Category: All

Драган Симовић: Плаветна горја у даљини сутона (17)


Из сваке битке, гле,
Поражен сам излазио;
С ожиљцима и ранама љутим;
Али рат још, можда,
Нисам изгубио!
.
Походиће ме Пријатељ незнан
Из далека света тишине,
У сутон вечерњи од пурпура,
Кад цвао буде
Багрем бео.

Фото: Багрем; Википедија



Аурора Борис: Брод


Напуштене улице
Језивога града
Светле слабе сијалице
Мраком који влада
.
Поцепане новине
Улицама тутње
Да ли је крај пута
Страшнији од слутње?
.
Нагнули се стубови
Покиданих каблова
Тешка душа грудима
К’о да је од олова
.
Трепере светла брода који тоне
Где сам и где спавам, нема ко да брине о томе
Хиљаде година борбе са људском злобом
Лакше бих поднео него дан са самим собом
.
Трепере светла брода који тоне
Вуче море у дубине сломљене олупине
Одвојило се сунце од вечнога мрака
Где лед тече место крви, ту нема јунака

Фото: Олупина брода; Википедија

Новица Стокић:Поход


Жутокљунци узбуђено

Кукуричу на буњишту

Кочопере се

.

Челник крилима залепрша

Фијукне кроз ваздух

Оштр.

Швикне их

.

У колони устукну

Покуње крестле

.

Дозволе пловану

Мрс.

Гордана Петковић, Вид Вукасовић: Сплеле се речи око рогова јелена (3)


Зрно

.

Земљо орошена

Зрно мами

Брест

.

Зрно клија

До звезда ће стаза

Бити краћа

.

Плод

.

Плод утробе земље

Изнедри семе живота

Сан

.

У плодовима

Као да негде дубоко

Одзвања фрула

.

Образина

.

У глувој ноћи

Пламтеће звезде

И образина

.

Стално и скидо

А ипак остаје

Под образином

Фото: Зрна пасуља; Википедија

Мира Видовић Ракановић: Србкиња


Знам да сам
Од Немањића

.
И да су наше мајке
Рађале јунаке
.
Синове су
За бој спремале

Ћерке
Да пале кандила
.
Бол и тугу
Понос и Бес
.
Са колена
На колено преносили
.
Њихови снови
Моја је стварност
.
Пркосно певам
Ја сам српкиња

Алекса Шантић: Благо теби


Благо теби, ако на свијету

Нађеш срце, у ком вјера сјаји,

У коме се чиста љубав таји

Као мирис у росном цвијету.

.

Љепшег дара од тог дара нема –

У тој срећи тек би срећа била;

Чисто срце небеска су крила,

Што их Господ с благословом спрема.

.

Благо теби, ако вјерно бије

На твом срцу једно срце друго:

Скрсти руке и моли се дуго

Оној Мисли, што над тобом бдије!

Верица Стојиљковић: Чезнем


Чезнем, да се окупам, у сјају ока твог,

Да зароним, у то море, и на дну негде,

заспим.

.

Чезнем, да се винем, меЂу твоје облаке.

Да на једном, душом твојом

запловим.

.

Чезнем, да милујем места, где се твоје птице гнезде.

Да се у једно од њих спустим, крила

одморим.

.

Чезнем, да земљом твојом трчим,

Ливаде на змају прелетим, и врх храста

љубим.

Маид Чорбић: Скупоцјена љубав


У продавници јувелира, потрага се наставља
Нестала је она ситна дражесна ствар
Што вриједи милионе и скупоцјене камионе
Само јер љубав нека тражи нешто
Екстрагавантно
Смисао живота је вољети некога искрено
Јер ништа није вриједније од једног човјека
Који поклања искрене емоције
Дражесно
Доба је дошло гђе људи не цијене доброту
А и даље траже јасноћу знака свога
Склупчано у имену које нема јачине
Летаргија
Покретима показујемо сва наша осјећања
А емоцијама истиснути ћемо проблеме
Људи морају да науче само једно
Говор тијела
Тишина када наступи, загрљај је довољан итекако
Зашто и даље неки од нас не схватају да љубав
Не може да мјери се неким скупоцјеним стварима
Љубав касни
Под лупом и посматрачима око нас што посматрају
Љубе се у мраку и скидају се голи
Скупоцјена љубав данас је тешка
Новац је круцијалан
Крупује помиче куглу ка рулету своме
Броје лете у нашим главама, глас разума
Још негђе у позадини притиска наше нерве
Скупоцјена љубав кошта много
Па у трговини јувелира и даље сирни предмет стоји
Људима треба показати да скупе ствари
Не могу човјека да чине срећниме
Фантазија је плод маште наше
Љубав нека искрена побјеђује
Али модални свијет настрадати мора нажалост
Јер све ствари које смо учили до јучер
Падају у сами заборав и љубав
Касни нажалост до краја живота
Па остајемо најзад
Вјечни старци!

ото: Стари људи; Википедија

Владан Пантелић: Пробуђена Тијанија


Знам шта је убиство и знам шта је геноцид

Убиство је када откинеш прекрасни цвет

Геноцид је и када не збориш са ближњим

Ако дубоко промислимо – то је и суицид

Јер ударац на Живот приземљује духа лет

.

Тијанија – проповедамо ненасиље и чистоту

Клањање и три пољубца прекрасном цвету

Загрљај чврсти времешном мудрацу Храсту

Зналачки гајено воће и поврће нудимо свету

За умље – здравоумље снагу сјај ока и лепоту

.

Тијанија је земља и унутарња и светлосна

Земља Витеза Праисконог Реда – најмоћна

Сви вртови њиве баште поља су плодоносни

Шуме и лугови препуни фазана зекана и срна

Прелепа је Тијанија од јутра а лепа је и ноћна

.

Враћају се расути Витези Праисконог Реда

И наши познати уметници и јогини и учитељи

Подучавају и обрађују земљу знањем Веда

Причају са птицама и биљкама и зверкама

Прерушени  -уТијанију свраћају и Светитељи

.

На сточетрдесетчетири корака од дома – Поглед

Ту тихују Аранђел и Мансанман долети и Дајбог

Около клеке церови бјелови грабови букве глог

И лековито биље – столисник катарион турица

Девет је планининских ланаца видно кроз доглед

Велика Томић: Жељалице


Разговор са сликаром Драганом Подовцем

.

Сањала сам те, цветна Колевко

крај језера како уживаш.

Заклоњена од свих ветрова

од свих намазаних светова.

.

Лако је теби, Тиранко

темељна, чврста, нарцисоидна.

Поваздан себе огледаш

Светом ме водиш о теби да маштам.

.

Отвори широм прозоре,

погледај у води моје лице:

Видећеш да слика лепа није,

видећеш капи, моје жељалице.