Немате нацију, немате државу –
зато ви сами будите и нација и држава за себе!
Ово је време владавине корисних идиота, време дебила, медиокритета и простака.
Све нације су разбијене, све државе су разорене, и човечанство је поробљено на свим пољима и ступњевима.
Остаје вам само бескрајно пространство унутарњих светова.

Колико будете образовани, колико будете посвећени, колико будете освешћени, толико ћете и бити слободни!
Удружујте се са старим пријатељима, и пронализите нове пријатеље, стварајте и градите духовне заједнице, духовна језгра, тајна братства и сестринства.
Колико будете освешћени и самобитни, колико будете повезани и уједињени, толико ћете и бити слободни!

Сви су вас издали, сви су вас продали –
од дна до врха и од врха до дна –
на свим пољима и ступњевима бивања и бивствовања.

Немате нацију, немате државу, немате народ, немате род, немате цркву, немате војску –
заиста, немате никога у спољноме свету ко би вам припомогао, ко би вас бранио, ко би вас заштитио!

Све образине су пале, све копрене су разгрнуте, све лажи су огољене, све установе су разорене, све вредности уништене, све земље опљачкане.

Постојите само ви, самосвесни и самобитни, у заједници, у братству са вашим пријатељима истородницима и истомишљеницима.

Ви сте последњи ратници светлости, последњи ВедСрби, последњи Санскрићани, последњи Аријевци.

Схватите то и прихватите, прихватите и освестите –
и, бићете много јачи, много неустрашивији, много самосвојнији, много самобитнији!

Усамљени, ви сте много јачи, него што сте то били у болесној, лажној и трулој заједници; у заједници без Духа и Свести.

Усамљен човек јесте најјачи човек, каже једна ведсрбска мудрост.

Ово је време усамљених личности!

Кажем личности, зато што су у овоме времену само личности усамљене.

Усамљени су најбољи, највреднији, најхрабрији, најсамобитнији.

Персоне и особе нису усамљене.

Ено их у чопорима и крдима; ено их у марвеним торовима, ено их у јавним кућама, ено их у црквама и сектама, ено их мед војскама и слугама Великог брата – Великог дебила, Великог рептила!

Ено их без душе и срца, без ума и разума, без љубави и снова како живе (а боље да не живе!) задат и надзиран, не свој, већ нечији и ничији, бесловестан живот.

Вама се обраћам, ВедСрби –

Санкрићани, Стриборјани, Аријевци,
јер смо један Род, једно Братство,
један Свет!

За нас је ово (ма како вам у први мах страшно деловало) један нови Почетак; за њих је ово (за сенке и утваре, за бездушне и безумне,за тамоњих од њих!) Свршетак Свих Свршетака.

Радујмо се новоме Почетку, Почетку Свих Почетака!

Сада макар знамо колико нас има – а довољно нас има.

Уз нас су Богови и Велики Преци!

-2018.година-

Човеком сам и ја некад био.
Циљ једини мени било благо.
Богатством сам себе обожио.
Ни пред Богом ја се нисам саг’о.

Када ме је Светлост усисала
радовах се сјају златнога тунела.
Пред Олтаром душа прогледала.
Судише ми сва моја недела.

Од огња ме покајница спаси
којом часни престо ја осузих.
У самоћи кајаће се греси
којима се к’о човек задужих.

Столетно сам дрво на пропланку.
Самоћу ми звери и човек наруше.
Радујем се свакоме састанку
као киши након дуге суше.

Звук тестере би ми слобођење.
Кроз Светло се пред Олтаром обрех.
Спреман сам за ново човечење
душе коју за мало сагорех.

Ево задњи круг сада обрћем
као монах у сред манастира.
Души својој ново јутро свићем
на путу до блаженога Мира.

Фото: Храст Исцелитељ, село Тијање, Гуча

 

 

У кристално јасном кавезу

Састављеном од крви

Разапет мислима

Милујем немир.

.

Само комад истине у

Облику графита

Може ме задовољити у

Тренутку срџбе…

Бранислав Нушић је о својим комедијама говорио овако: „ Постоји само један хумор и то онај који изазива смех на уснама, и  ублажава суровости живота. „

Његова позната ( и прва) комедија, Народни посланик,  је комедија у којој се Нушић смеје неким ружним странама тадашњег режима, што је режиму наравно сметало. Као што видимо, прошло је много времена од тада до сада,  а није се много шта променило јер,  како је Народни посланик  сметао онима из власти тада,  тако се дешава и сада. Овога дела нема више у  нашој школској лектири.

Но, упркос ,,модерним,, погледима,, оних који одлучују шта ће се у школама читати, комедије Нушића настављају да живе свој живот, пунећи  позоришта широм света.

Народног посланика  радо гледају  у арапским земљама, а задњих година  је драги гост и у  Азербејџану, што говори  о  њиховој актуелности која не познаје границе. Сви јунаци Нушићеви,  „оног доба“,  јунаци су и овог доба. Карактери људи су исти, као и ситуације у којима се често налазе.

Одломак 1:

Јовица: Па ако проговоримо и о изборима газда Јевреме, будите уверени да ћу ја увек умети да сачувам према Вама све поштовање.

Јеврем: То јест, то ти признајем. Иако си из друге партије, ја те, видиш, само политички мрзим, а онако у души, ја те волим.“

Одломак 2:

ЈОВИЦА: „ Е, велика ти хвала на томе, Јевреме! Рекох ја: са Јевремом треба прво да разговарам, па овај… и то да ти кажем… Ако ти је почем стало до тога, а ја пристајем и да поделимо, да ме пустиш, прво мене једно две године, колико знаш да се помогнем, па после ти иди, ако хоћеш, у Скупштину. Ево, ако хоћеш и уговор да правимо.“…..

-приредила- Верица Стојиљковић-

 

Оно што у теби је као искра живота, јаче је од твог

незнања и свих страхота. И рађа и светли и када

потонеш и умиреш – плод живота

Ноћ тихује. 

Само је славуј стиховима својим прекине.

Замишљени Месец плови небом и хита јутру које не постоји.

.

Јер нема ничега, не!

На овом свету који тугом болује.

Невидљиве сузе точе кристалне судове.

Богиња Земља плаче.

.

Све је само трен у вихору.

Одсјај зрака вечерњег Сунца румени.

Одбегли осмех окупан сетом.

Лагани трзај срца што копни.

.

Све је црно у доба таме.

Она боји ли боји својом образином

хаје ни мало за песме деце светла

доноси прегршт смрти, студени, беса.

.

Али знај!

О ти који се будиш са ватром наде у срцу,

која и даље песмоведиш и целиваш.

Сунце не стрепи шта ради тама.

.

Сунце је бог и живи у нама.

Творац живота посеја небеске ливаде

и у њима Звезде сјајнице Сунца сестрице.

Да с’ пробуди богињица свака и бог вазда роди у јунака.

.

Који више ватре воле живе 

нег’ сва блага да се њима диве.

.

И гле!

Слете ми вилин коњиц на длан.

Свиће зора Божије деце…јава је сан.

-Извор- Звезда Род-

Љуљашка

Латица мака

Вилином коњицу

Љуљашка

.

У мени

Од времена

Ко теби љуљашка

.

Кап крви

Ах, трн

Скривен у цвећу

-блистава кап крви

.

Стрела чезнућа

Мач у руци

Кап крви

.

Реч

Са мало туша

Реч на папиру

Постаје лабуд

.

На длану слово

У утроби дах

Реч

Г.П. В.В: “Свет ниоткуда“

 

Моја тишина те додирнула

Њом пар птица лети

Небом што пламти од милина!

.

Моја тишина те очарала

Њом сунчева роса плете нити

Земљом што очима твојим је освећена!

 

Откуда моје очи

На лицу твоме

Анђеле брате

.

Боје свићу

на ивици заборава

.

Туђе сенке не дају

Муњу твога мача

У корице да вратим

.

Боје зру

На лакој грани времена

.

Откуда твој инат лепи

У углу усана мојих

Анђеле брате

.

Боје горе

Младошћу у мојој крви

 

Свети пут србског народа је пут,  који води од светиње до светиње; од Хиландара,   Манасије, Жиче, па редом до Сент Андреја. Све манастире, подигао је наш народ на својој, србској земљи.

На том путу настале су и песме Васка Попе из циклуса Ходочашћа. Питамо се, која то комисија жели да наш народ заборави свој свети пут, своју земљу, своју историју, своју традицију, своју светост, своју духовност?!Коме смета то, што су нам Анђели браћа, како у песми каже Песник?!  . . .  

-приредила Верица Стојиљковић-