Да, умни и духовни рат против Срба – то је стварност!
Стварност сушта, која се дешава и одвија пред нама, мед нама, у нама.
Неосвешћени, успавани, расрбљени и бесловесни Срби (они Срби који нису Срби!), ругају се томе.
За њих је то нека наша (да, Наша!) умишљена и измишљена теорија завере противу Срба!
О теорији завере противу Срба, са подсмехом и поругом, говоре они Срби чија би имена ваљало писати малим словом, зато што они и нису више Срби (ако су икада и били Србима!) а нису ни неко/нешто друго.
Заиста, толико сам се пута запитао, ко су или шта су ти Срби који се одричу Србства, будући да их ниједан други народ неће у своје редове?
Они нису Срби – а ко су, онда, и чији су?
Одричу се Србства, одричу се свега својега, својих предака и потомака, а нико их од суседних народа не призива, нити их сматра својима.
Они су (такви какви јесу!) онај чардак ни на Небу ни на Земљи!
Они мрзе Србе, мрзе своје Србство, мрзе себе, али, у исти мах, они мрзе и све друге и ине, они мрзе све око себе и у себи. Напросто, они мрзе!
Има таквих који су избрали да све мрзе.
Јер, ко мрзи себе, он мрзи васцели свет; он мрзи све и свја. Живи за мржњу, и живи од мржње!
Али, доста је прича о таквима, о тим назови Србима!
Они су самима себи највећа мука и невоља!
Овде ћемо беседити о умном и духовном рату, који се води против Срба, Србства и Србије.
Тај рат је стварност; тај рат се већ одавно води; тај рат је давно започео.
Почело је то пре много векова.
Почело са одрицањем од својега имена и вере, од својега предања и предака својих, од своје повеснице и паметарнице.
Одрекли смо вере својих предака у име туђинске вере, јер нам се учинило да је та туђинска вера боља, вреднија и духовнија од наше – ведске, коловенске, стриборијанске, хиперборејске, аријевске, прасрбске вере!
Потом смо се одрекли свих својих предака који су остали у нашој (заиста, нашој!) вери, јер је нова вера захтевала да се одрекнемо свега старог, свега нашег, па и предака својих, па и очева и матера својих!
Онда смо се одрекли својега језика и писма својега.
И то је захтевала нова вера од нас: да се одрекнемо својега језика и писма!
Требало нас је учити да говоримо; требало нам изсмислити нови језик; требало нас је изнова учити да пишемо; требало нас је описменити; требало нам је створити ново писмо, јер је нова вера и то захтевала од нас: да одбацимо и заборавимо своје писмо зарад новог писма по укусу нове вере.
Затим је ваљало изнова писати нашу повесницу, нашу паметарницу, јер она наша стара повесница и паметарница није била по вољи нове вере.
Тако смо се, зарад нове вере, одрекли свега својега, па и нас самих!
Одрицањем од себе, од својих корена, ми смо постали народ никоговића; народ бесловестан; народ потукача и скитница; народ разбојника и пљачкаша.
Ми нисмо више Ведски Срби; нисмо Бели Срби; нисмо Стриборијани; нисмо Аријевци; нисмо Словесни синови и кћери Словесних Предака, већ смо постали чопори и крда што јуришају час са ову, а час са ону страну Карпата (час су то Карпати, а час Закарпатје!) као да смо помахнитали, као да смо сумасишавши, па ловимо ветрове и магле около Карпата!
Ми нисмо више Срби, већ смо постали Српи; наше се писмо не зове више србица, него ћирилица; ми нисмо више народ велик и силан, већ смо постали неки мајушан и застрашен народ што и од властите сенке зазире!
И, на концу, тако обезглављене и обезличене (тикве без корена!) врази су нас ових дана (ових потоњих дана!) извели на стратиште, да једном за свагда сврше са нама!
Је ли ово теорија завере против Срба?
Не, драги моји, ово је сушта и сурова стварност; ово је конац и окончање завере против Срба – ово је затирање Срба!
Е, видите! Ово чека вас расрбљене и бесловесне Србе; вас Србе који се ругате свему србском, који се одричете свега србског!
Ви сте већ нестали; ви сте већ сенке и утваре!
А шта ће бити са оним будним и освешћеним ВедСрбима, оним Белим Србима који живе своју Веру и своје Знање; који живе свој Језик и своје Писмо; своју Повесницу и своју Паметарницу; своје Претке и своје Предање?
Они ће у Великом Духу Стварања, у Бићу и Суштаству својих Божанских Предака, живети све оно што ви нисте умели, знали, хтели и смели да живите!
Они знаду да је ВедСрбство вечно; они знаду да је неуништиво све оно што се у Божанском Духу ствара; они знаду да ВедСрб (Син Великих Предака!) вазда, свагда и навек побеђује!
Они ће створити Државу у Бићу Времена, Државу у Бићу Вечности.
Ову тајну, ви расрбљени Срби, никада нећете одгонетнути!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 