Category: All
Поноћна игра – Вељко Вујовић
Зови тамна, бледа ноћи,
У часу, јаза, лепих сени,
Погледај ме огледалом светлим,
И обасјај небо звездицама лепим.
Засвирај ми облацима тмурним,
Песму далеку, што је Месец пева,
Улепшај ми призор, падалице моја,
Када муња у даљини сева.
Ал бљесак из часа у час,
Трепће к’ небу као да га зове,
Ах тај месец к’о да игра игру,
Прича с’муњом ал’ да не види човек!
Полудница
Ово је дух житних поља источнословенског и западнословенског предања, који чува и штити усеве. Најчешће представљан у лику лепе девојке одевене у блиставо белу хаљину. Полудница би морила оне који би вршили жетву у подне, по чему је и понела име. Те људе би кажњавала задајући им страшну главобољу. Такође, њом су плашили децу, говорећи да ће их она одвести са собом, закопати на међи или натерати да дуго лутају по пољу ако би се без надзора затекли у житу. Онај ко би се са њом сусрео требао јој је препричати живот житарице од сађења до справљања хлеба након чега би се полудница смиловала.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Leonard J. Pełka – „Polska demonologia ludowa“, Iskry, Warszawa, 1987
Эрна В. Померанцева – „Межэтническая общность поверий и быличек о полуднице”, Славянский и балканский фольклор, Наука, Москва, 1978, 143-158.
Српска родноверна жупа „Луг Велеса”
Слика:
Sergey Demidov – Lady Midday
Драган Симовић: Свети Ратник Сам-У-Рај
Ближи су ми и дражи Јапанци од свих европских јудео-кршћанских народа и, наравно, ближи су ми и дражи и од свих бивших југословенских (јужнословенских) народа и племена!
Ведски Срби и Ведски Јапанци по Части, по Чојству и Јунаштву јесу скоро Један Звездани Род.
То је Једна Те Иста Духовна и Божанска Вертикала!
У односу на Јапанце, сви западни јудео-кршћански народи делују ми као дивљаци и варвари, као шудре и парије.
Камо среће, да су Јапанци наши најближи суседи, да су нам комшије с којима бисмо могли размењивати све витешке, часне и чојствене врлине!
У времену које долази, Срби би морали да успоставе још чвршћу културну и духовну сарадњу са Јапанцима.
Доста нам је – за сва времена – вероломним, потуљених, лукавих, паразитских и поганих јудео-кршћанских Западњака!
Витешки дух – Стари Словен
У давна времена,
Краљ је могао бити
Само онај најспособнији
У витешким такмичењима,
Најхрабрији у војним походима,
И Роду своме најоданији.
Тако сам и ја Краљ постао,
Моја судбина је тада запечаћена,
– да браним Род и земљу
На бојноме пољу.
Доћи ће дан,
Када ћеш и ти,
Стојати у холу моје Тврђаве,
Тада ћу те именовати
За витеза.
Стани уз мене,
Немој више да се плашиш,
Имај вере у мене!
Ниси више сам.
Окупљени тада,
Бићемо за столом,
Mоји Витезови и ја,
Заклети на верност,
Повратићемо земљу нашу!
Србски мачеви
Поново ће заблистати!
И ако ваш Краљ падне –
Немојте стати.
Јер праведни и часни,
Опет ће се родити
У Роду и Племену!
ГАТАЊЕ
“…У границама дан-ноћ одговарајућим временима за гатање сматрали су вече и ноћ. Ист. Словени су веровали да се гатати може само до првих петлова, даље се већ ништа не може погодити. За гатање je било намењено време уочи празника. Руси су то објашњавали тиме да празнична црквена литургија разгони бесове, па стога њихову помоћ треба потражити уочи празника.
Осим календарских, познати су и многи облици оказионалних гатања, која су обављана за време сахрана и задушница (нпр. гатали су о животу и смрти чланова породице по светлости свеће, понашању домаћих животиња, по сенци, по кашикама спуштеним у суд с кашом и сл.); за време свадбеног обреда, порођаја (нпр. гатали су о породичном животу и будућој деци по кретњу свадбене поворке, по особеностима црквеног обреда за време венчања и сл.); приликом завршетка жетве (нпр. везујући последњи сноп, бројали су колико су снопова сакупили – паран број је наговештавао срећу); при преласку у нову кућу и сл. гатања су обављана и током свакодневних кућних делатности: приликом печења хлеба, метења куће, ложења пећи, приликом сађења расада, ткања и сновања и сл.
Гатања су предузимана са жељом да се добију одговори на питања о животу, здрављу и смрти чланова породице, о времену, приносу, приплоду стоке, о извођењу живине, медоносности пчела, о богатству или сиромаштву, о судбини несталих рођака, о узроцима и исходу болести, о томе да ли ће се купљена стока привићи на ново домаћинство, о томе где и када треба градити нову кућу, и сл. Ипак за најбројнију и најразрађенију може се узети трупа матримонијалних гатања, која обављају млади (превасходно девојке). Приликом гатања о женидби и удаји желели су да сазнају име будућег супружника, како ће изгледати, колико ће година имати, каквог ће карактера бити, којом професијом ће се бавити, какав ће му бити материјални положај, ко ће у породици имати првенство, колико ће имати деце, кога пола и какве судбине, ко ће од супруга више живети и сл.
Мање су распрострањена г. која се предузимају да би се открило ко je лопов, чинилица или вештица, где je изгубљена крава, када ћe се издалека вратити одсутни члан породице, какав he бити исход предстојећег посла и др.
Гатања су могла бити индивидуална, колективна или општепородична (када су заједнички погађали судбину сваког члана породице понаособ). У основи разноврсних начина гатања налазе се веровања да човек, поштујући одређене услове (избор правог времена и места, нарочито понашање човека који гата, коришћење посебних предмета за гатање и сл.), уз помоћ натприродних сила, може да добије одређене знаке, у којима је „шифрована“ његова будућа судбина – он само треба да зна како правилно да их протумачи. Такве знаке су могли дати – снови; гласови, речи које се случајно чују; одрази на глаткој површини (у огледалу, води, стаклу); оцртавање сенке, трагова, отисака; облици које добијају растопљени восак, олово, у воду изливено беланце, испечени хлеб; понашање животиња и инсеката; стање расцветаних, зелених или увелих биљака; парни или непарни број објеката; осећај при пипању (додир голе или длакаве руке, контакт с глатком или храпавом површином); бачена коцка (издвајање једног симболичког предмета из скупа других); боја, величина, влажност или сувоћа предмета гатања; нестанак или присутност преко ноћи остављене ритуалне хране; распоред и положај бачених предмета и др…“
Више о поменутој теми можете погледати на сајту “Свевлад“:
Драган Симовић: Стварањем Југославије поништена је и србска нација и србска држава за сва времена!
Онај ко је стварао Југославију имао је лукаву и потуљену намеру да поништи све србске вековне културне, духовне и цивилизацијске вредности и, наравно, успео је у томе.
Стварањем Југославије поништена је и србска нација и србска држава за сва времена!
Пре стварања Југославије, Срби су бивали и те како битан чинилац у свим европским културним, књижевним, уметничким и научним токовима, а од тада – посве је утихнуо србски стваралачки дух, а србски народ је срозан на раван минорних, небитних европских народа.
Од некад водећег, ведског и аријевског народа, гле! постали смо народ шудра, парија и палија.
Ми не можемо ни да појмимо које нам је зло нанела Југославија!
Југославија је трајно поништила две веома значајне, битне и суште, србске државе: Србију и Црну Гору!
Све ово што нам се сада дешава, и што ће нам се још задуго дешавати, јесте последица стварања паразитско-рептилске творевине зване Југославија!
Јапан и предаја мачева
Када је Јапан капитулирао у Другом светском рату, издата је хитна наредба да сви војници морају предати своје мачеве. А зашто баш мачеве, а не ватрено оружје? Зашто су мачеви тако опасни? Чиме је то једно сечиво заслужило предност у односу на било коју пушку, против које, по логици ствари, нема никакве шансе? – Традиција.
Мачеви су у Јапану били ствар породичне традиције. Преносили су се са колена на колено и, углавном, били стари по неколико векова. Баш због те традиције и патриотизма су се Јапанци фанатично борили против знатно јачег противника и били у сваком тренутку спремни да оду у славну смрт. На овај начин, симболично им је стављено до знања да су остали без корена и да је време да раскрсте са традицијом. Дошло је до америчке окупације, а Јапан је све више губио препознатљиву аутентичност. Наравно, касније им је одузето и ватрено оружје, али тек након одузимања мачева. Многи од тих мачева су истопљени, док су неке Американци узели као успомену. Од тог тренутка, у Јапану је забрањено поседовање мачева, све док жаба није скувана. Деведесетих година су полако почели да се враћају својој традицији и да поново израђују мачеве у већој мери, али се последице окупације, која и даље траје, осећају у сваком погледу.
Зашто сам се одлучио на овакву објаву? Па зато што, као један изразито традиционалан народ, делимо судбину Јапанаца. Нажалост, и ми смо поприлично ,,скувани“, па се све више заборавља на важност традиције, обичаја и аутентичних феномена у нашем народу, док аутошовинизам никада није био јачи. Рекао бих да је постао главна идеологија свих режима. Мржња се побеђује искључиво Љубављу, па волите себе, свој народ и своју традицију. Верујте у наше буђење, које ће се, сигуран сам, десити. Питање је времена. То је једини кључ за избављење из блата у коме се налазимо. Езра Паунд, један од највећих модернистичких песника 20. века, је рекао:
,,Традиција је лепота коју чувамо, а не ланац за окивање.’
Ментални Хигијеничар
Драган Симовић: Од ПраИскони тја до Свршетка
На једној страни, гле!
налази се усамљен а слободан,
пробуђен и освешћен човек,
док наспрам њега,
на другој страни,
стоји бесловесна и поробљена светина
што непрестанце режи и кидише,
попут чопора дивљих паса,
на слободног,
пробуђеног
и освешћеног човека.
То је пра-слика овога света
од ПраИскони
тја до Свршетка!
Драган Симовић: Доћи ће варвари!
Доћи ће варвари –
као што увек долазе –
да посве разоре, спале и униште
у греху, разврату и блуду огрезли Запад;
Запад трулежни, смрдљиви и педофилни;
Запад содомита, мужеложника и скотоложника;
Запад без душе, духа и ичега племенитог,
узвишеног и божанског у себи;
Запад лешинара, стрвинара и парија;
Запад предатора, паразита и рептила…
За тим Западом који ће убрзо нестати –
и који већ нестаје пред нашим очима –
не треба ни најмање зажалити,
јер ничега,
ама баш никада,
ни вредан није био.
Нека што пре дођу варвари са Истока,
и, нека од Запада
ни камен на камену не остане!
Драган Симовић: Навек понављам, да будемо будни и свесни!
Свагда понављам: будите будни и свесни!
Паразити и рептили – преко својих послушника и сарадника којих је као „кусих паса“, којих је пун и препун овај свет омаја и опсена – покушавају на све могуће начине да успавају вашу савест, свесност и свест, те да ви, тако замађијани, хипнотисани и слуђени, пристанете на све њихове подлости и гадости.
Они, између осталог, захтевају од вас: да се одрекнете својега мита и предања, својега језика и писма, своје повеснице и паметарнице, својега рода и племена, својега животног друга као и своје деце, па, чак, и самих себе, својега ума и разума, своје душе и свести, својега бића и пола; да кажете да је мушко – женско, а женско да је – мушко; да је напредно, здраво и сасвим природно, да мушко са мушким, а женско са женским сексуално општи; потом, да здраве проглашавате за болесне, а болесне за здраве; да паметне проглашавате за луде, а луде за паметне.
Песнички речено, они од вас захтевају да се одрекнете свега што вас чини словесним, племенитим и божанским бићем, те да се ваљате попут свиња и марве у паразитско-рептилским каљугама овога света.
Зато вазда понављам: будите будни и свесни!
Све њихове речи су лажљиве, погане и зле!
Нема никакве демократије, никакве слободе, никакве истине и правде, никаквог напретка и развоја у њиховом демонско-рептилском свету, у њиховом свету који смрди као распадајућа лешина у врелој пустињи.
И заиста, све што са либерално-демократског Запада долази то шири несносан смрад и смртну заразу свуда око нас.
Људи затровани паразитско-рептилским идејама, религијама и идеологијама бивају погани, превртљиви, настрани, изопачени, ружни, прљави и зли.
Отуда навек понављам: будите будни и свесни!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 