Category: All

Петар Шумски: Човек од уздаха


Човек од уздаха протерује топлину

ноћи из набора јоргана

осећа оштрицу плача

на образу, проклиње

мирис мемле, есенцију снова

грби се, савија, ко зна због чега…

.

Рукама од седам тона граби

зрна преосталог воћа

после вишегодишњег пира

не очекујући више сласт

  -тек упијач за чежњу-

 без свести о витештву

уморни витез

уморног погледа…

То жеља из њега избија

чежња продубљена самоћом

минулих еона…

.

Жртва сопствене немоћи

да проникне у тајну опроста

да се сили супростави мишљу

са трагом бакље на челу

беспомоћан и слаб

пружа руке према кори брезе-

гране се повијају, њишу и заплићу…

хипнотисан тоне у сан…

.

Удахнувши блистање ластиног лета

исправи се намах

после времена дуга

-дотад погрбљен, свинут-

и стресавши се само

одмахну руком као тужни

светац са крста тек скинут…

.

Осети још само млаки дах

и мрморење сетно крај ува:

то му траве певају успаванку ветра

и земља дише за врат…

.

П.Ш: Збирка – “Антикварница срца“

Мирослав Цера Михаиловић: Лом XII


вид се гаси пут путују душе

преврће се и мртво и живо

на трпези филети од скуше

пост је тече ракија и пиво

.

весело је код Срба на даћи

грло мора добро да се кваси

или ћеш се или нећеш снаћи

порција ти следи ко год да си

.

куцавица слепила се жила

чини ти се шарена је лажа

да је икад ишта изнедрила

.

не умишљај да те ко опажа

јаловина цеди те и сише

исчезло је што живи и дише

.

М.Ц.М: Збирка песама – “Лом“

Снежана Ђинђић: Пре него заноћимо


Сунце што краси моја

земаљска јутра,

ти си ми!

Клица праскозорја

лепотом разбуктала

ја сам ти!

Кључар мојих тајни

одаја си ми!

Тихим повечерјем,

где је и уздах поезија,,

мир душе бих да сам ти,

да се слободно нектара

са извора напојимо,

пре него што заноћимо…

.

С.Ђ: Збирка – “Дар употпуњења“

Анастасија: Кроз раздобље тамних сила…


~Тумачења многа ћемо кроз векове на разним језицима у народ послати. Нека се сви диве, мисле, да све износимо. И изнећемо мноштво наука чудесних и открића разних, тако да од најважнијег све даље одлазе и обични људи и владари. А мудраци, у будућим вековима нека списима замршеним, наукама, друге задивљују. Од најважнијег се, при том, удаљавајући и сами, друге ће од главног пута подаље одвести.~

Photo by Sunyu Kim on Pexels.com

Душица Милосављевић: Храброст


Вилин цитат

.

Тако се зовем!

Бржа од мисли, у трену делам

Знаш ми крв и дух у сваком телу у ком сам била,

спавао ниси када сам одлазила!

Делај онако како си одувек снио,

само тај пута срца је ПРАВи

бисерну сферу из муња управи

у звездану стазу на којој сад стојим…

Нека ме однесу небеске вагре

пламене муње из кочија белих

и спусте на место одакле поче све

у трену поново да родим се!

Милан Миљанић: Ако му попустиш само тренутак


Ако му попустиш само тренутак
одмах те увлачи у свој кутак
па постајеш његов лутак
душу ти мрси у завијутак
и уместо човек кротак постајеш опак

.
Ако му попустиш само тренутак
упадаш у мрак живот постаје мрзак
црне мисли у мозак убацује
покушава да срце отрује
у вечну тугу окује
гори од најотровније гује
по свима пљује и псује

.
Ако му попустиш само тренут…

smart

Илија Зипевски: МИ


Знам ја добро

да са срцем није лако

Што више волим

више имам разлога за бол

.

Јер најлепше ствари

Плешу двобој са тугом

Ривали стари,

Вечно на нишану једно другом

.

И сваки блистави

Океан у очима

Стоји као амбис

Пред мојим ногама

.

Јер то је игра

Која увек игра против мене

Време ми не да назад

А мрак ме гута ако кренем

.

..а морам да кренем

Али ако цену

Морам да платим

За све тренутке с тобом

Које вечно ћу да памтим

.

Јер најлепше ствари

Вредност своју мере тугом

У сумрак позне јесени

Што одјекује дуго

.

Нека ме тело боли

Од наших јутра, ноћи

Кад смо стварност ломили

На под падали

.

Јер то је игра

Која лије успомене

Покушај да свим срцем волимо

И зауставимо време..

.

Да..

.

То је све што знам,

Ти и ја,

То је све што знам.

.

У вечности,

Крила наша не губе сјај

То је све што знам.

Devojka koja svira gitaru… | zero divider

Devojka koja svira gitaru… | zero divideralephnuller.wordpress.com

Стеван С. Лакатош: Нојева барка


Содома и Гомора завладаше светом и Апокалипса

пусти корење своје. Нестадоше царства и вихори

рата у муљу вирова снажних.

.

Господе, мој Господе!

.

Ако ноћ прекине ватре Вулкана и таласи што

планине руше, нека нам стихија пошаље Нојеву

барку као знак милости Твоје. Нека устану сви мудраци

силни и изведу нас из овог лавиринта наше беде.

.

О Господе мој Господе!

.

О слави Твојој певам на Нојевој барци и перем

крваве снове своје.

..

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Нојева барка Едварда Хикса (1780—1849)

Радица Матушки: Плаветнило моје


Зорење живота устрепталих нада,

као талас мора плови кроз сневања.

И исти ми осмех блиста к’о некада,

као вечни поклич душе лелујања.

.

Бесконачност јарка, предивна и кобна,

азурних си боја, плаветнило моје.

У даху љубави, вапај и слобода,

обгрљен бескрају, што изнедриш зоре.

.

Свуда у мом телу кроз крв и ти течеш,

уранку сунчани мога мировања.

Зраку од топлоте, луч што таму сечеш,

у теби су силе и дар вредновања.

.

Распламсала ватро и ледни кристалу,

на твом топлом срцу лепоте се зброје.

Руке твоје живот и смрт дати знају,

сви анђели с чашћу пред тобом нек стоје.

.

Сва моја горчина, туга и самоћа,

претворе се тихо у трепет од сене.

Kада ме на тебе подсети та ноћца,

и нестане тама, узвише се жеље.

.

О, једино моје… Планино и стено,

море моје плаво и небески дажду.

Чак и да ми срце буде скамењено,

пустила бих ове мисли да те нађу.

Вук Стефановић Караџић: Можданици и насјенице (2) *


Свакоме слободно можете казати (и лако доказати) да сам ја народу српскоме оно учинио, што сви остали списатељи зајрдно нијесу: ја сам народ српски с ученом Европом познао.

.

Што их више сад пристане са мном, то ћемо прије поставити темељ српској литератури; а што их мање пристаје, то је мени већа слава што нијесу сви људи кадри мислити као ја.

.

Ти ваља да знаш да сам ја у том данас мајстор бољи од свију Срба.

.

И с поносом бих могао казати да је готово све што свијет има достојно знања о данашњем народу нашему од мене или чрез мене.

.

Ја што чиним, слабо кад чиним коме за инат или за љубав, него за то што мислим да поштен и паметан човек онако ваља да чини.

.

Ја оно нити сам казао у љутини, нити коме за инат или за љубав, него сам најприје добро испекао, па онда рекао мислећи: да је боље казати и мање него више, само да остане истина за свагда.

.

Мене савјест моја тјеши да сам свагда и свагда желео истину изнаћи и казати.

.

У свима овијем пословима главно је или, управо рећи, једино моје намјереније било корист и слава народа нашега но мислећи да само оно може донијети праву и постојану славу, што је истина, трудио сам се, колико је више било могуће, да истину изнађем и против ње ништа да не кажем.

За то се и нећу упуштати у одговарање на њихове лудости и будалаштине: зашто нпр. какву би човек имао част да се инати с волом или с лудим човеком који прави пасквиле?

.

*Можданик –онај клин што држи наплатке један на други

* Насјеница – греда крајем, на којој крајеви другијех греда стоје

(Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник);

Приредио књигу – др Александар Пејовић