Путују.
Одлазе.
Неко се окрене,
а неко закатанчи
и сећања.
.
Владико,
Ти би живео у паклу
само да се Срби врате Богу,
А ја бих с тобом
само да се
врате.
.
Улица Карађорђева,
лопта и жмурке предвече,
још ме мајчин поглед пресече
пред покислим вргањима
док спуштам главу.
.
Владико,
Ти знаш да Срби
Све дугују Христу
И кад лошији су него
пред Косовом.
.
Улица Карађорђева,
неки сновиђени људи
и пустош у душама,
Чију цену још ни ђаво
није срачунао.
.
Владико,
Свезани смо и
идемо куд нас коноп
води или кундак гони
– изгубљени јагањци.
.
Путујемо.
Одлазимо.
Осврћући се
за сваким катанцем
којим смо поробили сећања.

(Госпођиндан, слава града Ђаковице)

Фото: Град Ђаковица; Википедија