Category: All

Драган Симовић: У потрази за лепотом и дивотом


Срео сам на тисуће лица, и у сваком од тих лица ја сам препознао и своје лице праисконо. И заволео сам, гле! сва та лица праискона као лице своје у вечности. И управо се у томе и огледа богатство моје, рекох себи у вече једно јесење, кад бејах опхрван тугом и сетом од века. Јер, ја сам песник, певач од праискони, који путује кроз векове и светове, у потрази за лепотом и дивотом у срцу Правасељене.

.

Владанаова ме мајка Стана подсети на моју мајку Станку. Све србске мајке су у нечему сличне, као да су од исте прамајке. Иста душа, иста болећивост, и иста брижност. На тренутке нисам, уистини, знао да ли ја то видим Владанову или моју мајку.

.

Tијање праискони

.

И гле!

Врхови плаветни

У даљини

И жубор на пропланку

Јасика сетних

И песма дивотна

Од искони

И љубав бескрајна као море

И вечна као

Звездана јата

.

Све се у трену

Гле! Слива прелива

Подно румених

Облака од пене

У свету привида

И опсене

.

У свету привида

И опсене

 

Advertisements

Верица Стојиљковић: Љубљени


Љубљени!

Слажем речи што цветају

око мене свакога трена!

Видим их,

напупеле између облутака

зраке мојих очију чекају!

.

Видим их,

поред потока, сунцем насмејаних

како ме гледају,

да их уберем,

говоре ми и дозивају!

.

Видим их,

како ветар их преноси

преко влати трава!

Из далеких даљина ми путују!

.

Љубљени!

Долећу ми ко цвеће,

и уплићу се у косу,

и о љубави певају!

.

Ево, отворен је, мој длан,

и ту слећу, и вести доносе

са чаробних планина,

где пламти вечни плам!

Радуј се, говоре ми!

Љубав слеће са висина!

 

 

Вид Вукасовић: Далеко једро


Изненада се на до малочас празној

пучини, скоро на самој ивици обзорја,

појављује једрилица. Плови право ка

сунцу које је већ готово у потпуности

изашло. Једро јој се преливау свим    

нијансама црвеног, као да пламти.

 .

На обзорју

Пламтеће једро плови

Право у сунце

Биљана Диковић: Ноћ и ти


Устаје Немо

Надање безгласа.

.

Све около

Стеже и пара

стварање Човека.

.

Слути Песму изненада.

.

Таласа Жеља.

А вани је ноћ и Ти …

.

Звоне Сусретом

хиљаде гласова.

.

А само Плач

Својих костију чујем.

.

Таласа Жеља.

А вани је ноћ и Ти …

.

Можда Ја Стварно

Не Постојим…

.

а Само Ја

.

То Не Знам?!

.

„Душа душе моје“ – 2009

 

-слика Соње Јовановић-

Душица Милосављевић: Вилин цитати (7 и 8)


Вилин цитат 7

.

Где год кренеш понеси

искуство душе са собом, 

оплемени је мирисном лепотом,

загрли небо, пределе и дан живи

тако да оствариш свој сан!

.

 

 

 

..

Вилин цитат 8

.

Ухвати сваку капљицу

коју ти Универзум дарује,

унеси је у себе и диши,

срце из груди ишчупај,

на длан га ка небу стави

опери га добро,

црвеном из њега поуку напиши

и пре но што поново отвориш груди

да вратиш га тамо где физички живи

насмеши му се топло

љубав му удахни

обема рукама

у груди га приви!

Петар Шумски: Има ли лепше смрти ..


 

Има ли лепше смрти

од Љубави,

када све маске падну

а границе нестану,

и остане само Срце

голо и чисто пред Стварношћу

до јуче незамисливом –

без речи,

немо и испуњено,

толико пуно

да би се сваког трена

могло распрснути у још једну

супер-нову ширећи се

до без-коначности

за собом остављајући

тек ниску бисерних галаксија –

светлуцавих сведочанстава

Великог Праска Љубави?

.

Има ли лепше смрти

од Љубави

у којој смо рођени

милошћу Божијом:

привидном смрћу Јединства

и рођењем Света…

смрћу лажи

и васкрсењем Истине –

о томе ко смо?

.

Тако Он ствара

у свом Сну без краја.

.

Ћелије смо у телу Живога Бога

пробуђене Љубављу.

Бакље смо у космичкој ноћи.

Искре Светла у сну Света

у Срцу безмерног Универзума…

.
09.04.2019.
www.ekologijasvesti.com

 

 

Сретен Шуљагић: Енергетске тајне Београда Храм Мира на Славији


Храм Мира на Славији је саздан у облику невидљивог етеричког енергетског стуба. Приказан је сликом 1. Налази се на подручју парка на Славији. Парк се протеже између улица краља Милана и Београдске.

Слика 1: невидљиви Храм Мира на Славији

Парк је познат под називом Митићева рупа.

Када је крајем фебруара 1989.г. први пут уочен, невидљиви Храм Мира је био висине око 17м.

Имао је изглед петоспратне етеричке грађевине у облику етеричког стуба, кружне основе.

-Следеће године, 07.07.1990.г. око 19 сати, одатле се кренуло у Шетњу Мира, прву одржану у Београду икад.

-Након скоро 30 година од тада, 23.10.2018.г. почев од 10 сати, први пут су уопште мерене енергије зрачења Храма Мира.

Мерили су их својим мерним уређајима:

Горан Марјановић, научник, професор електротехничких наука;

Саша Нађфеј, директор центра за истраживање наслеђа Николе Тесле;

Милан Рогуља, радиестезиста са међунароном лиценцом;

Када смо приспели на место мерења, уопште нису знали шта треба да мере, какву енергетску појаву треба да мере, ни где је она на подручју Митићеве рупе присутна.

Ништа им о томе нисам рекао.

Најпре сам замолио Нађфеја да ПИП камером снима простор Митића рупе.

Изненадио се што је на једном месту простор био зарастао у врло неприступачно, оштро и густо ниско жбуње, кружне основе.

Једино такво место на подручју повелике Митићеве рупе, у неговану траву зарасле.

Горана Марјановића сам затим замолио да седне у рубно подручје шикаре, ширине око 1м.

Било је једино место које није било зарасло у жбуње.

Горан је имао уза се пун ранац мерних инструмената.

Нисам знао тачно шта.

Нађфеј је на своју вољу снимао ПИП камером простор Митићеве рупе. Док је снимао изнад шикаре у правцу  Народне банке, снимио је положене енергетске стубове изнад ње и других околних зграда.

То је приказано сликом 2.

Слика 2.

На основу вишегодишњег богатог искуства у снимању ПИП камером, знао је да је реч о световним здањима, из којих иначе ништа духовно не зрачи. Тек када је у снимању дошао до тачке која спаја центар шикаре и места на коме је мерио професор Марјановић десило се на ПИП снимцима прво указање. Појавила су се при тлу 2 енергетска круга, један зелени, а други љубичасти. То је приказано сликом 3.

Слика 3: зелени и љубичасти круг око Храма Мира. 

Унутар њих су се налазили професор Марјановић и писац ових редова.

Тешко је било на ПИП снимку уочити та два круга.

Зато сам га након пар месеци замолио да их компјутерски посебно истакне. То ми је послао електронском поштом пред дочек нове 2019-те године.

Та два урађена круга, спољњи светлозелени и до њега постављени љубичасти су приказани сликом 4.

Слика 4: светлозелени и љубичасти круг

Професор Марјановић и писац чланка се једва назиру унутар врха светлозеленог круга.

Нека сила је тада Сашу Нађфеја натерала да крене ка жбуњу.

То ми је рекао након снимања.

Дошао је до места где смо професор и ја стајали.

Ушао је у простор Храма Мира

Тада му се на ПИП камери указало изненађење. Видео је ватромет дотле невидљивих усправних љубичастих и зелених стубова.

Приказани су сликом 5.

Слика 5: усправни љубичасти и зелени стубови на месту Храма Мира.

Касније је изјавио да никада није снимио у толиком броју енергетске етеричке стубове.

А снимао је кроз деценије сва најчувенија места моћи.

Питао ме је који је то правац на коме је имао прво указање светлозеленог и љубичастог круга.

Рекао сам да је то правац у коме леже поравњати у црту центри два круга које је снимио, затим врх главног крста оближњег Храма светог Саве и напокон врх торња на Авали.

Рекао сам му да унутар светлозеленог круга постоји место моћи.

Зрачи у радиестезијском смислу највишим могућим нивоом зрачења.

Зато му се указао такав ватромет стубова.

И да би надаље требало да одемо до Храма светог Саве и тамо снимамо.

Да је то уједно енергетски најјаче место моћи на планети.

Професор Марјановић ништа није рекао о својим мерењима, већ је само спаковао уређаје.У међувремену наишао је и Милан Рогуља.

Нађфеј му је показао снимак стубова на ПИП камери.

Милан је узео у руке висак и мерио подручје Храма Мира.

Није могао да заустави висак. Рекао је да никада снажније нешто није мерио. А имао је безброј мерења места моћи кроз вишедеценијски рад и као професор на војној академији. Упутили смо се ка Храму св Саве.

-Пре око 30 година са подручја Митића рупе кренула је прва шетња Мира одржана до тада у Београду.

Окупљање је почело око 18.30 сати, на дан 07.07.1990.г. Окупљало се око сунчевог сата у Митићевој рупи.

Био је раширен и натпис на коме је писало ШЕТЊА МИРА.

То је приказано сликом 6.

Слика 6: окупљање за шетњу Мира код сунчевог сата у Митићевој рупи

Шетњу је снимао оснивач и каснији директор Трећег Ока Драган Вићановић.

Наредних година сам посебице разговарао са присутним особама о разлогу за долазак на Шетњу Мира.

Без изузетка сви су одговорили да воле Мир више од парчета хлеба.

Својим присуством на шетњи Мира умногоме су ублажили тешку карму, коју су Београд и Србија почели убрзо да одрађују.

Вечна Хвала овим нашим Миротворцима.


Сретен Шуљагић

Духовни Миротворни Одбор

Борча, 10.април, 2019.године

    

.

 

Владан Пантелић: Сретен Шуљагић

Тихи и потпуно ненаметљиви духовњак и учитељ Сретен Шуљагић, врло је цењен и активан у групама великих учитеља – Саи Бабе, Бабађија, Лахири Махасаје, Јуктешвара, Јогананде, Моханђија, Николе Тесле, Вишвананде, Мехер Бабе, Шри Мата-Амританандамаји -Аме, Синга, Деви Мохане, и многих других.

Сретен је високо образован и интересују га многе области живота. Импресионира његово знање о важним енергетским местима и областима, и његово знање о енергијама уопште. Ова знања, углавном, нису јавна, и доступна су људима који су дубоко ушли у тајне које се преносе са учитеља на ученика.

.

 

Милорад Максимовић: Човек Творац је Творац који је Човек


Уздигни ноту у себи и ван себе.

.

Крени из основног осећаја изворног звука

сред суштине срца. Прво нека буде звук кроз унутрашње

биће а потом нека изађе. Посматрај шта се дешава.

Звук је алат стварања васељене.

.

Свемир је створен звуком.

.

Титраји сфера или музика сфера је одјек дубоког

стварања Свемира. Када уђеш у сагласје (резонанцу)

са звуком срца онда пусти нек те запис у крви води

који потом звук да ослободиш. Да, да ослободиш јер је

заборављен и закључан иза многих врата у теби.

.

Не часи часа.

.

 Када та два звука ослободиш онда иде трећи на

вишој стварности. Кроз њу гледаш оком духа

унутарњег вида. Он се неће чути ушима али бићем да.

Нека чујно буде основа а нечујно грађевина. Гради

кристалом знања у себи.

.

Призма светлосна је у твом бићу. Нека ти светлост

унутарња говори сликама и тоновима и осећајима шта

ћеш урадити. Смири ум потпуно. Диши мирно. Отвори

сребрна врата увида. Када их прођеш, подигни својим

рукама себе који спаваш и нежно се стави у свој ум.

Тада је он космички.

.

Не отварај уста да ишта изговориш. Говори суштом –

својим језиком пра рода. Стварај и све бележи у

кристале који лебде око тебе. Врати се у свој ум и

тело иако га ниси напуштао јер се ниси бавио

никаквом техником ничега. Оно што си урадио је чиста

свест. Дар.

.

Дар и ти постаје једно. Дар и ја смо једно. Дарија.

Космичко име дато родом нашим некада давно. Чиста

свест и чисто стварање. Дарија је у чистој свести сада.

Види је свако ко веда. Она је ту али и није.

.

Никада не користи никакве пречице јер преко прече

наоколо ближе је стара мудрост. Ко хоће пречицу,

наћи ће је – до изласка из свести и налажења ничега.

Не буни се, то није смислио нико други до твоја свест

давно пре схватљивог времена.

.

Не иди у шуму због очекивања. Иди због даривања.

Не слушај поток бистри гладним срцем

већ срцем детета које се диви.

.

Звезда звана Сунце или Јарило сјакти те сјакти без

питања тебе за мишљење. Али ипак иако те не

зарезује ни два посто, даје ти живот…

.

Схвати величанство овога.

.

Свест је све а нарочито када схвати да воли. Онда је

на врхунцу безкрајном своје моћи. Затвори очи пред

сан, не у сну. Не у кревету. И онда их отвори када

уђеш у сан. Освести и осветли све. Исучи мач свој који

ти дух искова од живог огња, посвети га истином – да

увек сече лаж, правдом – да не науди никоме а

пресуди свакоме ко човек није и љубављу – да зна

разлику, да види и сјакти.

.

Освести и осветли све.

 

Добрица Ерић: Огрлица од грлица (12)


Сонетни венац)

А детлић носи звезду у кљуну

То зрнце неба земљи на дар

Играју босе сламке на гумну

Плаче пурењак и гаси жар.

*

О, помилуј те призоре блиске

Мрави се селе на други оток

И даноноћно плове старинске

Лађице лишћа низ брзи поток.

*

У пустој дољи говеђе стопе

Једна влат слуша како шкрипућу

Вратанца без катанца. Тише:

*

Лопов се журно на таван попе

А бели лептир слете на кућу

Тако ја пишем, а ветар брише…

Милош Црњански: Стражилово (9)


А прах, све је прах, кад дигнем увис руку

и превучем, над провидним брдима, и реком.

И, неизмерно слабе, све те трешње, што се вуку

са мном, по свету, са земаљским лелеком.

 .

И, тако, без таме,

дух мој са мрачним воћкама покрива ме.

И, тако, без имена,

истом жалосцу милујем брда невиђена.

 .

Лутам, још, витак, са осмехом мутним,

прекрстим руке, над облацима белим,

али, полако, сад већ јасно слутим

да умирем, и ја, са духом потамнелим,

тешким, невеселим.

 .

Лутам, још,витак, са шапатом старасним

и отресам цланке, смехом преливене,

али, полако, трагом својим, слутим;

тишина ће стићи, кад све ово свене,

и мене, и мене.