Category: All

Наташа Ђуровић: Месечева невеста


Дуга коса у којој се преламала месечева светлост, спуштала се преко рамена. Наслоњена на ваздух који је треперио од летње жеге, гледала је у правцу из кога је долазио шум воде. Мирис босиљка био је знак да су суђаје ту. Дошле су и она ће кренути где је речено…

Ослушкивала је, не би ли им чула гласове, али ноћ је, за људски слух, била тиха. Изнедрила је звуке трава, пољског цвећа, зрикаваца и косу јој сплела у плетеницу којој је даровала боје ватре, ваздуха, земље, док се вода, од извора до набујале реке, преливала у њеним очима. За неверне, који су се у њима губили, било је то место страдања – хладно и опасно. Они други, могли су се напајати  исконским страстима и лепотом која окрепљује душу. Младо, једро, тело бујало је испод  хаљине која га није спутавала, већ се лагана, обавијала око ногу које су је носиле светом док је трагала за треном који би могла задржати до вечности.

Једна душа сачињена од много слојева који су се, временом, одвајали једни од других, цепали, премештали, будили, успављивали, радили све тежећи хармонији у свом поретку, чекала је онако како се чека доба бременито новим спознајама које дају тајне моћи; чекала је да се задато обистини; веровала је у магију мириса и трава и зато је одложила стреле, препуштајући се, раширених руку, женику чији знак јој се оцртавао на челу. Зна да су је суђаје походиле на рођењу, походиће је и сад!

– О, месечева невесто! Крени до зденца! Умиј се водом, окити се њеним жубором, огрни се топлином дома, намириши  лепотом рађања! Ако ти се прикаже звездани венац, знај да си достојна  да будеш господарица свему што стане између ока које види и руке која створи!

Да, то се заповест остварује! Ево, и земља подрхтава, облаци стају, дрвеће, птице, све што живи зауставило је дах чекајући да месечева невеста ступи на престо…

Направила је неколико корака гледајући ка небу и запевала песму о љубави, чији су се тонови проносили кроз ноћ. Била је то молитва за све усамљене душе које су покушавале да промене судбински наум.  Песма јој је показивала пут , а она се полако издизала ка месту које је чекало душу која ће бити ослонац небу и земљи; душу, која ће помирити сунце и лед, управљати војскама и ратовима…

Петлови су се огласили са првом тачком пурпура изнад планина. Иако свитање од памтивека изгледа исто, нешто се, ипак променило. О томе неће говорити људи, већ време којим ће она прекрити жедну, испуцалу земљу, жељну кише која ће њеним плодовима помоћи да нађу пут до горњег света.

Advertisements

Алекса Шантић: Звијездано јато


Тиха ноћца наступила,
Поче благо ширити се,
Небо плаво, без облачка,
Стаде зв’јездам’ китити се.
.
Гледао сам како мило
Свака своје зраке даје,
Ал’ сам глед’о најрадије
Јато од њих, што ту сјаје.
.
Упоредо све су стале,
Вођа им је прва била,
Па су небом путовале
Ширећ’ своја златна крила.
.
Тад помислих: мили Боже,
Србадија кад ће тако,
Поћи скупа? А одговор:
– Кад неслогу спржи пак’о…

 

 

 

Невена Татић Карајовић: И кап је кише јака


И кап је кише јака
и она се хиљаду пута родила.
И најмањи шум је настао изнова,
из нечијег даха.

.

Не мислите да сте велики
јер постајете ништа у својој хвали.
Ко не зна за силе ветра,
Птица, грозда и облака,
листа, семена и потока,
тај је мали.

.

И свака је мрва на земљи сила,
сваки наш корак је јак
јер неко је кости своје мрви оставио
а други је снагу своју кораку дао.

.

Свако изнова рађање је вечност.
И јутро и ноћ,
спавање и сваки нови дах.
Јесен и зима,
пахуља што падне,
трептај,
све је ново рађање, све је моћ.

.

Не мисли да си велики,
не горди себе, не хвали.
Само си у уздаху свом покоран,
у кораку сигуран,
у осмеху јак,
у молитви достојан
а у свему другом мали.

 

Милица Тасић: Тебе сам тражила


…Нађох те

као прсти који нађу

ррррр…

зрак у ноћи трепери,

не знају шта с њим.

.

Да усидрим Блуну,

софицу да укћерим,

знам,

била би шала овог света,

било би…

.

И зрак само – додир, и поглед,

зар зене две…

а мило све,

моје под тиском,

то миље сада што зре,

и лишће, о, лишће…

Зар мени само сме?

.

И куда да лутам

кад не знам што чиним,

шта тиха ми тка?

Хеј,

заборави песму,

луду,

и утајни лучу сна…

.

И кад мимоиђемо светом,

моримо у шаци,

у соби линија – подстанар,

међу прстима невиности

зрак тај би…

.

Устајни луну,

блуну,

устани моћи сна.

.

-Из песничког рукописа, ван збирке „Паун на недрима“-

 

Народна лирска песма: Лептир и ружа


Хајде, душо, да се милујемо,

ил’ у твојој ил’ у мојој башти.

Створ’ се, душо, у градини ружа,

ја ћу с’  створит у бела лептира,

па ћу пасти на румену ружу.

Тад ће рећи изокола људи:

„Лептир пије у градини ружу”.

– А ја љубим потајно девојку.

 

Рефик Мартиновић: Тајна


Чувам те

у белим јутрима

која свањавају

у сјају твојих очију

и магличастим обзорјима

која љубе пробуђени дан

у првим зрацима сунца

што стидљиво вире

иза далеких видика

које молитвом кунем

да те још не буде.

…јутро моје.

 .

Чувам те

у руменим сутонима

најлепших боја

који урањају

у црвени комад неба

где се још само

силуете птица јуре

да угасе светла дана

да ти утонеш у снове

које ћу чувати до јутра

испод твога сановника.

…дуго моја.

 .

Чувам те

у мирисима тамних ноћи

који шетају

комшијским авлијама

уз шапат зелених трава

које чекају росу

да оквасе влати

наших надања

и неугашених чежњи.

…звездо сјајна.

 .

Чувам те

у данима и годинама

што пролазе

и цуре као пешчаник

а ја те чувам

као да ће живот

вечно трајати

…вечности моја.

Највише те чувам

у задњој строфи песме

она зна највише о нама

јер ти ниси обична

…тајно моја.

Вукица Морача: Гробови предака


Поље је пуно

Равнокраких крстова.

То прах наших предака

Стражари вековима.

 .

Њихов пепео земаљски

У земљици бива,

А име и остало важно

На стели пребива.

 .

Ти гробови, громиле,

Те дивне надгробне плоче,

О светој нашој прошлости

И храбрости сведоче.

 .

Зато путниче тихо,

Достојно се поклони,

Палим сенима ратника.

Немој да твоја сенка

њихово светло заклони.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ПРИРОДЕ


прослава Преображења у Стајићеву-

У народу постоји веровање да се на Преображење преображавају вода и гора. Наиме, под утицајем одређених алги, реке и језера заиста мењају боју. Негде је то мање, негде више приметно, тамо где је промена очигледнија реке могу постати чак и црвенкасте. Људи су некада били ближи природи него ми данас, па су примећивали оно што данас ретко ко примећује, тако да им је Преображење природе било одличан оријентир за разне послове.

.
Преображење и мењање природе је процес који траје више дана, није везано искључиво за један дан и зависи од климатских услова везаних за одређено поднебље. Усклађивањем са атрономски најтачнијим календаром на свету – Миланковићевим добијамо 6.8. као почетак овог периода док је завршетак повезан са почетком Међудневица.

.
Крај периода Преображења је увод у бербу грожђа у месецу који следи – гроздоберу (септембру). Верује се да пре Преображења природе не треба јести грожђе, тек у овом периоду може да се проба, јер се и грожђе преображава, односно, сазрева. Једење грожђа на Преображење било је обредног карактера, као захвалност боговима што су омогућили богат род и плодну годину. Ближи се крај лета, сунце слабије сија, воде су хладније, па крај Преображења важи и за последњи дан купања у рекама и језерима. У народу се верује да ће следеће године биће слаба летина ако је на први дан Преображења ведро.

.

.На Преображење беру се први лешници (у зависности од поднебља – негде пре, негде касније) па се чувају током целе године као лек против болова у ушима. Када заболи уво треба појести неколико лешника убраних у овом периоду и болови престају. На први дан Преображења не ваља преко дана спавати – ко спава тај дан целе године ће бити поспан.
Занимљиво је да је последњих година наука доказала природни феномен преображења природе.

У недељи око Преображења киша суштински мења свој хемијски састав. Анализе су показале да се у капима кише од месеца цветња (маја) па до Преображења налазе тешки хемијски елементи који долазе са тзв. Сунчевим ветром. После Преображења концентрација тих елемената се нагло смањује и киша од благо киселе постаје неутрална, па и алкална, што има великог утицаја на природу.
Ако би појаву познату као Сунчев ветар погледали из угла родноверја, онако како су вероватно некада размишљали наши преци, могли би да закључимо да Стрибог (господар свих ветрова) уз помоћ Хорса (бога сунца) доноси на Земљу Сунчев ветар који утиче на целокупан живи свет. И Хорсов и Стрибогов дан управо су у месецу гумнику у ком је и Преображење природе.

.
Све ово показује да су наши преци одлично познавали природне феномене које наука тек данас открива и да су, духовно изнад нас, живели у савршеном складу са природом и свим природним дешавањима.

Преображење Господње је и дан који се прославља као ренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, који је посни празник, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке.

 

Извор- „Старославци“- Википедија

Иво Андрић: Спас


 

Девет је стотина сутона желело једну радост,

Док сам живео

Заборављен, напуштен, презрен,

Гажен као мост над водом.

.
Тек – једне вечери 

Кроз блесак последњег зрака

Младог месеца, сокова и вода,

Угледа дух занесен

Како вечерњи облак добија облик и свест,

Како се огромно небо отвара и сјајем

Неслућеним 

Одузима једном заувек несрећан дах.

А Спас, коме се гоњена звер као и човек нада,

Говори светлошћу, непролазном хармонијом:

Да нико није заборављен и сам.

.

.извор.Поезија суштине-