Category: All
Колодар Срб: Пролеће – Весна
Саставио у име Рода Војислав Паунић
14.марта/дерикоже, почиње Бела недеља. Она се завршава 20.-ог Белим покладама и великим празником за све Словене – Масленицом (долазак пролећа).
- март/дерикожа – Словенски празник. Током векова било је доста полемике између научника културе и хришћанског свештенства, о пореклу многих модерних фестивала, који се сматрају примарно црквеним. „Свети оци“ све врсте питања, таквог плана, сматрају грешним и труде се пажљиво, да их избегну, и то не узалуд, јер је готово немогуће наћи одговоре на тако осетљива питања после толико векова.Наравно, древна религија Словена – ведизам, је постојала више од једног века, а чак и после крштења свеколиких словенских земаља, било је немогуће искоренити све Кумире, богослужења и разне прославе наших предака у трену. Словенски календар препун је таквих изненађења. Црква, наравно, одбацује чак и наговештаје да су копирали празнике, иако је, уобичајеним погледом на словенске празнике, одмах јасно, да су после векова и векова, ведски-народни празници наших предака уткани у наш модерни живот.Један од таквих контроверзних празника је и Масленица која се према словенском календару одржала 21. марта на дан доласка пролећа. Данас знамо мало, о томе како су га славили далеки преци, али ипак су неке традиције и обреди преживели до данас. Оригинална Масленица наших предака се донекле разликује од модерне црквене прославе Младенаца.
Шта је овај празник значио за наше претке, и које свето, свето значење је било скривено у њему? Вреди напоменути, да је равнодневница, у првом реду значила почетак пролећа, радости и новог живота за сва жива бића. Заиста, у пролеће долази до буђења не само природе, већ и свих животиња, птица и биљака, права природна обнова. Из тог разлога, бујне свечаности Масленице одржаване су на дан пролећне равнодневнице, а наши преци су је поштовали као један од најважнијих и најзабавнијих празника у години.
Како се славила Масленица код старих Словена?Словенска Масленица или, како се још назива, Беле Покладе, славила се недељу дана, тачније девет дана. Овде је вредно разјаснити – недеља се за наше претке састојала од девет дана. Иако многи истраживачи и културолози доводе у питање аутентичност таквих података, за старе Славене је почетак пролећа значио не само обнову природе, већ и почетак обавезног економског раста и рада. Нико не може дати доказе или оповргнути ову теорију, јер ово је игра „поквареног телефона“ дуга већ хиљадама година.
На пример, у Србији празник, Беле Покладе, нарочито на истоку Србије, постоји и дан данас. На дан пролећне равнодневице, према веровањима Срба, медвед се буди и напушта своју јазбину, и тада почиње славље и сигуран је долазак пролећа, јер Велес, који је у медведу, не може да погреши око прогнозе.
У сваком случају, за старе Словене, фестивал Масленица се одржавао последњег дана зиме и значио је почетак живота. Они су веровали да су прославу Весне одржали стари Словени и да на овај дан Чернобог враћа сву власт Сварогу, а Богиња смрти и правде Мара напушта свет Јави и враћа се свом свету, дајући готово сву снагу другим светлим Боговима, који су одговорни за богатство, берићет и плодност земљишта.Много је сукобљених извора који описују паљење сламене лутке Маре на обредном огњишту. По некима је то симбол почетка топлине и смањења снаге богиње Маре у свету Јави, по другима се сматра применом хришћанства – као да се идол уништава. Али ипак, стари Словени истичу се из свих култура невероватно поштујући однос према својим Боговима, увек покушавајући да им удовоље. Да ли су Словени палили страшило које је симболизовало Богињу и њену снагу? Ово је питање невероватно сложено, и о њему је било пуно расправе. Вреди напоменути, да према хроникама или неким древним споменицима, који су преживели до данас, није споменуто спаљивање лутке па је логично претпоставити, да је овај обред постао традиционалан много касније. Код Срба, износе се старе ствари и пале ватре од њих (на Беле покладе).
Како се заиста славила словенска Масленица? Наши преци су славили на посебан начин: разне забаве за младе, као што су борбе песницама/рвање, бацање камена са рамена а све у циљу показивања пуне снаге препорођеног света. Скакање преко обредног огњишта, смешни плесови, коло око Баваништа, па чак и пливање у отвореним водама. Обичај је био и да овог дана људи принесу требе Боговима.
Такође, у славу Богова, припремане су мекике и палачинке. Палачинке су биле обавезне на празничном столу. Симболика је играла значајну улогу у животу старих Словена, па су чак и палачинке и мекике, од киселог теста, имале своје скривено и свето значење.
Мирослав Мика Антић: Плава звезда (2)
Мора бити такве звезде.
Што се чудиш?
Пази само да је негде
не испустиш док се будиш.
.
Једног дана,
једне ноћи,
не знам када, ал’ знам тачно,
изгледаће небо без ње
тако празно, тако мрачно.
.
И сва сунца,
све лепоте
и све очи што се јаве,
никад без ње неће бити
сасвим твоје, сасвим праве.
.
Ја ти нећу рећи шта је
ова звезда чудна, сјајна.
Кад је нађеш – сам ћеш знати.
Сад је тајна.
Бранислава Чоловић: Нојева барка
једна звијезда сјајна
Алхеон је зову
по Божијиј вољи
сада свјетлост шаље
сагорјет ће све
што мрачне струје рађа
а ти човјече
види како ћеш сад даље
знаш ли, Нојева барка
сад се негдје крије
златнија од сваког постојећег злата
отворене њене све редом су капије
и чека оне што носе печате Раја
тражиш, питаш, луташ и у страху
панично се журиш
а она је близу, ухвати је у једноме даху
тако и Бог Васељену створи
удахну јој живот, рађање и радост
а сву своју Љубав
дарива у тачки што срце се зове
зато сад је вријеме и срце отвори
нек из њега сија та Божија љубав
јер она је барка за просторе рајске
и одабране синове царске
а они већ су спремни
еонима многим стрпљиво су ткали
побједу о којој већ причају звијезде
ускоро ће процвјетати липе
а ти буду спреман
да најљепше риме у души се угнијезде
и
Пјевај…..ОООООООООООООО!
Рефик Мартиновић: Не заборави
Не заборави драга
она наша прољећа
и дане
кад смо одлазили на трг
тамо гђе долазе
људи и птице
које су нам миловале дланове
кад смо их даривали
мрвицама љубави
да нас више воле
и кад су заједно самном
чувале твоја снивања
док си се њихала
на крилима развигора
испод којих сам крио пољупце
плашећи се твојих буђења.
Увијек ћу се сјећати
оних прољећа
и дана
кад сам те чекао
у сенкама бијелог багрема
на трамвајској станици
тамо гђе сви
неког чекају
и цртају његове кораке
чежњама мајских мириса
и капима сјетне кише
док бехар мирише
и зелена седмица
гмиже својом путањом.
Не заборави мила
прољећа и дане
о којима не волим
писати истрошене пјесме
и похабане стихове
…јер рекли су ми
да је љубав
и изгубљено прољеће
које се никад
вратити неће
…и вечери ћутања
крај зелене ријеке
чији хладови у тишини
сакупљају прошлост.
…И сада
понекад туда прођем
и погледом грлим
исти онај трг птица
на којем и сада долазе
птице и људи
и клупу у сјенкама багрема
гђе неко неког чека
иако су отишла наша прољећа
која изгужваше године
уморне од снова
и живота у пролазу.
Велика Томић: Шумска Мајка
Мед и млеко из попрсја
даје Шумска.
Час је видра, час хијена
час је жена, час Мајка…
Родна, плодна
обнажена, забрађена…
За трен на млинском колу
кад је виде ко анђела голу
воденичар, брк засука.
Сад му мука, крену шумом да је тражи.
Међ` крошњама очас беше.
Ноге му се одузеше
од те плодне женске дојке
кикотом му тури бољке,
и оде.
Скочи као веверица,
у њој јесу: МНОГА ЛИЦА.
Виђаше је сељани –
као травку, као пловку
веселу, невеселу, као болест мале деце
и колоне жена –
неплодност лече травком са именом њеним.
То је жена није бајка
наша Прамајка –
у лепоти, у доброти
у срдости…
ШУМСКА МАЈКА.
Ненад Максимовић: Химна Љубави (III/3)
Љубав пребива у средишту свих свемира, наших душа.
Она је Душа сваке душе, Срце сваког срца.
Када стварамо из Љубави – то Љубав Ствара нас.
Она је у нашем срцу, Планини свих планина,
и споља у свему,
чинећи нас тако Бесмртним Бићем Бесмртности.
Све Стварање, Које је Љубав,
део је Творчевог Божанског Постојања.
Љубав је нелична Властитост свега,
савршено отворена Истост,
Истина која се никада не мења у свему.
Једино могуће стање Истинског Постојања,
Љубав је повратак свом изворном Бићу,
јесте Извир на Увиру Себе,
јесте Дух и Душа свега,
јесте светкујуће Срце,
Источник Истине и Живота,
Осадашњење свега што Јесте.
Добри Милосрдни Господ
Љубављу Својом избавља нас из ропства.
Живот у Љубави сновиђење је наше,
Зреник наших душа,
обзорје Новог Мора и Новог Неба,
Царства Божјег на Земљи.
Јасновида Љубав,
Мудри Расудљиви Дух Свети
Проницатељ је у нама,
јесте Ободрење,
Сунце Очишћења и Очигледности.
Радица Матушки: Волећу те
И у другом животу ћу те волети
прекрасни човече дивне душе,
пролећни мирису јоргована,
трагу судбине, уништитељу беспућа,
благослову земаљских дана.
Волећу те како се једном воли,
у свим вечностима и постојањима,
у свим ноћима, зорама и данима,
у рају као и на земљи.
Волећу те у болести, у здрављу,
у животу и смрти, у васкрсењу
и уништењу…
У свему, свуда и увек,
све док душа може да кружи,
да се рађа и да лебди,
и више и снажније и дуже.
Волећу те!
Више него што Бог воли људе!
Драган М. Симовић: Зверомора
А негде у завичају оста само име
и љубав која може да се каже
песму ми најлепшу уништише риме
мртви под земљом ново сунце траже
.
између мене и песме завичај се скрио
и звери док ходим моје мисли следе
да ли сам мртав у живоме био
куда ли ће глава срце да поведе
Владан Пантелић: Личје и наличје
Разноге и разбујне прамисли-сећалице
Час врло хладне и ледне као пузавица
Час пакосне лукаве и зле као пецаљка
Час прочишћујуће и грицкаве као пијавица
Час страшила као привиди бауци дрекала раге
Час лековите благе мелемне као Прамајка
А час бистре бистре као извор Воде снаге
За све је крив рептилски напитак заборава
Којим је у много живота напијана моја глава
А Тијанија је земља чуварица и памтилица
И обнављачица и омлађивачица и сећалица
Завета и мозга и срца снажилица и хранилица
Ево ме идем и у ходу цепам заборава вео
Ево ме идем ка циљу свестан брадат и бео
Тијанија је откривна земља личја и наличја
Земља легендарних Витеза Праисконог Реда
Изворница Броја Слова Слога Речи и Говора
Земља Храста Јасена Каћуна Босиљка Ловора
И родница моја – носиоца многих одличја
Тијанија је универзумдром што у звезде гледа
Тијанија је певања и свитања свет и оносвет
В.П: “Појео сам Ја-буку“
Мирослав Цера Михаиловић: Господе који јеси
Господе који јеси и који бдиш над пољем
над гором и над водом над сваким живим створом
Господе који можеш поведи Господе бољем
поспи Господе благост помилуј одговором
.
Господе који штитиш окрепи и оснажи
подај Господе вољу мудрости мало праха
одбрани Господе душу понешто бар уважи
црне одагнај мисли и ослободи страха
Господе који гледаш кроз свевидеће око
ослушни лелек звона ропац века по дану
отишло се далеко далеко и дубоко
усели Господе спокој живу зацели рану
СРБСКИ ЖУРНАЛ 