду, 7. јула 1920. године.
Борис Алексић: Одричу се Косова на стогодишњицу његовог ослобођења!
Током целе 2012. године Руси поносни на своје славне претке, уздигнуте главе прослављају двестогодишњицу победе над Наполеоном и његово протеривање из Русије.1 У слављу учествује цела држава. Са друге стране иако се у октобру навршава сто година од ослобођења Косова и Метохије, власт у Србији ћути. Више од тога, симболично, кршећи Устав, републичка влада и председник Републике под покровитељством Вашингтона и Брисела повлаче потезе који воде ка коначном признању независности јужне српске покрајине и то баш у октобру, на стогодишњицу његовог ослобођења! Најутицајнији медији у Србији под снажним утицајем Запада и извршне власти вешто цензуришу информације о славној српској годишњици. Оно што је започела Демократска странка, приводе крају Николић, Дачић и Вучић.
29.09.2012. ауторска колумна Борис Алексић, Фонд стратешке културе
Најпре су јавност Србије последња два месеца засули порукама из САД и ЕУ према којим Србија мора да призна независност Косова и Метохије. У последњем налету нови амбасадор САД у Београду, Мајкл Кирби, тек што је распаковао кофере, поручује ауторитарно како „Србија мора да има нормалне односе са Косовом“.2 Његов колега и имењак из Енглеске, амбасадор Мајкл Девенпорт подучава републичку власт како само испуњавањем свих критеријума по питању Косова и Метохије може да добије датум почетка преговора са ЕУ.3 Пре иступања у јавности они су дали инструкције републичкој влади и председнику Републике. ЕУ од Београда отворено тражи преко Кетрин Ештон да потпише и међународни споразум са Приштином.4 Такође, како потврђују званичници Брисела, све време траје паралелни процес придруживања Косова и Метохије Европској унији.5
Како се републичка влада у предвечерје стогодишњице ослобођења Косова и Метохије брани? Она повлачи четири потеза.
Прво, премијер Ивица Дачић као и Демократска странка пре њега, у покушају да замагли сраман чин на који се спрема његов кабинет, предлаже промену граница Србије и поделу јужне српске покрајине.6 Иако је Борис Тадић интензивно радио на подели јужне покрајине Запад му никад није дао сагласност за такав потез и Дачић то добро зна. Овај противуставни потез премијера поред тога што је супротан основним националним интересима представља и пуцањ у празно. Запад је у Београду обезбедио политичаре који ће бити послушни до краја, и не мора да им дозволи чак ни „смоквин лист“ у јавности.
Други корак републичке владе је још „храбрији“. Николић, Дачић и Вучић из канцеларија владе извлаче анонимног Дејана Павићевића и „неустрашиво“ га овлашћују за потписивање споразума са Тачијеви терористима, наркодилерима и трговцима људским органима.7 Као овлашћено лице републичке владе Павићевић потписује документ којим се омогућава „интегрисано управљање границом“ чиме се угрожава српски правни поредак!
Као треће, Александар Вучић који је на бине напредњака у предизборној кампањи излетао праћен песмом „Eye of the Tiger“ из америчког филма „Роки“, на све ово каже да се није бавио Косовом (и Метохијом) и да не зна шта је потписано.8 „Нови српски Елиот Нес“ се бавио корупцијом и криминалом, док му краду целу јужну покрајину.
Све ће кулминирати четвртим кораком – наступом Томислава Николића на Генералној скупштини Уједињених нација. У свом говору Николић без резерве подржава преговоре са Шиптарима на највишем нивоу, али о Косову и Метохији говори кратко на крају, бавећи се претходно екологијом и климатским променама, глобалном кризом и хипотекама, као и братством и јединством!9 Николић у свом говору уопште не помиње Русију и Кину као савезнике Србије, нити Савет безбедности као место решавања косовског проблема. Он понавља како Србија мора да поштује све споразуме договорене од стране претходне владе, без обзира што су они противуставни. Томислав Николић изјављује саучешће својим налогодавцима из САД због погибије америчког амбасадора у Либији. Побијене Либијце и масакрираног Гадафија који није хтео да призна независност Приштине, чак ни формално, зарад људскости, не наводи.
Зачуђујуће, Николић је на крају говора изабрао да цитира америчког генерала Ајзенхауера: „Не може бити мира без закона, а закона не може бити ако једно правило међународног понашања примењујемо на оне што нам се супротстављају, а друго на наше пријатеље“.10 Али за Србе који страдају и даље значајнији је цитат Ајзенхауера: „Рат је раздобље када се међусобно убијају људи који се не познају, и то по заповијести оних који се међусобно веома добро познају, али се ипак не убијају.“
У свом говору Николић је и поред декларативног залагања за то да Србија никад не призна независност Косова и Метохије, наговештава своју јасну спремност за фактичко признање независности. Он позива на преговоре и изјављује да је спреман да их води (на највишем нивоу) у име Србије!11 Председник државе би морао да има потпуна сазнања о томе да међународно право такве потезе дефинише као давање легитимитета „приштинским властима.“
По међународном праву признање држава може бити De jure (врши се путем изричитог формалног акта) и De facto (настаје када држава ступа у односе са непризнатом државом или владом без претходног изричитог акта).12Економски споразуми појединих држава са СССР-ом између 1921. до 1924. године сматрају се фактичким признањем Совјетског савеза. Фактичко признање је и посета на „највишем нивоу“председника САД Никсона почетком 1972. године Кини, која до тада није била призната од стране Вашингтона!13
Устав Републике Србије изричито забрањује угрожавање територијалног интегритета и одрицање од Косова и Метохије, као и Кривични законик који угрожавање територијалне целине превиђа као тешко кривично дело.14
Републичка влада се креће отворено ка фактичком признању Косова и Метохије. Симболично тај чин би могао да се деси у октобру ове године када би Србија требала да прослави стогодишњицу ослобођења јужне покрајине. Као што је Запад инсистирао да се Слободан Милошевић изручи на Видовдан, дан Косовског боја, а Кумановски споразум потпише на месту величанствене победе Српске војске (Осветника Косова) у Првом балканском рату, и овај потез представља испољавање мржње Вашингтона и Брисела према Србији и њихову жељу да пониште саму бит српске нације. Док у Београду буду столовали прозападни политичари попут демокpaта или напредњака Србија ће бити територијално угрожена, а након Косова и Метохије отвориће се нова жаришта у Војводини и Рашкој области. Поучен историјским искуством Запад неће оставити јединствену српску државу на Балкану пре него што отворено крене у нови Поход на Исток. Једини излазак из ове кризе је сарадња са све моћнијом Русијом, али да би то учинили у Београду морају да седе Срби – искрени патриоти, а не марионете САД и ЕУ.
1 http://ruskarec.ru/articles/2012/08/30/1812_godina_vreme_rata_i_mira_16539.html
2 http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/26/maikl-kirbi-srbiia-mora-da-ima-normalne-odnose-sa-kosovom.html
3 http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/26/devenport-ispuniavaniem-kriteriiuma-do-datuma.html
4 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/344449/Plan-Ketrin-Eston-Srbija-da-potpise-sporazum-sa-Kosovom
5 http://www.kurir-info.rs/ek-studija-izvodljivosti-za-kosovo-10-oktobra-clanak-431922
6http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=21&nav_category=640&nav_id=645100
7 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/344386/Pavicevic-Srbija-prihvata-sporazum-o-upravljanju-administrativnim-prelazima
8 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/344359/Vucic-Danas-se-nisam-bavio-Kosovom-nego-korupcijom
9http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/
10 Исто.
11 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:398740-Nikolic-se-sastaje-sa-Ketrin-Eston
12 Међународно јавно право, Смиља Аврамов, Миленко Крећа, Савремена администрација, Београд, 1997 године, стр, 73 – 78.
13 Исто, стр. 73.
14 Члан 307 Кривични законик Републике Србије (Сл. гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009 и 111/2009)
Од Обрадовића, до Обрадовића: Судбина српске просвете
29.09.2012. ФБР аутори: Миша Матић и Весна Веизовић

ФБР аутори: Миша Матић и Весна Веизовић
Стање у комe се нашлa просвета у Србији је више него очајно. Ако такво стање са образовањем нових генерација једног народа потраје, онда ће се и тај народ, неминовно наћи у стању очаја.
Први министар српске просвете био је Доситеј Обрадовић, Србин из Чакова у Банату, православни монах из тада Аустроугарске, а данас то место припада Румунији. У Чакову је такође рођен и монах Митрофан Матић, игуман манастира Чокешина, песник и мученик, коме 4. августа 1941. комунисти извадише очи и убише га, на прагу манастира којим је руководио и у коме почива.
Какву је просвету за собом оставио Доситеј, знамо. Дуже од једног века века србска просвета се развијала по устројствима које је зацртао попечитељ Карађорђевог Совијета. Срби су се тада школовали у Европи коју су чиниле европске нације, враћали се са знањем и дипломама и стварали националне просветне институције. Тако створене и утемељене институције производиле су нацији нове нараштаје образовиних и стручних људи, који су својим делом подизали углед свога народа.
Тај пут стварања институција од општег народног значаја прекинут је када је 1945. министар просвете у влади ДФЈ постао Владислав С. Рибникар и 1946. министарка истог ресора у влади ФНРЈ Митра Митровић Ђилас, као представница победничке Комунистичке партије. Није та партија победила на изборима, већ мешетарањем Комитерне и Черчила, који су јој и дотурили ону пушку, којом убише Митрофана Матића и онај нож којим му ископаше очи. Тада почињу нови трендови који, вођени негативном селекцијом, ставарају оне кадрове, чији продукти данас управљају Србијом.
Склони сталном чишћењу кадрова и реформисању партије, а сматрајући Србију, па и српску просвету својом прћијом, комунистички кадрови крећу у реформисање образовног система у Србији, на први поглед као у хаосу, а заправо то раде врло систематично. Правећи се да измишљају „рупу на саксији“, после увођења Кардељевог самоуправљања, којим обесмишљавају и привреду и институције, и након увођења антисрпског устава 1974., у пакету стиже и секретар за културу Републике Хрватске др Стипе Шувар, да реформише образовање. Попут својих комунистичких предходника, Шувар уз помоћ партијских послушника једним потезом уништава све оно што је век и по стварано, а не признаје чак ни цивилизацијска достигнућа попут гимназије, коју и даље користе у својим образовним системима све развијене света, па чак и оне неразвијене. Једино је Шувар био напреднији и паметнији од целог света, а једино наша деца његови опитни кунићи. Скоро као и у Јасеновцу. Једина разлика је у томе што су његов злочин спроводили и „наши“ комунисти.
Скоро 40 година после Шуварица, некима није доста реформи. Кроз владе под режимом Слободана Милошевића најдуже је министровао просветом Данило Ж. Марковић. Не правећи велике кораке, и не одударајући од система негативне селекције и комплетне политичке слике, успостављеном пола века раније, Марковић остаје у сећању као аутор дела чији наслов најбоље осликава то раздобље просвете: „Транзиција и образовање“. У доба његовог министровања универзитети губе контакте са светским образовним институцијама, а Шиптари на Косову и Метохији стварају свој образовни систем, који се није налазио под ингеренцијом власти Слободана Милошевића, али је упркос томе функционисао и издавао дипломе.
Обећана помоћ и сарадња значајних светских образовних центара након 5. октобра 2000. давала је наду да је најгоре прошло, али напротив, најгоре тек долази. Под управом премијера Зорана Ђинђића, највећи противник православља Гашо Кнежевић бива приморан да врати веронауку, као факултативни премет у образовне институције Србије. Да овај потез не остане до краја као ретка светла тачка премијера Ђинђића, већ као резултат притиска верских организација, он уводи и предмет који назива „грађанско васпитање“. Очигледно да је деци оних сишлих са брда у градове, после пљачки од 45. па на овамо, било потребно да се грађански васпитају, јер су убивши Бога, а оставши у свом каратеру трибално настројени, остали грађански неваспитани.
Преко 50 година рањаваној српској просвети, већ навикнутој на разне егзибиције племенских главара и сердара, неиживљених партизанки и пресалдумљених усташа, уместо повратка на здраве основе, међународна заједница шаље Болоњску конвенцију. То је као да болесног човека, коме је потребно лечење, шаљу у спортску арену на такмичење. Прихватиће га једино у случају победе. Уместо истеривања корупције настале још у време Броза, дос-овску просвету потресају нове корупционашке афере, а све већи број људи са фалсификованим дипломама постају чиновници и носиоци извршне власти.
Како је кренула корупција и непотизам? Још је у сећању једна епизода из живота комунистичког џелата Бранка Стојановића, званог Бранко Крвави (одсекао главу и леву руку четничком војводи Радивоју Керовићу и учествовао у ликвидацији већег броја цивила немачке националности у Банату 1945. по сопственом признању) који дршком пиштоља бије по столу директора зрењанинске школе када неки несмотрени професор да слабу оцену његовом детету. Са накаченим ордењем о ревер сакоа, Бранко Крвави још узвикује: „Нисам је за ово борио, да моја деца имају јединице у школи!“ Корупција је почела тако, а довела је до тога да потомци тадашњих носиоца власти, на тај начин стичући дипломе, сада кроје капу онима који су били осуђени на њихове марифетлуке и егзибиције у образовању. Преко ноћи доводити „Болоњу“ пред Бранка Крвавог и његове идолошке потомке, може само изазвати нови злочин и катастрофу.
Ни новонастали универзитети са приватним капиталом у својој основи неће донети бољитак продуктима образовања у Србији. Римски назив Београда (Сингидунум), голема тенденција (Мегатренд), јединство (Унион), или покојни деда Јанићије (БК универзитет Јанићије Карић) можда и спроводе Болоњску конвенцију, али уз неколико семинарских радова и студијских вишемесечних путовања за богату и мало глупљу децу (она паметнија иду и даље на државне универзитете о трошку државе или родитеља, на приватним су већином они испод задње црте, који не могу на државни факултет ни за паре) нећемо добити стручњаке који ће моћи да знањем и умећем парирају школованим битангама које нам као саветнике шаље међународна заједница. Од Франтишека Фрање Заха и Џорџа Лојда Хоџеса све до Јелка Кацина и Венсана Дежера. Бранко Крвави би се можда и борио са њима, али они такве нису дирали, они су из истог људског миљеа или боље рећи талога.
Дођосмо тако до очајног стања из кога нас у свом другом мандату вади или дубље уваљује министар који је, као и први српски попечитељ просвете, рођен ван Србије и носи исто презиме као и он. За разлику од завичаја првог Обрадовића у српској просвети, завичај данашњег Обрадовића неће уз Србију, нити већина његовог становништва не желе да имају везе са Србијом, сем кад је једнострана корист или пљачка у питању. Становништво у банатском месту Чаково у данашњој Румунији и данас већином чине Срби, али са становништвом Берана више није тако.
Док је овај град носио име комунисте Ивана Милутиновића (у биографији му је записано да се удавио у Дунаву са 43 године, као студент права и непливач) овај град је имао 88 у њему рођених доктора наука и ниједну производњу која позитивно послује. Такорећи – фабрика диплома. А на стан и храну у Београд, код краве музаре.
Са земљаком Борисом Тадићем, у време штрајка студената због нових виших цена школарине, о трошку српског буџета школује прве године 90, а друге 110 студената из афричких, несврстаних земаља. Процене трошкова за прву групу студената је око 5.000.000 евра, а тачан извештај о трошковима Обрадовићево министарство никада није доставило јавности. Учешће у тањењу буџета Србије је понуђено и студентима из Велике Британије, али с обиром на кадровско стање на универзитетима, британски студенти су одбили школовање на њима. Док је председник Србије био Тадић, а главни просветар Обрадовић (Жарко, наравно не Доситеј) студентима, нама суседне Црне Горе, допуштено је да конкуришу за студије и домове о трошку Републике Србије. Студентима из нама суседне Румуније, из Чакова у коме су Срби већина, то није омогућено. Право на студентски дом немају чак ни ако плате. Без обзира на добро организовану заједницу Срба, која је пре пола века страдала у прогону комунистичког диктатора Георги Георгију Дежа, када је за ноћ у пустињу Бараган спроведено преко 30.000 Срба и возовима одведену у пустињу Бараган. Од тада се преживели из тог логора на голој ледини називају Барагански Срби.
Исти тај министар врши и дискриминацију домицилног становништва, тако што припадницима једне мањине, циганске, законом даје право уписа на факултет о трошку буџета, без полагања пријемног испита, спуштајући испод црте уписа онолико студената који су положили неопходне тестове, за број припадника мањине. Овима што су пали испод црте, ко је крив кад нису Цигани. Постали су маргинализовани од државе и закона. Тако изгледа кад Црногорци спроводе инклузију Цигана у Србији. Патриотизам према антисрпској Спарти мери се, према званичном извештају из Црне Горе, тиме да се данас у Србији на разним факултетима где се изучавају пословне студије школује 4.000 студената из Црне Горе, свакако о трошку грађана Републике Србије и свакако без реципроцитета. Држављани Србије немају права на школовање о трошку Црне Горе.
Једна од светлијих тачака послератне просвете, проф.др. Љиљана Чолић, била је принуђена да медијском хајком обе комунистичке фракције (Стамболић – Милошевић екв. ДС – СПС) поднесе оставку због тога што је у програму 8. разреда тражила избацивање лекција о Дарвиновој теорији, која се учи у 6. разреду, а која није избачена. Толики је био утицај на рад и слободу медија премијера Коштунице, да свог члана владе, поштујући медијску слободу, препусти медијској хајци. Ти исти медији, али са другим обликом слободе и аутоцензуре не желе да узнемире министра просвете, за чијег је министровања у уџбенике унесен следећи пасус везан за досељавање Словена на Балкан:
„Међутим, староседеоци који су живели заједно и чија су насеља груписана у веће скупине, нису словенизирани. Обичаје, језик и друга народна обележја, сачували су Албанци. Део досељених Словена примио је језик и обичаје Албанаца и стопио се са њима.“ Да је у прилици, вероватно би и за свог земљака, али Србина, Његоша, написао да је његово највеће дело „Горски Вијенац“ продукт геноцидне појаве код српског владике, који је желео да истрагом потурица учини геноцид над комшијама Бошњацима.
Негдашњи декан, а сад због сукоба интереса и мањка слободног времена, ванредни професор универзитета „Голема тенденција“ (Мегатренд – прев. аут), министар Жарко Обрадовић борећи се против неколицине српски интелектуалаца да спрече одлив памети из Србије, учествује у раду тог приватног универзитета и њихове кампање „заврши факс и пали одавде“. Врхуњење деловања подпрдседника СПС (и то је Жарко Обрадовић) је његова подршка некаквој паради. Министар у Дачићевој влади даје пуну подршку одржавање ове манифестације.
Иако се јавно не зна за његове сексуалне склоности, упорно подржава организаторе међу којима је и његов партијски колега Борис Милићевић, да параду коју су прво планирали за 7. октобар, помере и одрже 6.октобра, када је заказан пренос посмртних остатака кнеза регента Павла Карађорђевића, његове супруге, кнегиње Олге и њиховог сина кнежевића Николе. Да ли је преовладала србофобија и мржња према српској династији или је у памђењу Обрадовића и Милићевића и даље податак да је њихова партија ове људе, које мртве преносе у своју земљу и своју гробницу, прогласила за народне непријатеље, (а Митрофану Матићу су ископали очи и убили га), конфискујући им целокупну имовину, која ни дан данас није враћена. Лакше је, изгледа подржати педере, него вратити отето, макар и без казне за пљачку. Пљачка је у цивилизованом свету кривично дело. Не знам какав има статус у племенским законима, а не знам ни којих се закона било писаних, било моралних, држи садашњи министар који задужен за школовање и васпитавање младости Србије.
Било би корисно видети га како спроводи своје науме, пројекте и реформе у Црној Гори, тамо где му је и место. Кад се боље размисли – не дај га Боже ни птици ни риби, а камо ли живом човеку .
Београд, Бачка Паланка 20. септембар 2012.
СНП НАШИ: У ПРАВОСЛАВНОМ БЕОГРАДУ – ГЕЈ ВЕНЧАЊЕ
СНП НАШИ: У ПРАВОСЛАВНОМ БЕОГРАДУ – ГЕЈ ВЕНЧАЊЕ
Саопштења
29. септембар 2012.
Организатори геј прајда 28.09. 2012. организовали су у Кнез Михајловој улици у Београду „геј венчање“. У овој уличној провокацији и перформансу организатори „Београд прајда“ венчали су две лезбејке „Веру и Наду“ чиме су пљунули у лице свих верника, исмевајући истоимене православне светитељке, а од српске престонице начинили нову Содому и Гомору.
СНП НАШИ упозорава министра полиције и премијера Ивицу Дачића да православни верници више неће трпети овакав терор који долази од стране ЛГБТ организација којима је дозвољено да отворено крше устав Републике Србије, и да је крајње време да се огласи и реагује.
Ако премијер није способан да заштити грађане од терора који се спроводи над верницима СПЦ, нека поднесе оставку због неспособности, иначе ће грађани морати сами да крену у заштиту својих права која су уставом загарантована.
Информативна служба
СНП НАШИ
Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9152
****
***
ФБР ДОДАТАК, ТЕКСТ СА САЈТА МОНДО:
Што играју ове девојке по Кнез Михаиловој?
29. септембар 2012.
Ко се јуче нашао у Кнез Михаиловој улици присуствовао је необичном догађају.
Група девојака се јуче баш разиграла на сред Кнез Михаилове улице и привукла бројне шетаче, а погледајте како је то изгледало: (видео снимак)
Ово је промотивни спот за Belgrade Pride који би требало да се одржи 6. октобра у Београду. Иако је још пре шест месеци најављено када ће бити одржана овогодишња Геј парада ми још не знамо да ли ће ове манифестације бити.
Било Геј параде или не тек група младих људи снимила је спот којим жели да упути поруку да би у Србији тих 960 корака могло да се направи без проблема.
На овај снимак емитован на YouTubu муњевито је реаговала организација СНП Наши. У саопштењу за јавност наводи се да су организатори геј прајда организовали „у Кнез Михајловој улици у Београду геј венчање“.
„У овој уличној провокацији и перформансу организатори „Београд прајда“ венчали су две лезбејке „Веру и Наду“ чиме су пљунули у лице свих верника, исмевајући истоимене православне светитељке, а од српске престонице начинили нову Содому и Гомору.“, саопштено је из ове организације, а остаје нејасно како су из спота сазнали да се ради о „Вери и Нади“.
У саопштењу се наводи и да ова организација „упозорава министра полиције и премијера Ивицу Дачића да православни верници више неће трпети овакав терор који долази од стране ЛГБТ организација којима је дозвољено да отворено крше устав Републике Србије, и да је крајње време да се огласи и реагује.“
Из овог удружења упозоравају да ће „грађани морати сами да крену у заштиту својих права која су уставом загарантована, ако премијер није способан да заштити грађане од терора који се спроводи над верницима СПЦ“.
(МОНДО)
Дунавски Вук: НАПАД НА ПРАВОСЛАВЉЕ
Таман кад помислим: постоји ли нешто што нису урадили да понизе српски народ и Србију, стегне ми грч срце од новог скандала србомрзаца. Мало ли је што геј парада упорно покушава да парадира улицама Београда, мало ли је што доводи у општу опасност и Полицију и противнике параде, него мора да на најгори и најподмуклији начин удари по Православној вери и свему што је Свето за сваког поштеног Србина?
29.09.2012. ФБ профил Dunavski Vuk
Приказивање изложбе фотографија шведске „уметнице“ Елизабет Олсон Валин ,“Ecce Homo“ на којима је Исус Христ у загрљају у штиклама, у друштву транссексуалаца,у најмању руку заслужује психијатријско вешташење и доживотно затварање у Установу за ментално оболеле.
Па добро, геј и лез популацијо, шта ви у ствари желите? Ви свесно навлачите на себе бес народа! Да ли је ово ваша борба за демократију? Да ли је ово демократија? Ви оно најсветије сваком вернику изврћете руглу и при томе очекујете толеранцију и мир?
О којим угроженим вашим правима причате?
ГДЕ СУ НАША ПРАВА, ПРАВА ВЕРНИКА И СРБА У СВОЈОЈ СОПСТВЕНОЈ ДРЖАВИ???
Сви који су другачији од вас не смеју попреко да вас погледају, док ви несметано можете да пљујете и блатите СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО СВЕ ШТО ЈЕ ПРАВОСЛАВНО!!! Запитајте се куда и где вас води тај ваш Пут…. Против државе – јер да имате имало образа не бисте излагали опасности Полицију, Државу и ваше неистомишљенике на улици.
Да имате образа признали бисте да ВИ ПОЗИВАТЕ НА УЛИЧНИ РАТ ОБЈАВЉИВАЊЕМ ОВАКВИХ ИЗЛОЖБИ…
Муслимани за много мање увреде њиховог пророка Мухамеда убијају по амбасадама и улицама.
Шта ви очекујете да постигнете са овим сем бес, револт и општи хаос? Ви свесно изазивате својим поступцима мржњу, изазивате нереде и ВАС ТРЕБА ПОХАПСИТИ ЗБОГ ИЗАЗИВАЊА НЕМИРА У СРБИЈИ!!!
Надам се најискреније да ће неки адвокат, судија, јавни тужилац обратити пажњу на ово и позвати вас на одговорност поводом изазивања немира, тешких провокација упућених на рачун државе, народа, верника и СПЦ.
Бобан Стојановић, један од организатора ове „манифестације“ својим образложењем само изазива још већи револт верника и СПЦ, каже да „Христ показује своју љубав према одбаченима и прогнанима“. Рећи ћу вам нешто: Ви нисте ни прогнани ни одбачени у том смислу. Прогнани и одбачени су данас Срби у Србији, а ви сте јеретици као што је и навео Патријарх Иринеј. Ако Патријарх Српске Православне Цркве Иринеј најоштрије осуди ову вашу изложбу – ви немате право да се позивате на Милост Господњу јер тог истог Бога извргавате сраму и руглу на најгори могући начин. Прекините да нас вређате и понижавате!!! Опозовите ово ђубре од изложбе зарад добробити свих нас. И вас. Иначе, плашим се, изазваћете општу побуну у којој ћете да извучете најдебљи крај.
И није ми вас жао. Жао ми је добрих и поштених људи који могу страдати, а у данашње време хаос, расуло и побуна не могу донети никоме добро.
То је ваш циљ – распад државе. И за ово треба да одговарате и пред Законом и пред Господом.
Ако и побегнете од руке Закона, од руке Господа и Његовог Суда нико није побегао. Размислите…












