И… пустићеш ме
Да одлетим…
.
Нема љубави без слободе…
Каква ли је слобода
Без љубави?
.
Отићи ћеш…иза еха
.
„Даље идеш сама…
Бићу близу
Када затреба…“
.
Дође ми да се саплетем
О камен безумља
И паднем ти у загрљај
.
Али… какав би то бесповратан
И кукавичан пад био…

Фото: Кришнин камен; Википедија

Моја је љубав корен
Свих мојих повреда
Непрежаљени пољупци у ноћи
И бег од погрешног
Само он може,
Једним погледом
Да ми умири душу
Моја је љубав огањ
А ја мрва пепела,
Ношена ветром
Шта да ти причам о љубави
Кад знаш чија сам довека
Читај ми са усана
Све што кида
Нити
Између мене и његових
руку
Никад више

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Џабе Џихадисти џамијом џумле џиберишу,
Џулија џенерикин џем џандару џандрља,
џелат џину џамбаси џезву,
џивџани Џоханесбургом џивџане,
џив, џив, џив!
Džukac&džukela џакетом Џорџа
џарају џомбастом Џорџијом,
џамбас џиберки џапа џигерицу,
џаба џумбус , џаба.

Фото: Текијска џамија; Википедија

Желим карту за живот у једном правцу,
идем што даље одавде и назад враћам се.
Сваки покрет, сваки поглед има боју
из које ће временом нови пут изнићи.
.
Вријеме тече, ништа ново,
живот ми је магистрала са стотину корака,
стотину друмова и стотину ципела.
Ако на путу тражиш љубав,
ти буди човјек мистерије,
а ја ћу бити мистерија душе твоје.
.
Твој поглед је јесен златна
у којој трешње у невријеме ничу
и испод снијега највећег виде се.
Од сад пред пут ја загрљајем машем,
како теби, тако свима на свијету овоме,
јер од загрљаја већег дара нема.
А без загрљаја твог
свијет ми је недодирљив,
а ја сам слијепа путница.
.
Памти ме по свом првом стиху, пјесниче.
А ако покушаш да изговориш ми име,
допутоваћу кроз ситне риме на усни твојој.
Нека даљина заплаче од радости,
јер нема она толико ватре
да сву ми радост путовања угаси.

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Немиру мој – песмо
Зашто ме тражиш у глуво доба
Да ти у косе риме уплетем
И образе ти сузама мијем
Зашто ме тражиш издајице
Што на грудима ми дуго већ
Притајена тражиш речи
Да ми пред светом душу оголиш
Зашто ме тражиш изгубљеног
У ћутању дугом
Кад и најтиши зов твој чујем
И бежећи ти – баш теби неспретан хрлим
Зашто ме тражиш ноћи сваке
Несаницом просуте месечине
А знаш да једино ћеш ме наћи
Тек кад узму ме тмине
Разливеног мастила у погледу

Фото: Песник Анђелко Заблаћански

СРЕЋНА НОВА 2026. ГОРИНА!

Данас је последњи дан 2025-те године овог века. Овај дан нам, као и сутрашњи – први новогодишњи, као и сваки други, пружа много, много прилика да откривамо тајне вечног живота и да га свесним управљањем смерамо у правцу највеће радости и среће.

Данас је и дивна прилика да потпуно пустимо узде укрућеном, и, од погрешних знања, заробљеном уму, и да се као ствараоци растрчимо светлом стваралачком стазом. Убрзајмо трк свести и достигнимо надсветлосну брзину. Истрчимо до обале Вечности коју непрекидно запљускује и проширује Безкрај.

Седнимо усправне кичме на погодно место у положај расцветалог лотоса. Осетимо како нам елемент ветар, издах Творца, доноси духовне молекуле диметилтриптамина. У тиховању, врхунском стваралаштву, отворимо латице наших тајинствених жлезда, посебно жлезде епифизе и пустимо да се у њој духовни молекули претачу у материјалне. Осетимо и видимо, видимо и осетимо, да се ти молекули налазе у свему и да певају заносне праисконе песме првојезиком света.

Данас је, такође, диван дан, као и сутрашњи – новогодишњи, а и сваки други, да помогнемо Творцу у остварењу Његовог Плана, слањем, из срца, енергије љубави и саосећања, енергије Свеспасења: Нека васцела творевина складно расте и нека се складно развија. И нека све буде спашено и савршено, по Норми Творца.

Фото: Ватрени коњ; Википедија

Брату Миленку који је отишао
на данашњи дан 2017. године

Моја суштина – твојој суштини…

Сву снагу и сву љубав цедим из себе
И сву памет да се брзо присетим свега
Што проживесмо заједно са многима
Које смо срели и животе им дотакли
И какве лукаве препреке склонисмо
.
Дошао си да поправиш многе облике
Што кваре лепоту мир и склад у свету
Упоран лак издржљив снажан храбар
Чист стрпљив моралан неподкупљив
И дошао си да лемиш раскол међ људма
.
Отишао си – стискам срце нећу плакати
Сузе су тежак терет око врата суштине
На путу повратка Творцу у Ириј златни
Хоћу да твоја суштина сасма чисто види
Све небеске замке и замршене путеве
.
Препознај гадне ликове богова и богиња
Њих су створили страхови љутња незнање
То су утваре које хоће да уплаше суштину
Да склизне у мрак уских путева безциља
Дуни на њих ватру из срца распрши илузију
.
И махни весело и оберучке богињи Карни
Показаће се као лепојка дјева – Свелепотица
Твојој – са људима – раскармљеној суштини
Онда настави најсветлијом стазом у Светлост
Са Извора коме припадаш где те Творац чека

Фото:Фототека Србског Журнала

Поље бојно !
Звездани се простро пут!
Светле га муње сребра и злата,
мачеви правде, и светла коловрата!
Род мој љубљен, разбуђен ,
белим огњем опасан!

Фото: Свети огањ; Википедија

Ти си биће Светлости,
Духа Светог Истине,
која јесте Љубав,
наше Вечно Постојање.
Из Светлости си дошла,
у Светлости јеси
и у Светлост ћеш се вратити.
Нема кретања, постоји само буђење.
Љубав јесте стање будности
у којем тек уистину знаш да јеси.
У сваком тренутку те окружује
извесност твог бескрајног бића.
Једно си са свиме што је икада било,
јесте или ће икада бити,
и све је то у теби.
Није било време када ниси била
нити ће бити када нећеш постојати.
По својој вољи живиш сада у свету
који си сама створила,
обасјаваш га својом Љубављу,
разгонећи сваку таму, недоумицу и заблуду.
Оно што носиш у своме срцу
ослобађа те и постаје истинито.
Постаћеш оно чему се највише дивиш
јер ти јеси то, одувек и заувек.
Ти си много више него што икада могу
замислити или изговорити.
Знај Ти си Вечитост
коју заувек прожима и окружује
стварност твоје Љубави,
Бога који те увек у Себи штити и води.

Фото: Фототека Србског Журнала

Изаткаћу ти кошуљу од срме
рукама од Љубави,
очи ти умити росом
са Рајских извора Светлости,
путеве ти посути
звезданом прашином Храбрости,
а на дланове ћу ти спустити
малену птицу
са гласом од небеске Нежности…

Ако у њему осетиш чежњу,
хоћеш ли доћи?

Фото: Мотив из Тијања; Википедија