Ми к’о да смо Београд гађали камењем па нас оволико мрзи…

Глас Косова и Метохије
22.09.2012.

Срби на KиM, ако су некад имали неку илузију и заблуду о Београду, сада су им се распршиле као балончићи од сапунице. Видно разочарани, псују Тадића, Николића, Вучића, куну Стефановића и Богдановића, коментаришу у најгорем могућем смислу Хилари, Теодосија и Јахјагу.

Тим за преговоре је крајњи идиотизам, по њиховом мишљењу и у најмању руку, гледајући пропагандни програм српских медија очекују напад уједињених снага РОСУ са српском жандармеријом на њихове средине, а све под благословом Теодосија и Иринеја.

И они најтврђи љубитељи мајке Србије, разговарају тајно у породици о узимању личне карте шиптарске или селидби у иностранство.

Цене отишле у небеса, плате касне, струја слаби, а време све хладније, па се преостала зимница прави и скупљају се дрва и плинске грејалице, а све у стрепњи да их ове године можда нећемо стићи појести.

Напетост од обећања приштинских власти да ће чим Београд призна Косова Репубљик, они хапсити све виђеније људе, омладину, а оставити жене и децу да буду тлачени од стране КПС.

Шиптарски затвор није нешто што би Србин пожелео. Такође, Срби верују да чак и кад би отишли у централну Србију да их шиптари не би хапсили, Србија би их предала суду косоварских шиптара.

Свак гледа своју муку. Све више оболелих од рака, стање у болницама катастрофа блага. Нема лекова, нема вакцина, нема анестезије.

Али Новак Ђоковић игра леп тенис, и мисице се припремају у Грчкој и шареница је у Трговишту, и Палма има море у Грчкој… све је битније од нас…

Ми ко да смо Београд гађали камењем па нас оволико мрзи…

РТС предњачи у ширењу те мржње. Њихове згодне водитељице воле да нас својим демонским чаробним осмехом клеветају и руже, а успева им јер су прекрасне и мора да причају истину.

Мука нам је од свега. Чак и онима најјачима психички!

Мука од лажне политике, мука од лажног патриотизма, мука од неморала, мука од посета тзв. спаситеља, мука …. и велики нагон за повраћање.

Ал опет, изађете на улицу, млади се смеју, деца трче, сунце сија… и некако видите да има нека Божја сила, нека небеска промисао зашто сте ви ту где јесте… па вам лакше. Као да вам загрљај предака напуни батерије. Као да их видите у калпацима и оклопима како су шмугнули иза угла … чујете само звекет мача.

Па се смирите, извадите псалтир, прочитате 90. псалам, па вас Бог покрене на покајање… па вас брига одједном за све, седнете и са породицом, попијете кафу, па препричате филм, опишете књигу, па сте видели неке красне минђуше за 130 динара… па оставите све у Божјим рукама, а кад дође дан… знаћете шта вам је чинити.
Пресвета Богородица ће већ дошапнути, огрнути нас покровом својим…

Држ’ се Србине!

С нами Бог! A1