Има ли нас, кад постадосмо ништа?
Крст нам на зидовима виси,
а у души некрст раскршћује оцила.
На трпези нема ученика.
Незасито испод нокта црно вади,
оно сито, и опет
на гладног се гади.

Велики дух гле

У самоћи обитава

Понад горја руменог

Високо изнад ветрова белих

У љубичастом прстену вечерњаче

.

Гле све снева и бива

Песмом из сна рођено

У праскозорје светова

Љубави моја,

пронађи пут до облака белих

у мојој души,

до свитања румених

у очима мојим сненим.

до Светлости срца

дубоко у мени,

тамо где одувек сакривен постојиш.

И празан ,

Свети гроб у Милешеви манастиру

зубља је наших векова.

У његовом анђеоском миру

глас молетвених благослова

вечи наду у божанско спасење

за свако српско светосавско поколење.

Лако ти је п’јану запевати

и жалосној мајци заплакати,

и плашљивој кучки зајати,

и будали жену отерати;

младом момку скудити девојку,

сирочету сести до наћвара,

удовици лећи до бећара.

Тешко вуку кога птице хране,

и јунаку кога жене бране;

тешко пушци у плашљивој руци

и чизмама на кривим ногама,

огрлици на попрдљивици;

тешко злату на каљаву врату

и мустаћу на слинавом старцу;

тешко звону на шугавом јарцу.

Јес тако ми грабовога грања,

грабиле се жене око мене.

Казивач: Драгослав Ковачевић, Вича (Шаљиве песме)

“Драгачевске, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча

Фото: Никола Стојић, један од тројице оснивача

Сабора трубача у Гучи

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Историјски је доказано да су, много пре него што су се монаси Ћирило и Методије појавили на територији земаља Рода и Расе, стари Словени имали властити рунички спис, али, нажалост, за то не постоје научни докази, јер све што је могло бити уништено, уништили су догматичари. Можда због чињенице да су након присилне христијанизације, представници цркве настојали да избришу из сећања Словена њихову  прошлост (крштење земаља Расе је било далеко од мирољубивог процеса). У сваком случају, била је руничка азбука, а о томе сведочи сећање на Словене, које се преноси са генерације на генерацију.

Срећом,  наши преци су оставили чуваре знања који су се скрили и сачували материјалне доказе, рано је да откријем где се они налазе, али близу је дан светле истине, истока и извора који ће нас препородити- верујте ми – знам !

Врло често су се словенске руне називале азбуком Богова, будући да су наши преци комуницирали са  божанским пантеоном уз помоћ руна.

У већини случајева руне су коришћене за стварање јаких амајлија у којима је било тајно значење, као и знатна снага и енергија путем вибрација. Врло често су рунички словенски симболи били део значајних речи или речи у којој је положено дубоко значење.

Важна карактеристика је и да је древна словенска руничка азбука од осамнаест руна основа за стварање буквице и ћирилице. Кључна карактеристика древне словенске руничке азбуке је веза сваке руне  са словенским Боговима. Ако пажљиво проучите руне, онда видите да свака има свог Бога заштитника, захваљујући којем се руна из једноставног симбола, претвара у носиоца значајне енергије

Врло често се на местима древних храмова могу наћи рунички натписи које ни најпознатији научници још увек не могу да дешифрују. Када су користили руне, наши преци, покушали су не само да привуку наклоност Богова, који су заштитници симбола, већ и да оставе тајну поруку потомцима који то још морају да дешифрују, а то може потрајати више деценија, па и векова.

Међу рунама можете пронаћи имена сагласна Боговима, а која Ћирило и Методије нису свесно користили приликом стварања почетних слова – Чернобог, Алатир, Белобог, Перун, Даждбог, Лела, али истовремено симбола који значе да се наши светли Богови могу успешно наћи у ћирилици која се користи више од хиљаду година од стране великог броја Словена као главне варијанте писања.

.

Опширније на страницама: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Мајко земљице,  мила роднице,

Благост водама живим твојим тече!

Милујеш корење,

Рађаш лишће,

Живот дарује твоје нежно срце!

Ни у јави,  ни у сну,  но у полусну,

Смеши се светлом Сунца,

Твоје лице!

 

 

У давна, прадавна времена, у једном дивном, великом селу Србинову, живели су несташни и враголасти, Божидар и Сербика. Освануо je  диван пролећни дан. Сунце  је својим топлим рукама  загрлило целу природу. Мирна река гргољи и спокојно тече кроз село. Шуме кедрови, храстови, јасике, јасени, ма сво дрвеће се помера у ритму неке сањиве и пријатне песме.

Сербика и Божидар не би, ни за живу главу, пропустили овакав дан. Истрчали су напоље, да се радују и веселе природи и животу. Скакали су, брчкали ногице у реци, грлили столетна стабла, миловали цвеће и биљке, јурили бели облачак на небу, дозивали птице. А онда су сели испод древног храста да одморе и душу и тело. Кад одједном чуше звук клепетуше. То је Ведун изашао испред храма и лупајући у посебну даску дозивао сељане. Сви прекинуше свој рад и пожурише пред храм, па и ова два наша враголана.

Ведун стоји озбиљан испред дрвеног, огромног храма, и још увек у рукама држи клепетало и даску. Завлада мир и мртва тишина. Ни дисање се није чуло. Он озбиљним гласом рече: „Драги моји, сви знамо да у посебним приликама морамо  да се окупимо и управљамо. То је случај и данас. Видео сам тамне, готово црне, градоносне облаке како се приближавају селу. Пролетао сам између њих и видим да носе разорна дејства са собом. То није обична киша, него потоп. А онда сам видео да из села Лажаре  праве магију. Сви се окупили на тргу и моле се да нам падне велики дажд, да нам семе иструне у земљи, да нема рода на лето, да завлада глад а можда нас и чума (болест) обиђе. Зато одмах морамо управљати и радити. Сви замислите испред себе сребрно-белу сферицу. У мислима или наглас кажите: радим за свеопште спасење, складан развој свега, па и времена, спречавање сваке могуће локалне и глобалне катастрофе, тј. поплаве. Онда у сферицу убаците и бројеве четири, седам, четири, осам, један, три, два, један, четири, осам (4718132148). Осветлите из душе и срца сферу, да засија дивним светлим, сјајем. Раширите је преко целог нашег села, па државе, па планете. Тако јесте, тако јесте, тако јесте.“ И док су сви концентрисано радили, црни облаци направише пируету, што се у природи баш и не виђа, и окренуше ка селу Лажаре.

Кад су завршили вежбицу сви погледаше у небо, а оно и даље, осунчано, плаветно са по којим белим, меким облачком. Али недалеко, изнад Лажара, као да се спојило небо и земља. Пљушти киша као тамна завеса. Ведун се поново огласи: „Ми управљање користимо за опште добро и нас.  Можете неке мисли користити и за лоше ствари, али се оне увећане увек враћају пошиљаоцу. Наши суседи никако да науче, да се зло умножено враћа. Хвала вам што сте одмах дошли, да заједно отерамо гадне и неваљале облаке, пуне града, прашине и тешке кише. Пријатан дан свима.“ Људи почеше полако да се разилазе и враћају својим обавезама. Наша два несташка су пришла Ведуну те га упиташе: „А је л можемо исто да радимо и кад је суша, земљотрес, болест, набујала река и сл.?“ Ведун их помази по глави, па насмејан одговори: „Кад год имате неко негативно дејство, лоше временске прилике, личне проблеме или бриге ви користите вежбу, али обавезно за опште добро.  Свеопшти ум и природа чују ваше мисли и одмах вам шаљу помоћ. Не брините, вас двоје то одлично радите, али је увек боље кад више људи ради јер се невероватно убрзава дејство. Па видели сте да су облаци, после наших мисли, одмах заокренули и отишли ка својим творцима.“ Сви се поздравише, а наши несташци одоше кући на ручак.

Научили сте нову вежбу да кад вас море неке тешке мисли и муке, одмах управљате и тражите прекид негативних дејстава. Уколико пожелите нешто за опште добро, све светле силе и ваши дични преци вам помажу у остварењу. До скорог виђења да сте нам вечно срећни и здрави.

Живот је безнађе снова

Кад прођу тренуци смеха

Кад заувек оде љубав нова

Укус блаженства и греха.

.

Кад истини гледаш у очи

А дубоки јој осећаш траг

На сјају звезда у ноћи –

Кад губиш оног ко ти је драг.

.

Кад душом ти овлада мир

Као уснула сенка бића –

Живот је тек нечији хир

Без капи опојног пића.

 

зинула у око насред мапе мрља

не хаје пред светом што хартију прља

док мраком замеће траг свакога скота

земља на папиру пуца од живота

и ко свему што се зачело у јајцу

здравље је у духу дух у полицајцу

а весео народ од тих што га воде

узима часове страха од слободе