,

 

.

2009.година

–

Носила је цвеће у својој коси…
када је боса играла обучена месечином
окупана сјајем Звезда негде далеко…

.

Имала је беле лептире свуда око себе.
Међ цвећем у коси по који.
Они би као мисли кад се роје
летели тихо по срцу мом.

*

Видео сам њене мисли
нежне и наге у својој лепоти.
Тонове светих арија што се негде дубоко
сред њеног срца рађају…

.

Она би ме гледала очима пуним наде

некако са стране да видим одсјај вилин неба

по коме плешу Вардине Звезде…

Знам, знам…

Пролећне ноћи и мирис Живота…
Сета у оку, туга у срцу, бол у души…
Хоће ли проћи?
Још једна ласта без свога гнезда
са сломљеним крилом…
Хоће ли доћи?
Желим да нестанем,  

у ништа да се претворим
а треба да живим…
Хоћу ли моћи?

Двадестпрво мудрованије из Тијаније

 

Наши премудри преци су прадавно саставили календар

(= рад не лак) посматрајући природу Оком – научним и

духовним јасновиђењем. Поред осталог, видели су да се

у поноћ између 18-ог и 19-ог јануара отвара небо.

Покушајмо и ми те ноћи – вечерас, а то можемо и неке

друге ноћи, или неког другог дана, да видимо оно што

су видели наши преци. Можемо да одемо и три корака даље.

.

Поставимо у своју близину неки минерал, може белутак,

биљку и животињу, стварне или њихове слике. Боље је,

 ако је могуће, да буду стварни. Заузмимо погодан положај

за концентрацију и духовно управљање, призовимо златну

светлост Творца, и осетимо и видимо Златно поље око

себе. Повежимо се са Творцем подтелепатском везом и

преко бројчаних низова -11981 и 123 111 50 25.

.

Осетимо Присуство.

.

Поставимо се на сопствени идентитет подижући енергију

преко свих седам енергетских центара и преко три

алхемијска простора. На сваком енергетском центру

призовимо своје име, јавно или духовно, поставимо се

на свој поларитет, и осетимо своју највећу снагу.Потом

ширимо срце као да је хармоника, и напунимо га љубављу,

из вечног и непресушног резервоара, уз помоћ бројчаног

низа 888 912 8188848.

Тако богати исијавајмо љубав на васцелу Божју творевину.

.

Уз осећај  в о љ е њ а, свих и свега, расте и наша енергија.

Када агапе (умилност) потпуно преплави наше срце,

уђимо у енергију Вечности -1489999, отворимо свевидеће

око, и уперимо га у небески отвор. Осетимо и видимо

светлосна бића оносвета: Врховног Творца и Његове

еманације – полубогове, свеце, арханђеле и анђеле, наше

претке, пријатеље, познанике. Ослушнимо, у дубоком тиху,

шта нам збори Творац, и шта зборе друга светлосна бића.

.

Богато, пребогато, дарујмо се узајамно: опростом, знањем,

љубављу, нежношћу, благодарјем, захвалношћу, осмехом,

снагом, радошћу, стваралачким импулсом, созерцањем…

Осетимо благодет и стварност узајамне повезаности,

благодет Једноте.

.

Потражимо међу светлосним бићима особу са којом смо

блиски, и коју, подмлађену и потпуно здраву, правим

знањем и усмереним управљањем, желимо да вратимо

из света отишлих. Повежимо се с њом са љубављу и

радошћу. Осветлимо бројчани низ стваралачке молитве –

низ Свеспасења – 319817318, и низ васкрсења – 2145432.

Позовимо у помоћ и три царства – минерално, биљно и

животињско, преко њихових представника који су поред

нас. Будимо упорни, дајмо све од себе…

.

Непрекидно одржавајући своју енергију, и додајући

Енергију особи коју васкрсавамо, и дајући јој остала

упутства,  наводимо је да направи одлучујући искорак у

овосвет. Ово тражи од нас велику снагу и веру. Ако је

особа коју позивамо спремна да се врати у овом моменту,

 и ако то жели – Искорак ће се десити!

.

Када право знање о Творцу, вечном животу и васкрсењу

пробије оловну блокаду колективно свесног или несвесног,

и када нарасте наша свест, васкрсења ће се дешавати

тренутно. До тада можемо у себи тражити и налазити

многе, многе, одговоре, и остваривати многобројна

сопствена васкрсења. Можемо, а то је врло важно,

непрекидно ширити знања Нове свести.

 

 

 

И изађе певач на Брдо ветрова и прослови гласом од искони: – Кад певам,

онда кроза ме пева  Васељена и сам искон од праискони,

 и певају сви певачи из времена минулих и времена што ће доћи.

Моја песма није песма моја, већ је то песма праискони

и песма прајезика у праискони.

Моја песма рађа нове светове и нове Васељене

и нове искони све до праискони.

И, гле! моја песма јесте душа Васељене

и срце прапевача Божанскога,  рођеног из прапесме,

пре свих векова и светова.

.

Праживот

.

Жив сам гле!

И живим у Праживоту

Животом од праискони

У срцу се гнезде

И љубав и мржња

Полако схватам

Ја све ово снивах

 .

Одлазим лагано

Настављам да лутам

Па ја ту

Нисам ни била

 .

Дајте ми да летим

Зашто ми не дате

На земљи је хладно

Осећам се јадно

 .

У души је жудња

Космичке глади

Моје напаћено срце

Престаје да ради

 .

Одлазим лагано

Поздрављам вас све

Рука ће пронаћи руку

А душа тајни код

У дечијем оку

 .

Дубина је права

Препознавање ће опет доћи

У неком сетном дану

Делићу ноћи…

 

.

.

Владан Пантелић – Лара Јањушевић

 

Кад све прође

У смирај сна

Откриће се праве љубави

Тајна та

 .

Песник Љубави, песник Чистог срца.

Права Ларина песма скривена је

унутар других њених песама.

Препуна је снаге, искричавости, лахорости,

чежње за Божанском љубављу.

Како је лепа ова песма у песмама,

Ла-ри-на песма, Ларина песма!

Велики Боже Истине и Правде,
Који ме диже из гнуснога кала,
У крви огањ, у руци мач даде,
И рече: „Пркоси вихорима зала!“

Боже, који си у простор бескрајни
Дао ми свијет, који не зна нико,
У душу моју унио луч сјајни
И на болове ме и страдања свик’о…

Дај ми у срцу кап твоје милости
И стишај буру подивљале ћуди:
Да могу праштат гоњења и злости,
И цио свијет пригрлит на груди…

-1913.година-

.

Разјасница – Душа ПравоСлавна се бори највише када јој је најтеже –

о тој борби говори  песма  Алексе Шантића „Молитва“ ,

коју је написао у тренуцима  прогона из роднога Мостара, 

од стране аустроугарске власти, због ширења идеја националнога ослобођења.

Кад вече роди пјесму

А јутро убије птицу

Узалуд сунце милује камен

Јер плави цвијет суморно

Испуњава празне очи.

. 

Пјесма без птице

У грудима не може

Пронаћи гнијездо,

Ни камен без росе

Не мами сунце –

Ни цвијет не краси

Умрле очи…

Нека снага Божје Љубави
пронађе пут до твога срца,
нека из њега избрише
све немире и све страхове,
нека Светлост Божјих очију
осветли стазе по којима корачаш
па када се ускоро
поново сретнемо
нека то буде сусрет два бића
која су, лутајући светом од молитве,
пронашла Љубав.

И путујући тако од брда до брда, и од облака до облака, сусрете

певач јасновиди, у долини опсене, браћу и сестре своје што у очај

падоше, па прозбори гласом од праискони:

–         Хајде да диванимо о С п а с е њ у!

Спасење је, браћо и сестре, једна радост у Небу која се у ваше

душе спустила пре свих векова и светова. Још пре рођења вашег

догодило се спасење ваше, само што ви о томе ништа не знате.

Ја вам уистину кажем, да је ваше спасење било и пре но што сте ви били!

Ако не верујете мени, верујте срцима вашим, где одувек

обитава живи Бог наш, Бог љубави и спасења нашег од праискони.

.

Браћо и сестре од праискони, љубљени моји у свим световима,

радујте се у истини срцем својим, јер се ваше спасење догодило пре

свих векова и светова, и вазда се снова препознаје и обнавља, у

Истини и Љубави од праискони, што је и у срцима вашим Духом Светим и уписано.

.

Након ових исцељујућих речи, певач се загледа у сунце у заходу и у

вечерњу звезду понад горја, па сасма тихим гласом прозбори, али

тако тихо да од његове тишине одјекнуше брда и долине и звездана јата у Васељени:

.

Чујте ме, браћо и сестре од праискони! Ви сте Усебност Божија, Усебност Бога Живога,

а изван усебности Божије ничега уистини нема, ничега не може бити.

.

И радост озари лица браће и сестара, и роди се, гле! ново духовно сунце у дивотној Васељени.

.

.

Вечан дах животни

. 

Као горски лахор

Струји дах животни

Призван из Духа

И укрепљује гле!

Крхко биће твоје

Скрућено подно стена

На пропланку ветрова

 .

Као горки лахор

Из трена у трен

Један вечан живот

Струји од Искони

Рођен пре рођења

Ко зна где и када

.

(Приредио ВП)