Песма Браниславе Чоловић „Ко некада давно кад нас Господ споји…“ јесте, уистини, једна једна од најлепших љубавних песама објављених на Србском журналу.

То је чиста љубавна, лирска песма срца и душе, песма која ће се – слутим, предосећам и верујем – у времену будућем наћи у некој од антологија најлепше србске љубавне лирике овога времена.

У овој песми је све тако танано, узвишено и флуидно – поготову музика и ритам – да напросто осећамо сваки трептај душе и дрхат срца песникиње која је у заносу, даху и надахнућу испевала ову несвакидашњу песму.

Још кад би се нашла расна глумица која има танани осећај за поезију, те да у студију сними ову песму на подлози тихе а предивне вилинске музике, па да видео клип качимо на нашем сајту!

(Бранислава Чоловић)

Срби, не користите више услуге ниједног западног сервиса, па ни Фејсбука, јер је све под строгом цензуром западних паразита и рептила!

Пређите на руске, белоруске или кинеске сервисе, уколико већ желите да на својим страницама, блоговима и сајтовима објављујете што вам је воља.

На Западу је све поробљено!

На Западу одавно владају паразити и рептили, о чему неосвешћени и успавани у свету ни појма немају.

Пређите на Источни Интернет, а то вам је само на корак до Космонета!

Фејсбук је будно праћен и строго контролисан од тамних бића и небића, и сваког часа може вам се поништити све што напише и објавите на својим страницама.

Прекините сваку културну и духовну везу са паразитским и рептилским Западом!

НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Доста ми је више србских тужбалица и јадиковки!

Или ћемо се усправити и поново постати ратнички народ, или ћемо заувек нестати!

Али, пре тога морамо много што-шта да разјаснимо и освестимо.

За почетак, да видимо ко су нам пријатељи а ко непријатељи, који су од нашега рода, а ко су туђини и изроди – и, надасве, ко су наши заклети душмани и врази!

Једно су Срби из негдашње његошевске србске Црне Горе, а нешто посве друго су ови данашњи зеленашко-дукљански Монтенегрини.

Они се разликују и ликом и стасом, и духом и свешћу!

Са зеленашко-дукљанским Монтренегринима немамо ничег заједничког, ни по крви ни по духу, ни по језику ни по култури.

Монтенегрини су задојени болесном и неизлечивом србомржњом, баш као и сви ини наши душмани.

Дрчни су, надобудни, осорни, бучни, сирови и неосвешћени.

То се види и осећа на сваком кораку.

Доста је било завлачења главе у песак!

Борити се без престанка за права Срба у дукљанско-зеленашком Монтенегру, а, истовремено, прекинути сваку везу са Монтенегринима.

Срби из Србије, као и из свих иних србских земаља, да уопште и не помишљају да икада више летују у Монтенегру!

У Монтенегру може да им се догоди таква невоља о каквој никад ни сневали нису, јер су све монтенегринске установе, од дна до врха, србомрзачке и човекомрзачке.

У Монтенегру нема ниједне установе која штити права Срба.

То је истина сушта, а све остало су само приче и бајке за луду ђецу.

Тешко сваком Србину који се бори за Правду и Право у дукљанско-зеленашком Монтенегру!

Срби, нема више жалопојки, јадиковки и тужбалица, већ освешћујте свет у којему живите!

(На Истеру, 24, августа 2018/7527.)