Пробуђени ум значи отворени ум, отворено око срца које воли Господа и сво стварање; значи око које гледа Стварност, Царство Божје Љубави, а не илузију која је овај свет; Пре свега значи ухо које слуша Божји Глас у себи а не глас ега, који је помрачен ум и крештави глас који буквално вришти: ЈА ХОЋУ ДА ОВО БУДЕ ОВАКО.

За его, људско ја, није битна истина и чињенице, Божје Чињење, већ његова безумна идеја да је одвојен од другога, од Бога и ближњега свога, која је некреативна употреба Креативне Енергије, Божје Љубави Коју нам Господ несебично даје, и која је наше Истинско Биће и наш Живот.

Его је одвојени део нашег ума који нас не доживљава као себе. Он је наша отуђеност од властитог Правог Ја, Бога у нама, Љубави Која смо. А шта то значи ако не подељеност нашег ума и лудило?

Его ће пре да нас убије, и то управо настоји да учини, него да се окрене Љубави, Истини и Светлости. Его се свим силама устремио на нас, прети, лаже, завађа браћу, чини свакакве лудости, настојећи да оствари своју бесмислену болесну идеју. Све што није Љубав – убиство је, јер је луда идеја коначности, одвојености и ништавила, која негира, “убија” Стварност. Истину, Љубав, Вечитост и Једност свега у својој слепој себичности доживљава као властиту смртну опасност, јер за њега је његова луда идеја оно што доживљава као Реалност.

Его је оличење подељености нашег ума, лудило, шизофренија, и моћници овога света, политичари, банкари, тајкуни, острашћене верске вође и фарисеји, јесу уистину лудаци који нас могу повести само у потпуну болест, пропаст и смрт. Не следимо их више, не слушајмо глас помраченог ума, већ глас Разума, Светлости и Љубави.

Овај свет је халуцинација ега, јесте пројекција из његове помрачености, настале одвојеношћу и затварањем у себе.

Када су питали Христа шта је зло, шта је Ђаво, Он је одговорио само једном речју – ОДВОЈЕНОСТ.

Докле год смо под влашћу ега, наше одвојености од Господа и наших ближњих, под влашћу смо Ђавола у себи.

Али его смо ми створили и ми му можемо отказати послушност!

У тами одвојености его, наша полудела браћа која би да нас све побију, не устручавају се ничега, и ништа им није свето, јер је безумни слепи страх у њиховим умовима. Одвојеност је сужење свести и неурачунљивост.

Сво њихово лудило, сво лудило овога света, огледа се у томе ДА СЕ ЧОВЕК НАЈВИШЕ ПЛАШИ ЉУБАВИ.

Шта би то значило да је само Љубав истинита? Значило би да напустимо све ово са чиме смо се идентификовали и да се уздигнемо право на Небо! То је оно најстрашније – све пропада и нестаје, нестаје халуцинација и ми са њом. Да ли је баш тако?

Срце наше, храбри лав, зна да није тако.

Човек може само да се плаши или да воли. Све зависи од онога са чиме смо се идентификовали. Ми смо Дух или его, наша суштина је душа или тело, ми уистину постојимо, јесмо, или смо халуцинација, луди сан о одвојености и коначности.

Одлучимо се за једно, за Бога или за его. Не можемо слушати два господара. Да ли уопште имамо недоумицу? Пре или касније, одлучићемо се за Истину, за Себе, јер Ми смо Истина. Зашто не овде и сада када нес его, сасвим извесно води у све већу пропаст и смрт?

МИ СМО ЉУБАВ, НЕ ПРИМАЊЕ ИЛИ ДАВАЊЕ ЉУБАВИ – МИ СМО САМА ЉУБАВ, ДУХ ИЗ СВЕТОГА ДУХА, МИ СМО ВЕЧНОСТ, ИСТИНА И ЖИВОТ.

Иза илузије не стоји разочарање и ништавило, већ стоји и чека нас чаробни Истински Свет нашег исцељеног Божанског ума, нашег ватреног срца и блиставе душе, наше Љубави; стоји ослобођење од окова и тамнице ега, безумља, патње и бола; смеши се на нас свет слободе, наше галаксије и целог свемира, наше свемирске браће и сестара; пружа руке ка нама Христ, Идентитет који сви делимо, Космички Човек Бесмртности, Радости, Надахнућа и Плеса Духа у материји; воли нас и дозива, прожима Собом и обухвата наш Господ, Бог Живи Који је Љубав.

Пробуди се и устани душо вољена у Слави и Величанствености Божјој Која је наше Истинско Биће, Живот, и наш Истински Свет, Царство Божје Узвишене Једности Свега у Љубави.

Света Љубави, Милосрдни Господе, Слава, Част и Хвала Теби, на Небу и на Земљи!

Фото: Голуб, символика Св. Духа; Википедија