Не чинимо Природи оно што не бисмо желели да Природа нама чини.
Јер, што год чинимо, то ће и нама бити чињено.
Такав је Закон над законима.
Али, шта је Природа?
Природа је светост и посвећење; Природа је Божанство; Природа је Живот и ПраЖивот.
Све је Природа.
И ми смо Природа!
Природи се обраћајмо као Божанству, као Живоме Богу, као Створитељу.
Природа није само Оно што видимо изван нас, и око нас, већ је Природа и Оно што не видимо, а у нама пребива.
Све што видимо и све што не можемо да видимо, а слутимо и осећамо, јесте Природа.
Све је у Природи свето и посвећено; и све у Природи јесте Природа!
Заиста, Природа је наша Мајка; Природа је Извор и ПраИзвор Живота и ПраЖивота.
Земља је посвећена; Вода је Посвећена; Ваздух је посвећен; Ватра је посвећена; Светлост је посвећена.
И ми смо посвећени.
Јер, да нисмо посвећени, не би нас ни било.
Нема ничега у Природи што није Сама Природа и што посвећено није.
Све што постоји, гле, са сврхом и смислом постоји!
Не чинимо ништа што је противно Природи, што вређа Природу, што понижава Природу, што се коси са Вечним Законима Природе!
Не чинимо нажао Природи – ни речима, ни мислима, ни осећањима, ни делима својим.
Поштујмо и љубимо Природу као Душу своју!
Јер боли учињене Природи осетићемо у Души својој.
Наша је Душа једно са Природом.
И наш је Бог једно са Природом.
Ако себе љубимо, онда и Природу љубити морамо.
Ако своје потомке љубимо, онда и Природу љубити морамо.
Ако Бога Створитеља љубимо, онда и Природу љубити морамо.
Ако било кога и било шта љубимо, онда и Природу љубити морамо.
Зато што је немогуће било кога и било шта љубити, а Природу на љубити!
Све полази из Природе, и све се враћа у Природу, јер све јесте Природа.
Све јесте Природа, и ми смо одговорни пред Природом за сва наша дела учињена Природи.
Закон који влада Природом – влада и нама.
Све оно што Природи чинимо – заиста, себи чинимо!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 