Има ли лепше смрти

од Љубави,

када све маске падну

а границе нестану,

и остане само Срце

голо и чисто пред Стварношћу

до јуче незамисливом –

без речи,

немо и испуњено,

толико пуно

да би се сваког трена

могло распрснути у још једну

супер-нову ширећи се

до без-коначности

за собом остављајући

тек ниску бисерних галаксија –

светлуцавих сведочанстава

Великог Праска Љубави?

.

Има ли лепше смрти

од Љубави

у којој смо рођени

милошћу Божијом:

привидном смрћу Јединства

и рођењем Света…

смрћу лажи

и васкрсењем Истине –

о томе ко смо?

.

Тако Он ствара

у свом Сну без краја.

.

Ћелије смо у телу Живога Бога

пробуђене Љубављу.

Бакље смо у космичкој ноћи.

Искре Светла у сну Света

у Срцу безмерног Универзума…

.
09.04.2019.
www.ekologijasvesti.com

 

 

Храм Мира на Славији је саздан у облику невидљивог етеричког енергетског стуба. Приказан је сликом 1. Налази се на подручју парка на Славији. Парк се протеже између улица краља Милана и Београдске.

Слика 1: невидљиви Храм Мира на Славији

Парк је познат под називом Митићева рупа.

Када је крајем фебруара 1989.г. први пут уочен, невидљиви Храм Мира је био висине око 17м.

Имао је изглед петоспратне етеричке грађевине у облику етеричког стуба, кружне основе.

-Следеће године, 07.07.1990.г. око 19 сати, одатле се кренуло у Шетњу Мира, прву одржану у Београду икад.

-Након скоро 30 година од тада, 23.10.2018.г. почев од 10 сати, први пут су уопште мерене енергије зрачења Храма Мира.

Мерили су их својим мерним уређајима:

Горан Марјановић, научник, професор електротехничких наука;

Саша Нађфеј, директор центра за истраживање наслеђа Николе Тесле;

Милан Рогуља, радиестезиста са међунароном лиценцом;

Када смо приспели на место мерења, уопште нису знали шта треба да мере, какву енергетску појаву треба да мере, ни где је она на подручју Митићеве рупе присутна.

Ништа им о томе нисам рекао.

Најпре сам замолио Нађфеја да ПИП камером снима простор Митића рупе.

Изненадио се што је на једном месту простор био зарастао у врло неприступачно, оштро и густо ниско жбуње, кружне основе.

Једино такво место на подручју повелике Митићеве рупе, у неговану траву зарасле.

Горана Марјановића сам затим замолио да седне у рубно подручје шикаре, ширине око 1м.

Било је једино место које није било зарасло у жбуње.

Горан је имао уза се пун ранац мерних инструмената.

Нисам знао тачно шта.

Нађфеј је на своју вољу снимао ПИП камером простор Митићеве рупе. Док је снимао изнад шикаре у правцу  Народне банке, снимио је положене енергетске стубове изнад ње и других околних зграда.

То је приказано сликом 2.

Слика 2.

На основу вишегодишњег богатог искуства у снимању ПИП камером, знао је да је реч о световним здањима, из којих иначе ништа духовно не зрачи. Тек када је у снимању дошао до тачке која спаја центар шикаре и места на коме је мерио професор Марјановић десило се на ПИП снимцима прво указање. Појавила су се при тлу 2 енергетска круга, један зелени, а други љубичасти. То је приказано сликом 3.

Слика 3: зелени и љубичасти круг око Храма Мира. 

Унутар њих су се налазили професор Марјановић и писац ових редова.

Тешко је било на ПИП снимку уочити та два круга.

Зато сам га након пар месеци замолио да их компјутерски посебно истакне. То ми је послао електронском поштом пред дочек нове 2019-те године.

Та два урађена круга, спољњи светлозелени и до њега постављени љубичасти су приказани сликом 4.

Слика 4: светлозелени и љубичасти круг

Професор Марјановић и писац чланка се једва назиру унутар врха светлозеленог круга.

Нека сила је тада Сашу Нађфеја натерала да крене ка жбуњу.

То ми је рекао након снимања.

Дошао је до места где смо професор и ја стајали.

Ушао је у простор Храма Мира

Тада му се на ПИП камери указало изненађење. Видео је ватромет дотле невидљивих усправних љубичастих и зелених стубова.

Приказани су сликом 5.

Слика 5: усправни љубичасти и зелени стубови на месту Храма Мира.

Касније је изјавио да никада није снимио у толиком броју енергетске етеричке стубове.

А снимао је кроз деценије сва најчувенија места моћи.

Питао ме је који је то правац на коме је имао прво указање светлозеленог и љубичастог круга.

Рекао сам да је то правац у коме леже поравњати у црту центри два круга које је снимио, затим врх главног крста оближњег Храма светог Саве и напокон врх торња на Авали.

Рекао сам му да унутар светлозеленог круга постоји место моћи.

Зрачи у радиестезијском смислу највишим могућим нивоом зрачења.

Зато му се указао такав ватромет стубова.

И да би надаље требало да одемо до Храма светог Саве и тамо снимамо.

Да је то уједно енергетски најјаче место моћи на планети.

Професор Марјановић ништа није рекао о својим мерењима, већ је само спаковао уређаје.У међувремену наишао је и Милан Рогуља.

Нађфеј му је показао снимак стубова на ПИП камери.

Милан је узео у руке висак и мерио подручје Храма Мира.

Није могао да заустави висак. Рекао је да никада снажније нешто није мерио. А имао је безброј мерења места моћи кроз вишедеценијски рад и као професор на војној академији. Упутили смо се ка Храму св Саве.

-Пре око 30 година са подручја Митића рупе кренула је прва шетња Мира одржана до тада у Београду.

Окупљање је почело око 18.30 сати, на дан 07.07.1990.г. Окупљало се око сунчевог сата у Митићевој рупи.

Био је раширен и натпис на коме је писало ШЕТЊА МИРА.

То је приказано сликом 6.

Слика 6: окупљање за шетњу Мира код сунчевог сата у Митићевој рупи

Шетњу је снимао оснивач и каснији директор Трећег Ока Драган Вићановић.

Наредних година сам посебице разговарао са присутним особама о разлогу за долазак на Шетњу Мира.

Без изузетка сви су одговорили да воле Мир више од парчета хлеба.

Својим присуством на шетњи Мира умногоме су ублажили тешку карму, коју су Београд и Србија почели убрзо да одрађују.

Вечна Хвала овим нашим Миротворцима.

. 

Сретен Шуљагић

Духовни Миротворни Одбор

Борча, 10.април, 2019.године

    

.

 

Владан Пантелић: Сретен Шуљагић

Тихи и потпуно ненаметљиви духовњак и учитељ Сретен Шуљагић, врло је цењен и активан у групама великих учитеља – Саи Бабе, Бабађија, Лахири Махасаје, Јуктешвара, Јогананде, Моханђија, Николе Тесле, Вишвананде, Мехер Бабе, Шри Мата-Амританандамаји -Аме, Синга, Деви Мохане, и многих других.

Сретен је високо образован и интересују га многе области живота. Импресионира његово знање о важним енергетским местима и областима, и његово знање о енергијама уопште. Ова знања, углавном, нису јавна, и доступна су људима који су дубоко ушли у тајне које се преносе са учитеља на ученика.

.

 

Уздигни ноту у себи и ван себе.

.

Крени из основног осећаја изворног звука

сред суштине срца. Прво нека буде звук кроз унутрашње

биће а потом нека изађе. Посматрај шта се дешава.

Звук је алат стварања васељене.

.

Свемир је створен звуком.

.

Титраји сфера или музика сфера је одјек дубоког

стварања Свемира. Када уђеш у сагласје (резонанцу)

са звуком срца онда пусти нек те запис у крви води

који потом звук да ослободиш. Да, да ослободиш јер је

заборављен и закључан иза многих врата у теби.

.

Не часи часа.

.

 Када та два звука ослободиш онда иде трећи на

вишој стварности. Кроз њу гледаш оком духа

унутарњег вида. Он се неће чути ушима али бићем да.

Нека чујно буде основа а нечујно грађевина. Гради

кристалом знања у себи.

.

Призма светлосна је у твом бићу. Нека ти светлост

унутарња говори сликама и тоновима и осећајима шта

ћеш урадити. Смири ум потпуно. Диши мирно. Отвори

сребрна врата увида. Када их прођеш, подигни својим

рукама себе који спаваш и нежно се стави у свој ум.

Тада је он космички.

.

Не отварај уста да ишта изговориш. Говори суштом –

својим језиком пра рода. Стварај и све бележи у

кристале који лебде око тебе. Врати се у свој ум и

тело иако га ниси напуштао јер се ниси бавио

никаквом техником ничега. Оно што си урадио је чиста

свест. Дар.

.

Дар и ти постаје једно. Дар и ја смо једно. Дарија.

Космичко име дато родом нашим некада давно. Чиста

свест и чисто стварање. Дарија је у чистој свести сада.

Види је свако ко веда. Она је ту али и није.

.

Никада не користи никакве пречице јер преко прече

наоколо ближе је стара мудрост. Ко хоће пречицу,

наћи ће је – до изласка из свести и налажења ничега.

Не буни се, то није смислио нико други до твоја свест

давно пре схватљивог времена.

.

Не иди у шуму због очекивања. Иди због даривања.

Не слушај поток бистри гладним срцем

већ срцем детета које се диви.

.

Звезда звана Сунце или Јарило сјакти те сјакти без

питања тебе за мишљење. Али ипак иако те не

зарезује ни два посто, даје ти живот…

.

Схвати величанство овога.

.

Свест је све а нарочито када схвати да воли. Онда је

на врхунцу безкрајном своје моћи. Затвори очи пред

сан, не у сну. Не у кревету. И онда их отвори када

уђеш у сан. Освести и осветли све. Исучи мач свој који

ти дух искова од живог огња, посвети га истином – да

увек сече лаж, правдом – да не науди никоме а

пресуди свакоме ко човек није и љубављу – да зна

разлику, да види и сјакти.

.

Освести и осветли све.

 

Сонетни венац)

А детлић носи звезду у кљуну

То зрнце неба земљи на дар

Играју босе сламке на гумну

Плаче пурењак и гаси жар.

*

О, помилуј те призоре блиске

Мрави се селе на други оток

И даноноћно плове старинске

Лађице лишћа низ брзи поток.

*

У пустој дољи говеђе стопе

Једна влат слуша како шкрипућу

Вратанца без катанца. Тише:

*

Лопов се журно на таван попе

А бели лептир слете на кућу

Тако ја пишем, а ветар брише…

А прах, све је прах, кад дигнем увис руку

и превучем, над провидним брдима, и реком.

И, неизмерно слабе, све те трешње, што се вуку

са мном, по свету, са земаљским лелеком.

 .

И, тако, без таме,

дух мој са мрачним воћкама покрива ме.

И, тако, без имена,

истом жалосцу милујем брда невиђена.

 .

Лутам, још, витак, са осмехом мутним,

прекрстим руке, над облацима белим,

али, полако, сад већ јасно слутим

да умирем, и ја, са духом потамнелим,

тешким, невеселим.

 .

Лутам, још,витак, са шапатом старасним

и отресам цланке, смехом преливене,

али, полако, трагом својим, слутим;

тишина ће стићи, кад све ово свене,

и мене, и мене. 

 

Ја сам веома богат човек, кажем самом себи док тихујем уз ватру у

вече једно јесење. Добио сам највише што се може добити од Мајке

своје Васељене и од Оца свога Праискона, а то јесте највећа милост

и радост једна праискона. Шта су сва блага земна, у поређењу са

овим даровима праисконим; ништа друго до привид и опсена! Те

дарове те праисконе ја желим да поделим, а потом и умножим са

ближњима својим. Јер моји ближњи јесу – и ја сам! Сви они

обитавају у прабитију моме, и у свакоме од њих и ја обитавам.

*

Усложије

(Певање Вечне Тишине)

.

Сви смо једна Душа

И сви смо једно Биће

И Суштаство једно

.

Сви смо у тишини

Вечној и безкрајној

.

Сви ловимо Песму

.

Сви чекамо Песму

.

Да изрони вечна

.

Из мора тишине

.

И да буде наша

Једна несагледна

У вртлогу света

И звезданих јата

Мудрованије из Тијаније

Вратио сам се у Тијанију после дужег лутања.

Како је лепо и како је лековито

живети у Тијанији – у Вечности!

Срце је увек широм отворено,

душа испуњена,  видик јасан, без заклоница.

*

Јутровао сам у пунини радости и стварања.

Осмислио сам и саградио разбојно спирално степениште

са тридесет и три провидна кристална степеника.

У овом времену стварање је највећи духовни циљ.

 Стварање – то значи славити Лепоту у свим

њеним облицима и појавама.

Стварањем рађамо себе у себи,

себе у другима, у свему,  у Једном,  у Свелепоти.

* *

Док сам радио на изградњи кристалног степеништа,

гледао сам цвет своје душе, слушао њену песму

и гледао њену лепоту.

Ушао сам кроз њена доња врата која воде у архиву,

па кренуо у десну страну њене полулопте, у прошлост,

и с њом сам се додирнуо

тридесет и три пута.

Додирнуо, испричао, исплакао,

испевао, изиграо, измиловао, изопраштао.

У њој  сам се видео са свим учитељима и аватарима

из разних времена, почев од Прајапатија (“пре ја па ти“),

Срб-а и Перуна, до Његоша и Николе Тесле.

О стварању говори садашњи аватар,

по духовној праслици и знању многосличан Тесли,

Др Григорије Петрович Грабавој. Колективна свест

је нарасла  да прихвати учење о општем складном развоју

и спасењу, вечном животу, учењу без патње, о врховној сврси.

* * *

Највећа лаж у историји је да су Срби мали народ и да су се доселили на

садашње просторе у шестом веку. Срби су народ са изворним геном,

који је на ову планету донео светлост Слова, Слога, Речи, Реченице,

Гласа, Језика. Србска блистава повесница (историја) је скривана,

прерађивана, забрањена, крадена, велике личности присвајане,

омаловажаване или убијане. Над србским народом извршен је србоцид,

 највећи покољ у свем постојању. Но, изворни ген је Божје чудо.

У њему је запис кога је свестан и сваки сељак из Шумадије.

Свестан је шта треба да уради у сваком трену одсудном,

а њих је било – ни броја им се не зна. И у овом времену

живимо у у-судном времену. Непријатељ, домаћи и онај други,

потпуно је погубио уларе и дизгине, забалавио, запенио, у мозак свршио.

Залудно им, биће славе, јер се Светлост на Истоку буди …

* * * *

Време,

дугачка вијугава змија, чудница над чудницама,

одмотава своје вечно тело, и открива све заборављено,

вади из Акаше, осветљава.

Сваког дана се откопавају нови локалитети широм

земље Праисконије, широм земље Тијаније, који говоре истину.

Земља Праисконија се данас зове Србија, али су њене праве границе

много шире. Пола света почива на србским гробљима,

Европа посебно.

Основу свих европских језика, мање или више, или

у целости, чини србски језик. Стога је ружно, подло, а

лажно свакако, када нам неки бриселац или нем-ац држи слово,

или поуке о култури, језику, религији, уметности, или

било чему другом. Земља Тијанија је унутарња потка Праисконије

и неуништива је по својој природи. Ускоро ће цео свет знати ову

истину, и она ће се предавати на свим универзитетиме истине.

Можда ће се предавати и на Универзитету у Београду, уколико

се откраве воштане фигуре наших академика, палео истраживача,

геолога, физичара, математичара, историчара,

психонеуролингвистичара, лекара, и разних зналаца.

* * * * *

Нараста моја родна Тијанија…

Проширујемо је својом свешћу.

Раније је заузимала пространство данашњег Драгачева,

чија је престоница Гуча, домаћин

највећег светског надтрубљавања.

Сада, у првоширенију, покрива васцелу земљу Праисконију.

У другој фази биће проширена на негдашње земље Праисконије

широм планете Гаје, а у трећој фази Тијанија ће бити безгранична.

Сви тијанијанци тихују два пута дневно испод Храста-учитеља,

или Бреста-устрепталка, или на Пољу од каћуна, или у дому

Махатме – познатог Витеза Праисконог Реда,

или на Гумну Љубе Поповића,

или под крушком караманком мог стрица Селомира.

У свечаним приликама, на празнике, поводом великих

природних промена, одржавају се велики ритуали које

води лично Мансаман Остварени.

Церемонијал мајстор  и први помоћник је поглавица народа

цврчака Вјастослав  Вирлак.

Путеводитељ до круголета, места церемонијала, је велики

витез Радмир, чувар Живе Воде, тајинственик-дошљак

из времена које је давно прохујало.

Ритуалну заставу индиго боје, препуну бројева за здравље,

вечни живот, мир и спокој и друге, сашила је Вила Мала Језера

и на њој, унутар србрно-беле с-вере, исцртала

белог орла једноглавца, који симболизује усредсређено размишљање,

јасновидост, моћ подмлађивања и брзог премештања

у времену и простору.

* * * * * *

Народ Тијаније је весник нове свести која пламти као буктиња,

и шири се брже од ватре, убрзане ветром Тијанадом, када се

запали сува трава покрај пољовите реке Тијане.

Због тога сви тихују на местима где извиру силнице,

и због тога живо учествују у тајним ритуалима,

заједно са великим душама овосвета и оносвета.

Ове године, јубиларне и прекретне, гости на ритуалу,

поред народа Минерала, Биљака и Животиња, Патуљака,

Вила и Вилана, Светлих Духова, биће и Витези Праисконог Реда.

Предводи их славни Мерач Васељене – Аранђел Румених Облака.

Остали гости су – Буљубша Златна Нит, Суђај Пегаз Бели,

Мала Вила Језера, Благоје Стрелац Ариљац, Сабина Сијено,

Санлаила – Велика Играчица, Надзевз Штит Штит,

Анак Шива Анак Шива, Оанде Норвиџ Велики,

Сурђон Велики Играч, Ил Конем Пилток, Љубиша Ловац на аждахе,

Бели Гавран, Драгон Пламеног Језика, Арсеније Четврти,

Тринаести Апостол, Маирија Милосна, Кија Ма Мудра,

Наташа Првоотијањена и други.

Из света отишлих најавили су долазак витези

Јован Златна Ђинђува, Видница Мануел Пламбера

и Ананда Писак Вавилонка, са својим овоземаљским водичима.

Ово ће бити њихово прво учествовање у Великом Ритуалу –

Девет Кругова Око Ватре

* * * * * * *

Ритуал ће бити одржан на дан Звездане игре, и нико, осим

Мансанмана Оствареног, не зна цео програм, али се зна

део поруке која ће бити упућена свету:

ОЗДРАВИ ГЛЕДАЈУЋИ ИСТИНИ У ОЧИ

БУДИ ЛЕП ГЛЕДАЈУЋИ ЛЕПОТУ

СЕБЕ ЗАПАЛИ СРЕЋОМ И ОБРИШИ КАРМУ

НЕМАЈ ГУРУА, РАДИ СА БОГОМ

НЕКА ТВОЈЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ БУДУ:

ТВОРАЦ, БЕЗКРАЈ, ВЕЧНОСТ,  ЖИВОТ, СРЕЋА,

РАДОСТ, МИР, ВАСКРСЕЊЕ, МЛАДОСТ, ЛЕПОТА,

СТВАРАЊЕ, СВЕТЛОСТ 

 

 

Будим се окупан росом

као отворена књига Истине.

Испред мене потопљени градови

и подељена царства стоје.

Све то носим у тоболцу своје душе.

Да ли мртви поново устају,

да ли снови постају јава?

Изађох из пакла и из лавиринта беде,

јер у рату светлости и мрака

победи разум и Светлост уништи таму.

Рогатост палог анђела доживи сумрак

и речи са Голготе засјаше

Звездом пурпурне вечности.

Затон је  

Заокупља ме нешто налик на одлажење.

Северац и остарели пијанац

с’ проседом реком отичу у море.

За барком нага врба маше.

Заокупља ме нешто налик на одлажење.

Запаљено ноћно небо кашљуца звезде.

Оно што нејасно видим у даљини беше траг

чији се кораци нису знали вратити

својој обећаној смрти.

Галебови у затону гачу.

Ономад, поред ловачких чека,

у маслињак се уселио мрак

и свитци за северњачом каскају.

Заокупља ме нешто налик на одлажење,

на дрхтање прућа.

Тек, тек, као кроз харфу,

назирем – благо се повила месечина

голишавом камењару.

Заокупља ме нешто налик на одлажење.

Задоцнели ловци хушкају керове на бакарну птицу.

Корачам линијом живота на длану

као низ врелу, пешчану обалу

и гацам низ стрму, влажну маховину.

Њушим и лајем као у криволову.

Заокупља ме нешто налик на одлажење,

а галебови, гачу ли гачу.

Затон је.

Прапреци моји

складом овенчани,

били су осветљени изнутра,

бејаху спокојни у спољном.

.

Знали су да могу –

да призову кишу,

да зауставе олују,

да уђу у планину,

да изађу на чистину,

да се подреде мислима Душе,

да их воде кроз муку

и кроз радовање.

.

Били су и земаљски и небески

једновремено.

.

-слика Шишкина-