(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Љубав увек побеђује.

Побеђује и онда кад нам се чини да губи.

Стога су Древни говорили: Највећи је грех – и од Богова неопростив – убиство Љубави!

02

Највећу одговорност од нас тражи сам Живот.

Живот нас жестоко кажњава управо онда када нисмо одговорни према Животу.

Само онај ко је одговоран према Животу бива од Богова и  награђен Вечним Животом!

03

Још много пре видљивог поробљавања Србије

био је невидљиво поробљен Србски Стваралачки Дух.

Тамо где нема Србског Стваралачког Бића – тамо ни Србије нема!

Може се та Земља по стотину пута звати Србском – она није Србска.

Прошетајте Београдом – од Славије до Калемегдана – и одмах ћете схватити да ту више ничега Србског нема!

04

Србска Жена, Србска Мајка, одлучује у овоме трену о судбини Србства.

Ово казујем из Унутарњег Бића, из Акаше.

Ако Србска Жена одлучи да буде Србска Мајка, онда ће и бити Србства.

Ако Србска Жена одбија да буде Мајка, одбија да рађа децу, онда је свршено са Србством.

Свршено за сва времена!

05

Волим све вас, и волим све знане и незнане Србе и Србкиње.

Волим вас, заиста, свим Бићем својим.

Онако како самога себе волим, онако како Вечни Живот љубим.

Желим да се са свима вама сретнем у Ирију Сварогову, у Духовним Пространствима ПраВасељене.

И, да тамо наставимо Дела Љубави која смо овде на Земљи започели!

Ово вам из Душе своје казујем.

06

Нека свако од нас Срба чини оно што му је по Души мило.

Нећу никога ни прекоревати, ни опомоњати.

Није ми ни дано да то чиним.

Нисам ни призван ни позван да судим о било коме, о било чему.

Свако ће од нас, кроз Дела своја, судити самоме себи.

Ово знам, ово поуздано знам!

Страшни Суд о којему говоре Свети Списи јесте Суд који смо ми сами кроз многе животне токове, на различне начине, стварали.

Наша су Дела – наш Страшни Суд!

Створитељ са нашим Страшним Судом нема никакве везе.

Немојмо рећи да је Страшни Суд од Бога – не, Страшни је Суд од нас, од Дела наших!

07

Свака Душа, на овај или онај начин, пати у овоме свету; сва Бића Сушта стрепе од смрти.

Ако ово знамо, онда немојмо ником (ниједном Бићу) задавати патње и боли.

Љубимо – и бићемо љубљени!

08

Суштаство и корен речи родољубље, значи – Љубав према Роду.

Родољубље се мери и вреднује кроз Љубав.

Не кроз мржњу према иноплеменицима и иноверцима, већ управо кроз Љубав према Роду својему!

Онај ко истински љуби свој Род, тај не може да мрзи никога и ништа.

09

Они који мрзе свој Род, а тобож љубе све ине народе, такви лажу и себе и свет.

Како се могу љубити ини народи, како се ико и ишта може љубити, ако се презире и мрзи свој Род?!

То је плитка психологија, да плића не може бити!

10

Борите се против увођења сексуалног васпитања у србске школе.

Борите се свим силама, и победићете!

Србској деци није потребно сексуално васпитање, већ васпитање у Љубави.

Ако деца имају Знање Љубави, онда ће се сексуално сама образовати управо кроз Знање и Уметност Љубави.

11

Љубав мора да буде изнад свега.

Изнад сваког знања, познања и умећа.

Ако Љубав није Божанство, онда нам је залудно свако знање, познање и умеће.

Без Љубави, гле, све што знамо, умемо и можемо – пада у воду!

12

Будите што чешће у свом Унутарњем Бићу, будите у стању нечујног и неприметног молитвеног тиховања, и тада вам нико ништа неће ни моћи ни смети, а противно вашој вољи, да учини!

13

Онај кога истински свим Бићем својим љубимо, ми тога и од смрти спасавамо.

Ми својом Љубављу и од смрти спасавамо онога кога љубимо, јер смо Дар Љубави од Створитеља примили.

Љубав има најчудесније исцељујуће дејство у свим световима.

И, не само исцељујуће, већ и животодајно дајство!