Category: All
Владан Пантелић: Пробуди се успавана душо

Јутрос је моја душа чистуница поносница
Изашла на реку која се дообро оштипала
Обасјавам свесност где сам на своме Путу
Осећам кроз себе моћно живљење живота
.
Срдито је и тврдо ово место идем на Извор
Гледаћу у њега помно да му угледам Срце
Високо изнад планине кроз плаветно небо
Сто орлова клизи по силницама невидним
.
Из неутро вертикале нечворујем осећања
Рашчињујем прошлост и правим збирове
Миран сам одавно немам згуснуте болове
Збирови су исправни а болови разређени
.
Ослушкујем – меки ритам је пришао мени
Осећам Присуство и осећам Његову снагу
Правим многе изборе и одлуке бирам путеве
Живот је безброј начина наших испољавања
.
Долазимо на овај свет изнова много пута
Долазимо да прођемо све Сциле и Харибде
Да прозремо кроз демоне богиње и богове
Враћамо се да досањавамо недосањани сан
И кроз Истину дођемо до коначног буђења
Фото: Фб страница – Orchids, Succulents and Bromeliads
Мирабаи: ***

Твоје срце је тврдо као камен.
И душа ти каменим сном спава.
.
Рекао си да ћеш доћи, а сакрио се опет.
И ја не могу ни јести, ни пити, ни дисати.
.
Како сам жива кад сам сама против свих
Опоре су за мене биле твоје речи-
.
Ја сам већ удова без заштите!
Стално ме прате гласови људи.
Фото: Фототека Србског Журнала
Ана Милић: Волим Свет

… И ја сам лопов један
Крадем сате ноћне
Да мисли распршим по соби
Да потраје сећање на дан…
Не волим да кажем -лаку ноћ
И не волим што знам
Да је збирка збрка готова…
Тек сам почела
Да волим Себе и Свет
Да волим … волим
Свој поглед прсте смех
Своје тело мисли корак …
Фото: Цвет; ВП
Аница Илић: Молитва за пријатеља

Нека снага Божје Љубави
пронађе пут до твога срца,
нека из њега избрише
све немире и све страхове,
нека Светлост Божјих очију
осветли стазе по којима корачаш
па када се ускоро
поново сретнемо
нека то буде сусрет два бића
која су, лутајући светом од молитве,
пронашла Љубав.
Фото: Девојчица са крилима анђела; Википедија
Аница Илић: Молитва за пријатеља

Нека снага Божје Љубави
пронађе пут до твога срца,
нека из њега избрише
све немире и све страхове,
нека Светлост Божјих очију
осветли стазе по којима корачаш
па када се ускоро
поново сретнемо
нека то буде сусрет два бића
која су, лутајући светом од молитве,
пронашла Љубав.
Фото: Девојка са крилима анђела;Википедија
Милован Данојлић: Сазреле су лубенице

Сазреле су лубенице
Покрај воде Студенице.
.
Споља плаве, изнутра зреле,
Свака ко буренце, – слатке, медене,
Са доње стране жућкасто-беле
Набрекле, хладне, ледене, ледене.
.
Да ми је препливати Студеницу
Да украдем једну лубеницу!
-Отрчао бих негде у гору,
Појео бих јој чак и кору!
Фото: Лубенице; Википедија
Брана Црнчевић: Пиши као што ћутиш 5

И најортодокснији комуниста
у шаху брани свога краља
.
Револуција не једе своју децу,
али одрасли нека се припазе.
.
Број прописа опасно се
приближава броју становника
.
Историја: велике силе свакога дана
бију неког малог агресора.
.
Договорили смо се да будемо изнад,
а не изван себе.
.
Нико није толико чист да не би
морао да се купа.
.
Зашто Луј XIV није правио више намештаја
у свом стилу кад га марксисти толико траже.
.
Доћи ће дан када ће један разбојник бити
разапет између два Христа.
.
Будућност без мене, то је прошлост.
.
Сваки први човек живи боље од сваког другог човека.
.
Ко је пао с власти на власт тај зна шта је живот.
.
Ја немам заслуга, мени је све плаћено.
Фото: Фб страница – Fractal Multiverse
Ли Баи, кинеска песникиња: Јесења поноћна песма

комадић месеца над чанг ан – ом
дрвени удари десет хиљада праља
јесењи ветар фијуче у безкрај
у безкрај све до прелаза од жада
о кад ће татари бити покорени
кад ћеш се вратити с тог далеког похода
Фото: Девојка из Кине; Википедија
Владан Пантелић: Осећања извиру из Душе

Лепота је потка испод и видног и невидног
Најгушћа је у Чојку који циља небо високо
А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој
Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења
Јасновидо гледам танано лепототреперење
Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања
Лута ко сеоска самсара животом и светом жеља
Самокажњен – самозаробљен – мислима везан
Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке
Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу
У среди Круга посвећења подижем обе руке
Повезујем се са Душом и са тачком стварања
Силницама мудрим призивам пламени вртлог
Енергију Свеспасења поливам на свест света
Да се у Души појача и покрене извор осећања
Светлоплодовито учовечење силне благодети
Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе
Кроз њену средину као реку златне светлости
Светлило – златило развејава силу смути-проспи
Унутарње јединство са свиме испуњава груди
Рад за свест света – отвара сва закриљена врата
Фото: Фб страница – Wonderful Flowers in Pictures
Рефик Мартиновић: Црна удовица

Њен загрљај није грех
ни злочин
већ навикнути бол
рањене жене
жедне страсти
и осмеха
…тешке су ноћи
у самоћи.
.
Њени додири
нису утеха
ни милост
нити проклетство
већ храброст
и чежње које се
не могу скрити
од невидљивих очију
које прате
сваки долазак
ноћних возовам градским
светиљкама.
.
Њени убоди
завучени у тишинама
и овенчани прстеном Месеца
не доносе смрт
само воде
у заборав
сва њена изгубљена лета
и проклетство судбине.
.
Ноћас сам
разгрнуо ноћ оставио
тетоваже на њеним уснама
испио старо вино
које одавно
нико није пио
покренуо казаљке
на оближњој катедрали
и отерао голубове
са њених кровова.
.
Растасмо се
са првим зрацима Сунца
заискрише и сузе радоснице…
Љубав је тренутни хир
који жели постати
вечна љубав.
Фото: Црни цвет; Википедија
