Са будаластим речима
ходим по неким чудним пределима,
а не знам
јесу ли или нису моји.
Заводи ме нежно биље,
и слутим га, и жудим
ко предсказани лек и спас.
А оно, светло и зачарано
ко Стриборова шума,
и болесно од лепоте,
прораста кроз мене
и растаче ме,
а чини ми се да певам с њим.

.

Однекуд чујем глас
и слутим неку реч,
реч једну међу свима,
немушту реч откровења
између рођења и смрти.
Слутим глас или реч
без које је живот узалудан,
и клечим, и молим се,
и опет ходим
по пределима без друма.
И глас лепотом уречен
зове кроз мене,
и разноси ме,
а чини ми се да певам с њим.

.

Са будаластим речима,
обезнањеним,
ко од богојављања милости,
ходим по неким чудним пределима,
а не знам варају ли ме.
Ходим, а стрепим
има ли оног биља.
има ли оне речи,
и има ли трага иза мене,
или ми се само сновиди лепота
до које из своје низине не могу.

-1994-

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Мистерија система знакова

Истраживачи старословенског писања готово једногласно кажу да су слова старословенске буквице посебна криптографија која има и религиозно и философско значење.

Занимљива карактеристика слова је да представљају сложен логичко-математички систем. Истраживачи првих старословенских натписа дошли су до закључка, да симболи у почетку нису настали као засебно формирани текст, већ као јединствени изум.

Након кратке анализе старословенског писма, можемо мање-више тачно идентификовати два дела, која се међусобно значајно разликују.

Први део је „највиши“, који обухвата слова „аз“ – „Ферт“, а други – „нижи“, који почиње са „ша“ и завршава са „Ижица“.

„Доњи“ део нема семантичко значење, али има негативно значење. Да бисмо разумели тајно значење слова, није довољно само погледати буквицу, јер свака буквица од њих има посебан подтекст – почетно писмо или тајна порука потомцима.

Ако помно погледате слова старословенске буквице, сва су слова велика.

    „Веди Глагол“ – ведај учење;
    „Твердо Ук“ – ојачати закон;
    „Рци Слово Твердо“ – изговорите истините речи.

Ред и стил писања

Лингвисти који се посвећују проучавању Буквице, посебну пажњу посвећују „вишем“ делу, из два угла.

Прва перспектива је склапање појединих ликова у смислене изразе. Такав приступ је занимљив по томе, што је лакше и брже памтити буквичну азбуку.

Друго гледиште је перцепција симбола са становишта нумерологије, у којој свако слово одговара броју. Вредно је рећи да чак и присутност образаца и монограма у старословенским писмима не отежава њихово писање – успешно су кориштени за брзо писање.

Наши преци, велики народи беле расе, потичу из четири славне звездане  породице, Да’Аријске, Ха’Аријске, Расенске и Светоруске  и мада су се као Род користили истим језиком, методе записивања говора су биле различите.

Да’Аријци су користили Тарге,  Ха’Аријци користили Каруну, Расени Молвицу, а Светоруси су користили венедске руне из којих је рођено буквично писмо.

Тешко је рећи колико је карактера обухватало првобитно буквично писмо, али нема сумње да је почетком 6408. лета од С.С.З.Х. (одговара савременој хронологији 900. године) Словени су користили буквично писмо, које садржи 49 знакова- буквица.

Поставите себи питање – „Који је најлакши начин  покоравања једног народа?“ Одговор је „Уништите сећање на његову древну културу и заборавите његов древни језик заједно са азбуком.“

Тако се све догодило на територији древних земаља Расе. До данас, као резултат сталних „реформи језика“, имамо ћирилицу, абецеду,  и ко зна колико варијанти словенског језика.

Па је и то било мало , сада се ради на уништењу ћирилице која највише пподсећа на буквицу, нарочито у Србији.

Словенска буквица је највеће складиште мудрости на свету, што је савршен облик преношења дубоке суштине универзалних процеса. Ово је посебан програмски језик нашег универзума, који је написао Род.

Свако слово оваплоћује слике које су нам предали Преци.

Комбинација слова у речима им даје одређено значење.

Замена почетног слова у речи мења семантичку слику, мада фонетика те речи може да остане иста или блиска њој.

Свака реч носи своју слику, која поприма облик, боју, звук и мирис у свету Нави. Вербалне слике у њиховој употреби (изговарање, писање, одраз) испуњене су животном снагом (енергијом) која утиче на говорника, слушаоца или читаоца.

Лоше мисли, речи, слике деструктивно утичу на његов ум, добре лече, оплемењују, уздижу и помажу у усавршавању тела, душе и духа.

Опширније на страницама: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Kако да те зовем:
ватра или вода,
море или галеб,
небо или облак?

Kако да те зовем:
да не кажем име,
душа или срце,
стена или камен,
месец или сунце?

Kако да те зовем,
а да није мање
од љубави ове
и од осећања,
да срчано звучи,
то пренежно звање…
А да буде јако,
да светом одзвања?

Само кажи како…

Точак

Мељући зрневље

Воденични точак

Обликује време

.

У пољу звезде

Точак живота

Мак

.

Плес

Плес ратника

Јата белих птица

Одлећу на исток

.
Стојим нага

Покрет латица

Плес

.

Белина неба

Белина неба

Јату ждралова

Колевка

.

Ка вратницама

Живота ходам

Пут белине неба

Г.П, В.В: “Свет ниоткуда“

Ко ће да објасни тајну ватру живота?

Ко има знање и стрпљења кроз плејаду живота?

Само они који воле.

Кад бих ти рекао:

„Ја сам Бог, Творац Свемира!

Кључ вечности је у мојим грудима!“

.

Тад видео бих сјај у оку твом.

Рекла би ми мислима:

„Молим те, додај ми зреле јагоде…“

А уснама: „Волим кад ми их

Бог лично додаје.“

.

Ах тај сјај у оку твом!

Спусти ме са престола 

па подигне по своду небеском.

.

Само Богиња може волети Бога

и само Богињу може волети Бог.

.

А очи сијају гласно, ватром живота,

само на ту помисао.

 

Тајна невидљива размрсује пламе
дубоко увијене у наше постојање,
биће упија сваку искру, гори
пламти свако сећање што је љубав створи!
.
Оваплоћује се из нас усред ноћи дуга
изнад старих храстова док грлиш ми биће
све је помешано, и срећа и туга
и љубав што отвара душама откриће!
.
Прапредачка ватра у нама засија
физичким видом из нас се у ноћ вину
огласише се душе из светова Права
благослов нам послаше у овом свету Јава.
.
Још увек чекамо трен у трену што је
да белом обасјамо постојање своје
чекамо поново руку да ти дам
и винемо се више света као један плам!

Позови ме
„и ја ћу ти сигурно доћи“
да оживим воду у сасушеним токовима.
Дно корита поплочаћу белим облуцима
да потечем твојом увалом на грудима.
И удавим се
у мирисима раскопчане ти кошуље.

Помаже Бог,браћо и сестре!

У језику Срба двословна одредница ЈУ означава ватру.

Године 1899. пита један радознали амерички НОВИНАР: Ко су, заправо, Срби?

ТЕСЛА: Посредничко племе међу народима, трговци сунчаном енергијом на Земљи. Роба им данас слабо иде, па су се забринули. Лепота и мирис руже могу се узимати као лек, а сунчеви зраци као храна. Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Најпре је била енергија, потом материја.Материја је створена из првобитне и вечне енергије коју знамо као Светлост.

Велики Бранко Миљковић пева о ватри и ватри, похваљује је везујући се за Хераклита : „све је вечно жива ватра која се с мером пали и с мером гаси“.

У Ргведској србској епици древне Индије највише химни посвећено је богу ватре по имену Агни… Агни иште ватру и то је ОГЊИШТЕ, Огањ… на овим просторима познато је женско име АГНИЈА…

Свето тројство Триглав у србској Индији: Брама ( Б- рама = Бог Хроми ), Вишну ( Вишњи црвени,ватрени ) , Шива ( Живан ).

Свето тројство Триглав у србским Србијама: Триглав ( Тројан = три Сунца, три лица, три света- Јав, Нав, Прав ), Световид, Водан.

Свето тројство је:

а) Стваралац – Јарило (Јар). Дажбог, Велес, Лада, Весна;

б) Држалац света – Јар, Сварог, Сварожић, Радгост, Перун, Тројан, Жива;

ц) Рушитељ (смрт) – Јар, Црнбог, Моран, Марцан, Мрц, Баба Морана.

У језику Срба двословна одредница ЈУ означава ватру. Имамо је у најватренијим месецима јун и јул, имамо је у речима ЈУнак, јунац, јуноша, планина ЈУХОР – што би значило ватрена гора, ватрено сунце…

Срби су животворни, небески народ, поклоници култа космоса и космичког ритма (Аријевци), култа Сунца, из тога поклоници светлости и култа ватре.

У Срба је и данас жив култ добијања “живе ватре” трењем, из дрвета.У дрвету, посебно храсту, који је свето дрво код Срба, пребива ватра, дух предака, ”Бадњак”, живот, борави цар ватре Жив.

Трењем два штапа који се називају јарани ( јарам-и, спајањем два принципа (мушког и женског) рађа се ватра. Тај чин, тај процес назива се у старијој варијанти језика праманта, прамата (или преметање једног облика материје, енергије у други). Прамату, тог бога ватре и ватру саму Грци су касније преименовали у Прометеј.

Сунце и све у вези са њим у потпуности опредељује и детерминише србски језик. Језиком је задато оно што се њиме може мислити и како се њиме може мислити.

Из Сунца и језика Србин сазнаје да је човек део универзума и онолико близак истини колико је његов ум обасјан светлошћу и огреван ватром.

Од малих ногу

До зрелог доба,

Све док дишеш

До самог гроба,

.

Све што си примио

Мораш да вратиш,

Најбоље је

Да одмах схватиш.

.

Добри су људи

Љубав и време,

Трошили на тебе,

Да те спреме,

.

За проблеме и

Изазове разне,

Да не слушаш приче

На око  празне,

.

А онда једног дана

Рачуни сви ти,

Требају се

Наплатити.

.

Онда ти своје време

Дела и осећања,

Делиш и поклањаш

Радосно, Без кајања,

.

И сву бригу и пажњу

У младим данима,

Сада враћаш деци

И остарелим прецима.

.

То ти је живота круг,

Разни коловрати,

Памти добро све,

Па са љубављу врати.