Србине брате немој изнемоћи!

Та знају они права нашег моћи;

Та знају они ко по сраму лута,

А знају људе са правога пута;

Та знају отров из својих извора,

И знају да се то пити не мора,

Та знају они, знају, добро знају —

А ти се држи док и не признају!

.

Та знају они да ми нисмо чета,

И да је нама домовина света;

Провиде они народне нам груди,

И знају за чим свесна душа жуди;

И знају да се радо трпи за род,

И знају да смо и какав смо народ;

Та знају, знају, добро они знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они шта је жеља срећна;

Та знају да је правда само вечна;

И знају они — у доброј су школи —

Да једна рана цело тело боли;

Та знају они и увиде чисто

Да Србин неће у самоубиство;

Та знају они, знају, добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они да смо тврди, смели,

(А још би мало варати се хтели),

А знају да смо једноставна душа,

И да се народ издајица гнуша;

Та знају они шта нам свима прети,

И страх већ преза у њиној памети;

Та знају они, знају, добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они међу таштом труду,

И знају они да је то залуду.

Сећају с, они својих пријатеља

Кад нас је стегла општа куга веља.

Та знају они да ђаво не спава;

Да слога само нас и њих спасава;

Та знају они, врло добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

Та знају они, браћо моја мила,

Где пропаст зија — далеко нам била!

Та знају они где је гроб слободе,

Знају и тебе, мој јуначки роде,

Чули су, вид,ли, куд се жељом крећеш.

Да друкче не знаш, не можеш и нећеш,

Та они знају, врло добро знају —

А ми се држ,мо док и не признају!

.

-Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица,

у част чика Јови Змају, рођеном на данашњи дан-

Божија црква нема зидова…
Зидине су људска измишљотина.
Зар је више Светости под неком
куполом од камена,
него под отвореним сводом небеским
који траје од почетка времена?
И зар чују више они који слушају
научене речи проповедника,
од оних који слушају ненаучени
говор Тишине?
.
Божија црква нема зидова,
ни говора,
а Здање истинске вере
у Срцу је,
а не на пустој
ледини земаљској
ма колико лепа
та ледина била.
*

10.03.2019.
www.ekologijasvesti.com

 

Ако желиш да те прати срећа

буди чешће у друштву дрвећа.

Кад изгубиш упорност и вољу

састани се са сунцем у пољу.

Ако желиш лепу боју лица

умивај се росом са латица.

Ако су ти слабе гласне жице

позајми их од цврчка, од птице.

Ако желиш бити дуга века

слушај добро шта жубори река.

Кад сустанеш под бременом туге

провуци се испод две-три дуге.

И видећеш, ведрији и млађи

кол’ко ће ти живот бити слађи!

У давна времена, живео је близу мора неки дечак који је напасао неколико крава, коза и оваца. Једног раног поподнева, док је врело сунце пекло, угледа дечак три лепе девојке како спавају на пропланку. То беху виле. Биле су веома лепе и личиле су једна на другу. Мирно су лежале и изгледале уснуле. Дечак није ни помислио да би то могле бити виле. Веровао је да су девојке које су се умориле шетајући по сунцу, па су прилегле.

– Сунце ће их опећи, – помисли, – штета да прегоре тако лепа лица. Морам да их заштитим.

Онда се попе на оближњу липу, одломи неколико лиснатих грана и направи хлад изнад девојака. Оне се убрзо пробудише и устадоше. Стадоше се чудити и запиткивати једна другу ко их је заштитио од жаркога сунца. Оне су знале да је то учинио дечак, али су се распитивале само зато да виде хоће ли се он јавити. Али се пастирче не јави него чак покуша побећи јер није могло да гледа у виле. Њихова коса сијала је као суво злато. Међутим, виле се у трен ока створише крај њега тако да није могао побећи. Упиташе га шта жели да му дају зато што их је сачувао од припека. Дечак није смео ништа да тражи. Оне му понудише кесу новаца која је имала такву моћ да се никад не празни, али пастирче није марило. У ствари, мали није честито знао шта је новац и има ли какве вредности. А да се само игра њиме и да га гледа, није хтео. Чинило му се да његове овце и козе, до којих му беше стало више него до ичега другога, много више вреде него златници. Виле су то схватиле, па рекоше:

– Када увече потераш стоку кући, чућеш за собом звоњаву разних звона и клепетуша из онога правца где је море. Али ти се никако не осврћи за звуком све док не стигнеш кући.

Тако објаснише виле дечаку и нестадоше. А пастир тек тада увиде да то нису биле девојке него праве виле.

Сунце је полако тонуло у море када дечак потера дому оно мало стоке. Што се више приближавао својој кући, иза леђа је допирала до њега све јача звоњава. Дечак је слушао те звуке и у једном часу заборавио шта су му виле саветовале. Када је већ био на пола пута, он се из радозналости окренуо да види ко за њим тера толику стоку чије клепетуше звоне.

Имао је шта да види: небројене овце, козе и краве излазиле су из мора и ишле за његовим малим стадом. Али у тренутку када је погледао, стока је престала да излази. Само оно што се већ беше прикључило пастировом стаду остаде на стази и крену за њим. Да се мали пастир није био осврнуо, имао би неизмерно много стоке. Али њему је и ово било довољно, па је још и своје сиромашне суседе обдарио стадом које је на тако чудан начин добио од захвалних и добрих вила.

Извор: интернет страница- Најлепше бајке света

-слика- Шишкин-

Све што певаш,

то лети.

Песму кад отпеваш,

то одлети,

а одлети

значи

песма крене даље.

.

Када је писала ову песму, а то је било 2018.године,

Ленка Симовић је похађала први разред

ОШ „Дринка Павловић“ у Београду.

Жељно ишчекујемо њене нове песме!

 

Видици осуђивача су маглом попрскани

Осуда уводи човека у жабокреч – устајалост

Како год поставио тело побећи ће му овце

Жеље ће му бити забодене у дубоке талоге

Остаће тамо где је клецнуо и где се заледио

Дух самооспоравања узеће његове равнице …

Неопходно је попустити његове реченице

.

Наступило је време пуног разголићавања

Тражи оне који знају да излече незнање!!!

Пази! Никада не иди на сумњиве црте лица

О осуђивачу! Просиј таштину кроз сито!

Не осуђуј! Не осуђуј! И пробудићеш се!

Видећеш да небом круже звездани системи

И да на земљи лете свици – звезда двојници

.

Ко трага за истином никада никога не осуђује

Постоји и њено наличје које само Творац зна

Не тражи другоме трун у оку – другога нема!

И не чеши се у тим стакленим узбуђеностима

Када уловиш брата да греши – о себи збориш!

Милни свакога оком и потапшај десницом

Суд је љуб рептила – неповезаност са душом

.

Трагач за истином никада не промаши живот

Истина је стварање Вечности и уплив Безкраја

Истина је изван смрти и изван свих илузија

Вечни живот у физичком телу је оцрквовљење

Миловање душом је знакословље и њен рукопис

Несудиш човек који има истрајну и праву Веру

Не-радом непрекидно управља и ствара Свет!!!

Један младић из хајдучке дружине Милића Радовића често је, у ноћи,

напуштао логор и одлазио према врху планине Јелице, тамо према

великој брезовој шуми.

.

Неопажено се искрадао и исто тако се враћао.

.

У брезаку га је очекивала девојка Сара из фамилије Баралићи.

Бејаше витка и ниска растом, па су је браћа и сви остали из милоште

 називали Сарица.

.

Браћа некако дознадоше да им се сестра састаје са хајдуком,

па одлучише да је прате.

.

Бејаше ноћ пуна месечине. Мирисало лето травама и планинским цвећем.

.

Ушли су у брезак. Но, хајдук их примети и припуца.

Једног брата обрани, а други потегне пушку.

Промаши хајдука, али у сред срца погоди Сарицу.

.

Ту су је, кажу, у брезаку, сахранили.

Брег почеше да зову Сарин гроб. Данас је то Сарица.

.

Р.М.М: “Јеличке легенде“

Буди тамо где ти је добро
и туђе сунце уме да згреје.
У кофер путни љубав си сабр’о.
Радосно срце нека се смеје.

Нит љубави даљина не кида
јер је предена духом Космоса.
Љубав је сила која све вида
проистекла из самог Логоса.

Народ су један светом разгнали
народи што су га хтели сатрети.
Прогнаници светом овладали
у моћи новој Свемиром узнети.

Сад свет им је читав отаџбина.
Њихово добро је мера свег добра.
Слободна опет им постојбина
коју им вратила јака вера.

Кад жеља створи слику маштену
шаљући је Свеуму космичком
распламсаће ватру творбену
награђујући стварношћу маштаном.

 

Свет почиње Песмом и гле! Песмом завршава

И сви светови ини те и Васељене ине

Песмом се све рађа и умире и васкрсава

И живот се зачео у Песми а родио из Суштине

.

А и Суштина је Песма као и само Постање

И тајносани Зраци Правидела из Душе Праискона

Све је то Песма и све те једно Певање

што бруји Васељеном и креће звездана звона

.

И Творац је Песма чудесна и дивотна тајновита

И сав је од Песме и Песмом Себе исијава

И Песма је у свему гле! Првотна Искра скрита

И Песмом почињу сни и Прајавна Јава