Рузмарин ће замирисат
Трњем стазе још су свете
Голем крш а сунце пржи
Топи све
Ал камен стамен
Далеко је врх сокола
Ничег нема
Само ноћи или дана
Нека птица или звијезда
Искру Божију развесели
.
А и радост а и туга
Омаја је
Држи чврсто корак свети
На камену што сад пржи
Јер на врху сјенке нема
Сад је вучеш као ланце
Још звекећу ко да зборе
Ил пјевају ил те плаше
Ил шибају па те гладе
Не знаш више ко су ,што су
Али лијепо тихо зборе
Да’л се смију или плачу
Ал ти друштво сада праве
Нема других
.
Филозофе,научнике,умне ,мудре,углађене,свете
У овом свијету свила ствара
Ех…Ал не ваља све се руши
Нема ништа племенито а што ватра не пропушти
Тешко свијету који жртву нема
Да је слави
Иначе што би радили
Што славили,чему радовали
На кога кривњу сву обарали
А онда за трпезом сласном
свете пјесме слављенику кога нема појали
Држи корак
.
Рузмарин ће замирисат

Фото: Рузмарин; Википедија