Category: All

Анђелко Заблаћански: Ту око нас


Срушило се време на кровове брига

На зидине голе куће без прозора

Испарили дани у котлу с верига

У мислима ћути нека давна зора

.

Све се дрско врти круговима пакла

Пркосећи блудно свевидећем оку

Да све се разбије кô да је од стакла

Док човека гоне кô на пашу стоку

.

А свет већ урања у сопствену тмину

И мноштво већ кличе умирању части

Ореол би свецу кô капут да скину

И да се насладе у све горчој сласти

.

А аветном кућом звони ехо плача

Јецају потомци – ридају сви преци

Празнина у свему од свести је јача

Јер ране су љуте – пеку злобе меци

Photo by Sebastian Voortman on Pexels.com

Драган Симовић: Бити повезан са суштином


Лирски записи

01

Када с неким разговараш, лицем у лице, онда га гледај душом и слушај срцем.

Тада ће ваше речи, тада ће ваш разговор имати исцељујуће дејство.

Ваш сусрет биће, на неки начин, један вид узајамног душевног и духовног исцељења.

Кад гледаш некога или нешто, онда сазерцавај – гледај и види унутарњим видом, гледај и види душом.

Кад слушаш некога или нешто, онда слушај и чуј унутарњим слухом, онда слушај и чуј срцем.

То је пут оздрављења, то је пут душевног и духовног исцељења.

02

Када за ведрих ноћи зуриш у звездано небо, зуриш у звездана јата, онда зури из свог унутањег бића, зури из срца и душе.

Одабери једну звезду, било коју, и реци: ово је моја звезда!

Повежи се са том звездом, и та ће твоја звезда, увек када је угледаш, када се загледаш у њу, када је сазерцаваш, теби слати љубав, теби слати милост, теби слати своја најдивотнија дејства.

Тако се повежи са Сунцем, повежи са Месецом, повежи са било ким и чим.

Повежи се са дрветом, повежи се са биљком, повежи се са цветом, повежи са ружом.

Повежи се са тицом у лету, повежи се са јатом ждралова, са јатом галебова, са јатом врана.

Све си то ти сам!

И све је то у теби, у твојему срцу, у твојему унутарњем бићу.

03

Ако си дошао до тога ступња, да са сваким и са свиме можеш да се повежеш из својега унутарњег бића, из својега унутарњег сушстаства, онда над тобом ништа и нико од овога света неће имати никакве власти.

Живећеш у свету, а бићеш посве слободан, и заштићен, од света.

Ти си тада самосвојна и самобитна личност, ти си тада пробуђени, освешћени и самобитни посвећеник који властитим путем ходи, корача и лети ка Суштаству свих бића и светова, свих пространстава и звезданих јата.

04

Буди повезан са Суштаством, па ће се с тобом повезати сва бића у свим световима.

И сва ће та бића, и сви ће ти светови, гле, бити твоји савезници, бити твоји сапутници.

Момчило Игић: СавршенаСуштина (3)


КЊИГА САВРШЕНЕ ХАРМОНИЈЕ

Живот пише романе, много романа.

Онај обични живот на површини.

Живот из СавршенеСуштине пише СавршенуХармонију.

ЈеднуЈедину.

Ја ћу ти причати о тој хармонији али ово није моја прича већ је то прича Суштине.

Ово је прича моје Суштине у којој влада закон једности тако да су моја и твоја Суштина уствари једна те иста Суштина, само што је један њен улаз у мени а други је у теби па је реално закључити да је ово наша прича.

Узгред буди речено, на неком трећем улазу Адам је из ње био избачен и то је тада био његов а истовремено и наш излаз.

Све у свему, ово јесте прича Суштине али ко и мало нешто зна о њој потврдиће да је ово

једна једина

наша прича.

Без Суштине потпуно јединство није могуће а са њим постају могућа сва могућа чуда.

16

Без шаке није могуће јединство свих прстију као што без тела није могуће јединство свих удова.

Време је да испричам причу потпуног јединства, која нема ограничења, са којом се не наилази на препреке, са којом се може искусити само Савршено Блаженство, која је израз СавршенеХармоније.

– А ко си па ти?

– Па ја сам ти.

Када ми се обраћаш кажеш „ти“, а када се обраћам сам себи кажем „ја“, дакле ја сам ти.

(мала шала)

Гледајући кроз Свезнање очима Суштине у којој влада закон једности, ја не могу видети друге јер у једности други не постоје.

( Унутра, у Суштини, био је Адам, само један човек, а изашло је човечанство, мноштво људи. Читаво човечанство је нешто као један човек, а сваки од људи, преко Суштине у себи, може васкрснути у човека. ) Гледајући друге видим само себе и не могу ништа друго

осим да волим друге као самога себе, јер се са Суштином може само волети и…нема нам друге.

„ Воли ближњег као самога себе.“

17

Од сада ће бити супротно од онога како је до сада било, а било је само негативно иако би многи казали да је било и много тога позитивног јер нико од оних који би тако нешто могли да кажу, до сада није искусио нешто стварно позитивно.

До сада је било онако како каже наша Површина а од сада ће бити онако како каже супротни пол од Површине а то је наша Суштина.

До сада је било „ако није по плану онда је по судбини“ а од сада ће бити „није ни по плану ни по судбини већ по Суштини“, наравно уколико ускочимо у најширу слику живота.

Оно основно што треба знати о човеку то је да он живи истовремено у два света ( Површина и Суштина, спољашњи и унутрашњи свет ) који су супротни при чему је један хоризонтала а други вертикала, да има два ега, два живота и да је у оба света будан истовремено.

Да ти кажем једну ствар а то су две ствари.

Рекло би се да је его један али изгледа као да су два, у ствари и јесу два, его Површине и его Суштине.

18

„ Називаш се учитељем а то не знаш да вам се ваља родити по други пут.“

Човек је био у Суштини и из ње је избачен да би освестио Суштину у себи.

Људи су настали од човека који је избачен из Суштине, а од сваке људске јединке постаће човек када освести Суштину у себи а тада се враћа назад у Суштину, у Рај, али сада и са Рајем у себи, као носилац неограничене Свести и Љубави.

„Ја сам у Оцу и Отац је у мени.“

Тек када је избачен из Суштине човек је могао стицати негативна искуства, нашао се на путу неопходног освешћивања.

Да би био свестан дана мораш искусити ноћ.

Добио је задатак али не и обавезу да га обави сам, што је добро али је лоше што више није био човек јер скоро без Суштине ти си само људска јединка која сакупља негативна искуства.

Све је свест, потпуно сабијена је Бог али када се разблажи временом и простором, када се раскомада онда је „раскомадани Озирис“ онда се више не може

19

говорити о Богу, а тако је и са човеком који се раскомада на људе и више се не може говорити о човеку.

Све што је живо мора имати оба пола тако да су људи да би уопште били живи добили замену за Суштину, краљеве који су играли улогу Суштине и пало Небо са све палим анђелима који глуме анђеле.

Уз замену за Суштину добили смо и замену за наш живот.

Да би обавили задатак сакупљања негативних искустава људи су добили извесне додатке као што рудари пре уласка у јаму добијају опрему за рад а ти додаци су и извори алтернативног живота и пријемници у вези са онима који су нам их дали и то је сада основа каналисања знања.

Да сам учитељ као што нисам, бар се надам да нисам, мада нисам више сасвим сигуран да нисам после шока који сам доживео пишући потанко онако како сам чуо, када је почело да ми изгледа као да имам неку улогу иако сам био уверен да немам никакву, да сам слободан од било каквих улога, е да сам учитељ ја бих овде ставио тачку и не бих ишао даље у овом смеру јер сам

20

скоро па уверен да сте принели врло малу посуду, баш малечку, у коју не може стати ни ово што је до сада речено, али нисам јер се надам да ћете од некле извући огромну посуду а нада се обично покаже као лажна и у томе је поента да се учитељ не нада он зна. (мала шала)

Нада се мора претворити у веру а за веру је пожељно да се претвори у знање, јер се знањем вера лакше претвара у љубав. Наравно ово важи само када се знање схвати као Свезнање које не стичемо већ

добијамо од Суштине.

Дакле, настављам у истом смеру како бих наду претворио у веру а ти извадио посуду са неограниченом дубином. „Ко има уши да чује.“

Сви додаци, било да помажу при сакупљању грубих или финих негативних искустава, било да су замена за Суштину, у Библији су названи кукољем.

Негативна искуства се сакупљају врло дуго, толико дуго да може изгледати да овоме нема краја али наравно да има и он се већ догодио.

У тренутку када је сакупљено довољно ових искустава, кукољ се толико проширио да се човечанство потпуно закукољило.

21

Баш челик се потпуно ослободио и људе поробио.

Тада и само тада када је слободна воља потпуно онемогућена, када више не постоји никакав излаз,када понестане смисла и сврхе, када се изгубимо у мраку, долази до обавезне интервенције наших Небеских Родитеља.

Послат је Христ да „раздвоји жито од кукоља“.

Он је рођен као Син Божији и син човечији, од Небеског Оца и земаљске мајке. Рођењем је добио све што је

неопходно да би се пробудила свест, да би се у њему уселила Суштина.

Њега је крстио Јован Крститељ, изасланик Неба на Земљи, представник Царства Небеског, јер се овај чин може извести само у окриљу Неба. Касније ову улогу преузима црква као представник Царства Небеског на Земљи.

Његовим крштењем дошло је до приближавања архетипског казана човечанства препуног негативних искустава и Царства Небеског док није дошло до варничења, до буђења Царства унутрашњег Неба, његове тј.наше Суштине.

Баш се приближило Царство небеско.

22

Са Суштином у себи, као што црна рупа преузима сву материју и сагорева је, то исто је Он урадио са свим гресима овога света и тако се живот људи поново покренуо.

А људи су наставили да сакупљају негативна искуства као да се ништа није догодило.

Сваком појединачно би требало још милион година да сакупи сам за себе довољно негативних искустава, а да би користио архетипски казан човечанства потребно је припадати човечанству, међутим сви ми смо мање-више саможиви и немамо приступ. Неопходно је припадати на-роду а не из-роду.

Ипак, понеко се ослободи саможивости у довољној мери да му постане јасно да је задатак обављен и да нико више никада не мора искусити ништа негативно.

После више од мало времена тај неко схвати и да је то тако већ више од 2000 година.

Дакле…. саможивост………………..хм…

…Одлучио сам да ти будем пријатељ.

Да, да, теби који управо ово сада читаш. Ако не верујеш онда ћу ти ово потврдити и у следећој реченици.

23

Одлучио сам да ти будем пријатељ, а ти како хоћеш.

Ово је безусловна одлука јер се неће променити без обзира на то шта ћеш ти са своје стране чинити и учинити.

Као пријатељ те одмах морам упозорити да ти ово неће бити потпуно јасно ако не помериш тежиште пажње са разумевања, анализирања, тумачења и памћења на нешто много једноставније а непроцењиво узвишеније, на гледање, јер је гледање носилац неограничене свести док су све друге функције носиоци ограничене свести,

ума, што значи ега Површине.

Неограничена Свест пали светло док се ум сналази у мраку.

Обрати пажњу на сваку реч, на свако слово, на слике насликане словима и речима, на све што се може видети, тако да осим за гледање не остане ни мало пажње за служење другим функцијама.

Ко има очи да види.

Ако останемо у границама само ове функције пали се светло и отварају се очи Суштине, око Бога и око Творца, па на здравље.

24

Као пријатељ бићу према теби отворен до краја, уствари сам одлучио да будем пријатељ свима.

Брат ти може бити и брат и непријатељ али пријатељ ти може бити само пријатељ. Такво пријатељство које је безусловно и трајно, утемељено у Суштини, почетак је нашег живота јер је Суштина његов једини извор.

Дакле ако хоћу живети свој живот онда ми нема друге него да будем пријатељ свима.

Нисам рекао али кажем сада да до сада нисмо живели свој живот, живели смо искључиво живот кукоља.

Дакле кроз безусловно и трајно пријатељство почињемо

свој живот.

Као пријатељ бићу према теби отворен баш до краја, на крају крајева човек ни не треба да одлучује да свима буде пријатељ, он само то и јесте, а најчешће није, само због кукоља.

Ово није пријатељство са радних акција нити пријатељство из војске нити пријатељство из детињства, већ је ово пријатељство из Ничега.

Да ти кажем једну ствар а то су две ствари.

Наш живот почиње љубављу према Суштини и пријатељством из Ничега.

25

Владан Пантелић: Срби – водич народ изворног гена


Мудрованије из Тијаније


Вратио сам се у Тијанију после дужег лутања. Како је лепо и како је лековито живети у Тијанији – у Вечности! Срце је увек широм отворено, душа испуњена, видик јасан, без заклоница. Јутровао сам у пунини радости и стварања. Осмислио сам и духом саградио разнобојно спирално степениште са тридесет и три провидна кристална степеника. У овом времену, и у свим временима, стварање је највећи духовни циљ. Стварање – то значи славити Лепоту у свим њеним облицима и појавама. Стварањем рађамо себе у себи, себе у другима, себе у свему, у Једном, у Свелепоти.

*
Док сам радио на изградњи кристалног степеништа, гледао сам цвет своје душе, слушао њену песму и гледао њену лепоту. Ушао сам кроз њена доња врата која воде у препуну архиву, па кренуо на десну страну њене полулопте, у прапрошлост, и с њом сам се додирнуо тридесет и три пута. Додирнуо, испричао, исплакао, испевао, изиграо, измиловао, опраштао. У њој сам се видео са свим великим учитељима и аватарима из разних времена, почев од Прајапатија (“пре ја па ти“), Срб-а и Перуна, до Његоша и Николе Тесле. О стварању пуно говори садашњи аватар, по духовној праслици и знању многосличан Тесли, Др Григорије Петрович Грабавој. Колективна свест је нарасла да прихвати учење о Једином Богу, о општем складном развоју и спасењу, васкрењу, вечном животу, учењу без патње, о врховној сврси.

* *
Највећа лаж у историји уопште је да су Срби мали дивљи народ, и да су
се доселили на садашње просторе у шестом или седмом веку. Срби су народ са изворним геном, који је на ову планету донео светлост Слова, Слога, Речи, Реченице, Гласа, Језика. Србска блистава повесница (историја) је скривана, прерађивана, забрањена, крадена, велике историјске личности присвајане, омаловажаване или убијане. Над србским народом извршен је србоцид, највећи покољ у свем постању. Но, изворни ген је Божје чудо. У њему је запис кога је свестан и сваки сељак из Шумадије. Свестан је шта треба да уради у сваком трену одсудном, а њих је било – ни броја им се не зна. И у овом времену живимо, уствари, у у-судном времену. Непријатељ, домаћи и онај други, потпуно је погубио уларе и дизгине, забалавио, запенио, у мозак свршио. Залудно им, биће славе, јер се Светлост на Истоку буди …

* * *
Време, дугачка вијугава змија, чудница над чудницама, одмотава своје вечно тело, и открива све заборављено, вади из Акаше, осветљава. Сваког дана се откопавају нови локалитети широм земље Праисконије, широм земље Тијаније, који говоре истину. Земља Праисконија се данас зове Србија, али су њене праве границе много шире. Пола света почива на србским гробљима, Европа безосећајна посебно. Основу свих европских језика, мање или више, или у целости, чини србски језик. Стога је ружно, подло, а лажно свакако, када нам неки бриселац или нем-ац држи слово, или поуке о култури, језику, религији, уметности, или било чему другом. Земља Тијанија је унутарња потка Праисконије и неуништива је по својој природи. Ускоро ће цео свет знати ову истину, и она ће се предавати на свим универзитетима истине. Можда ће се предавати и на Универзитету у Београду, уколико се откраве воштане фигуре наших академика, палео истраживача, геолога, историчара, психонеуролингвистичара, и разних тз. зналаца.

* * * *

Нараста моја родна Тијанија… Проширујемо је својом свешћу. Раније је заузимала пространство данашњег Драгачева, чија је престоница Гуча, домаћин највећег светског надтрубљавања. Сада, у првоширенију, покрива васцелу земљу Праисконију. У другој фази биће проширена на негдашње земље Праисконије широм планете Гаје, а у трећој фази Тијанија ће бити и физички безгранична.

Сви тијанијанци тихују два пута дневно испод Храста-учитеља, или Бреста-устрепталка, или на Пољу од каћуна, или у дому Махатме – познатог Витеза Праисконог Реда, или на Гумну Љубе Поповића, или под старом крушком караманком мог стрица Селомира. У свечаним приликама, на празнике, поводом великих природних промена, одржавају се велики ритуали које води лично Мансаман Остварени. Церемонијал мајстор и први помоћник је поглавица народа цврчака Вјастослав Вирлак. Путеводитељ до круголета, места церемонијала, је велики витез Радмир, чувар Живе Воде, тајинственик-дошљак из времена које је давно прохујало. Ритуалну заставу индиго боје, препуну бројева за здравље, вечни мивот, мир и спокој и друге, сашила је Вила Мала Језера и на њој, унутар србрно-беле с-вере, исцртала белог орла једноглавца, који симболизује усредсређено размишљање, јасновидост, моћ подмлађивања и брзог премештања у времену и простору.

* * * * *
Народ Тијаније је весник нове свести која пламти као буктиња, и шири се брже од ватре, убрзане ветром Тијанадом, када се запали сува трава покрај пољовите реке Тијане. Због тога сви тихују на местима где извиру силнице, и због тога живо учествују у тајним ритуалима, заједно са великим душама овосвета и оносвета.

Ове године, јубиларне и прекретне, гости на ритуалу, поред народа Минерала, Биљака и Животиња, Патуљака, Вила и Вилана, Светлих Духова, биће и Витези Праисконог Реда. Предводи их славни Мерач Васељене – Аранђел Румених Облака. Остали гости су – Буљубша Златна Нит, Суђај Пегаз Бели, Мала Вила Језера, Благоје Стрелац Ариљац, Сабина Сијено, Санлаила – Велика Играчица, Надзевз Штит Штит, Анак Шива Анак Шива, Оанде Норвиџ Велики, Сурђон Велики Играч, Ил Конем Пилток, Љубиша Ловац, Бели Гавран, Драгон Пламеног Језика, Арсеније Четврти, Тринаести Апостол, Маирија Милосна, Кија Ма Мудра, Наташа Првоотијањена и други.

Из света отишлих најавили су долазак витези Јован Златна Ђинђува, Видница Мануел Пламбера и Ананда Писак Вавилонка, са својим овоземаљским водичима. Ово ће бити њихово прво учествовање у Великом Ритуалу – Девет Кругова Око Ватре

* * * * * *
Ритуал ће бити одржан на дан Звездане игре и нико, осим Мансанмана Оствареног, не зна цео програм, али се зна део поруке која ће бити упућена свету:

ОЗДРАВИ ГЛЕДАЈУЋИ ИСТИНИ У ОЧИ

БУДИ ЛЕП ГЛЕДАЈУЋИ ЛЕПОТУ

СЕБЕ ЗАПАЛИ СРЕЋОМ И ОБРИШИ КАРМУ

НЕМАЈ ГУРУА, РАДИ СА БОГОМ

НЕКА ТВОЈЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ БУДУ: БОГ, ВЕЧНОСТ, БЕЗКРАЈ,
ЖИВОТ, СРЕЋА, РАДОСТ, ВАСКРСЕЊЕ, МЛАДОСТ, ЛЕПОТА, МИР, ЉУБАВ, СТВАРАЊЕ, СВЕТЛОСТ.

И НЕПРЕКИДНО ПЕВАЈ У СЛАВУ ИЗВОРА СВЕГА ПОСТОЈЕЋЕГ.

smart

Малиша Јовић: Обраћања


Волим речи твоје неречене

Са усана што су као свануће

Волим да певам прстима по телу твом

Што је као ораница на којој све ниче

Уз благослов Творца

А ти да ме слушаш срцем…

.

Море љубави што носиш у себи

Додирује све моје обале

Као да си још неоткривена будућност

Сва твоја тајанствена блаженства

Вечност расипа по мени

Као да сам приспела река а ти море

Твоје обале постају моје обале

Твоје олује постају моја снага

Твоја бескрајност постаје мој мир

 Девојци


Јелен плива по морју,

На јелену рогови,

На рогови кочије,

У кочије девојка,

Шије везе дарове,

Своме дагом кошуљу,

И миломе јездије,

Сакупио: Милош С. Милојевић – Песме

и обичаји укупног народа српског, III књига

Јелен, Википедија

Момчило Игић: СавршенаСуштина (2)


СавршенаСуштина

П У Т  У  С Р Е Д И Ш Т Е

С Р Ц А

У

Н И Ш Т А

7

На пут крећемо по већем од незамисливо великог мрака, по бескрајном мраку.

8

Сви несвесно знамо каквим смо мраком окружени и бојимо се шта све из толиког мрака може искочити а знамо и то да из мрака не искаче ништа добро.

Сви се мање-више кријемо, лажемо,сумњамо и повијамo.

Време је да се исправимо и откријемо јер је по Божјем плану време да се сретнемо са Свезнањем које може обасјати сав мрак ма колико велики био.

Слободно исправите леђа и рамена, слободно одбаците лаж и сумњу, коначно сте слободни да се покажете јер управо читате књигу која је

место сусрета са Свезнањем.

Кобајаги

9

Ја причам онако како чујем од ближњих

изражавајући оно што чујем од Суштине.

Не причам празну причу већ причу пуну Ничега.

Ти сабереш пажњу и наоштриш уши,

добро их наоштриш па ставиш леву руку на лево уво

а десну на десно и кажеш причај ми.

И ја ти причам, да не верујеш причу

која се прича само ако верујеш.

Причам ти причу која је можда бајка а можда и није

јер има нешто што ниједна бајка нема.

10

КОБАЈАГИ БАЈКА

Седим у фотељи као цар било да сам сам или у друштву.

Сви су мање-више у бригама и страху а само један уопште нема брига нити има страха.

Е тај један је цар.

Седим без брига и страха, јер не гледам кроз своју памет већ гледам кроз Свезнање Суштине.

Када гледаш кроз Суштину не можеш видети другог,

све је једно и један си.

Е тај један је цар.

Сви су мање-више узнемирени.

Неки су очајни и немају воље да се бране, неки су спремни на борбу до смрти а неки су прешли на страну непријатеља.

Све три акције су уствари реакције на узнемиреност.

Ја нисам узнемирен јер имам потпуно поверење у Свемогућег.

Ја сам цар али не од овога света.

Вера у Суштину се претвара у знање али не било које знање већ Свезнање Суштине, једно врло посебно знање које има нешто што ниједно друго нема.

Ово знање претвара Веру у Потпуно Поверење, а то је услов

11

Љубави.

Ја волим Суштину.

Мој живот није мој живот ако се не базира на нашем животу а наш живот почиње љубављу према Суштини.

Узнемиреност је знак непостојања ни Вере нити Поверења у Свемогућег а како бити узнемирен поред неког ко је свемогућ, ало, тај неко може све, нема ограничења а притом је и наш Отац Небески.

Седим као цар јер седим са Свемогућим у Свемогућем.

„Ја сам у Оцу и Отац је у мени.“

Добро, нисам још у Оцу али сам на путу кући која је у Свемогућем.

„Блудни син се враћа кући.“

Кобајаги

12

Почнимо причу, тако нам Бог помогао…

…Био један цар који је само гледао и ако ти будеш само гледао видећеш шта је видео…

13

… једну посебну књигу…

…књигу савршене хармоније.

Да видимо где би било најзгодније да прочиташ ову књигу, можда на највишем врху Хималаја, на крову света. Овде се не чује нити осећа бука света и не може нико да ти смета, ако неко и наврати имаћеш прилику само да му махнеш јер је принуђен да се брзо врати одакле је дошао. Бићеш овде у загрљају Суштине и олујни ветар ћеш осећати као дубоки мир, а недостатак кисеоника и хладноћу уопште нећеш осећати, осећаћеш Творца.

Дакле, на врху си Хималаја и узимаш књигу кроз коју ти причам чудесну причу Суштине.

14

Хималаји; Википедија

Иво Андрић о љубави


-У част писцу рођеном на данашњи дан-

Оно што је најљепше на дубокој и искреној љубави на којој је све лијепо, то је да у односу према ономе кога волимо, ниједна наша мана не долази до израза.

Много шта што је зло у нама ишчезава, а оно што је добро устостручује се.“

Верица Стојиљковић: Не плачи!


Не плачи !

Једном, а доживећеш то доба,

Ходаће Земљом  радосни људи,

Говор ће им бити љубавни,

А шапат од ветра јачи!

..

Једном, а доживећеш то доба,

Ходаће Земљом звери

Без страха од људи.

И разумеће  песме птица,

И важност лептировог праха,

И потока и река хуј!

..

Једном, а доживећеш то доба,

Садиће људи дрвеће бројно,

И разумеће сваку његову реч!

Не плачи!

Мира Видовић Ракановић: Сећам се 


Сећам се

Како смо

Љубав водили

.

И да сам се

Као ватра

На њега бацала

.

Била му

И робиња

И богиња

.

Док ме мамио

Излуђивао

.

Смејала се

Као луда

И кишницом

Снова

Умивала га

.

Док ми је ноћ

Из очију вадио

А срце које је

У далеке ћутње

Отишло

Капима утехе

Враћао

.

Свега се сећам

Имена његовог

Никако да се сетим