У одсудним тренуцима, Божански Редитељ свакоме од нас одабере најбољу улогу.

У судбоносним тренуцима, Велики Дух Стварања свакога од нас постави на право место.

Оно што важи за појединце, то исто, само мало другачије, важи и за народе.

Сви смо ми, истовремено, одговорни како за себе тако и за све ине.

Свако је од нас свакоме спаситељ у Спаситељу.

Свако од нас свакога спасава себе спасавајући!

Ово је Време кад престаје Време.

После овог Времена, гле, Времена неће бити!

Немање Времена јесте Вечност.

Свако је од нас увек на Правоме Месту.

Тамо где ниси, и није требало да будеш.

У одсудним тренуцима, ма где да се затекнеш, веруј, и памти, да си се затекао на Правоме Месту.

За тебе на Правоме Месту!

Било које друго место, ма да ти се чини и да је пуно боље од Твојега Места, уверен буди, да то није Твоје Место!

Твоје је Место тамо где већ јеси.

Ако покушаш да побегнеш са Својега Места, да би се негде другде спасао, знај да ћеш страдати.

Од чега бежиш томе у загрљај хиташ!

Нема бежања по Обзорници, већ само узлажење по Усправници.

Ни лево ни десно, ни напред ни назад, но само Горе, и Навише!

У судбоносним тренуцима, највише што можеш да учиниш и за себе и за ближње своје, јесте да прошириш што више можеш Поље Свести и Свесности, и да се, без мисли иједне, посве предаш и препустиш Створитељу, Богу и Родитељу својему!

Само тада, и тако, можеш спасити и себе и ближње.