Изабери!

Изабери пут

Корачања на путу вечности!

Изабери цветове мирисне

И кремење земље знамење

И потоке певајуће

И ветриће свирајуће!

.Изабери!

.

А ја осмехе

Путем ћу расути

И сузе радосне

Дугом обојене

Кроз беле облаке!

.

Ето тако ћемо

Корачати на путу вечности!

 

И сунце је сјало

и ветар се вијао

кроз јесен

и кукурузишта

и нешто је пало

на тебе као Дар –

изненада

без речи си стао

и тако остао

тренутака пар…

.

А ништа се догодило није

и није било ништа

сред тог кукурузишта…

Само ти се снило

између два шушња

у уздаху ветра

да си чуо – Ништа.

.

Не реци ником

то што си чуо –

јер ни теби није

гласно речено…

Само ти је ветар

шапнуо на уво

оно тајно Нешто

од других скривено.

.

Та Тајна је

да се чува

нежно и дубоко

у срцу свом је пази

јер кад стигне

до немарног ува

губи на лепоти

дубини и снази.

.

Пусти нека сија

у теби дубоко,

чувај је од ветра

лакомислених речи

а када од туге

замагли се око –

ти се сети Тајне

која тугу лечи.

.

И сунце је сјало

и ветар се вијао

кроз јесен

и кукурузишта

и нешто је пало

на тебе као Дар –

изненада

без речи си стао

и тако остао

тренутака пар…

Стидљиво долази јесен

силази у мој град

лију и досадне кише

по празном тргу расуте сузе

а на старом месту

тебе нема више.

 .

Увек си волела

пун Месец и звезде

јер си се бојала мрака

а сад се ветар игра с лишћем

које се не стиди боја

нестаје и сунчевих зрака.

 .

Некад сам волео октобар

јер ме на тебе сећа

на наше растанке и тугу

на твој црвени шал

на чекања и возове

и једну љубав дугу.

 .

Беже ми сиве улице

из мојих празних руку

стара липа болно плаче

жутим и црвеним сузама

у пратњи тужних акорда ветра

а душа јеца све јаче и јаче.

 .

У дугим јесењим ноћима

које успаваше лето

снивам незаборављене снове

на крилима озеблих птица

и младалачких жудњи

чекајући повратке нове.

Иди у Сан, кроз тутањ мора,

На крилима ветра лети до ње

Нека таласи покрију небо

Само веруј

Шта ће бити у свитање

Где океан лазурно блиста

И крци галебова изнад таласа

А срце

Нек у грудима трепери

Лети душом у свој Сан!

-лето, 2006.године-

-слика једрењака- Радгост Максим Ковган

.
Како сунце зрацима, тако ватра пламеном симболизује оплођење, препорађање, очишћење и расветљење.

Ватра – божански симбол,  и кад спаљује и уништава симболише препород.
Вода такође очишћује и просветљује до њеног најузвишенијег облика – до доброте. За разлику од ње ватра симболизује очишћење поимањем, светлошћу и истином.
.
Поштована под отвореним небом, у храмовима, на кућним огњиштима, у срцу – има је у свим религијама света и поклапа се са обнављањем године. Моћни је елемент бајалица (басми), у излечењу, терању зла.

„Свете ватре“ или „вечите ватре“ биле су познате Грцима, Римљанима, Персијанцима, нашим народима – гореле су у храмовима и имале своје чуваре.
Верује се да обредне ватре имају моћ да доносе људима, стоки и усевима плодност и напредак. Обреди прате кретање сунца (зимски и летњи солстициј).

Играње око ватре је типичан део култа мртвих. Игра се у кругу. Игром се успоставља веза између живих и мртвих, помажући души покојника да се придружи прецима – култ предака.

„Жива ватра“ има значајно место у лечењу људи и стоке. Добија се трењем: дрво се таре о дрво (од сувих липових мотки највише) кресањем огњила о камен, Особе које „ваде живу ватру“ су „чисте“ (часне, поштене, здраве); обично су то старије, поштоване мушке особе.
Везана за обредне ватре су наша два најзначајнија празника – Бадњи дан и Божић. Као замена ватри, у бадњеданским и божићним обичајима у великој мери заступљена је и свећа.

У кући је ватру чувао домаћин. Ватра на огњишту била је предмет култа, она је света, није обична; она је чиста, чедна, божанска и зато се одржава и гаси на посебан начин.

.

Извори: Говор душе; Српски националисти; Србски Журнал-Сретен Петровић; ……
-слика „Душа ватре“-Оља Ивањицки-

Јуче, на Крстовдан, 27.09.2019.године, Дружина Храста је обновила Запис у сели Губеревац између Лесковца и Власотинца.

Још из давнина Свети лугови и Запис дрво чувани су и били поштовани у нашем народу. Тако су лепи и живи древни храмови…У Винчанској култури то су били храмови.

Ово енергетски изузетно место налази се поред древног пута, поред Јужне Мораве. Са пута се види лепи бели крст…

Некадашњи храст Запис, игром Божије Промисли, замењен је тополом. И она је доживела столећа…У овом времену несвесни и  похлепни нељуди, експлозивом је уништише, у потрази за златом.

У протеклих седам  година, у два наврата, покушавао сам да обновим тај гај, али подметнути пожар је све уништио. Мештани су се потрудили да засаде нове тополе. Али неки усуд не дозвољава, тако да се топола, намењена за Запис, суши…

Сада смо донели брижно неговану садницу храста лужњака, из бусена  је никао и брест, а и други бујни биљни свет…

Ушли смо у поље светилишта, дуго промишљали дело, нашли светло место за садњу, посадили – молитвом, житом и вином благосиљали ово дело љубави…

 Пажљиво смо ово место обезбедили од новог пожара…

Једина недоумица је била у вези одобравања мештана,  је ли  то у сагласју са њиховим плановима. Добисмо одговор, да сађењем храста обнављамо древно, појачавамо снагу места на корист свих бића. И најбитније – дорасла су деца мештана да преузму одговорност и да делују из подручја више свести.

У славу предака, који још из древне Винче, славише богоугодни природни  живот, и у славу нас и наших потомака, засадисмо дрво за Запис.

Овом акцијом започесмо обнову древне дивне традиције широм Србије, средишне земље нашег Рода.  Живела СРБ И ЈА!

 

 

 

 

 

 

Светлост и Тама воде вечити рат.

Белбог и Чернобог воде вечити рат.

Љубав и Мржња воде вечити рат.

Добро и Зло воде вечити рат.

Стваралац и Разстваралац воде вечити рат.

Градитељ и Рушитељ воде вечити рат.

Човек и Нечовек воде вечити рат.

Живот и Смрт воде вечити рат.

Вечити рат се води одувек и заувек, у свим временима, у свим световима, у свим пространствима, једнако у Вечности као и у Безкрају.

На том вечитом рату све почива, из тог вечитог рата све происходи.

Да нема вечитог рата, тада ничега и не би било.

Вилењак који је дошао до тог познања, који се узнео на тај ступањ унутарњег разјашњења и освешћења, повлачи се из света омаја и опсена у онострану Тишину и Шутњу, и, уз звездану лиру, ствара и пева умилне и дивотне љубавне песме, не желећи да икада више води икакве разговоре, нити да се укључује у икакве распре, полемике и свађе са било ким и било где.

(Лирски записи – 2017.година)

Фармер прича
и стрпљиво тјера муве
са грубог лица.

*

Спаљена ливада
– у јутарњу тишину
спушта се врана.

*

Подневна жега
– на крају фарме трепери
стадо оваца.

*

Изнад младог жита
вјетар љуља вране на
струјним жицама.

Звездани медвед

У средишту небеском.

Показује пут.

*

Честица доброг

На небеском раскршћу.

Звездани снови.

*

Љубави треба

мало више љубави

на оваквом свету!

*

Збор ситних риба

Двосмислено изгледа.

Небески прасак!