Са Едит Пиаф, и са песмом Милорд, будим комшије!
А будим и мале, у лопту шћућурене, дрхтуљице птице,
Испод мог прозора, на грани уснуле, и у зимску идилу
Потпуно враћене, расцветале, мирисне, дивље вишње.
.
И данас иде моћно, интернет предавање, о Васкрсењу,
О масовним (!!!) случавевима васкрсења, о поступку,
О законитостима, и комплетно јасној методологији,
Разрађеним до детаља, у школи Грабавоја, у Београду.
.
И птице, и биљке, и камење света, а о људима и нећу…
Нећу о њима да говорим! – они су и замесили безсмислицу
Безсмислицу распадљивости, и живе у тз. стварности –
Живот је патња, болест је пратилица живота, а смрт крај.
.
Није нас оковао снег, овог дана и месеца 2018. године!
Оковани смо од нетачних, намерно скројених, не-знања!
Које шире, скоро све, духовне групе, крута удружења.
Оковао нас је кружни калуп колективне свести, не-свести!
.
Хееееј! О, уснули, уплашени, скупљени, дрхтуљко – чојко!
Устани пробуђен! Устани раширен у глави, дигнут до Неба!
Удари тврдим теменом у Небо оковано, удари га Истином!
Нека пукну и Небо и глава! Обоје ће, САДА!, вечно проживети!

Фото: Фототека Србског Журнала

~Упознајте Истину и она ће вас ослободити~

То је један древан цитат који каже једну једноставну ствар, познај истину и бићеш слободан. Једно је имати познаника, друго је знати некога, треће бити пријатељ. 

Истину треба упознати темељно. Постати део ње и она део тебе. Истина је у свим областима живота присутан, неизоставни елемент.  У духовној сфери, односима, послу, филозофији, материјалним стварима, науци. Практично свему што има везе са човеком али и свим постојањем.

Истина је вишеслојна и свако према својој свести отвара њене слојеве и знања.

Знање, са друге стране, није исто што и Истина. Оно је њен део.

Право знање или како га називају – Гноза – је неизоставни део Истине. У нашем језику, бољи термин или израз је – Право знање. Сам израз почиње речју „право“ што дубински значи да долази из суштине и највећег врха свега, из „Права“. Право или исправно или иЗправно, из Права. 

Прав, Нав, Слав/а и Јав/а су различите димензије постојања. Светови и области више свести али и ниже.

Прав је највиши свет или област постојања. 

Кад нешто дође из Права постаје исправно или пре палатализацијског правила, изправно. Творац или Бог као извор живота је суштина Прав-а. 

Истина долази из Прав-а. 

Други језици, сем Словенских скоро уопште немају ову логику па тако на енглеском је израз за Право – Lаw, који се такође користи и за термин „закон“. 

Код нас се каже Право из кога проистичу закони. 

Разлика је. 

Да би се добила најтачнија Истина, треба се директно обратити Богу или Творцу као извору Истине. 

Сви остали начини су заобилазни путеви који воде…негде, свуда – само не Творцу. 

Сва знања које људи поседују а названа гнозом, езотеријом, херметизмом, и све технике које користе тајна друштва, попут кабале, мантрања, чи и осталих источњачких, и многих других су моћне, доносе неко знање и помаке у свести.

Само, где?

Коме?

Ако ти треба Истина, одмах питај Бога. Директно. Нема потребе да идеш около и да будеш алхемичар, магичар и масон. Нема потребе. Наравно да можеш све то и бити…

Пошто је ово толико једноставно, многи умови негативног опредељења су кроз историју потпуно замаглили, препречили и удаљили од људи – Бога Творца. 

Направили су религије, ритуале, жртве, робовање, насиље, страховладе, компликоване науке, технике, кодирање, програме и технологије – све у циљу да се човек никада не досети и лично општи са Богом. У многим езотеријским начинима, долази се до тајног знања како га они називају, долази се до Грала или знања о мењању себе. Негде се дође и до артефаката који имају космичку енергију.

То је све лепо и красно, некога испуњава. Само опет – са чим? 

Тражи се то невидљиво светло које је изнад овога света. Неки га називају светлом Црног Сунца тј, светлом толико јаким да те ослепи те га не можеш видети. Целе теорије и књиге су написане, тајне скрипте о томе. 

Тражење Светла.

Шта је Извор Правог Светла?

Творац Живота. 

То лично општење, унутрашњи разговор али и спољашњи са Творцем је прво што човек има. Пре ваздуха и хране. Пре свега има ту везу са суштином јер је из ње и потекао. Човек има то светло у себи као дар Творца.

Тушта и Тма се покренула одавно да се ова главна веза угуши и да људи поверују да је Творац недоступан, далек, негде тамо…да нема пута до њега сем кроз Пакао. Да не може се добити то светло па ето треба посредник…а ко је главни посредник у том ланцу?

Онај који се одрекао Творца и почео да даје своју светлост другима, да би био Калиф уместо Калифа. Да би био Он онај коме ће сва пажња а тиме и енергија ићи. Тако би он од себе начинио Главним. 

Перпетум мобиле је израз који означава савршени механизам који ради без утрошка енергије а ствара своју енергију. Тиме што би сва пажња била према њему, Он би добијао енергију од свих свесних бића и тиме био Главни. 

Наравно то није успело, али није није ни престало. 

Прва Лаж је била то. Да се не може доћи Богу.

Основна структура и главни темељ свих осталих лажних конструкција је та Прва Лаж – да нема Бога, да га не можеш дотаћи собом, духом и телом. Све су повезане.

Међутим, дешава се разнолико путешествије човека.

Многи цео живот се посвете духовности и најзад дођу до стања кад чују Бога и опште са њим…и шта добију као одговор одмах?

„Увек сам био са тобом дете моје а ти ме ниси чуо“.

Наравно, боље икад него никад. Још је боље не затворити себе незнањем. Потребна је храброст и воља за Истином. Најтежи корак икада који ћеш урадити је то. А кад га одкорачиш, схватићеш да је био најлакши.

Јер имаш уши? 

Слушај.

Јер имаш очи?

Види. 

Када први пут видиш и први пут чујеш, то је први дан твог живота. Све до тада је нејасни сан, магловито путовање. Када видиш и чујеш, моћи ћеш и да говориш. 

А тада…

Живот постаје Жив.

Извор- Звезда Род-

Ако нешто планираш,

у мислима одмах оствари,

не изговарај,

само најави!

.

.

-Благодарје за успех на ВЕЛИКОЈ МАТУРИ нашем Михајлу,  и на великој Радости, коју нам је свима дао –

.

-Слика  – Дима Дмитриев-

Ја сам перо у Божијој руци
Ја сам слика(р) по Његовој вољи
Кад дотакнем небо
Тада Он кроз мене
Тече, слика, пише и љубављу боји.
.
Хеј, најузвишеније
Најрадосније
Постојање моје.
.
Вјечности неупоредива
Недодирљива
Без земаљских одијела, нага
У чисту љубав и свјетлост обучена
.
Истина си и сва моја снага.

Фото: Перо …; Википедија

Петру Црљеници –
души настањеној у становима небним

У очима игра цветова белог крина
По нама крилате звезде слећу
Дан се у море излио, мирише боровина
Иконе милујем, за здравље палим свећу
На плавом плишу стрпљиво лелуја брод
.
Грозница растанка одлеће под кућни свод
Нигде обале до недогледа светлог у небу
Корак до бедема
Испод гнезда риба, тајна велика
Плавет упредена
.
Хтедох у букет руже шапнути тишину
За свитања и богојављенске ноћи наше
На другој обали као да Светац руком маше
Бисерна лађа за видик ока ми мину
Прозборих молитвено „Опрости“
.
Сачекај зрење сунца у новом вину
С’ првим зрацима долазе гости
Твој издах голуб понесе у небо бело
Рукама загрлих болешћу измучено тело
Између плавети мора и дуге корали нежни
мера су простора за срце врело
Душом Бога небо нам свечано, росом сија
док молитвена чедност разлива опело
С прозора птице се гласе, напев неба преплићу
над тобом што к небу стремиш, у новом бићу
То није пијана сенка, ни пир у телу
као када се јабука скида са петељке
Дом испуни се мирисом Богомајке Исцелитељке
Светошћу свом ојави се Тројица Света на челу
Ту не би шуштања ни дисања ветра
Ни свилених одора да ноћ пресвлаче
Анђелом обручена и у невестинску свилу
Лепетом крила прелете небо душа мога Петра
Једино још спознах тамо на крају грала
Звезда једна мирисава и плава
Ношена невиношћу птица упорно је цвала

Фото: Бели крин; Википедија

221
Иза пурпурног обзорја сна,
Чиста се светлост божанска,
Гле, леска и зрцали!

222
Сневамо оно
Што и нас већ снева!

223
Кроз двери од пурпура
На обзорју зелен-плавом
Пролеће јато ждрала
Гле! ждралова белих

224
Душе Свеблаги!
Прожми, те исцели,
Сва бића сушта,
У свим световима!

225
У пра-речи, гле,
Првонастала Светлост живота
Тајносано
Обитава!

226
Наша свест је од Бога,
Све док Бог у нама обитава.

227
Моје песме, гле,
Нада мном бдију!

228
Све је то био
Само један сан
Што будни сневасмо
Месец и ја

229
Дуго сам лутао
Сеновитим странама
Далеких светова,
Да бих до Тебе стигао,
Мајко Дивотна, Премила!

230
Мајко Дивотна, гле,
Љубав је Твоја
Светлост пречиста!

231
Дивотна Мајко, од Свести и
Светлости пречисте!
Све моје молитве и
Песме захвалнице, гле,
Теби су упућене!

232
Твој бруј и хуј,
Дивотна Мајко наша,
Гле, исцељује срце моје!

233
Мајко Праискона – Дивото
Од Светлости чисте!
Све ми опрости, и
Помилуј ме, и благослови!

234
Дивотна Мајко од Светлости!
Исцели и благослови
Свеколик Род Свој!

235
Тамо, иза света појавног,
Отвара се, Духу видљив,
Свет од Светлости неовдашње.

236
Нека су благословени
Сви ближњи моји,
И нека сам благословен
И ја уз њих!

237
Нека је благословена
Мајка Земља,
И нека је благословен
Живот на Њој!

238
Прамајка наша,
Од Светлости пречисте,
Нада мном, гле,
У Вечности бдије!

239
Живодејство, гле, прожима
Свеколико суштаство моје!
И, снова рођен, исцељен посве,
Певам и појем Пра-Васељени.

240
О, Мајко Дивотна!
О, Најскупљи Драгуљу
Духовне Пра-Васељене!
Исцели ме и помилуј;
И преведи ме, о Мајко
Милости препуна,
Преко Велике Воде
До Живота вечнога!

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао
Све драго камење знано и незнано
Које сам уз пут расипала
Несвесно и свесно
Од њега си сачинио најлепшу круну
.
На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила
.
Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити
.
Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име

Фото: Фототека Србског Журнал

Тихо…тихо звоне невидљива звона.

Ослушни неким другим ушима.

Дубоко осети оно што те прожима.

.

Тон сред срца, душе и духа…

Нема речи за то нема ни поја…

Ја сам твој и ти моја.

.

Кроз еоне њишемо руке наше

Седимо на ивици свемира

испод нас река времена…

.

Једина…

Чујем тихи звон срца твог ма где био

Како ме дозива, милује речима…

.

…што нису речи…

.

Ускоро ће потећи.

Ускоро ће прве капи животне росе

пасти на суве ноге босе.

.

На душе што тугом битишу све.

На тела што вечно мисле да мре

и да никад неће вратити се сјај,

.

нити ехо заборављеног Неба тај,

што негде дубоко у њима ври

а да му не знају извор наћи.

.

Вео скинух са лица твог

невесто Неба и мене,

искро што бојиш све Божије сне,

.

а они по свету без краја скачу.

Играју и проносе дарове све!

Да никада мрак не постане!

.

Да тама не победи – не!

Јер вазда је светло попут воде.

Жеђ вечну и огромну гаси,

вазда су њени присутни часи…

.

Гле!

Звезда падалица…

Као суза са лица

Творца што воли све.

Извор- Звезда Род

Приредила Верица Стојиљковић

Све што пожелиш оствари се када ћутиш!

Жеља не воли буку ,

Из срца речи директно замке пролазе

Оваплоте се и долазе ,

директно теби

На дар да буду !

–

Слика Ариеларт – Сербиан Арт

Приредила Верица Стојиљковић

Дан се просуо низ видике,
Наилазе часи безмерне туге
Када ће свете источнике
Прекрити црне, смртне пруге.
.
И у тој кобној јези смрти,
Последњим зраком занесени,
Док им се гасе светли врти
Умиру сунцокрети испијени.
.
Отужно дижу ка Сунцу очи,
Сећањем љубе још вреле жуди,
Гасно је извор што тихо точи
Тај вечни живот у топле груди.
.
Све више слеп на рубу ноћи
Стојим без свога малог света,
И гледам у часу беспомоћи
Испијене очи сунцокрета.
.
Они ће опет подићи главе,
Јер то по вечном закону треба,
Својом ће жудњом пробудити траве
И мирно лећи у наручје неба.
.
Једино изгубљене очи моје
Родити се неће у обзорју млаком,
Тужно ће век свој да одстоје
Без свога Сунца, пијене мраком.

Фото: Сунцокрети; Википедија