Триста Србских Посвећеника

Већ вековима се решава Србско питање, и никако да се реши, јер не може ни да се реши без Освешћеног и Самосвесног Србства!
Без оних Триста Мудрих и Храбрих Срба, који ће да запоседну сва кључна места у Србији, и да све држе под властитим дан-и-ноћ будним оком!
Све друо су само покушаји, само варка и опсена!

Све друго је само игра луде ђеце која, тобож, решавају Србско питање!
За решавање Србског питања вазда је, кроз векове, недостајало двоје – мудрости и храбрости!
Ако је другога и бивало, ово нам је прво свагда некако измицало!
Било га је, и није га бивало!
У овоме је часу Србско питање поново у жижи светских збивања и дешавања.
Само што је сада Србско питање, уистини, горуће Србско питање!
Србско је питање у овоме трену, за само Србство, судбонсно и судбинско питање, питање свих питања!

Бити или не бити!
Треће могућности нема!

Овде желим да кажем нешто што нам свима вазда и увек измиче!
А то је једна виша мудрост која ће и сва земаљска лукавства да користи.
На чело Србства и Србије морају да дођу људи од визија!
Они који су упућени, како у древна тако и у савремена тајна духовна, шаманска, магијска и парапсихолошка знања!

Да створе тим у којему ће бити све сами посвећеници; изузетно бистри, умни, продуховљени и освешћени; божанске самосвести и високе одговорности; који ће држати сва поља – од културе, преко привреде, до војске!
Ти који се нађу на челу Србства и Србије, морају бити опасани са три тајна прстена, оних тајинствених посвећених личности које ће из прикрајка, тајно и тајинствено, да буду саветници свакоме члану Владе понаособ!

Све оно што Они осмисле, то не сме ићи у јавност; у јавност ће ићи само оно што је за јавност и наших вековних непријатеља!
Заиста, само овако, и никако другачије, може да се реши Србско питање!
Све друго је нестајање и, коначни нестанак Србства!

Кажу да душа срцем прича

и њиме мисли мисао своју.

Каква ће бити нова му прича

кад невољно промени кућу своју?

.

Кад коло ратно крваво заигра

бизнис постаје и тело људско.

Оног што срећа ратна проигра

транжирају у месо доларско.

.

Западу старом обесплођеном

младости треба белоаријске

да буде омлађење остарелом

и расадник нације бездетске.

.

Словенско срце уме да пева.

У Јохану жалом пропевало

да мора хитно пут Косова

да би се љубављу заздрављало.

.

Шта ће бити кад степа пропева

срцем из груди англосаксонских?

Хоће ли љубав да га загрева

кад чује умилни пој речи руских?

.

Хоће ли дрског Англосаксонца

разнежити трептаји балалајке?

Дал’ ће издржати трзаје срца

кад препозна сузе Велике мајке?

Фото: Душа, срце; Википедија

Шта је слава човекове душе? Боголикост њена: Бог у лику њеном. А шта је слава човековог тела? Боголика душа: божанственост и богочежњивост њена. У ствари, једна је и иста слава и душе и тела људског: боголикост: боголикост, све божанске клице и силе, дате им при стварању.

.Боголикост јњ непресушни извор богочежњивих стваралачких сила у човеку помоћу којих човек израђује себе у вечно биће.

.Уколико боголикије, утолико безгешничије и богочежњивије.

.Свесно и несвесно, у свима борбама које човек води у своме хуманизму, он тежи да поврати себи изгубљену боголикост.

.Ако се тражи непролазна суштина човекове личности, она је несумњиво у боголикој бесмртности његове душе. Сјединити ту безсмртност са безсмртним Богом смисао је и циљ човековог постојања на земљи.

.Духовно достојанство човека састоји се у боголикости његове душе, у светости, у светости и неприкосновености његове личности. Сваки човек има боголику душу, зато сваки и представља божанску вредност. Пронаћи њу у човеку значи: пронаћи извор свих његовој вредности и моћи. Али, у свакоме од људи пронаћи боголику душу може само онај који “просветли лик Христов“ има за вођу кроз мрачне поноре људског бића.

.Сваки човек који се рађа на овај свет добија светиљку, то јест боголику душу, која му у тами овога света осветљује пут ка Богу.

.У нашој боголикости је срж наше личности и срж наше слободе.

.У овом свету човеков је позив: да своју боголикост претвори у богочовечност; да се сав охристоси, охристоличи, да Христово обличје постане у њему; да достигне у меру раста висине Христове.

.Ето нашег родослова, нашег порекла: исто као и Христово. Он Бог, ми боголики; Он Христос – ми христолики. Он Богочовек ради нас: да би нас потпуно охристовио, охристоличио, обогочовечио, обожио.

.А душа је саздана боголиком, да би помоћу боголиких особина својих сва стремила к Богу, Творцу свом; саздана је боголиким, да би својом богочежњивошу достигла божанско савршенство.

.Боголикост душе – и јесте вечна младост сваког човека; то је његово вечно пролеће.

Поприште дугогодишњих лутања сада су ту
не остаје ништа иза што би указивало на пут.
Све је природно, искрено, мудро задобило овај свет.
Причаћу ти о ноћи, драги мој,
она је тако снажна да растера свачији ум,
тако је много снаге да се овлада њом.
О, граде у ноћи тој
покажи свој печат тих и заустави дах
једног очекивања ношен,
све је ово само тешки рит.
И у поспали страх се изгубио крај,
а причање прича више нема смисла
јер одскочила је арогантна мисао,
и фреске се смењују у слике.
Омађијаних мисли брише се уранак,
све је пролетело попут крајичка ока тог,
а узаврлом ткиву немилосрдан је скут.
Руши се само мали свет,
а испред њега израња велики океан
заталасан тихим ноћним ветром.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“

Наше мисли имају чудесну моћ!

Ми својим мислима не стварамо само властиту судбину, већ утичемо и на судбину свих иних бића и светова!

Од наших мисли зависи кретање планета, сунаца и звезданих јата!

Наше мисли одређују судбину свих бића на Земљи, као и судбину саме Мајке Земље.

Кад бисмо знали, као што не знамо, онда бисмо бивали много обазривији и одговорнији према властитим мислима!

Јер наше мисли јесу наша највећа дела.

Дела која могу бити усаображена са Створитељем, и опет, дела која могу бити усаображена са Рушитељем.

Мисли и речи!

Речи изговорене или написане!

Какав ће бити свет у којему обитавамо, то највише зависи од наших мисли и речи, од дела наших!

Нико осим нас не твори нашу судбину!

То је Закон Над Законима!

Наша судбина није од Створитеља; она је од нас!

Човек је светлосно и божанско биће.

А то значи, да је на самом рођењу примио све дарове Бога својега.

Наравно, овде говоримо о човеку, а не о човеколиким бићима која су сушта супротност и опречност човеку!

Један од божанских дарова који је као начело усађен у језгру душе човекове, јесте и дар обликовања и усавршавања самога себе, дар стварања и мењања властите судбине!

Вековима су ова суштаствена знања била скривана и строго надзирана и чувана.

Све религије света, све владе света, имале су један једини задатак, кроз све минуле векове –

 да што боље сакрију (ако већ не могу да униште!), сва ова божанска знања о човековим даровима и моћима, о човековом посланству у свет!

Све светске владе воде и јавни и тајни рат против оних божанских бића која желе да обелодане ова звездана и божанска знања!

Велики брат, тамни владалац овога света, над човечанством и влада преко незнања!

А у древним светим списима ВедСрба и стоји, да је незнање највећи грех!

Да је незнање отац и мајка свих греха!

И, поновимо и запамтимо:

Наше мисли имају чудесну моћ!

Фото: О мислима; Википедија

Ходај, само ходај, говори,

послуј нешто по задатом времену,

по добрим малим мукама.

Од белега до белега како је речено.

Ходај. Земља ротира.

Промичу путници ка хоризонту,

по ваздан пили се нешто и скапава.

И оно што не зна, витла се,

грдосије небеске саме држе своје канапе.

.

Свој си дом, ходај

са пртљагом лепих звери и јагњади,

тихим бестрагом, и то се може.

.

И оно подводно кад се осили,

самоникли накот што би горе,

па оно душино, одсјај и звоњава,

ходај само. То што те обележило

већ види простор из ког не исходиш

и мало даље, мало даље.

Птице лете под облацима тамним,

Фијуче ветар у даљини,

На истоку црвени сунца  јаснозор.

Раздан се примиче свету у сан утонулом.

Корача полако, царица кораком леденим.

На огртачу снежном, судњи дани постројени.

Разбуди се, свете мој вољени, разбуди,

Гле, смеши се планина где живе змајеви.

Вилин реко, у овом часу,  најчвршће је загрли,

Стиже час разјасни!

Фото: Вилин река (Нишава); Википедија

Чудна страст ковитла ми главом.
Срце ми је постало птица
која небом језди.
Сваки део мене у друом се правцу креће.
Да ли је заиста тачно
да вољени је свуда?

Сретао сам Расне Србе по свету, и одмах сам их препознавао по Господству и Отмености.

Заиста, само Расни Србин може бити отмени Господин.

Гсподин Ратник, Господин Песник и Мудрац.

Господин Душе и Срца, Господин Духа и Ума.

Заиста, само Расна Србкиња може бити оваплоћење Склада и Лепоте, Отмености и Доброте.

Само Расна Србкиња може бити Лада, коловенска, прасрбска Богиња Љубави и Лепоте.

Само Расна Србкиња може бити Леди, Дама, Госпа и Госпођа, Богоматера и Богомајка.

Одмах сам схватио да Срби Аријевци, да Срби Стриборјани немају ничег заједничког са иним балканским народима, са иним југобалканцима, јер су Раса, Велика Раса, јер су синови и кћери ПраСрбских Ведских Богова.

Заиста, Срби су Раса, Велика Раса ПраАријеваца.

У овом времену долазећем, важно је, а можда и битно, да Срби ПраАријевци одбаце, и са себе збаце, све туђинске вере и религије, сва туђинска знања и сазнања, те да се окрену ка Својој Вери, ка Својему Знању, ка Својему Присуству и Суштаству.

Да се врате ка Својим Боговима, који их већ вековима ишчекују у Ирију, у Сварги, у Светлости Свароговој, у Дивотним Небесима Свебоха Дике Триглава.

Заиста, важно је да се Срби, после многих векова лутања по туђинским верама и религијама, поново врате на Сварунов Пут Светлости, и да препознају себе као ВедСрбе, као Беле Србе, као ПраАријевце; да препознају, и да освесте, да су синови и кћери Белих Ведских Богова.

Фото: Богиња Лада; Википедија

Из извора пене разливени

Жуборећи шумно различито

Сливају се мајчицу плавећи

.

Запљускују земљу очевинску

Tргајући ластаре изникле

Хранитељски залогај од уста

.

Пливајући плутају у грчу

Гњурају се тонући све дубље

Дављеници а сламке им нигде

.

Не дају се