Фото: Фототека Србског Журнала

Да ли је та искра у оку
Само још једна варка,
Или светлости чисте траг
Од радости што се сатка?
.
Да ли је овај у срцу плам,
Само још један варљиви сан?
Тражен и маштан читав мој век,
Препознат у одразу срца твог, тек.
.
Да ли је ова чежња јака
Надстварна, снажна,
Још један трен што ће проћи
Поигравши се срцем мојим?
.
Да ли је љубав у срцу мом,
Само од снова саткана
Или се мојом душом ваља
Она што се никад не заборавља?

Фото: Звезде; Википедија

Разгрћем
Прошлост и садашњост
Огрнута
Плаштом ноћи

Пребројавам
Тишине у бескрају.
Од силних уздаха
Рањене ми очи

Живим у станишту
Голих душа
Где ми се
Срце овога гнуша

Очајна
Грлим звезде
Оне ме
Гледају и језде

Огањ сам
Што врелином жеже
Угасити немире
Све је теже и теже

Жудњу привијам
На болне груди
Ноћ тражи зору
Па и мене буди.

Године
Као медаље нижем
Вечито сутра
Пузећи стиже

Помилуј ме
Чежњи што искри,
Буди ми
Лек дуг као век

Фото:Вучица завија; Википедија

Шибају, шибају зверињи вјетрови
Шибају ми груди бијеле
Шибају танке образе, што лако порумене
Тврђа сам и од најтврђе стијене
.
Уједају пси луталице, педигрирани авлијанери
Нижу се ране к’о књишке странице
Мени је живот од рођења до смрти
Само успутне станице
.
Крв нек лије. Нека однесе
боли што ми наносисте
А свака рана од успомена саткана
И што их је више, то су ми драже
Ништа, осим сјећања не траже..
.
У мојој крви дивљају зрнца предака
Вучица на стијењу завија
Млијеко у потоке излива
Доброта под руку са пркосом
о срећи снијева..
.
Жива жила сам куцавица
Колијевка ми пашњак, шума, ливадица
Док је мене и утробе моје,
плодова њених, нашим ријекама слобода ће тећи
.
И небо и камен и стијење
Пјеват ће за све прошле, за нас
За оне што долазе из звијезданог гнијезда
саткана од љубави и истина
И космичке, Божанске нити
.
И нас неће бити,
Само трен пролазности у вјечности
Ни вас неће бити
Само трен пролазности у вјечности
И?
.
Остаће снови и сање у борби непрестаној
Живот ће помијешати изнова карте
Добро и зло у борби вјечној
И?
.
У том кругу мене неће бити
Истином, љубављу и правдољубљем
Купила сам карту за рај
И?
Неком почетак, некоме крај

Фото: Војвођанска равница; Википедија

Израња сунце у праскозорју
те зрачком својим поља напаја.
Стојим и гледам равницу моју
у пољу пуном сребрног сјаја.
.
Буди је свануће тихо, без гласа
и све што дише, лети, шета.
То све што с гране воду пије
где класје разлику стабљику слама,
усправни јарбол витког стаса.
Кад једном дође шездесета,
биће да никада било није
и да је вечно била сама.
.
Гледам те, јутро, и знам да тог часа,
кад се на лицу моме појаве боре
и кад се пробуде жита снена,
неми ће само освитак зоре
под велом житног, злаћаног класа,
к’о нежном копреном прекривена,
равницом мојом да заталаса!

Фото: Ћутање;Википедија

Плима ћутања увек отвара
нови смисао.
.
Препуштам се бескрају мисли
и магичној светлости простора,
у коме све, осим присуства,
губи смисао.
.
Тајне се гомилају и
региструју болне тренутке растанка
од илузија.
Истину смо тек дотакли.
.
Слутимо је само магловито,
као сећање на сан.
.
Бизарност, макар и невидљива,
пред лицем света, у ритму
узалудног боравка на планети,
не може да буде објашњена.
.
Поготову, не може да
буде оправдана.

Фото: Момак и девојка; Википедија

У твом оку ноћас су звезде
Уместо сна ту је она
Посматра те
Са жељом да буде вољена

У срцу јој се враћа време
„Ах, лепе успомене“
Гледа га
Коса
Под месецом блиста
Руком му преко чела прође
Под прстима осети жар
Полако страх из срца нестаје
Помисли:
„Он је мој дар“

Сећа се да је његов додир
Био посебан лет
Знао је да воли
Она, само она била је његов свет

Знали су да се никада
Време неће вратити
Уместо сна остају загрљени
У љубави заробљени

Фото: Фототека Србског Журнала

Да је љубав реч не би је мањкало.
Јефтином речју купи се хтење.
Пламу се овом ни зеру примакло.
Реч умилна не створи вољење.
.
Љубав је флуид што Духом тече
па душе у своју општост веже.
Што мање речи прожима јаче
без спутавања које је стеже.
.
Животиње своју љубав не зборе
али је жарним гестом исказују.
У саможртви за љубав изгоре
бића што жар овај осећају.
.
Наука тражи чуло љубави.
Невидно јој непожељна тема.
Док љубав светлом бескраја плови
у сазнајном мраку наука дрема.
.
Пустимо к себи светло бескраја.
Нек Љељ исконски искром зажари.
Преци нам давни знали тог сјаја
грејући душе на овој ватри.

Фото: Србкиња Сандра; Википедија

Дуге кике носила је,
на грудима да јој стану.
Марамица, свилен вез,
сукњу дугу карирану…
А, на реклу мали рез!

Певушила пољем росе,
птице су јој пратња биле.
Ноге хитре, беле, босе…
Дивно коло предводиле!

Сада слика краси платно,
лепа, дивна, струка танка…
Старе земље беше злато,
та девојка, Србијанка!

Не зовите ме, на раскршћу сам.

Стојиш на путу путева – на сокаку јучерашњег обећања што лако одзвања.

Можда су ти капци тешки после бурних дана…јер ноћи ионако више нема.

.

Све се стопи у један низ дела и речи и црних поема…

што раздиру лако потку времена.

.

Или бар тако мисле они што знају мрачно да поје…

Забораве да се и њихове мисли роје

и да видне су онима чије очи не спавају.

.

Хоћеш ли право?

Ако ли не знаш – одлука неће чекати.

На тебе ће бесни пас таме први јурнути.

Звер поста свака лепа мисао

да слободе лиши свесну децу Творца.

.

Авај!

.

Нема им спаса…

.

Деци Творца? 

Не! 

Њима је благослов место снова дат,

да сјајно плове небом и трају лучом и јаром живота. 

.

Иза – остају сви они што дремају сред часа усуда.

.

Не зови ме.

На раскршћу стојим.

У себи вечности светла бројим,

иако им се не види крај.

.

Хтео или не, био вољан да живиш ил’ мреш – све ЈЕДНО је. 

.

Ево га иде! Ветар што носи живота сјај.

Једра набрекла ми, одох!

.

А ти…

Усуди се. Буди. Знај.

Извор: Звезда Род Zvezda Rod

Фото: Гром; Википедија

Мачка ми је шапнула ко је ко и шта
Захвалих јој се од срца на упозорењу
Замисли, дала ми је ауру њену…

Једна оса се у мојој шољи купала
скупила оно што није било моје
помогла сам јој да одлети
и пре него што је упала!

Пас је истог дана људе од мене терао
трчали су да их не би изуједао
јер видео је помисли и суштине
помазила сам га од милине!

Птице, небеске лепотице,
у кругу су кругове правиле
истог тог дана јавиле
да небо се на земљу спушта!

И гром! О, лепи мој
Одзвања песма ратника
У бој! У бој! У бој!