Од смиља жући

Сним

.

Не видим се

Од злобиља

Врим

У корову опрљен

.

Колевка ми

У рову

Не чујем

Од лелека

.

Бдим

.

Тргнем се

Опет јека

Међ злобљем

 

.

Киптим из

Зеленог

У зелено

Падам.

 

Разговор са смрћу

 

Принцеза Савитри беше једино дете краља Ашвапатија. Није се знало је ли била лепша или паметнија. Једном је пошла с пратиљама на излет у шуму. У шуми је срела дрвосечу, у чију се лепоту загледала; и некако  знала,  да он по рођењу није дрвосеча. Кришом се распитујући, сазнала је, да му је име Сатyаван (онај који увек говори истину), и да је по рођењу принц, а да је његова слепога оца, краља, прогнао из краљевства на превару рођак. Сатyаван је живио у шуми с родитељима и прехрањивао их продајом дрва.
Све то беше довољно да се Савитри заљуби у Сатyавана и да га изабере за мужа јер су јој родитељи дали слободу избора.

Када је Савитри објавила родитељима да је њен избор Сатyаван, отац се запањио и  позвао великога мудраца да их посаветује. Мудрац је потврдио све што је Савитри испричала о Сатyавановом карактеру и удесу, и питао  зна ли она још нешто важно. Савитри га је питала:
– Поштовани свече, је ли истина да је Сатyавану суђено умрети на данашњи дан после дванаест месеци?
– Истина је – рече мудрац – Желиш ли се још увек удати за њега? Не плашиш ли се судбине удовице? Савитри одговори да се не плаши и да верује да живот и смрт одређује нешто више од положаја звезда. Веровала је да ће њена судбина променити и његову.
Тада јој мудрац даде благослов. Савитри удала за Сатyавана,  преселила  у колибу мужа.

Но, освануо је дан наречене смрти. Замолила је мужа да је поведе са собом у шуму кад буде пошао по дрва. Он није хтео али кад је Савитри замолила свекра он јој дозволи.
И тако је Савитри кренула са Сатyаваном у дубину шуме. Дан је био обичан  као и сви њихови срећни дани.
Онда, у једному тренутку, Сатyаван одложи секиру,  затетура се и  клону главом жени у крило. Била је затечена наглошћу догађаја.  

Убрзо појавила се висока, грозовита прилика у црној кабаници, подстављеној ватром. Знала је да је то бог смрти. Пружио је руку, положио је на Сатyаваново грло, и извукао младићеву душу.  Савитри је потрчала за мрачном сподобом.

– Чекај! – викала је. – Желим реч-две с тобом!
Мрка прилика стаде. Савитри угледа узвишен, спокојан, саучествујући израз на лицу бога.
– Опрости ми – рече. Јеси ли ти бог смрти? – Јесам – одговори он!-
– Прими мој поздрав и реци ми, долазиш ли увек ти лично да водиш душе са собом?
– Не. Ја долазим само када се ради о посебним душама.
– Ох, ако је мој муж тако посебна душа, зашто га не пустиш да живи? Он је тако млад и тако чист. Он никому није ничим наудио.
– Знај, смрт није казна.
– Ако смрт није казна, зашто се слави рођење?
– Савитри, врати се, не прати ме, ово није ни пут ни смер за живе.
– Господине, не пратим ја тебе но свога мужа.  

– Ја верујем да се љубав пружа и преко смрти.
Он и ја бесмо муж и жена у многим прошлим животима. Превише смо дуго били заједно, и ја га не могу сада оставити. Ако га мораш узети, онда узми и мене.
Бога је дирнуло Савитрино умовање и  рече јој:
– Испунит ћу ти жељу, сем једне ствари – а то је Сатyаванов живот.
Савитри размисли, и затражи да се родитељима њеног мужа врати краљевство, и њеном свекру вид. –Враћено је- рече Бог.
Савитри је почела да му прича, како краљеви  и њеног и њенога мужа треба да воде бригу о народу, да буде срећан али да је за то потребно наставити и краљевску лозу јер у противном народи могу ратовати чиме  би многе породице биле завијене у црно.
То се неће догодити, обећавам ти! – рече Бог – Будући да си ти једина наследница оба краљевства, обећавам ти да ћеш имати стотину синова.
– Савитри  се усправила се пред страшним богом у свој својој краљевској лепоти и рече:
–Благословио си ме са стотину синова. Како да их родим без мужа?
Лице бога облило се сјајем.
– Храбра си, Савитри – рече. – Али не поклањам ти Сатyаванов живот само зато што си храбра. Мудра си, Савитри. Али не поклањам ти Сатyаванов живот само зато што си мудра. Јер има нешто што је јаче од смрти.
То је љубав.

.
-за Србски Журнал скраћена верзија приче  – (Превод: Весна Крмпотић )-

Јабука једносница
Оплођено светло Сунца
Муња округлица
Перунова уверница

У руци девојке
Снажна громовница
И небеског града
Одкључарица

Јабука једносница
Плодно светло Сунца
Знања, здравља
Младости и љубави чуварица!

 

Увила се два стабла
не хајући за све друго.
Не би слика била топла
да не грле једно друго.
Трагови од саоница
до њих јасно воде,
заљубљени савет траже
да им љубав, не оде.

Нек` уплету гране спрете
За њих бити неће зиме –
Ево хитам да урежем
и ја, наше име.

.

– инспирација –с лика уметника  Milanа Batе Petrovicа-

Мудрованије из Тијаније

Вратио сам се у Тијанију после дужег лутања. Како је лепо и како је лековито живети у Тијанији – у Вечности! Срце је увек широм отворено, душа испуњена, видик јасан, без заклоница. Јутровао сам у пунини радости и стварања. Осмислио сам и духом саградио разнобојно спирално степениште са тридесет и три провидна кристална степеника. У овом времену, и у свим временима, стварање је највећи духовни циљ. Стварање – то значи славити Лепоту у свим њеним облицима и појавама. Стварањем рађамо себе у себи, себе у другима, себе у свему, у Једном, у Свелепоти.

* *

Док сам радио на изградњи кристалног степеништа, гледао сам цвет своје душе, слушао њену песму и гледао њену лепоту. Ушао сам кроз њена доња врата која воде у препуну архиву, па кренуо на десну страну њене полулопте, у прапрошлост, и с њом сам се додирнуо тридесет и три пута. Додирнуо, испричао, исплакао, испевао, изиграо, измиловао, опраштао. У њој сам се видео са свим великим учитељима и аватарима из разних времена, почев од Прајапатија (“пре ја па ти“), Срб-а и Перуна, до Његоша и Николе Тесле. О стварању пуно говори садашњи аватар, по духовној праслици и знању многосличан Тесли, Др Григорије Петрович Грабавој. Колективна свест је нарасла да прихвати учење Једином Богу, о општем складном развоју и спасењу, васкрењу, вечном животу, учењу без патње, о врховној сврси.

* * *

Највећа лаж у историји уопште је да су Срби мали дивљи народ, и да су

се доселили на садашње просторе у шестом или седмом веку. Срби су народ са изворним геном, који је на ову планету донео светлост Слова, Слога, Речи, Реченице, Гласа, Језика. Србска блистава повесница (историја) је скривана, прерађивана, забрањена, крадена, велике историјске личности присвајане, омаловажаване или убијане. Над србским народом извршен је србоцид, највећи покољ у свем постању. Но, изворни ген је Божје чудо. У њему је запис кога је свестан и сваки сељак из Шумадије. Свестан је шта треба да уради у сваком трену одсудном, а њих је било – ни броја им се не зна. И у овом времену живимо, уствари, у у-судном времену. Непријатељ, домаћи и онај други, потпуно је погубио уларе и дизгине, забалавио, запенио, у мозак свршио. Залудно им, биће славе, јер се Светлост на Истоку буди …

* * * *

Време, дугачка вијугава змија, чудница над чудницама, одмотава своје вечно тело, и открива све заборављено, вади из Акаше, осветљава. Сваког дана се откопавају нови локалитети широм земље Праисконије, широм земље Тијаније, који говоре истину. Земља Праисконија се данас зове Србија, али су њене праве границе много шире. Пола света почива на србским гробљима, Европа безосећајна посебно. Основу свих европских језика, мање или више, или у целости, чини србски језик. Стога је ружно, подло, а лажно свакако, када нам неки бриселац или нем-ац држи слово, или поуке о култури, језику, религији, уметности, или било чему другом. Земља Тијанија је унутарња потка Праисконије и неуништива је по својој природи. Ускоро ће цео свет знати ову истину, и она ће се предавати на свим универзитетиме истине. Можда ће се предавати и на Универзитету у Београду, уколико се откраве воштане фигуре наших академика, палео истраживача, геолога, историчара, психонеуролингвистичара, и разних зналаца.

* * * * *

Нараста моја родна Тијанија… Проширујем је својом свешћу. Раније је заузимала пространство данашњег Драгачева, чија је престоница Гуча, домаћин највећег светског надтрубљавања. Сада, у првоширенију, покрива васцелу земљу Праисконију. У другој фази биће проширена на негдашње земље Праисконије широм планете Гаје, а у трећој фази Тијанија ће бити и физички безгранична.

Сви тијанијанци тихују два пута дневно испод Храста-учитеља, или Бреста-устрепталка, или на Пољу од каћуна, или у дому Махатме – познатог Витеза Праисконог Реда, или на Гумну Љубе Поповића, или под старом крушком караманком мог стрица Селомира. У свечаним приликама, на празнике, поводом великих природних промена, одржавају се велики ритуали које води лично Мансаман Остварени. Церемонијал мајстор и први помоћник је поглавица народа цврчака Вјастослав Вирлак. Путеводитељ до круголета, места церемонијала, је велики витез Радмир, чувар Живе Воде, тајинственик-дошљак из времена које је давно прохујало. Ритуалну заставу индиго боје, препуну бројева за здравље, вечни мивот, мир и спокој и друге, сашила је Вила Мала Језера и на њој, унутар србрно-беле с-вере, исцртала белог орла једноглавца, који симболизује усредсређено размишљање, јасновидост, моћ подмлађивања и брзог премештања у времену и простору.

* * * * * *

Народ Тијаније је весник нове свести која пламти као буктиња, и шири се брже од ватре, убрзане ветром Тијанадом, када се запали сува трава покрај пољовите реке Тијане. Због тога сви тихују на местима где извиру силнице, и због тога живо учествују у тајним ритуалима, заједно са великим душама овосвета и оносвета.

Ове године, јубиларне и прекретне, гости на ритуалу, поред народа Минерала, Биљака и Животиња, Патуљака, Вила и Вилана, Светлих Духова, биће и Витези Праисконог Реда. Предводи их славни Мерач Васељене – Аранђел Румених Облака. Остали гости су – Буљубша Златна Нит, Суђај Пегаз Бели, Мала Вила Језера, Благоје Стрелац Ариљац, Сабина Сијено, Санлаила – Велика Играчица, Надзевз Штит Штит, Анак Шива Анак Шива, Оанде Норвиџ Велики, Сурђон Велики Играч, Ил Конем Пилток, Љубиша Ловац, Бели Гавран, Драгон Пламеног Језика, Арсеније Четврти, Тринаести Апостол, Маирија Милосна, Кија Ма Мудра, Наташа Првоотијањена и други.

Из света отишлих најавили су долазак витези Јован Златна Ђинђува, Видница Мануел Пламбера и Ананда Писак Вавилонка, са својим овоземаљским водичима. Ово ће бити њихово прво учествовање у Великом Ритуалу – Девет Кругова Око Ватре

* * * * * * *

Ритуал ће бити одржан на дан Звездане игре и нико, осим Мансанмана Оствареног, не зна цео програм, али се зна део поруке која ће бити упућена свету:

ОЗДРАВИ ГЛЕДАЈУЋИ ИСТИНИ У ОЧИ

БУДИ ЛЕП ГЛЕДАЈУЋИ ЛЕПОТУ

СЕБЕ ЗАПАЛИ СРЕЋОМ И ОБРИШИ КАРМУ

НЕМАЈ ГУРУА, РАДИ СА БОГОМ

НЕКА ТВОЈЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ БУДУ: БОГ, ВЕЧНОСТ, БЕЗКРАЈ,

ЖИВОТ, СРЕЋА, РАДОСТ, ВАСКРСЕЊЕ, МЛАДОСТ, ЛЕПОТА, МИР, ЉУБАВ, СТВАРАЊЕ, СВЕТЛОСТ.

И ПЕВАЈ У СЛАВУ ИЗВОРА СВЕГА ПОСТОЈЕЋЕГ.

 

 

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Бог Перун, Род, Семаргл, Велес, Јарило, Стрибог

 

Бог Перун

Ако су стари Словени чули грмљавину, тада су знали да је ово дело Перуна, заштитника храбрих ратника, сина Ладе и Сварога, најпознатијег из клана Сварожића. Без обзира ко је он врховним Боговима, (син или унук), он је један од најпознатијих Богова кога су славили и поштовали наши преци. Многи могу извући аналогију са древним грчким Зевсом, али Перун је увек био одан људима и спреман да се заложи за њих. Симбол овог Бога је секира, која је и оружје и талисман за ратнике, или перуника. У хришћанству Перун није заборављен – једноставно је замењен сликом пророка Илије. Јавља се и kao оtac Дајбога, који је нама Србима директни предак.

.

Род

Род је више од самог ствараоца света. Захваљујући њему Свемир се појавио у облику који нам је познат. Пре рођења Рода, није било ни светлости ни таме, није било ничега. Захваљујући њему, цео живот се појавио на земљи. Након стварања света, Род га је поделио на Прав, Јави, Нав. Он је предак свих словенских Богова и узвишених Богова. Стари су Словени посебно поштовали овог Бога, зато у нашем језику толико речи, које се односе на оно најдрагоценије, има своје корене у речи „род“.

.

Семаргл

Овај Бог је одувек симболизовао изворну ватру и плодност. Под његовим вођством, сви Сварожићи су постали непобедива сила. , По многима, управо он је деловао као гласник богова, преносећи на Јав информације потребне свима.

.

Велес

Један од најпаметнијих и најлукавијих Богова, увек у друштву медведа, чији облик може да узме, велики покровитељ уметника и креативних личности. Велес је доминирао чаробњаштвом, јер је само он успео да упозна и светлу и тамну силу. У култури старих Словена Велес је био нарочито цењен као заштитник породичне привреде, богатства и плодности. Путници су овог бога поштовали ништа мање, јер им је на путу доносио срећу. Људима се јављао или као седи старац или као медвед.

.

Јарило

Нека словенска племена су звала овог  Бога Јаромир, и он је симболизовао страст, незаустављиву енергију и пролеће. Овај нелегитимни Велесов син, оличио је пролећну топлину и искрена осећања. Јарило је Бог сунца у словенској митологији, пролећног које је топло и пријатно. Симбол овог Бога је звезда са петокраком. Бог младости и телесних задовољстава,  Јарило воли све жене, одушевљавајући их топлином пролећног сунца и искреним осећањима. Јаромир је увек био представљен као младић који је сан свих девојака, земаљских и небеских.

.

Стрибог

Стрибог је био један од прворођених из искре богова, или из даха Рода, (верзије се донекле разликују, али све се зближавају у једном – ово је један од виших богова). Стрибог се с правом сматра једним од милитантних богова, који се боре на страни светла против таме. Увек је симболизовао ветар; заштитник је птица и свих елемената ваздуха. Преци су поштовали Стрибога, ни мање ни више него Перуна, будући да је он из старије генерације божанстава. Представили су га као седог човека са рогом у рукама, не баш причљивим, али истовремено јаким и коректним

.

Детаљније на страницама:  www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Препознала сам те
у одсјају праха са вилинске траве
у семену сваког прецветалог цвета
пронашла сам те
у утроби мајке још пре твог рођења
у честици светла све створеног света!
.
Подигох те
из све праха тела које мртво лежи
очистих те
од свега што ти тешко и прљаво беше
да вечно се радујеш у изобиљу Права
отпустих те
да душа твоја сад поново ствара!
.
Слава теби љубави,
јер од светла светлом сијаш
у еоне да се памти записано како бива
мисао ти пресветла је
свеприсутност светла све је!

Данашњи еврофанатици и тзв. мондијалисти са презиром и омаловажавењем говоре против српских митова,називајући митом и оно што није мит, а понајчешће пљујући по косовском миту, иако је Косовска битка историски догађај. Блебећу тако празне главе и убоге душе против мита о царству небеском, хоће, кажу, царство земаљско и то називају реалношћу.Наравно, лажу и подмећу. Нису косовска народна епопеја и легенда о величини косовских јунака настале на темељу Лазаревог опредељења за саможртвовање ради царства небеског, које ови малоумници виде као цену за лагодно башкарење у хришћанском рају. Ако је само једана песма навела ово
као разлог изгибељи српске војске, остале су на бојном пољу виделе и силну турску војску. А и то царство небеско, које помену један народни певач, није оно што мисле сироте душе, недорасле уму народног барда. Јер царство небеско је царство духа, морална и карактерна вертикала људског бића.У тој вертикали су витештво, храброст, част, достојанство,љубав према слободи, родољубље, презир према издајству и користољубљу.То је све оно што је
народ у вековима ропства сачувао у свом духу као звезду водиљу. Без тога не би био у стању да извојује слободу после четири века ропства.Народ који престане да слави слободу и да је жели, неће је ни дочекати, угасиће се и престати да постоји.

И шта против ове истине имају данашњи мондијалисти и европејци, наследници комунистичке идеологије и антисрпства? Зашто им смета мит који и није мит?

Управо због тога.Због оне духовне вертикале на коју нису у стању да се уздигну.Због новог мита о царству земаљском у Европској Унији, који сами стварају.Прича о ЕУ има све одлике мита о срећном животу у будућности у којој владају богови новца.
Наравно, овај нови мит захтева промену свести и уништење оне духовне вертикале уз коју се још по мало држи слуђени народ.
Овај нови мит је прави мит, али без душе као свог темеља, те неће
бити слављен у песми његових твораца нити народној. Његов темељ
је добра лаж за лошу праксу.

-Извор-фб страница Словенке Марић-

 

Постоје две супротне и опречне расе, не само на Мидгарду,

но у свеколикој Васељени.

Висока Звездана Раса наспрам Ниске Гмазовске Расе.

Раса Светлости наспрам Расе Таме.

Хиперборејци наспрам Хазара.

Бели Срби наспрам Срба Сенке.

Те две расе нису посве раздељене и разлучене,

 већ су оне помешане као храна, као вода, као ваздух.

Помешане су унутар породице, племена, народа, рода.

Једни имају Белбогов светлосни запис,

а други Чернобогов тамни запис.

Једни се држе Унутарњег Неба, а други Утробе Земље.

Једни се хране енергијом Богова, а други енергијом Бесова.

Будући да су те две расе помешане као храна, као вода,

 као ваздух, никада се и неће посве разделити и разлучити,

 и заувек ће – на Мидгарду, у Васељени – истовремено

опстајати обе те расе водећи непрестане ратове.

Има време кад Мидгардом и Васељеном владају Светли,

и време кад Мидгардом и Васељеном владају Тамни.

О томе говоре сви хиперборејски митови, а у митовима су

највеће истине, односно: изван митова, легенди, песама

 и предања, уистини, и нема никаквих истина.

Лажна су сва земаљска, материјалистичка и позитивистичка учења.

Зато што су та учења одраз Закривљених Зрцала.

Закривљена Зрцала дају лажну слику.

Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно…

Закривљена Зрцала ликовно се у предањима и легендама

представљају Лавиринтом.

Лавиринт је Паукова Мрежа.

Али, Лавиринт није само спољашњи, него и унутарњи.

Лавиринт је и у нашим мислима, осећањима, осећајима,

емоцијама, речима, делима…

Лавиринта једино нема у Свесности и Свести.

Упамтите: једино Царство Слободе јесте у Свесности и Свести.

Свесност и Свест – то је Светлост у нама.

Отуда и јесте заједнички корен речи: Светлост, Свесност, Свест!

Ко су наши Бели Богови и наше Беле Богиње?

То су наши Светли Преци, мушки и женски,

који су у неком добу владали Мидгардом и Васељеном.

Они су били попут нас, они су део нас, од нас,

само што су били Чисти, Честити и Светли.

То је Златно доба Сварога, то је Дан Сварога.

И ово упамтите: Златно доба Сварога, Дан Сварога наступа

онда када Светли победе Тамне и држе у кавезима, у покорности.

Ноћ Сварога наступа онда када Тамни победе Светле и држе

их у кавезима, у тамницама.

Ово је време кад Светли свим својим снагама и моћима покушавају

да обладају Тамнима и да их стрпају у кавезе и тамнице.

Свети рат се води на свим пољима, и веома је жесток, ужасан и грозан.

Тамни су жилави веома, и не дају се лако зауздати и покорити.

Они су на све спремни.

Они су, у овоме часу, спремни све да униште на Мидгарду

 и у Васељени. Они су веома прљави и зли, и неће лако да се предају.

Кад осете да губе власт и моћ, они тада посежу за најразорнијим

оружјем и оруђем.

Они овако размишљају: ако ми губимо, онда ће сви да губе.

Шта се дешава око нас, на Мидгарду?

На једној страни имамо Русију, а на другој страни Запад.

У Русији су Светли покорили Тамне, а на Западу су Тамни

покорили Светле. Тамни са Запада свим снагама и свим силама

кидишу на Русију, јер је Русија Светионик Мидгарда и Васељене.

Победа Русије јесте победа свих Светлих.

И ово добро упамтите: Победа Русије јесте победа свих нас.

Ко то не види, тај ни рођену децу не види!

Русији је у овоме трену потребна и наша помоћ, помоћ свих

Светлих диљем и широм Мидгарда.

И на Западу има Светлих, само што су они поробљени од Тамних.

Русија припомаже како нама тако и свима Светлима диљем и широм

Запада и Мидгарда, да бисмо се сви скупа ослободили Тамних.

Ако надјача Русија, тада ће наступити Дан Сварога.

Јер, Дан Сварога наступа само онда када Светли надјачају Тамне.

Ма не треба теби, министре, писати стихове,
већ из закона, чланове кривичне;
нису песме за тебе скројене,
ни кривичне пријаве за тебе нису довољне!

Министре слушаш ли!?!?
Њену лиценцу нећеш узимати,
ниси јој дао ни диплому ни у индексу десетке,
брига нас за иностране налоге.

Зато чуј ме ти, њену лиценцу нећеш отети!

Као што су децу отимали,
као што су службене тајне скривали,
као што докторате плагирали,
и фалсификаторе аболирали…

Док се у министарским фотељама седи,
где мало тога вреди,
ми само један посао имамо,
да бранимо наше рођено.

А њена лиценца, жртвовање и њене голготе,
нама су наде,
јер она брани људска права,
ту где Устав пресахне,
ту где Устав није моћан више,
Др Јована Стојковић брани права највише!

У њену лиценцу ме не дирај!
И како јој је не питај!
Уморна од свега,
ово против ње је недело века!

Али снага јој увек навире!
Када јој иста понестаје,
неће се она предати,
нити ће на агенде пристати!

Ој министре, немој то,
све је већ виђено!
Да ли то министарство министрује!?
Или само трује!?
Здрав разум? Здраво тело!?
Здраво све,
Ма,… болесне деце је превише!

Јер ту где родитељска суза сузу престигне,
време је да се оптужница подигне!
И поступак за накнаде штете,
нико довољно доста тугу надокнадити неће!

Зато у њену лиценцу ме не дирај!
И много не питај!
Јер ми немамо ни пара ни власти као ви,
али имамо све што се са вашим парама не може купити..

Не занима нас ко вам издаје налоге све,
лиценцу њену нећеш да одузмеш,
само гледај и слушај то,
Ма и суд нечасти је од срамоте побегао.

Немојте о нашој деци бригу бринути,
Јер од ваше брижности се може умрети,
Као од (не)милосрдног НАТО анђела 1999.
Сада нам се исти ђаво увукао у институције.

Није ти ово земунски клан.
Ма,… свако на крају остане сам,
сви ћемо ми једног дана одговор свој дати.
Али горе нема адвоката да те брани.

Не бојимо се ми ничег твог,
све нам се одавно смучило,
И они плагијатори што су све покрали,
једино су диплому поштено купили.

Затвора нема довољно за вас све,
и свака казна за вас премала је,
Репресија и санкција без значаја је,
када се здравље и детињство одузме.

Ма колико породица је уништено,
бракова разорено,
колико је туга нането,
и суза проливено,
у ноћима бесаним,
када родитељ пати,
Јер здравље детета не може да поврати!
Јер ту где дечија бол почиње,
родитељски живот обесмисли се!

И баш због тога треба да знаш,
у њену лиценцу немој да ме дираш.
Јер њена лиценца као гарант права је,
када Устав немоћан постане!!!

И немој да те брине то,
у стих и риму није све стало.
Немој да те секира то,
што твоје дело за стих није подобно,
Умем ја и кривичне пријаве писати,
али шта год будем радила

у њену лиценцу ме нећеш дирати!