Лепота је потка испод и видног и невидног

Најгушћа је у Чојку који циља небо високо

А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој

.

Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења

Јасновидо гледам танано лепототреперење

.

Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања

Лута ко селска самсара животом и светом жеља

Самокажњен – самозаробљен – мислима везан

.

Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке

Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу

.

У среди Круга посвећења подижем обе руке

Повезујем се са Душом и са тачком стварања

Силницама мудрим призивам пламени вртлог

.

Енергију Свеспасења поливам на свест света

Да се у Души појача и покрене извор осећања

.

Светлоплодовито учовечење силне благодети

Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе

Кроз њену средину као реку златне светлости

.

Светлило златило развејава силу смутипроспи

Унутарње јединство са свиме испуњава груди

Радити за свест света – то отвара сва врата Духа

Чудо је неко у имену Ана.

Као да има светачки код.

Богородна би мајка Маријина.

Аном се многи посвети пород.

.

Племића Растка родила Ана

да свето рухо одене на дар.

Родила је тића изабрана

да собом осија Хиландар.

.

Од Саваота име му духовно

Творчеву силу њему је дало

да њоме свети куд год корача.

У Саву светог га освештало.

.

У светој земљи сурог камена

колевци која чојством нуна

херцеговачка одива стамена

мајка Ана родила Стојана.

.

Именом Петра стене Христове

оца Стојановог украсили.

Стена освешта моћи синове

па га Острошким чудом прогласили.

 

(Сонетни венац)

Ћ илим, над којим лебди вртешка

У цветалог неба, мирише

Т ешко ко млеко око избрешка

И пласта где се травке смирише.

.

Г рлица гласом прострели зеца

О ко се цакли, а сенке реже

В елики жути дулек месеца

О пет искочи из тамне вреже.

.

Р асте у грлу нека реч тајна

И дишу топли бржуљци крава

С амо се жедно срце праћака.

.

Р азбиј вајат где дева бајна

Ц елу ноћ преде повесма плава

Е, ту је софра с чашом мака.

 Био једном један маслачак.
И био на небу бели облачак.
Облачак горе, маслачак доле.
Гледећи се, почеше да се воле.
Дођоше врућине, летње, жежене,
и маслачак поче да вене.
Облачак притрчи брзо у помоћ:
Киша је лила све до у поноћ
И кад год је било потребе,
облачак давао све од себе.
Од благородне, топле кише
маслачак растао све више, више,
ишао све даље од овог света
надрастао је сва дрвета
и једног је дана маслачак
нежно дотакао бели облачак.

На мом срцу лежи рана

– Рече једна бела врана,

-.

И кад летим и кад трчим,

Питају ме зашто штрчим?

.

Као да сам за све крива.

Просто жалим што сам жива!

.

Не говори глупа словца

– Рече на то црна овца,

.

Треба да смо обе сретне –

ШТО СМО ТАКО ИЗУЗЕТНЕ!

 

Где год нађеш згодна места,

ту дрво посади!

А дрво је благодарно

па ће да награди,

наградиће изобиљем

хлада, плода свог,

наградиће било тебе

било брата твог.

Садим Га,

Он расте.

Волим га,

и

заливам.

Он се зове

Дрво.

Ми се загрлимо

и

радујемо.

 

Сада је Ленка Симовић  ученица другог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“

у Београду.

 

Оно смо што сневамо

Синови Човечји

говоре Свети Језик

-Лирски записи – 2011.година-

.

Ми смо, уистини, оно што смо сами од себе учинили. Наша се дела огледају

у нашим очима, пројављују  на нашем лицу,  препознају у нашем језику.

Ми смо управо оно што смо свесно или несвесно желели да будемо.

Све на нама казује и сведочи о нама.

Ми смо сами стварали саме себе, свеједно што никада нисмо знали што себи чинимо!

Наши снови и наше мисли стварају нашу судбину.

Ако нисмо свесни тога, онда је то исто као и да живели нисмо.

Незнање је велик грех, грех велик према души својој!

Знање је духовни вид. Пут навише ка Светлости.

Заиста, Знање је исто што и Видело.

Ако Видела нема, онда влада Тама.

Језик је чудо, речи имају чудесну моћ.

Постоје речи Светлости, и постоје речи Таме.

Постоје језици који су се низвели Одозго, и постоје језици који су се узвели Одоздо.

На једним језицима речи носе Светлост, на неким језицима речи творе Таму.

Речи Светлости исцељују наше Светлосно Биће, док га Речи Таме разбољевају и усмрћују.

Постоје језици човечански, и постоје језици људски, нечовечански.

Човечанска и Људска раса нису једно те исто, него су

то различно двоје, које никада неће бити исто!

Растрчале су се, по  Шару Мајке Земље, слугине слуге Великог Брата, да вас замађијају, и да вас убеде,

да су Човечанска и Људска раса једно те исто, и да никада не могу бити двоје!

Великом је Брату веома стало до тога да вас убеде у лажи, и да ви

поверујете у лажи. Да Лаж живите као Истину.

Кад вас убеде да је све једнако и све исто, онда ће вама бити све свеједно:

добро и зло, љубав и мржња, лепота и ругоба, чисто и прљаво,

светло и тама, одговорност и неодговорност.

Кад поверујете у то, да су исто цвет у пољу и псећи измет, онда ћете ви,

за слугине слуге Великог Брата, бити политички коректни!

Одурна синтагма кружи светом, синтагма звана политичка коректност!

То је синтагма за бесловесне, за малоумне и слабоумне!

То је синтагма за хуманоиде и мајмуне!

Мајмунска раса влада светом Великог Брата.

Не, то није Свет, већ полусвет. Полусвет медиокритета и идиота!

Полусвет мајмунских синова!

Бити политички коректан, у најмању руку значи, бити медиокритет,

зато што само медиокритет  може бити политички коректан по схватањима

и мерилима Великог Брата.

Нико није видео Великог Брата, и нико не зна ко је Он!

Велики Брат је бесловесност Људске расе која се низводи према Мајмунској раси.

Мајмунска раса има претка Мајмуна, док Човечанска раса има

Великог Претка Духа Стварања.

Како онда те две расе могу бити једно те исто,

кад су одувек и заувек –  двоје!

На Светом Језику Ведских Белих Срба, свака Реч носи светлосни запис.

Речи које носе светлосни запис, најбоља су одбрана и заштита од Таме.

Речи Светог Језика, гле, узводе нас ка Светлости Пра Васељене!

А да ли знамо ми Свети Језик Великих Предака из Будућности далеке?

Хајде да га призовемо, и да га се присетимо!

 

Није лако прогледати код очију. Али без увида и вида

нема ни живота сушта. Ко види, нема страха. Ко се не

страши у славу Рода све чини.

Зато ако ти око не види, опери га водом истине.

Пећи ће. Болеће те до саме душе. Изјешће те изнутра

незнани противник док не осетиш да се растајеш од

живота. Да…умиреш…да би се коначно родио. Прави

човек а не нешто.

.

На крају схваташ да су фантоми само то и

били…фантоми у твом уму. Невидљиви противници

који су носили сто и једно лице за тебе да ти никада

не би живео. Да би се плашио да дишеш.

.

Сада је време када свесно убијаш све што је у теби а

против живота и радости и истине. Не чекај. Живи

и делај!

.

Погледај…

.

Прогледај очима духа које виде све.

Није лако бити прикован тамом – не.

А све због жеље ил’ воље срца да ври крвца!

Да песма постане светли кон!

За кон!

За кон!

Кличу деца ко Орлови са небеса. Ми смо за кон

небески сред земљице драге. Обрисасмо тамне мрље

прошлих дана. Погледали и схватили…Љубав а не

Тама!

.

То је извор свег живота… то је избор свих лепота, то је

нашем срцу живодраг. То је гром у десници и муња у

левици. То је моћ коју јавише сви песници што видеше

живе ватре плам.

.

Слава Роду! Истина и Прав кроје кон небески, доносе

мир и љубав свој деци… Јер Кон постаје Закон.

..

Звездани закон рода свог. Прекаљен ватром Звезда.

Дарован суштом истином.

 

.

Zvezda rod www.zvezdarod.com/

И, тако, без речи,

дух ће мој све туђе смрти да залечи.

И, тако, без трага,

расуће ми рука жива тела мојих драга.

 .

Јер љубав ће моја помешати, тајно,

по свету, све потоке, и зоре,

и, спустити на живот, ведро и бескрајно,

и код нас, небо, и сенку Фрушке горе.

.

И, тако, без звука,

смех ће мој падати, са небеског лука.

И, тако, без врења,

за мном ће живот у трешње да се мења.

.

Дрхтим, још витак, од река, и небеса.

Милујем ваздух, последњом снагом и надом,

али, свиснућу, то и овде слутим,

за гомилом оном, једном, давном, младом,

под сремским виноградом.