Плетем ти Сунце од поља житних

Од цветова макова, пчела пуних,

Од трава и лептира заспалих,

Од сребрних нити месеца,

Одсјаја мора и језера, 

И кристала из средишта Свемира!

.

Плетем ти Месец од песме птица,

Од шапата храстових листова,

Плеса  брезиних гранчица,

И зова наших вукова!

.

Плетем Облаке невидних крајева

Отворених прозора

За светло  небеских река

За глас твој громни,

И тишину звезданих разговора!

 

Лирски записи -2014.година

Љубите Србство, али никада не мрзите непријатеље Србства.

Зато што увек побеђује онај који не мрзи.

Мржња човека чини јадним и бедним, и вуче га наниже ка царству таме.

Они који мрзе, не могу ни душевно ни духовно да узрастају, и стварају усудбу која ће бити узроком страшнога пада њиховог у једном будућем животном току.

Љубите себе и род свој, да бисте могли да љубите све ине светове.

Нека ваша љубав буде јача од сваке мржње.

Нека ваша љубав буде јача од сваке болести.

Нека ваша љубав буде јача од сваке смрти.

Љубав је јача од смрти!

Нека ваша љубав васкрсава оне које љубите.

Нека ваша љубав буде вечан живот за оне које љубите.

Када љубите, онда љубите свим бићем и суштаством својим – ви сами будите љубав!

Нека муж жени буде бог љубави који спасава и чува жену своју; и нека жена мужу буде богиња љубави која васкрсава мужа својега љубављу својом.

Откријте тајну љубави, јер љубав и јесте тајна над тајнама.

Нико вам до сада није говорио о тајнама и моћима љубави, зато што ни сами нису познали моћи и тајне љубави.

Причали су вам само о чулима и страстима, о пожуди и похоти, причали су вам само о нечем површном и пролазном, о нечем што је тек од данас до сутра, али вам љубав никада спомињали нису.

Љубав нису спомињали, јер љубав нису ни знали.

Ми смо се родили у овај свет, да бисмо познали тајне и моћи љубави, и да бисмо с тим тајнама и моћима љубави наставили да путујемо кроз будућа царства, кроз будуће светове, и кроз будућа звездана јата.

Због љубави сте дошли – не заборавите!

Ако заборавите зашто сте дошли, све ћете у овоме свету промашити!

Има оних који вазда и увек све изнова промаше – из живота у живот, из једног животног тока у други животни ток, и тако стотинама и тисућама векова, у бескрајном нису звезданих и космичких прстенова.

По ко зна који пут се изнова рађају, и вазда снова забораве зашто се рађају!

Запишите у својему срцу, у језгру своје душе: рођени смо због љубави!

Када то запишете, и живите то што сте записали, онда су ваши сви светове и, све будућности у свим световима.

.

 

 

Јутрос је мој отеловљени дух-скитач

Пошао коритом отеклог Панонског мора

Трагајући тајне коцкице које слику граде

Посебну мустру за свако биће

Неба Земље Ваздуха и Воде

Посебну за сваког ал једну за све 

.

Како је снажно дејство овог пространства!

Можда је баш овде Творац на Почетку

Бацио клице Пакла Чистилишта и Раја

И пустио многобројна бића свих боја

Да сакупљају ноте његовог плана 

.

Видим негдашње море и бога Пана

Видим врбаке густе где се крију виле

Видим ратнике са шајкачом и копљем

Видим бродове витке на таласима сненим

Видим бога Вида који све види и све вида

.

Причам са камењем и биљем и орлом

Причам са змијом лептиром и лавом

Причам са пропланком ливадом и горјем

Причам са шкољком песком и белутком

Причам са уснулом жабом на ушћу

А она се у Девушку прелепу претвара

 

Речи лековите

од праискона

душом саздане,

шаманима дате на дар

од самога Творца.

Обајати сва пространства

у којима битише живот,

места на којима

расте лековито биље,

торове где се

коте и множе животиње,

наша браћа,

пространство

човеком одабрано,

његово огњиште

и потомство.

.

Забајати  лоше мисли

да се творе

у добро,

у Љубав за Све!

За васцели Свет!

 

 

Вук представља Србски род,

Митску животињу,

„Онај из горе“, поган,

Што живи у шуми и растињу.

.

Зову га понекад и

Напоменик, каменик,

А неки му, као у Риму (Руми)

подижу и споменик.

.

Вук длаку мења, али не и ћуд,

Он је опак и страшан,

Самосвестан, паметан и свој.

Страх за њега није важан.

.

Он пркоси свима,

А нарочито нечисту,

Зло се од њега скрива,

Душу чува чисту.

.

Слобода и понос су му друго име,

Њега још нико покорио није.

Онда није никакво чудо,

Што се у сваком Србину крије.

„Најмлађа је кћер Мокошина,

 Лековитих извора чаробница

Драгоцених знања владарица“ –В.С.

Извори питке и лековите воде припадају Калини,

најмлађој  кћери богиње Мокош. Сама Калина је створена

од девет врста воћа, како би била мирисна и слатка,

уз биљку калину, која јој даје дозу горчине.

Са њених извора не сме се вода пити директно,

 јер би се увредила, но јој се остави венчић цвећа или

отпева песма.

Калина је била значајна у нашем народу,

јер је оставила много трагова о свом боравку на Балкану.

За сада, можемо да кажемо да је Калина,

владарица земаљских извора (хтонских),

да има   свој божански посед, извор бистре воде,

Калиновицу  (Соко Бања),

и чаробну длаку косе, црвеницу, у којој се налазе  драгоцена знања.

.

Извор – Свевлад и …

Воде врела живота извиру из корена дрвета живота у средишту раја.
Као киша, вода представља плодност, осемењујућу моћ бога неба,
као роса, означава духовно окрепљење и благослов.

Вода је извор живота и извор смрти – она ствара и разара.

Уз изворе и зденце као и на свим светим местима,  збивају се најзначајнији сусрети.  Крај њих се рађа љубав и сањају венчања..

Према народним веровањима води се приписује магична сила јер она чисти и штити душу, памти,  испуњава жеље, носи здравље и плодност.
Због своје исцељитељске моћи вода се користи у бројним обредима а у зависности од њених особина народ је зове различитим именима па је тако она  „млчана“, „кађена“, „жива“, „цветна“…

Опште је уверење да у сваком србском крају има по која здрава вода, код које се свет скупља, у којој се купа, умива, или је пије. Такви се извори често походе о Видовдану.

„Лековитом водом“ сматрала се тзв. „неначета вода“. То је вода која постоји у недосегнутим дубинама каквих пећина. Рано ујутру, на Божић, најчешће домаћин иде по воду, носи кукурузна зрна и босиљак и кад захвати воде, оставља јој кукуруз и босиљак, да је буде довољно, да не буде суше и да буде чиста као босиљак.Од ње се месила чесница.

Жива вода је она која извире из врела  и као и киша, она је божанска крв, семе неба.  Жива“ вода извире између две стене, које су, у ствари, „живе“ планине. Кад год то пожеле, оне се могу померити. Између тих планина је провалија а на дну провалије налази се врело „живе“ воде. Ко се умије живом водом или је попије мало, истог часа ће оздравити. Уколико је попије млад човек, он никад неће остарети и обрнуто – стар ће се подмладити. Та вода се може наћи једино „на крају света“, тамо где живи Сунце, У живој води се Сунце купа на летњи Ивањдан. Окупано и подмлађено оно је тад спремно да дочека зиму.

Орао, који је према народној митологији света птица, која припада небеском царству, такође се може спустити до извора „живе“ воде. Ова птица  је симбол неба, сунца и светлости и као таква може да иде и „на крај света“ и да се у „живој води“ и окупа.

„Млчана“ вода је вода коју је пре изласка сунца захватила девојка обучена у свадбену одећу – млада, невеста. Вода се захвата са три места, (чесме) а док се точи не сме се  ни реч да изусти. Таквом водом дочекују невесту у њеном новом дому. „Млчана“ вода се често користи и за гатање и врачање.

У многим народним обичајима се и дан данас користи тзв. „крштена вода“, како у неким деловима земље зову освећену воду. Верује се да она чисти душу и штити људе, поготово када ју је свештеник осветио на Богојављење

Извори питке и лековите воде иначе припадају Калини, најмлађој кћери богиње Мокош.

.

Слободна интерпретација текстова  – СВЕВЛАД ; Словенска предхришћанска религија – Strana 3 – Razbibriga; Говор душе вода симбол очишћења и духовног живота; Фолклор – БНР

-на слици Крупајско врело-

Житељи Дубца су од давнина избегавали да ноћу прелазе преко њиховог уклетог потока. Говорило се, и сви су у то веровали, да тада, уместо воде, низ корито потока протичу бујице чисте ватре.

У овом селу живљаху момак и девојка. Младића зваху Месецом а девојку Звездом.

Кад поодрастоше, млади се загледаше једно у друго. Из очију просипаху некакву чедну светлост.

Месец једном поручи Звезди да жели да је види, а она му одговори да могу само ноћу, и то тајно, да се састану. Кућу им је раздвајао поток…

Крене, ипак, једне вечери, Месец на ону страну потока. На обали га запљуснуше ватра и снажан глас:

– Ја сам Змај Змајевић! Не на мене!

Месец се врати уназад, замисли се, али се не уплаши. Извади иза појаса велики нож, снажно замахну и баци га у ону ватру. Зачу се тресак, цијук и пиштање.

Онда ватре нестаде. Отече низ корито потока, а Месец слободно пређе преко воде и настави према драганином вајату…

Прича о Змају Змајевићу тиме не престајуе. По њему се уклети поток назва Змајевац.

.

Д.М.М: “Јеличке легенде“

“Вако је мени моја баба причала“ . казује ми Олга Пантелић из Дучаловића:

“Ови сад се возе лимузинама на нека свадбена путовања, далеко. Чак и у стране земље. Мене су на коњчићу довели као младу у једну брвњарицу – моју нову кућу. У њој само једна соба. Пуна сватова.Пију, једу, пјевају. “*е ћемо, јадо, спавати?“ – питам оног мог. Он ћути. Ја јопет питам – он јопет ћути. Не зна. У неко доба каже нам свекрва: “Ајте вас двоје.“ Поведе мене и оног мога, изнад куће. Тамо је била велика стара каца. “Ту ћете спавати“ – рече, и оде. Погледам оног мога, а он јопет ћути. Уђемо у кацу и тамо нађемо моја два куфера и бошчу са спремом. Таман ти ми легнемо , кад неки од сватова отисну ону кацу низ башчу. Мајко моја, како смо се тумбали. Ја се припучила уз оног мога – страх ме. А и он се припучио за мене. Стегли се баш добро. Каца бупе, бупе по воћњаку. Час ја горе, час он. И све тако док се не заустависмо за једном шљивом. Ја се заплачем. Онај мој ми рече: “Ћути, не плачи, није важно ко је био горе, ко доле.“.

 

Нагиздано плетиво времена негде жури

Има састанак са модрим звездама,

Проломом неба кад кисне јаросна магма

Поружнеће тада њени румени пурпури.

.

Најавиш долазак у мој живот,

Одговор тражиш у пола речи,

Доба је моје време за ћивот.

Па сада кликни рањени исход

На дрској месечини

За суморни људски род.

.

Намирисано јутро оплодило росом

Далеки јагодњак ногом босом,

Слаткасто сочно низ језик цури,

Омађијаност тражи невешто вреву

Пламтећим мислима, као лет за шеву.

.

Да се све примакне и спасе дугин крик,

Остане плодна и ухвати живот васколик,

Бог је оплод послао разнолик.

Нагни се на пољубац који се распевао

Да не мами омамом суром,

Већ дрхтајем, кроз срце буром.