Саставио у име Рода Војислав Паунић

Девана, Кришењ, Рамхат, Световид, Весна, Триглав, Коледо и Овсењ

Девана

Ова Богиња је покровитељ ловаца и сакупљача, припада веома древном времену. Представљена је као млади витак ловац;  сматрана  заштитником ловаца и целог шумског света., Девана помаже шумским животињама да преживе зими, избегну опасности и не ухвате их људи.  

Кришењ

Кришењ је млађи брат Рода,. Сврха овог Бога је да помогне ослобођењу људи из власти Чернобога. Према легенди, за време владавине Чернобога, људи су остали без ватре, а Кришењ је могао да врати ватру људима, али је био заробљен у леденом затвору. По томе он веома подсећа на Прометеја, који је извршио исти подвиг. Према словенским традицијама, Кришењ је био млад и јак младић, заштитник соларне топлоте. Кришењ се често приказује како патролира ваздухом на џиновској птици.

Рамхат

Рамхат спада у Богове из вишег реда узношења.  Он је познат као Рамх или Раба  што зависи од племена коме су Словени припадали. Он је небески судија, који се брине о поретку свега у свемиру, па и на Мидгард-Земљи. Овај мудри судија тражи од свих,  а посебно од људи рођених у знаку вепра,  поштовање свих канона у циљу очувања чистоте свога Рода,  правде и поштења.

Световид

СВЕТОВИДЕ, свети виде наш,  Ти све видиш и све знаш !!!

Световид,  Бог кога Срби изузетно поштују; онај који доноси душе на овај свет, онај кроз чији се вртлог оваплоћујемо,  и поново рађамо, БОГ у кога су веровали и у време двоверја, па и у време већ општенаметнутог хришћанства, није био везан само за наше племе,  већ и за острво Рујан, и утврђење које се на њему налазило – Аркону.

Две Световидове главе биле су спреда, а две страга, при чему је свака глава гледала у свом правцу, због чега је деловало као да Световид гледа на све четри стране света. Бог је у руци држао лук, док је поред њега била типична ратничка опрема: узде, седло и мач. Световиду је такође припадао и бели коњ који је био у власништву храма, а о овом коњу бринуо се искључиво свештеник.

Ако етимолошки анализирамо његово име можемо закључити да се ради о божанству које види свет – свевидећем божанству. Међутим, корен вид има и другачије значење, много шире од оног које има у речи видети. Санскритска реч вед значи знати из чега су произашле речи вид – зналац и веде – знања. Световид би тако био божанство које све види и све зна, дакле једна свезнајућа и свеприсутна космичка интелигенција. Оно што се зна је да је капиште Световида било поред Калемегдана,  на месту где је сада француска амбасада. Друго место, за које се предпоставља да је било светилиште Световида, је брдо Чегар крај Ниша.  У постављени споменик страдалим јунацима и Синђелићу, уграђено је и камење које је нађено на месту које су устаници изабрали да се ушанче. На том камењу наћи ћете Краву Земун, Перунику, нож и представу вртлога Световида

Весна

Весна је код Словена  Богиња пролећа, а повезивана је и са младошћу. Весна је Богиња која је код народа била јако омиљена, јер је смењивала владавину зиме и смрти, односно Морене..  Весна доноси зелена поља, цветање, пријатно време, погодније за живот и рад. Овим променама у природи Весна доноси радост у домове Словена.

Триглав

Триглав, врховни Бог града Шћећина, био је обожаван претежно међу балтичким и полапским Словенима. Међутим, трагове његовог култа можемо наћи и у Померанији, Русији, као и на територији бивше Југославије (планина Триглав у Словенији). Ово троглаво божанство имало је своје храмове у Шћећину, Волину, Бранибору и Аркони, а остаци његовог храма нађени су и у Скрадину, месту које се налази северно од Шибеника. Ово божанство увек се представљало са три главе, што се и види из његовог имена – Триглав, односно, Троглави. Поштоваоци овог божанства говорили су да Триглавове главе симболизују његову владавину над три света: Прав, Јав и Нав. Неки верују да Он представља 3 различита божанства: Сварога, Живу и Црнобога. Као што знамо, Сварог је господар неба, Жива је богиња земље, а Црнобог божанство подземља.

Бог Коледо и Бог Овсењ

 Коледо је биће које се може посматрати на два начина. Као зимски дух и као божанство. Празници у част Коледа су се организовали током зиме, а највећи празник је био Кољада, који је био на дан зимског солстиција. Обичаји овог празника задржани су и у хришћанству, а има аутора који сматрају да је хришћанство преузело овај празник и слави га као Божић. У Бугарској се Божић и даље назива Коледа. Такође се честита весела Коледа или честита Коледа.
     Коледо је близанац са Овсењом. Њихова мајка је Златогорка Маја а отац Дажбог. Овсењ је рођен пре Коледа, па је упрегаo коње у небеске кочије правећи пут свом брату Коледу. Коледо представља силазак бога Кришења на земљу. Овсењ се појављује лети а Коледо зими.

-завршетак серијала  „Пантеон Богова Древних Словена“–

      Детаљније на страницама: : www.kolodar.rs Фејсбук страница: Kolodar Srb; Инстаграм: kolodar_srb

Кад бисте знали

да су песме песникове

душе живе у даљини

.

И да све оно

што песник у љубави спева

остаје уписано мед звездама

.

Тада бисте сви одреда

певали у глас са песником

и сви би светови

у вама процвали

од праха звезда снујем ти огрлицу

зрнца вечности низана у ватру срца

врелине длан даровно приносим лицу

да разгорноћима дуго светлуца

.

слази са неба јар звездомлека

точи се мило у раздел вулкан вена

од капи слатких дивља незадрж река

обалом снова зри разливена

.

руке нам луке пловидбе вечне

таласи времена трошне нас носе

високог неба бескраје млечне

.

спајамо уснама злу да пркосе

једном и ми ћемо звездопрах бити

зрнца снизана у спомен нити

12.03.2020 –

Парафраза Владановог духовитог подстрека:

. 

Небо горе

Замља доле, и обратно.

Ја у средини!

.

12.03.2020 –

Коп, контра лихт на ски седежници:

.

Печурке сенке

Бели тепихом плове.

Лица у корпи.

.

20.03.2020-

Игра речи; регресиван пут старосербске

(славеносербске) речи прављене по творби ка “реформисаној”

речи направљеној по звучности:

.

Свобождение.

Све од Бога дато је!

Слобода ли је?

.

20.03.2020 –

Под утиском НАСА ласерског експеримента

који јуче видех:

.

Круг на небу

Светлосног топа игром

Кривотворен је.

 

Реч је увек замка ил слобода
ланац што веже чим се изговори,
тајна се њоме и нехотице ода,
душа размота кад говор зажубори.

Зато је боље да ми увек ћутимо,
погледи наши увек све кажу,
због поноса се лако наљутимо,
очи не говоре и никад не лажу.

Од данас ме гледај увек у зене,
мутне од слика што су упијале,
само тамо ћеш наћи праву мене,
и доказ да се нису те очи предале.

Домовина се брани реком

И рибом у води

И високом танком смреком

Што расте у слободи

.

Домовина се брани цветом

И пчелом на цвету

Маком и сунцокретом

И птичицом у лету

.

Домовина се брани књигом

И песмом о небу

Сестрином сузом мајчином бригом

И оним брашном у хлебу

.

Домовина се брани лепотом

И чашћу и знањем

Домовина се брани животом

И лепим васпитањем

Смрт

Између ћутања неба и земље огорчено се препиру мудраци:

“шта је материја,“ и “шта је дух?“

А смрт на гробљу седи и одлучно одговара: “материја је тесто,

Дух је квасац, ви сте хлебови, а ја гост.

*

Смрт изненада

У банци банкар радосно броји, колико хиљада дана још може

јести. А гладан гробар са гробља посматра град и мисли: из

чијих ли ће зуба сутра испасти хлеб?

 

„Разговор негде изван поимања, где увек суштина и

дух обитавају. Свака реч одмах беше звездописом

белом ватром узрезана у кристалне плоче времена.

Одлука је донешена.“

Није било лепо од тебе, не!

Да се играш ватром која спаљује.

Лепо ти рекох али мислио си

да твоја је последња зато што

Страх као оружје имаш ти.

.

Мислио си да знаш да мислиш,

да ће све разине и сва небеса

и све у њима теби служити

и да ће се свет теби подчинити

пре него га твоја неугасива жеђ уништи.

.

Ништа бити не може а да свој први извор и све

нема у Творцу живота.

Све што си икада створио

је не знајући било све – само не твоје.

Тиме си пут ка развоју живота откључао.

.

Али…

.

Мислити немој да ћу овде и сада стати.

Свака твоја мисао ће се преиспитати.

Свака реч одвагати и мером Прав-а

дело бића твога премерити.

.

Сваки свет ће одјекнути вешћу о овоме.

И тиме ће скрама омаје нестати.

Енергија украдена ће се на твоје биће сручити а

тежине Еона мере немају…

.

Твоја сушт ће ти се одузети.

.

Све твоје ватром живота претопити.

Док не остане искра прва та

која се чиста Извору враћа.

То што постаде ти ће заувек нестати.

.

А лепо сам ти рекао…

Чак и стих живота и његову тајну одао

у нади да ће се срце твоје негде сачувати. А Ти си

мислио да ако ми отмеш ту искру да све теби

припашће.

.

Ево дајем је. Нема потребе да отимаш.

А она расте док ти не испуни свест сву.

Док не сагори мисли о рату, смрти и злу

у цвету свих светова.

.

Док не остане само оно што си био, пре времена.

.

Не бој се. Брзо ће.

 

 

 

У злату Руне писане Пролећна Богињо
Пред ноге Твоје, ливаде цветом што просу
Богињо и кћери Вишњег Оца нашег
Морану што погуби, родна годино
Што свакој лати цвета подари росу
Пчелице изроди цвете да опраше
.
Ничице пред тобом, што ме присуством удостоји
Руком својом темену мом благослов даде
Леге небеснице посла на путу да ме прате
Ако бих и посрнуо случајем којим
Починио грехе који се не раде
Помогну и на прави пут врате
.
А ја ћу трагом Весне, кићене лепотом Ладе
Пратећи мирисе цветне
Спашен од смрти санте ледене
Праћен песмом и игром Русалке младе
Сурицом враћати снаге животне
Прстеном окитити руке њене
.
я люблю тебя моя Богиня

.
10.04.’20 года в 04,00 утром Бултони

 

Као што нашим животом ствари живе свој и горе

Тренутак којим се бацимо у вртешку и звук,

Протежемо се кроз све што сањамо и бивамо коре

Оног времена што се одједном извија у лук.

.

И река пуна наших гласова од којих постају рибе,

Брзајући да достигне себе, досеже нас

Затечене у свом пољупцу изнад сунчане колибе

Неба чију птицу спуштамо у свој глас.

.

Сунце топљено у крв реч је која нас изговара

И чини вишим за један сан од свега што гар

Нагризом глувоће у ходнике тишине претвара.

.

Нашом смрћу не умре ништа везано сјајем у блеску,

Док неког блиставог корења испијамо жар

И остављамо за собом траг у времену као у песку.