Category: All
Ана Миливојевић: О једној реци

Фото: Реке Србије – Постерај; Википедија
О једној реци кружише приче
Како је само брза и смела
На недра своја никог пустила није,
Сем једног чудака срца врела.
Чудак би пловио сатима
па би крај другога потока стао,
Беше јој жао
Али само је тог чудака хтела
О једној реци кружише приче
Како је само брза и смела.
И прошли су дани, месеци, године
Не чудака заборавила није
Једна река, лепа река
Брза и смела,
Што ли је баш чудака за себе хтела?
*
Владан Пантелић: Ана Миливојевић
Данас представљамо младу песникињу из Параћина, Ану Миливојевић, која има 21 годину и једну издату збирку песама. Писањем се бави од своје основне школе. Њени радови су објављивани у многим зборниима поезије у Србији и ван ње. Њен главни мотив писања је љубав. Члан је књижевног клуба
“Мирко Бањевић“ у Параћину.
Ана Милић: Звезда у оку

Фото: Спектакуларна круна; Википедија
Ходао си за мном
И стрпљиво сакупљао
Све драго камење
Знано и незнано
Које сам уз пут расипала
Несвесно и свесно
Од њега си сачинио
Најлепшу круну
На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила
Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити
Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име
Новица Стокић: Кривдаши

Фото: Коњи приплодни; Википедија
Ево где језде поново
Кобиле јалове
.
Док омице приплодне њиште
Тапкајући у месту
Ати чистокрвни рзају
Сапети узенгијама
.
Ждребе понеко ритне се
Не хајући на све то
.
А излаз из коњушнице
Гавран окрилатио.
Владан Пантелић: Света Тијанија

Фото: Фототека Србског Журнала
Тијање – пролеће у пуном замаху
Распевале се све птице певалице –
Славуји штиглићи креје славуји
Гаврани вране кукавице косовке
Фазани орлови јастреби кобци сове
.
Расцветале се биљке цветалице –
Маслачци беле раде јагорчевине
Перунике зумбули каћуни кукуреци
Јабуке шљиве крушке оскоруше
Трешње вишње дудови јорговани
.
У посету моме дому у селу Тијању
Долепршале две веселе вилице
Ведрооке Ирина Вујовић и Мила Раам
Сликају пејзаже вежбају кичме
Мени донеле пуне прегршти радости
Ширим руке – делим свима и свему
Аница Илић: Трешња

Фото: Трешња; Википедија
Тек пробуђена гледам како са истока
јутарњи зраци, блистави
трешњу нашу умивају
изнад куће старе на брегу…
и сећам се…
у неко време давно
за мене други браше
плодове сочне са врхова њених.
Гледам је, волим и осећам
да ће душа моја
са душама многим блиским
у неко време друго
стићи до врхова њених
и брати вечно
божанске гроздове Вечности.
Брана Црнчевић: Кад би мени дали један дан

ФФото: Самурајски кишобран; Википедија
Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
.
Играли би, причали би нешто.
Трчали би, скакали би вешто
ја и добар, а случајно сам.
Кад би мени дали кишобран,
ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
.
Кишило би, док ми корачамо,
пола тамо, а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
ја и добар, а случајно сам.
.
Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.
Верица Стојиљковић: Род

Фото: Фототека Србског Журнала
Ооооо, Господе,
Руку ми дај,
Снагом да нарастем,
Водом из камен јајета да се оквасим,
Кореном жар да дирнем,
Светлом живим
И њим обасјам.
.
Руку ми дај,
Стамено да станем,
Сузом радосном да се полијем,
Живот водом око отворим.
.
Ево Господе,
Не корачам но трчим
Сводом небеским
Звазданим Родом обележеним!
Перо Зубац: Кад гледаш реку

Фото: Бела лађа; Википедија
Моја те реч дотакла
у трену кад си одлучила
да не верујеш никоме ко је
одрастао и ко покушава
да те укроти.
Као птица невидљива,
као жути лист који те у шетњи
пресретне нагло и упозори те
на пад.
Јер јесен је. Јер све је пролазно
и све се смењује.
Као да гледаш велику реку
у превечерје која односи беле
лађе, а иза сваког маленог
осветљеног прозора
можда одлази неко кога би
могла заволети
заувек.
Милица Мирић: Жетва

Фото: Цвет различак; Википедија
Када се појаве у видокругу
заталасана румена класја
и у први сутон одагнају тугу,
над њима, тек слућен, поглед ми засја.
.
… И онда, све то румено класје
у мојој зебњи тихо се њише
и чини се, да утихн’о глас је,
– све немо ћути, као да не дише.
.
… И дише биље. И земља дише
и мирно тоне у сутон меки.
Сутра ће жетва, и никад више
неће бити оних дугих сенки.
.
Стабла различка пашће са класјем.
У рано јутро, семена расути зрнце.
Венуће тихо, с уздисајем,
у дну њиве, док буде залазило Сунце.
.
Па онда сутра кад клија босиље ,
сви ће се ројеви срести на цвету
и равницом замирисати биље
најдраже земље на свету.
Владан Пантелић: Гриши Аватару

Фото: Касачки коњ; Википедија
Аватар Гриша је рођен четрнаестог новембра
Тај дан поштују сви Витези Праисконог Реда
И обележавају га различитим дејствима
За добробит свих – КосмоЗаједнице и Неба
Изабрах дружење и деловање са коњима
.
У Африци топлој ћу трчкарати са лавовима
У Азији са оштрозубим шар – тигровима
У Северној Америци са највећим гризлијима
На Андима хоћу свесну игру с кондорима
У лед Сибиру са нежним белим веверицама
.
У Аустралији са мангупастим кенгурима
На Атлантику пливаћу ронићу са делфинима
Амазонија нек припреми лукаве анаконде
У прерији ћу ући у округле куће термита
На страни иза Северног пола бићу са прецима
.
На Лири – мојој пра – пра – пра – постојбини
Са кентптилима маестрима – виртуозима свирке
На бубњу харфи виолинки свирали и окарини
И певаћу и плесати са прелепом богињом Карном
Срећа песма и игра на Лири прочишћавају карму
.
Моји данашњи помоћници су силни Витези –
Дарија Дарија, Павле Мудри и Миодраг Снени
Радо су помогли да се обавим жељено дејство
Држали су одступницу и чували леђа мени
Када сам кренуо пун знања великог Аватара
.
Касачка стаза пет кругова пет и по километара
Са силним увежбаним коњем Амар Баратом
Енергијом и именом великог индијског свеца,
И зналачком енергијом мудраца са Истока
Погодио сам неколико циљева луком и стрелом
.
Затим сам на коњу Панчо на галопској стази
(А Панчо се растрчао као да је нахрањен ветром)
Којом трче и такмиче се најбољи тркачи света
У четири круга – више од седам километара
Прецизно погађао центар циљева са самострелом
.
На крају са двогодишњим ждрепцем Драгишом
Коме предстоје велике победе на тркачкој стази
Јашући великом брзином кроз шуме Кошутњака
Циљао сам са многим новим духовним оружјима
Више великих циљева … и наравно… усред мрака
.
Захвалан сам витезима мојим верним помоћницима
Захвалан сам минералима биљкама и зверкама света
Благодар смерам свима и свему и благодар коњима!
Живот је оно нај најлепше што замислимо и бивамо
Аватар Гриша нас научио да Животом управљамо!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature
.
