Велики руски писац А. С. Пушкин,

налазећи се у карантину због колере

 године 1827 пише:

Дозволите ми драга браћо, сестре,

суграђани и сви земљаци, да Вам из карантина

честитам велики пролећни празник!

Све ће отићи и све ће проћи,

отићи ће све бриге и паника,

опет ће путеви постати равни

и вртови ћеопет бити пуни цвећа.

.

Позовимо у помоћ разум,

победимо болест силом знања,

и дане тешког испита

преживимо као једна породица!

.

Постаћемо чистији и мудрији

не подлегли мраку и страху.

Уздигнимо се духом и постаћемо

ближи и бољи једни према другим!

.

И нека се за празничким столом

сви опет радујемо Животу,

и нека на овај дан Свевишњи

пошаље комад среће у сваки дом!

Кад блага зима лету хрли
у чарима пролећа вируса бал.
Дајмо се Сунцу нек радосно грли
одагнаће оно сваку нам бол.

Кад нема Сунца а ти га једи.
Биљке су сабрале сав његов жар.
У хлорофилу светло се гњезди.
Магнезијум је од биља ти дар.

Желиш на болест постати имун
вирусу не дати на свој праг.
Свакога дана попиј по лимун
плод који одзрцава Сунца траг.

Агрум је сваки акумулатор.
Енергетска бомба од Бога дар.
Сунчаној сили чуварни простор
и моћни од болести заштитар.

Кад Сунце промоли иза облака
свој поглед ка њему радо смерим.
Жедно тад пијем његовог зрака.
Творцем живота себе сунчарим.

Саставио у име Рода Војислав Паунић

Словенско-аријски народ

Увек га је одликовала оригинална и партикуларна култура, о којој су писани бројни трактати познатих истраживача,  почевши од Херодота,  завршавајући до савремених историчара. Снага ума и јединствена жеља за спознавањем непознатог – то су надалеко познате посебне  особине карактера  древних Словена. Да би пренели своје свето знање,  нагомилано вековима,  Словени су користили комбинацију метафора и митологије. Сакривајући своја знања проникли су и опстали под освајачима,  како под природним непријатељима тако и под догматским непријатељима. Питање је,  ко је победио хришћанство или наше ведање ! ?

Православље је практично натерало Византију да због нас измени каноне своје догме.

У ортодоксном хришћанству готово сви празници припадају старим Словенима. Код Срба посебно Слава која је у ствари помен предака…..

Пантеон Богова Древних Словена

Прво да разјаснимо шта је то Бог, а шта Творац ?

Творац  је Род;  он је створио све што познајемо и они који постају Богови, а то су наши преци,  су се узнели на ниво Творца својим знањем, добротом,  технологијом,  укратко,  ходају путем Прави.

Нема бића нити сушатаства, које ће Вам дати све,  ако верујете у њега. То је догма и то она која тера човека да деградира.  Бог, односно Богови, се не моле,  него се славе!

Слављењем Богова,  они нам својом милошћу усмеравају космичку енергију и помажу у остварењу наших циљева. Наравно ако циљеви нису, ала Хитлер, да побијемо све, па да будем главни….

Све зависи од нас.

Због овога ми ведамо  а не молимо се; ми знамо,  да нас преци посматрају,  и да нам помажу;  нема потребе молити се  поготово не ономе ко ти није Род ни помоз Бог –рекао би наш народ !

И упамтите ми Срби смо деца божија, а не раби (робови) !

Дајбог је наш деда !

Словенски богови, невероватна створења која су наши преци вековима обожавали, нудили им поклоне, певали им песме хвале. Тешко је говорити о томе да ли су иза слика Богова стајали стварни људи – ово је питање прилично контроверзно.

Можда ће се, за неколико векова,  разоткрити мистерија порекла Богова, али сада ћемо говорити о пантеону словенских Богова у нешто другачијем контексту – о њиховим симболима, суштини и идејама,  које су наши преци убацили у сваку сјајну и посебну слику, обичај и језик.

Овај одељак посвећен је свим боговима,  који су заузимали одређено место у животу и раду наших предака. Богове  су обожавали, плашили их се понекад, хвалили и поштовали.

Пантеон се наравно временом мало променио ,за то су криви међусобни ратови, напади спољних непријатеља и преиспитивање природе ствари и неизбежни напредак. Али у исто време, листа словенских Богова и шема словенских богова остали су практично непромењени – Род је био врховни бог (иако се Перун спомиње као владар света), Лада је једна од инкарнација породице, која комбинује виталну енергију, оданост и љубав. Потребно је рећи да је попис Богова словенске митологије у различитим временима помало варирао и мењао свој састав, па је немогуће недвосмислено рећи ко је био на овој листи. Немогуће је апсолутно тврдити да подаци о Боговима који се пружају на нашој веб страници имају стварне документоване доказе – сакупили смо максимум информација не само из отворених извора, већ и од високо специјализованих научних радова, па се надамо да ће се ови подаци свидети онима који цене заповести словенских Богова. Као и свима осталима који су заинтересовани и почињу да се буде из кошмара овог чудно устројеног света .

.

Извор: www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

 

Град је тежак, људи су груби,

искрзани погледи, шкрипави зуби.

Ходам кроз буку, нешто ме зове,

осећам потребу, нејасне изазове.

.

Заборав стеже, пролазе дани,

прикази милости опет долазе сами.

Преноћи годину, преноћи десет…

Морам да одем, треба ми ресет!

.

Чекај…

Није добро поћи пре него си спреман

Да походиш праг свој, замагљен и древан.

Где је отаџбина опстајала

и када је није било,

у времена када се биће њено

само у сновима и нади крило.

.

Ево ме…

На камену древном стојим … да постојим.

И сећам се свега што и не знам како знам.

Године силне покушавам да пребројим,

из мрачне тишине све приче да спознам.

.

Тражећи историју пронађох себе

тачнијим од оног каквим сам сањао да се будим.

Са мртвима зборим, све бољим од мене,

И питам где да кренем у временима худим.

.

Ти мртви нису мртви, већ одсутни мало

и долазе стрпљеном понекад у госте

Све што срцу шапну у пар речи би стало.

Говоре праведном лекције просте.

.

Понос као свећа, као тамјан кротки,

у висине плаве тад поче да ме диже

Врећу гордости, терет огромни

За пар степеника ту одложих ниже.

.

И чух звона у тишини века

Звона што трепере и када су тиха.

Опет ћемо у Хиландар, препуни подстрека

И наде што стаде у ова два-три стиха.

босиљак у оку у ушима звона

звук познат твом слуху још из праискона

.

где главу да склониш дан за даном киша

колико још треба небу плач да стиша

.

немаш куд! да паднеш одавно си пао

све што ишта вреди све си закопао

.

сигуран у једно у то што растрже

кад на хумци стојиш ноге и не држе

.

спознајеш ли светлост знаке украј друма

док још ловиш мисли отете од ума

Овај свет постоји, али није истинит. Истинито је само Царство Божје. Ипак, он се не може једноставно негирати, гумицом избрисати – и готово. Он се мора разумети јер јесте пројекција нашег унутарњег стања. Дакле, шта имамо пред собом, шта је то у нама?

Имамо вирус, страх, изолацију и снег у пролеће. Имамо ледена срца, студен у души, заробљеност, изолацију и потпуну неизвесност од које нас хвата паника.

Вируси су на граници између живог и такозваног неживог света (нема ништа мртво). Код кристала не може постојати оса петог реда, док је у тзв. живом свету овај облик симетрије присутан. На пример морска звезда, цвеће, попречни пресек јабуке итд. Оса шестог реда најчешће је код тзв. неживе природе. Ето имамо снежне пахуље. Икосеадарска симетрија са осом ротације петог реда најчешћа је у грађи изометријских вируса.

И код човека је иста ситуација као са вирусима. Ми смо нешто између смрти и живота, између ега и Светог Духа, распети између звери и анђела у нама. Цела историја је прелазак преко тог амбиса, у ствари јесте уздизање у Духу до Новог Неба и Новог Мора. При томе се углавном понашамо као вируси. Само отимамо, прождиремо, уништавамо и загађујемо – сејемо смрт као и сваки паразит, претећи да уништимо и целу планету.
Ствар је готова када дође до апсурда. Демонске снаге су наумиле да нас чиповањем претворе управо у биолошке безумне јединке.

Али Божанска Искра у нама, са осом симетрије Пет, Христ, сјајна звезда Даница, наш Истински Идентитет, буди се у нама и избавља нас од пада и затворености у его. На крилима Љубави уздиже нас у Духу до Истинског Света Вечног Живота. Ми смо Божанска Бића Љубави, Петог Елемента, Златне Једности свега; Ми смо Творци, Анђели Божји а не вируси и вашке. Ми смо градинари Рајског Врта, Градине Божје Слободе, Надахнућа и Радости. Овде смо да негујемо и унапредимо природу а не да је прождиремо и уништимо. Она нам даје своје плодове да се хранимо и не морамо никога убити да би живели. Све у природи служи човеку, служимо зато и ми њој, нашој нижој браћи и сестрама. Помислите – она може без нас али ми не можемо без ње.

Зима у пролеће јесте последња зебња и студен наше душе. Пред зору се највише мрзне. Радујмо се. Управо сада трансцендирамо хладно бездушно устројство затворености у тродимензионалном свету материје и телесности, чауре ега, облика 666, јер у себи имамо Свест, Искру Божју савршене Хармоније и Вечитости. Лепота, Која јесте Стање Љубави, спасава овај свет трансформишући га у Истински Свет Радости, Слободе, Мира и Љубави.
СВЕТА ЉУБАВИ, МИЛОСТИВИ ГОСПОДЕ, СЛАВА ТЕБИ!

Потље кад сам се, аман, замомчијо, бијагу ови моји направили млин. Бијо то први лектрични млин у целом нашем крају. Раније смо ми имали млин на аран мотор. И то е било за оно време чудо. Ал ово на струју, то ти је дупло чудо. Чудо над чудима. Кода нас ти је стално била налога. Људи пуна авлија из млогиг села. Споради те навале, нисмо га тулили поваздан. Ма шта поваздан радили смо, на смену, и ноћи. Мене ти туре да радим с Милинком, на равне части. Он ти је бијо музувиран и басташан. Ако би нешто требало дотећи, замјенити, поправити, он ти то реши док дланом о длан. Нема шта тај није знао око машина, алата. Све је имо у малом прсту. Бијо, што се каже, тата мата. Више је он имо у пети, но млоги у глави.

А ја сам ти бијо брашњав дибидуз. Од пета до увета. Оно јес да мора да се запне кад дижеш џак док га изручиш у кош, ал све друго е било рат. Више ти то дође шуркање. Ал мора да си на лицу места, јел мож да се деси да спане ил пукне неки каиш ил мај шта. И мора да припазиш да ти се не препуни вамо џак с брашном. Ил да нестане пшенице гор у кошу.

И тако, што е најљепше, туј си имо да се наглаш и наслушаш кое чега. Било е тујнак отменијег и басташнијег људи, потегалаца, правијег домаћина. Кад прозбори има шта да чуеш. Ал је било и коекакијег замужењака, вакабунди, скотина, балавркана, тантуза, бекричина што базде на патоку. Туј си мого д-угледнеш разнијег тркопиша, билмеза, безјака и коекагијег тртомудала што трућају и тучу нако ко онај по туђој кући. Ватају зјале поваздан. Од њиг ниси имо неке вајде, нити да чуеш нешто паметно, ал си имо да се исмијеш ко ниђе. Пођекад згодно поцркамо од-смија.

Тујнак си мого да се наглаш коња, да ти око стане. И вранаца и алата и дората и зекана. Истимарени, с кићанкама, прапорцима… И добријег волова. Исј. Пођеки пар има уларе с пуљкама, па меденица на кожном оковратнику, па згодни поводњици, кола азурна и ишарана ко ђетлић. На-љепоту. Да се немош наглати. Било разнијег волова. Вилоња, цветастијег… Све су им давали имена по изгледу: Цветко, Рујко, Муса, Шароња, Галоња, Златко, Рушко, Плавоња, Сивоња… Имо један пар, кажу да иг нагонили на вагу, о Јереминудне доље у Љубићу, и да су пресамитили преко петнес товара.

А бивало е да дође пођеко с неком рагицом, ил мршавим ко грана вочићима, једва главињају. Ако неђе заглаве у локву, ни да глону. Ондак тај сирома уиђе у локву и потури леђа уз канате те погура. Спочетка му оно блато шљицка оздо, а потље кљечка у кондурама ваздан. Озебе веселник с-ногува па почне да шмркља. Пођеко укоши чукуљице у јарам те догна мено пшеничице за мељаву. Каракушљиве сироте, реко-би само гроровину једу. Пролитале се, веселнице, низ вешалице. И види се да су лежале у баљези. Ваљда оскудијева с простирком. Јад и чемер. Шта ће, сиротиња ти е и Богу тешка, штоно се каже.

 

Непозвана дође

И зарије нокте

У топло месо ноћи,

Зубима утробу кида.

Очима пуног мјесеца

Преврће камену постељу

И жубором заборављеног потока

Наду буди и тијело роси.

А онда запјева птица

Из остављених дана

И лептири у стомаку умру..

Опет долази непозвана!

 

Време страха.

Време страха од страха.

Време умирања од страха.

Време кад људи по стотину пута на дан умиру од једног те истог страха.

Страх од смрти, страх од живота.

Страх од Трећег светског рата, страх од глади и жеђи.

Страх од Америке, страх од Европске уније.

Страх од тероризма, страх од смака света.

Страх од туђина, страх од брата.

Је ли то живот са сврхом и смислом?

Јесмо ли се за то родили као божанска бића и битија?

Где је ту наш Пут?

Где је ту наше посвећење за дела Богу мила?

После толиког страха, да ли је ишта од нас остануло?!

По чему ће да нас памте они који ће после нас доћи, они који морају доћи?

Хоће ли нас памтити по страху, од којега смо свакога часа, свакога трена, по стотину пута умирали?!

Нема подмуклијег, нема потуљенијег, нема гнуснијег, и нема грознијег непријатеља од страха!

Човек опхрван страхом, после кратког времена, престаје бити божанским бићем и битијем.

Човек у страху престаје бити човеком.

Он више није човек, већ биће страха, оваплоћење страха.

Свет живи у страху, јер смо ми тако одлучили.

Ми смо тај страх створили, ми смо га сами призвали.

Тај страх је из нашега ума.

Страх од којега умиремо у страху, јесте производ наших мисли, наших осећања, наших речи, наших дела.

Када из свог унутарњег бића погледате Србију – шта видите?

Видите земљу страха, видите народ страха, видите људе страха.

Страх влада Србијом, страх по стотину пута већи од саме Србије.

У страху је народ, у страху је власт, у страху су све владе, у страху су сви које срећете.

Страх нас понижава до скота.

Страх је наш највећи непријатељ.

Човек обхрван страхом

губи сва одличја Божја.

Човек обхрван страхом

престаје бити словесним бићем.

Човек обхрван страхом
пристаје на све гадости овога света.

Нема јаднијег створа

од човека у власти страха.

Србине,

кога се и чега плашиш?

Победи страх,

и бићеш слободан
попут древног бога!

-2012.година-

-прилог овој песми су само нека од имена и изјава оних, који себе називају

људима а  то нису, 

и која немамо право да заборавимо –

 

Где Ти је зеница, ратниче,

да видиш тугу Косова?

Гледај, где коров изниче,

између српских гробова!

.

…И руши српско знамење

и куле, до неба бакарног.

Гори Косовом и камење,

да створи Србина покорног.

.

Пале и круне векове

пламени језици, безглави.

Стављају Србији окове,

Косово, Србин да заборави.

.

Ратниче Свети, Српство Те чека

да копитом хата изгазиш

и сатреш неман од човека,

копље му, о чело изломиш!

.

Он Ти је цркве рушио,

бакарно небо палио,

о дечји се плач оглушио.

Детињу сузу није жалио.

.

Ат Ти се под седлом пропиње

и гази семе проклето

и не да српске Светиње,

ни гробље српско, заклето!

.

Скидају Срби окове!

Не дају Свето Косово!

Враћају беле орлове,

на чела стављају поново!

(Песма из збирке „Србијо, вољена копљем и песмом“ штампана 2008. године.)

Прилог:

Папа Јован Павле Други – „Требало би да бомбардујете Србе”

 .

Џејмс Шеј, портпарол НАТО – „Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити”.

 .

Жак Ширак „Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста”

 .

„Молим се да се ватра небеска обруши на Србе” – о. Пјер, познати француски свештеник – хуманитарац

 .

„Што се Срба тиче… То је данас један болестан народ” – Генерал Жак Кот

 .

„Срби нису нарочито паметни”… „Српска деца се више неће смејати” – Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД

 .

„Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат…Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд” – Пол Џексон, уредник листа „Калгари сан”

 .

Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова – „Србе треба бацити на колена” –

 .

„Срби су злочиначки дупеглавци” – Ричард Холбрук

 .

Сер Питер Јустинов  – ”Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу„.

 .

 Хелмут Кол, немачки канцелар – ”Нека се Срби подаве у сопственом смраду„. –

 .

Тони Блер, британски премијер – ”Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства„.

 

”НАТО-разсрбљива„ (ДЕСЕРБИЗАТОР)” – расистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал + француске ТВ

 .

„Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак”. – Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији

.

 

– 2 000 убијених

– 79-оро убијене деце

– 50 000 пројектила

– 25 000 тона експлозива

– 60 срушених мостова

– 300 уништених фабрика

– 190 школа

– 20 болница

– 280 000 нешиптара расељено са Косова

– 100 милијарди долара материјалне штете

– 15 тона осиромашеног уранијума чије је време потпуног распада 45 милијарди година

– 9 900 оболелих од канцерогених обољења 1990.

– 40 000 оболелих од канцерогених обољења 2015