Фото: Пун (цветни) месец; Википедија

Тихо вече у Тијању благословеном

На истоку понад дуге Јелице планине

Помаља се плови лагано пун Месец

Певају птице зриком зричу зрикавци

.

Уздижући Месец – прекрасна слика

И ширећи осећај радости у грудима

Ах! радост нема време има Вечност!

Радост је наша суштина наша природа

.

Неки људи чак и мудраци слове патњу

Пишу саге о њој као да јој се удварају

Патња чисти али не гура дух напред

Патња растреса дух радост га подиже!

.

Вече пуног Месеца – тихо певушимо

Силницу – Васкрсење и вечни живот!

Проницљиво умујући природне законе

Надчулно и радосно спојени са Богом

Фото: Фб страница – Mina elegant

Сви смо ми бар једном побегли из школе.

Сви смо бар једном седели у клупи.

Сви смо бар једном паметни били

и сви бар једном испали смо глупи.

.

Мудрост се тако стиче.

Не може да се купи.

Сви смо ми бар једном у животу погрешили

и сви смо бар једном проблеме тешке решили.

Сви смо ми, бар једном, плакали над судбином

и сви се бар једном судбини насмешили.

Нисмо знали, али постојањем својим

многе смо тешили.

Све нас је бар једном преварио неко

и ми смо бар једном неког преварили.

Сви смо се радосни купали на киши

и сви се тужни једном од кише скрили.

Да, сви смо једном деца били.

Сви смо се, бар једном,

зеленим воћем гађали

и сви се бар једном са другом посвађали.

Не знам како, ал` смо лако

будуће догађаје погађали

и сви смо бар једном због љубави умирали

и сви се бар једном због нове наде рађали.

.

Ми смо скупа сви небески грађани.

Чудни сплетови околности

су се некако догађали

и све нас је бар једном заболела суза туђа

и сви смо бар једном залутали у животна беспућа

и сви смо бар једном плакали и певали до сванућа.

Заиста верујем да све нас скупа чека

једна небеска кућа.

Сви смо бар једном трчали испод дуге

и сви смо бар једном осетили додир невидљиве руке.

Фото: Дуга; Википедија

Фото: Pisanija iz duše – WordPress.com; Википедија

Поезија је срце душе,

у којој дише слобода.

Док рањено срце најлепше пева,

тело је заклон

срцу и души

од невремена, до безвремена

и трећег неба,

јер седмо небо*

је недодирљиво далеко.

.

.Живећи

благородним животом,

до трећег неба** –

горњег Јерусалима,

се успињемо.

.

Наше светло је у нама.

.

И иза тамних облака,

увек је Љубав јака,

неуништива,

Љубав нашег Творца.

.

Док варљиви ум покушава

да нас доведе у заблуду,

верујмо срцу, небу, звездама

загледани у вечност.. *седмо небо –Песникињин доживљај за библијско Помињање неба. Небо је стварно место које је Описано у Библији. Реч “небо“ се само у Новом Завету појављује 276 пута.

.** треће небо – Апостол Павле је био узнесен у треће небо, али му је забрањено да открије шта је тамо доживео.( 2 Корићанима 12:1-9).

Изнад баште сањивих сјећања
прелијећу прве ласте
испијају бисерну росу
бијелих тулипана
које си вољела
и брала
кад су отварали своје круне
у априлу
и кад су навирале сузе
раног прољећа
а ми дугим пољупцима
гријали озебле ноћи.
.
Боже
колико само љубави стаде
у мојој и твојој души
док смо ослушкивали
бијела свитања
и ходали зором боси
путељцима између
прошлости и ових
поломљених дана
које бих волио заборавити.
.
Дођи вечерас
кад заспу све птице
и ријека утиша
своје мелодије ноћи…
чекаћу те мила
у притајеним жудњама
заборављених надања
у којима у дубини душе
тражим затворену шкољку
у којој се крију
тајне наших чекања.
.
Ноћас ћу опет
у старим сјећањима
тражити сенке изгубљених путника
чије су стазе давно зарасле
и залутале морнаре
без кормилара и луке
што их олује и буре
однијеше у беспућа.
.
Ноћас ћу драга
слушати
пјесме жедних птица
и тишине које умиру у ноћи
јер праве љубави
увијек ћуте и срцем говоре
а моји стихови су ноћас
саткани од бола
и клетви д‌јевојачких суза
јер били смо грешници
и дуго ћемо пјевати
пјесме жедних птица.

Фото 1,2:Фб страница – Birds World

Фото:Фб страница – Janice Rosinski

Благо теби, ако на свијету
Нађеш срце, у ком вјера сјаји,
У коме се чиста љубав таји
Као мирис у росном цвијету.

Љепшег дара од тог дара нема –
У тој срећи тек би срећа била;
Чисто срце небеска су крила,
Што их Господ с благословом спрема.

Благо теби, ако вјерно бије
На твом срцу једно срце друго:
Скрсти руке и моли се дуго
Оној Мисли, што над тобом бдије!

Фото: пламени мач, символ ватре

Kуца ово срце у грудима живо,

залуд си се дуго од њега сакрив’о,

ковач моје среће љубав к’о мач кује,

одjекују речи, свуд’ се ВОЛИМ чује.

У погледу моме изнова се сјаји,

обљесак живота тајновито таји,

сањалачко срце зачетак је мали,

ал’ га свака песма разграна и зали.

Римом својом оштрим уздах што те воли,

тоцило камено у ток се претвори,

твоје име оста на мојим уснама,

ту си мач и стена, трајеш годинама.

Груди да ми секу, бескрај би остао,

крвца да потече, опет би сијао.

Kол’ко год да боли, драгоцен си мени,

витез је без мача, ал’ му мач у вени!

И не може ништа ту да се промени,

заувек остаћеш осећај пламени!

У дупљама јаругастим

Очи свевидне

Свет недовидеше

Од сукрвице.

.

Породише поглед

Занавек болни

У безнађе живота

Земног.

.

Од рођења

Лебдеше безнадежно

У простору незнаном

Светлом необасјан

Од таме.

.

Ни дању

Ноћ не осване

И бане у просторе увек

Једнолине

Знане.

Фото: Фб страница – Janice Rosinski

Свирала је мене изабрала,

Прсти сами по рупама лете,

Душа ми пева све до свемира,

А срце србско коло оплете. 

.

Ти танки, јецави звуци

И плачне, тихе  песме,

Чувају нас од болести,

Па ни зло да приђе не сме, 

.

Да приђе, да мори,

Сви тамни злотвори,

Лагано плове кроз свемир

И души мојој доноси мир. 

.

Свирало моја од зове,

Пратиљо моја у вечност,

Свирај ми ноћи ове,

Донеси духу светлост. 

.

Фрулице блага, фрулице мила,

Двојнице моје пустите звук,

Све што је тамно нека оде,

Ти си ко исконски Србски вук. 

.

Понеси моју суштину,

Далеко негде У-Рај,

Да видим лепоту свега,

И Божије милости сјај.

 

 Сунце је отворило окно и око

кроза њ светла жар зри

допиру мириси вечности духа

у души орно све ври.

.

Можеш речју проћи етру

крила огњених пера сјакте

одору белу од светла жива

теби Анђео бели даде.

.

Лакоступај и не бери бриге

већ од злата живог јабуке 

са сребрног дрвета живота 

лако слете и радо у руке.

.

Огањ приповеда.

Духу жедном воде даје.

Дал’ је вода или јара

посве јесте вечна слава.

.

Човек је гледао у Сунце на трен, у смирај дана посред олује што долази. Брига није у срцу његовом, већ осећај лакоће и тежине свега.

„Ми стварамо…ја стварам своје сутра а то је у духу мом већ изведано, испевано“.

„Нећу страху даха дати.“

.

Извор-Звезда Род-Zvezda Rod

Скинуо си звезду белу и на срце

ми срцем у груди ставио

да ме по њој познаш у сваком животу

звезданим сјајем срце да хода,

а траг пламени да ми те ода!