Шта је истина?

Питање је старо као и човек. Истина је стварност која јесте. Најкраћи могући начин за сликање велике слике  о томе шта је истина.Међутим истина је огромна и малим свестима скоро  неухватљива. Они виде мали делић истине и мисле да  је то све. Као што бабушка садржи много делова у себи тако је и  истина вишеслојна и скоро несагледива.Први корак га сагледавању веће и шире слике истине  је воља. Воља да се гледа и увиди. Како расте свест тако расте и истина. Истина ослобађа. Од чега?  Од лажи. Лаж је стварност која није.

Лаж је одраз у огледалу који је на први поглед исти  али је све обрнуто. Истина не може претрпети штету од икога, штету претрпи онај који лаже и они који  поверују у лаж.

Човек као могућност Бога Творца у остварењу је  препун несагледиве могућности и потенцијала. То се препознало од сила таме и они су схватили да је свако  живо биће у поседу истине јер су део ње. Не може се  слагати 100% јер онда та лаж не делује. Сваки човек у  суштини препозна лаж одмах. Зато се лаж користи у  малим дозама или већим а никако 100%.

Мала доза лажи је довољна да утиче на вољу онога ко  није у стању да разоткрије порекло вести, те га одведе  у стање ума где он одлучи нешто на основу полу  информација.

Са друге стране, истина ослобађа од погрешних  избора. Да би човек пригрлио истину мора да има и храбрости  јер истина слика кичицом која разоткрива скривено и  подиже слабо.

Истина се не бави илузијама и омајама. Она се бави  собом јер је она суштина. Да би се разумело шта се данас дешава у свету треба  гледати ширу и већу слику јер гледањем уже и мале  се не схвата ништа. Све делује хаотично и зло.

То је и намера оних који шире лаж. Да се онемогући  сагледавање.

Превише добро да би било истинито. Овај израз није  случајно скован. Он је 99% истинит али онај 1 проценат те одваја од истине.

У истини је све добро и смислено. Није превише.  Нема превише. У лажи је нечега превише или пак  премало. Немој бацити време које не постоји већ користи време  које постоји на сопствени раст свести. То је пут  Златоправа. Једини пут ка Богу.

Наш Род је оставио нама у духу и генима пут развоја  ка Прав-у. Ка свеобухватном бољитку. Род је врло то  једноставно описао.

Онај ко види тај и веда.

Вид је могућност сагледавања свега око и у себи. Вед  је испољавање вида и знања.

Ведање је исказивање истине. Веде је термин или реч  коју су приписали скупу списа из Индије. Међутим,  Веде су један од избора или начина описа старих текстова.

Виде је права реч. Они који виде те преносе знање.  Прво усмено а затим и писмено. Ко су Видари? Они који лече ране. Они који стављају  некога у здраво стање. Који врате у истину.

Видари, они који виде – је сушто име за све Волхве,  Ведуне, Веште, Ђедове, Жреце и остале који имају  знање и који га преносе ради добробити. Са друге  стране они који то не раде са Видом, они постају  магови. Они не виде те стога и не ведају. Има пуно  чистих магова али оно што њих одваја од црних  магова је стална свест да морају да напредују и да  своје знање вишег реда не злоупотребљавају. Кад је  маг спреман, дође до Видара. Видар му онда отвара  вид и даје му вед.

Игра је речима ово али нека суштина твоја препозна

.Они који ведају а не виде, они дају саопштења за  јавност. Они раде по задатим програмима тамних  сила. То није лако уочити јер сви они знају како да  говоре и такође имају одређену количину енергије.

Међутим, временом ко веда а не види је у опасности  да буде уништен силама Свемира. Разлог није личан.  Већ зато што су ведајући без вида, управљали  енергијама за које нису знали како и зашто. Свемир не  трпи хаос и тежи да исправи хаотична енергетска  чворишта.

Ако би се дозволило хаосу да се прошири јако, сам  живот би био у опасности те стога силе Свемира  коригују на време.

Истина ослобађа.

Ако само погледаш свет око себе, угледаћеш само  део. Немој да те тај део спута и заведе и тиме  заустави у расту и разумевању свега око себе.

Гладан ситом не верује…истина. Истина је такође да  требаш радити да никада не дођеш у ситуацију да твој  стомак доноси одлуке за твој живот. Ако дође до  стомака, већ је тешко све. Ипак, ако се сачува и искра  воље и храбрости за истином, пронаћи ће се начин да  се изађе из блата.

Човек није створен да живи у блату. Није створен да  само једе, пије, празни црева и умре.

Ко је поверовао у ово, већ је код контролом лажи. Зато  се и каже да Истина ослобађа…од свега што није  достојно човека.

А Човек…Човек је Творац у настајању.

(поводом забране уласка у Црну Гору)

Kад ми ова вијест тужна дође
Узех перо и парче хартије
Да поздравим дубоко из душе
Нашу браћу из земље Србије

Од неправде задрхта ми срце
Ко’ над водом кад задрхти врба
Па’ вам поздрав кроз стихове епске
Шаљем испред црногорских Срба

Сa великом љубављу у срцу
И са пуно , пуно поштовања
Поздравићу нашу драгу браћу
Из Ужица , из Ниша и Врања

Кано пјесник и борац за вјеру
И велики српски патриота
Поздравићу грађане Ваљева
Митровице , Бора и Пирота

Испред старца што на Острог спава
И милошћу грије Црну Гору
Све најљепше упутит ћу жеље
Зрењанину , Врбасу , Сомбору

Ко’ следбеник Марка Миљанова
И Војводе Церовића Нока
Поздрав шаљем свима који живе
Крај Мораве , Саве и Тимока

Док напољу хладан вјетар вије
А ноћ тамна с’ Дурмитора пада
Пјесничким ћу загрлити срцем
Нашу браћу из Новога Сада

С’ овим пером што је опјевало
Многе акте и дјела јуначка
Поздравићу све из Крагујевца
Из Краљева , Пожеге и Чачка

Испред Црне Горе светосавске
И светога цетињског олтара
Поменућу браћу из Сјенице
Пријепоља и Новог Пазара

Док стихове ове пјесме пишем
Сузе вреле искре ми на лицу
С’ римама ћу поздравити њеним
Смедерево , Шабац и Лозницу

У Београд ја сам свој на своме
Ко’ у родној кући у Сировцу
И моја су браћа сви што живе
У Кикинди , Љигу и Лесковцу

Све што живе у Крушевцу царском
Суботици , Прибоју , Сталаћу
Ми из Црне Горе Његошеве
Ко’ рођену поштујемо браћу

Узалуд нам уводе забране
Залуд међ’ нас стављају границе
Јер нас’ спаја јека светих звона
Са Острога и са Грачанице

 

Ете ти сад.

Ниђе нас нема.

Село без сељака.

Оћемо да се затремо и готова ствар.

Само што нисмо.

Како смо сијали нако нам никло.

Нако и жњемо.

Сад ти није вајде да се париџаш.

Бари и шути тујнак ђеси.

Јербо ни за ђеси ниси.

Доскора сам се уздо да ће нам уићи оздо у-главу.

Да ћемо се пребобати.

Јок.

Нема од тог посла ништа.

Ондак, од-муке, пођекад цврцнем по-неку.

Д-оданем.

Нек-иде све с милим Богом.

И готова ствар.

Горенаке високо, дољенаке тврдо.

Трпи шта те снашло.

До судњег дана.

Молити се Богу д-опрости.

Ако имадне ком.

Србија је велика тајна

И многа места су скривена.

Хвала ти драги Боже

Што никад нису откривена.

.

Нека наши Ведски преци,

Наши прадавни Винчанци,

Наше Лепенке и Лепенци

И многи витези незнанци,

.

Почивају у благодатном миру.

Њихове душе још стражаре овде.

Каменови исклесани томе сведоче

Док они небеским водама броде.

.

Горостасна, древна стабла

Гранама и лишћем их крију,

Док бесна времена опака

По нашој земљи бију.

.

Чувај их Господе снажно.

Много грдоба и сподоба

Шета овом светом земљом.

Заклони шипражјем свети гроб до гроба.

.

Нек се расцвета цвет живота,

Нек коловрат у лево заплеше.

Три сунца са шиљак зрацима

И Перуновим знаком са стећака се смеше.

Што те море мисли Роде,

на корак смо до слободе,

душмани нас преводише

жедне преко воде

и још нам та слика очи боде

али издржи Роде,

на корак смо до слободе.

.

Богови ће све да угоде,

вратиће се у крај Роде,

потећи ће нове воде,

чисте, питке, дубоке и плитке

и чуда ће многа да се догоде

само да отерамо изроде.

.

Коловрат и перуника

симболи су победника и ратника,

сведоци су древних времена,

носише их многа србска племена,

сачува их и камен и дрво

јер под њима започесмо прво.

.

Сви чекамо неки знак са неба,

сад Србији родна вера треба,

без мотике нема леба,

ни опстанка без гуња и опанка,

Слава Боговима, Слава Роду,

изборићемо дуго чекану слободу!

Завршивши са писањем овог поглавља у ноћи између 25. и
26. јула, стао сам испред иконе Тројеручице окачене на зиду у
моме стану. Ноћу се душа човекова уподоби са звездама из којих нам нисходи свезрачећи мелем Љубави и ојачања. Осећао сам се као да сам после дугог пута коначно стигао кући. Ставих руке на срце, затворих очи и уђох у себе говорећи свете речи молитве:
— Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, Амин.

Мислио сам на Марију, заборав мог смарагдног срца, саприпадајуће душе моје. Бог зна нашу Љубав у срцима и пре него му се обратимо; то је Његова Љубав у нама, највећи дар којим нас је благословио.
Свезнадар, Господ Милостиви, присутан је у свему и можемо
га Знати у Духу. Знање Бога, Истина, јесте разговор са Њим, комуникација Срца са самим собом која је Јединство наше у Љубави, Љубав Сама. Дух Свети Истине, Слава Господња, Љубав је Која испуњава сву Земљу и наша срца. То је Истински Језик Душе, непосредни Свети Однос у којем Бог говори и дела кроз нас.

Сваки наш чин Љубави јесте Бог Живи Који одувек и заувек
овде и сада јесте Увек. У Светом Односу на Небо узносеће Љубави изнова подижемо Храм којег смо напустивши у себи порушили.
Световид, Бог Живи, наш је Истински Вид, Мотриште Истине
ЈА ЈЕСАМ. Видех Свету Гору на другој обали, сребрни рајски
Дунав и Вир у њему, који је понирао у моје срце, жеравку Светости. Лепота и Снага Духа Светог у нама, Лабуд је бели на води који, испуњавајући ме радошћу и надахнућем, као блистава муња узлете ка врху планине. Зубља вечног достојања, Лабуд, Сопство моје, Све моје, Дух Свети Истине, јесте Расцветали Лепен Знања, Духовног Откривења Бога Живог, сједињења нашег у једну Душу.

Из Лотоса Збиље, Срца Свести и целог света, сијао је Бесмртни
Драгуљ Божанске Присутности, Храм Божји у нама на Земљи.
Схватих да је бела чаробна птица коју сам видео на Видовдан
пре тридесет година била тај блистави Лабуд – Песма Вазнесења и Вечног Живота, а не распећа и смрти. Песма, сестра моја Марија, Хиљадуимена Мајка, Господарица елемената и Бесмртности, вратница је плодности и рађања с оне стране таме и сужањства.

О милосно указање, Премила Благодатна Љубави, срце моје душе, што у жаропеку хиљадугођа, допре до мене благи струј, дрхтај тишине! Ја немам другог дома осим НАС. Дом мој у твом је срцу, чуварко кључева Бескрајне Мудрости Божје. О нарави Безусловне Мајчинске Љубави и блажености, јасно видело Небесја, Исходиште свега што Јесте, вео твоје девичанске чистоте и сјаја ни један смртник не подиже. У овом Лучезарном Трену Звезда си Радости и Вечног Живота, Нестворена Искра Божја мога Истинског Постојања. Љубав си моја јача од смрти и сваке недостојности.

Марија и ја, Јован, клечали смо испод распетог Христа и неутешно плакали. Срце је хтело да ми пукне од туге. Дао бих све, цели свој живот, да сам могао да га скинем са крста. И сада, док ово пишем, сузе ми теку низ образе, али ми је срце пуно Снаге и Радости, и Мудрости Божје да знам да је човек прикуцавши Христа на крст, разапео самога себе, али да је коначно прошло време незнања, бола и смрти и да можемо скинути себе са крста.
Крст је Бивање сада и овде, место ВАЗНЕСЕЊА, а не распећа.
Понад нас стајао је насмешен Васкрсли Христ, блистав и величанствен, Син Божји – Идентитет, Истина коју сви делимо. Отац, Мајка и Син јесу Једно у Богу Живом, Сунцу Љубави, Вечитости Свог Постојања у Нама и Нас у Њему.Света Љубави, Милостиви Господе, Слава Теби!

(Н.М: Одломак из књиге Откривење Духа Истине)

(Посвећено срчаној чакри: Др-аш-ку, Славици, Лидији, Сандри, Тањи Ков, Тањи Имшир, Драгани, Клаудији, Ани, Мили, Марији, Милени, Мири, Наташи, Ами, Уни, Иви, Каћи, Лари Праисконој,Бојани, Теи, Милици,Нади, Радету, Слађану, Игору, Влади, Љубиши, Ивану, Звездану, Срђану, Душану, Павлу, Николи, Андреју,Луки, Васи, Стефану, Димитрију, Верици, Анак Шиви Анак Шиви и милионима посвећеника Уметности духовног живљења широм Васељене )

Змија – зелена као трава зелена као лишће
Зелена као горско језеро зелена као око – игра
Кроз срце у средини груди ровари наша бића
Забија своју главу и буши талог наших мржњи
Вијуга зеленим телом кроз талог наших страхова

Играј Зеленико, играј Анак Шиво Анак Шиво!
Играј на зеленом попришту бит-ка!
Овде је семе Једноте овде је Једнота
Овде ису-кује Мач електрични Вила Мала Језера
Овде је Маирија Магдалаина променила Смер
А Танија Планинлица прескочила Поток
Овде је Сабина Сијено пронашла Ловца
Овде је Ловац циљао Сабину Сијено

О, ти, Мансанмане Остварени
Што ходиш и са символом зелене змије
И играш Пралилу Пралилу моћи!
Сакупи дванаест пута дванаест витеза
Са дванаест пута дванаест етеричних мачева
Сасеците скритумраку и ослободите Љубав!

Видим Те, Богољубави моја, плавољубичаста!
Играј Анак Шиво Анак Шиво, иг-рај Шивооооооо!

Све у мени има неко своје име,

печат или рану, ожиљак ил’ пламен.

Све у срцу мом је низ неке године,

кад је стену снажну победио камен.

И паде уклесан и љубави жедан,

извор чист и бистар низ долину једну.

И беше ми мио, сваког блага вредан,

зато сада чувам ту једну годину.

 

Молим за нежност

блискост и топлоту

искреност и доброту

загрљај и осмех…

Молим за бистрину потока

и мекоћу трава

плавет неба

и чистоту земље…

Молим за лет птице

светлост праскозорја

стрпљење искони

и цвет љубави.

…

Дајем ти птицу праскозорја –

дођи и узми је

али јој не одузми пев.

Дајем ти цвет љубави –

дођи и узми га

али му мирис остави.

.

П.Ш: “Антикварница срца“

 

Моје срце, птица дивљине,

нашло је своје небо у твојим очима.

Оне су колевка јутра,

оне су царство звезда.

Моје су песме потонуле у дубине њихове.

Пусти ме само да се винем у то небо,

у његово осамно беспуће.

Пусти ме само да делим његове облаке,

да ширим крила у сјају његовога сунца.