Све што постоји је живо. Све је у свом одређеном ступњу живота који истовремено постоји на много разина или фреквенција.
Радио таласи дају одличан пресек како живот постоји. Померањем са једне на другу станицу, слушалац слуша одређени програм. Ако се шета горе доле по фреквенцијама или разинама онда се чује бука и хаос и само онда када се стане на неку изабрану, јасно се чује шта се чује. Тако и живот на вишим разинама постојања има своје таласе светла и звука. Онима са нижих разина, недокучиво је шта се догађа на вишим.
Због немогућности свести да објасни себи шта то види и чује, она те појаве назива Боговима. Свака појава према својој природи добије одређена својства неког Божанства. Пошто човек се позива на искуство које може да разуме тако и Богови постају налик људима. Мушки и Женски. Такође и облицима сродним људима. Богови добијају имена и особине, понашања и дела, моћи и способности.
Ипак истина је већа од овога. Суштине које се узнесу на више нивое постојања живота су толико одмакле напред да овима иза не преостаје ништа друго до одавања признања и поштовања на неком суштинском нивоу. Зато и назив Богови.
Човек тиме признаје нешто више, лепше и боље. Нешто што му је узор и светла нит. Нешто за чиме жуди као оваплоћење најбољег у њему.
Богови као такви не постоје. Нема их.
Нема ни једног јединог бога или Бога или Богова или богова (већа или мања слова представљају хијерархију).
Дакле нема Перуна ни Сварога. Ни Ладе, ни Маре ни Весне ни Симаргла, Велеса, Радгоста, Даждбога и многих других.
Али нема ни Кришне, Шиве, Индре, Брамана, Рахма, Алаха, Јахвеа, Квеацокотла, Ахуре Мазде, Христа…
Богови не постоје.
Оно шта постоји су светле суштине којима је човек наденуо ова имена и особине.
Нема у томе ничега лошег јер рецимо суштина названа Перун је толико тога дала нашем роду у свему да је она постала Богом. Громови, муње и правда, живот и пуно тога оставило је трага у нашем роду. Сам Перун никада није открио своје име које он носи у себи. Никоме и никада. Али именом Перун је познат нашем роду.
Човек на овим нивоима развоја не може да појми и схвати имена развијених суштина на највећем нивоу. Нити се она могу објаснити човеку а да не постану потпуно тешка за разумевање.
Али те светле суштине знајући да треба помагати Роду да напредује у Свемиру свуда, дали су им оно што они могу разумети да би се живот покренуо у њима.
Исто као што се детету од три године не може објаснити шта је то нуклеарна фисија нити шта је плазма, тако ни човечанству на одређеном нивоу о правој узвишеној природи великих светих суштина.
Постоји још један разлог који спречава човека у напретку. Незнање. Временом се истина о Перуну, Сварогу, Лади претопила у обреде и ритуале и коначно у религије и светковине. Ни то није лоше али ни добро јер се не иде напред.
Да ли данас рецимо, постоји неко кога када питамо ко је на пример Весна, да зна да нам објасни ко је та дивна и светла суштина?
Или ко је Велес?
Нико не би знао потпун одговор. Али обичаји су се задржали у роду. Светковине и обреди.
Саме светле суштине гледају мирно на све то јер разумеју човека, али полако му помажу да израсте из примитивне спознаје и прошири свој ум и срце.
Исто је и са свим осталим примерима за које знамо. Најсвежији је пример Христа. Његова светла суштина је послата Израелцима да их подигне из ужаса примитивног живота који су живели и којим су претили потки човечанства. Он им је то и рекао. Христ је титула. Његов живот је јавно потпуно затрпан полуистинама и лажима до дан данас јер је то било у интересу разним центрима моћи.
Исто је и са другим светлим суштинама послатим по свим народима.
Ко их је слао?
То је друга тема и друга прича. Али оно што се може овде и сада рећи је да постоје светле суштине које се брину за живот ове планете и човека.
Да нема њиховог вођства, не би било могуће да живот постане и опстане.
Богови Срба, Руса и свег нашег Рода су светле суштине које имају Космичка знања.
Свемир је њихово поље деловања. И многобројне разине постојања у свету Права.
Знања о Све-Миру су преко њих изливена.
Игра речима у Руском и Србском језику открива још понешто…
Мир је свет у Руском.
Свемир – Све Мир
Све – светло и светост
Мир – свет
Свемир – Свети свет.
Србски каже – свет (постојање) а реч је и значење свет (посвећен) и светло.
Светло Постојање је значење речи Свемир.
Наш род је све то сачувао.
Звезда Род је баш зато и такав какав је јер је знање Светла пронео свуда по постојању.
Када следећи пут размишљате о неким делима Светих Суштина наших, сетите се рецимо Тесле и његовог искуства са муњама и електрицитетом и видите Перуна у њему. Он сам није Перун али ни Перун (светла суштина) није Перун каквим га данас замишљају. Теслу нису разумели ови данашњи људи а Перуна су пак мало више разумели наши преци. Знање о правој природи Светла и Светости даје увид у више разине постојања.
Слава Роду и истини!
Незнању крај и свакој немаштини, што ума што духа што тела.
Истина је једна и цела.
Ако ти срце срећно ходи ка природи тада знај да те светла суштина звана Ладом води.
Ако ти ум посвећен стварању славном,
Сварогом названи Светли Сушт ти испуни све!
Ако ти лепотом душа цвета,
онда те поздравља Весна света.
Ако те пут води истини напред и навише,
Род те зове Светлом Светим.
Али знај, нису све суштине светле зато и много богова таме постоји. Зато уРАзУМи се. Незнање убија, Истина ослобађа, знање уРАвнотежено љубављу те води Извору…
А Извор…Творац свега…се не појми религијом, ритуалима, обредима, жртвама, храмовима.
Само истином, знањем, мудрошћу и љубављу.
Искра живота сјакти безсмртно!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 