Види, Боже, ове бруке,
Стигле су нас тешке муке,
Пребијају ђецу Твоју,
Православну Браћу Моју.

На Образ су свој пљунули,
Продали се за ситнину,
Пратиће их вјечно брука,
Кад недјела ова мину.

Туку, вуку, вежу руке,
Мрцваре их дивље хорде,
Они мирно без отпора,
Само кажу – помоз Боже.

Одводе их у затворе,
Да се диче своме дјелу,
Без образа и без стида,
Ударају Бога, Вјеру.

Трпи народ ове муке,
Али неће моћи тако,
Доста више прогањања,
Са народом није лако.

Правда мора победити,
Јесте Браћо она спора,
Изджите само сложно,
Ил нам другог нема збора.

Сви ко један за Светиње,
Сви ко један за Слободу,
Да скинемо јарам с Врата,
Молимо се нашем Богу.

 

 

 

Ти испуњаваш моје мисли
Дан за даном
Поздрављам те у самоћи
Ван света
Ти си загосподарила
Мојим животом и смрћу.
.

Као сунце на изласку
Моја душа тебе нетремице гледа
Као једино око.
Ти личиш на узвишено небо,
Ја личим на бескрајно море
А између пун месец плави.
.
Ти си вечито спокојна
Ја сам без починка трајно
Па ипак на далеком хоризонту
Ми се стално срећемо.

 

Мој је траг Вода.

Осетићеш

кад прелије Нежност

Тобом изненада…

Мој траг је Додир.

Схватићеш

кад заискри Љубав

Тобом изненада…

Мој траг је Песма.

Разумећеш

кад невидљиво Заћути

Тобом Изненада…

књига- Душа моје душе-

-слика- Низовчев –

Нема ничег лепшег од сигурних корака душе

по путу који је посут сновима!

Магла се склања сама, телесни вид је небитан,

интуиција гледа…

Кренула сам у сусрет, па шта буде!

-слика-Дима Дмитрев-

Испуњава ми се сан

Љубав моја кући долази

поново биће сунчан дан

туга напокон пролази

остварује ми се план

наду у Њој проналазим

јер тешко се сам са собом сналазим

о како бих волео са Њом да се мазим

љубим чувам пазим

или можда ипак булазним

Да те видим само и то је довољно

кад си овамо Срце је задовољно

Обоје добро знамо команда је вољно

Љубав коме ћемо да дамо то је добровољно

без Тебе Љубави као без руке

велике су моје муке

без Тебе Љубави као без ноге

као наркоман без дроге

без Тебе Љубави као без ока

као алкос кад нема шта да шљока

без Тебе Љубави као без ува

пустош као кад торнадо дува

ма као без главе мисли ми нису здраве

хорор усред ужаса и страве

 

Владање над неким ради нечега није нова идеја. Напротив, од када је то нешто постало зло, развило је цео план, концепт и слику како постићи то што жели уз помоћ присиле других да раде тачно оно шта се од њих захтева.
.Свако биће је у својој суштини слободно. Нека бића временом се почну развијати себичном страном или негативном. Због тога почињу губити своју животну енергију и пошто им је иста и даље неопходна, они је присвајају силом. Краду је од других.
.Пирамидална шема је управо то. Они на врху узимају све што они испод њих створе.
То је светска политика. То је домаћа политика. То је сваки систем који ми видимо или не видимо. Наравно уколико је основна идеја сакупљање нечије енергије а да тога овај није свестан.
.Насупрот томе стоји систем позитивног развоја који не краде другима енергију. Свако унутар тог система дајући добија. Сви се развијају.
.
Један од главних начина градње пирамидалног система је напад на једну земљу изнутра. Напад се обично састоји из истовременог ударца на много различитих области где се напада и подрива народ. Једна од најопаснијих области је баратање енергијама око нас. Све око нас је прожето енергијама. Светли људи то знају и користе то знање да донесу добробит народу у свим сферама.
Тамни такође то знају и користе за своје сврхе.
.Већина овога није свесна док не загусти.
Када настане неки проблем, људи се окрену натприродном ради излечења, помоћи или решења проблема.  Тада већином постају жртве тамних.
.
Црна магија има много облика. Најмоћнији су они који се користе у сред бела дана, јавно. Ношење маске знања, свештеника, гуруа, учитеља, вође, врача, видара и свих осталих је класична појава већ.
Неки од њих се још више понесу па се назову пророцима, белим маговима, браманима, оваплоћеним спасом Србима…   Листа је заиста дуга и тужна.
.
Оно шта они раде је основно баратање негативним енергијама, злоупотреба знања из Индијских учења званим Ведама, затим делови Зороастризма, мешање Хришћанства са учењима Ислама, секти, Есена и осталих, теозофија и остала учења далеког истока. Таоизам и Будизам, дељење делимичних истина јер са стопроцентном лажи не би никада прошли. Затим окупљају групу људи око себе, најчешће жена којима сишу животну енергију, новац и време. Жене нажалост јако падају под овај утицај због своје племените природе која жели да се брине и да помогне. Зато је изазов женама да остану здраве духом у ово време.
.Оне које падну, постају плен овим манипулаторима. Постају или слабе послушнице за прехрану паразита или пак бесне ударне бригаде које шире у јавност учења свог контролора..
Али то није све. Ко је мислио да је ово све, не зна за даље. Даље или дубље постоји још тежа појава. То су тамни негативни енергетски ентитети који су контролори ових људских злотвора. Они нису људи. То су интелигентне тамне силе које преко својих послушника контролишу све у земљи коју нападају.
Србија је под тешким нападом ових ентитета.
Под њима делује много лажних гуруа који имају своје мреже заробљених духом људи.
Сви ти људи су у додиру са много других људи а ови даље са другима и тако невидљива мрежа држи Србију и све земље под стањем константе обамрлости.
Зашто се народ не буни када му раде о глави? Зашто се не бори са свој живот?
Зато што је под контролом тамних преко својих мрежа. Народ је буквално омађијан а да није ни свестан. Невидљива мрежа га спутава а сваки дан се ојачава да не би случајно се неко пробудио и помогао другима да се пробуде.

Непријатељ није твој ближњи. Јер твој ближњи је жртва. Непријатељ носи људско лице али није човек. Непријатељ не жели тебе да убије јер му такав ниси потребан. Непријатељ жели да те пороби и да користи твој ум, енергију и вољу за своје циљеве.
Први корак ка ослобођењу је да се ослободиш страха од смрти. Други корак стања непрестаног стрепљења према свему.
Када то урадиш, онда свесно прекини све везе са лажним учитељима. Не дај им ни трунку своје енергије. Њихове замисли су да те једу на живо али ти имаш своје замисли!
То и уради. Имај своје мисли а не туђе.
Што више народа се ископа из канџи невидљивих паразита тим пре ће почети да живи.
Видни рат је последња тактика и крајња фаза рата. Када дође до борбе у телесном смислу то значи да се крај назире, њихов или човечји.
А сваки лажњак ће се морати суочити са свим својим делима. Свако зло што су донели ће доживети на себи.
Свако онај ко себе узвиси биће понижен.  Седмоструко.
.
Сети се ко си. Ти ниси рођен од Рода Звезда да би служио лажном идолу и нису ти преци узалуд гинули да би се ти сагињао и љубио скуте лажним пророцима данас који спроводе вољу тамних.
Ти си такве палио ватром Сунца. Ти си њихова знања искривљена тамом – смехом истине разоткривао. Ти си истину живео у срцу и души и ниси никаквом скоту љубио руке и признавао власт.
.
Ти си Србин. Сети се.
Ти си самим рођењем као честити човек имао веће знање од свих манипулатора. Ко је имао прилику икада да прича са неком мудром Баком негде на селу или Ђедом који чува овце или меље жито на млину, тај је доживео родну мудрост. Она је дошла кроз претке и звезде.
.
Ти си Србкиња која види далеко и отресе мотком зло од свога рода. Ти си Богиња која оживљава Род када си свесна ко си.  Ти си оваплоћење милости и љубави.
Ово је први корак ослобођења Србије.  Освестимо то.

.

Лака ће песма сред борбе бити

кад се истина место суза стане лити.

Мач светла тада ће ватром певати 

да би деца данас могла радосно сневати.

.

Јер сутра је данас

а данас је јава.

-Извор-Звезда Род-

Муња ми осветли дом

Где столује Перун.

Метеори се крај њега веру,

Оградио га камена лом.

Постеље у дому његовом

Облаци ватрени стеру,

Магле га штите на северу

На југу стражари гром.

Спазих низ пушкарница,

Али му не спазих лица,

Муње ме засенише две.

А био је у логору ратном

Окружен небеском ватром.

Али зар му човек лик видети сме!

У једној шаци песка има четрдесет,
можда педесет хиљада зрнаца.
Колико милијарди зрнаца има
на једној пешчаној плажи,
колико милијарди милијарда зрнаца песка има
на свим плажама света!?
Па опет, у нашем свемиру има више звезда
него што је број зрнаца песка на њима.

То је оно што видимо у тродимензоналном свету материје.
У сваком вишедимензионалном простору нашег свемира
постоји безброј звезда, светова и бића.
И сва безбројна бића која су спознала себе,
еволуирала до Духовних зрака у себи,
Узноситој Једности Свега, и сама стварају.
Милијарде свемира,
и у сваком свемиру
у свим равнима безброј галаксија, звезда, планета,
и на њима у сваком бескрајном тренутку
безброј атома, минерала, биљака, животиња,
и безброј сестара и браће наше свемирске,
мислећих бића која стварају нове свемире,
у безброј издаха и удаха
живи сада без почетка и краја
у чудесном Даху Љубави,
Свемиру свих свемира, Духу Светом
Који је Бог Наш Свети највољенији,
Бог Живи Световид – Сâма Љубав.

Свемир свих свемира је Бог Живи,
Јасновита Величанствена Љубав
у Којој Стварање, Живот,
нема почетка, ни броја, ни краја;
Већа од највећег, мања од најмањег,
јесте Постојање Апсолутне Чистоте,
СвеЈедности Коју не можемо замислити нити видети.
Премила Благотна Љубав,
Срцевидно Стање Чари и Милине,
јесте Свепрозирна Пунина Апсолутне Енергије Свести,
јесте Вечитост, Свеумно Постојање,
Сâма Стварност.

Дела која се више не налазе у школској лектири

Ова једноставна прича говори о двојици пријатеља, обичним људима, који се сусретну усред Париза, за време Француско-Пруског рата. Рат им је донео јад, сиромаштво,  глад,  однео свакодневна задовољства, слободу,  мир,   људско достојанство, право на слободу и све оне мале ствари које живот чине вредним живљења.  Пријатељи Морисо и Соваж познају се као колеге с пецања. Сваку недељу спустили би се на реку ван града и тамо у миру пецали, што их је испуњавало великим задовољством. Откако се рат разуздао, они су и заборавили на своју страст, али их је ненадани сусрет поново на њу подсетио. У том узбуђењу, одлуче да би могли поново да пођу пецати, иако то није нимало безбедно у ратним временим, поготово јер се њихово омиљено место за пецање налази јако близу места које су окупирали непријатељски Пруси.  На жалост, њихов излет постане кобан, јер их води равно у смрт.

Умрли су не окаљавши своје име, не издавши никога, нису се понашали попут кукавица, већ су у смрт отишли достојанствено.  Како су живели заједно у најугоднијим тренуцима свог живота, тако су заједно и убијени. Бачени су на дно реке, што је симболично. Вечност ће  провести на месту где су најрадије проводили сваки слободни тренутак живота.

Врста дела: приповетка; извор: нет страница Лектире РС

.

Питамо се, којој то Комисији се не допада ова дивна прича? Шта је то што у њој није добро? Шта је то што би се из ње могло научити, сазнати а што није вредно „новог“  погледа  на свет,  као и разумевања самог живота? Шта је то што се не уклапа у ткз. савремени ток живљења због кога је избачена из редовне наставе? И наравно, питамо се, шта то та нека Комисија нуди као замену?

Приредила Верица Стојиљковић

опет си дошла у вреле наше таме

тихим корацима из знане даљине

са себе збацила претешке хаљине

и болне праслике велике осаме

.
месеца сребро скривено у грудима

пропланци шумски над умом пусти

вилено лудило свеватра бездима

кад ти се сенка на мене спусти

.
две нам се игре помамно љубе

руке змијањем клизну низ тело

негде се у мени нетрагом губе

.
очима док дарујем ти јутро бело

сањиво ново је буђење трајно

нераздвој подељен љубављу тајно