(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Реч рођена у Души Срца јесте Живи Бог у нама.

Кад год изговоримо Реч из Срца и Душе, ми смо, уистини, створили још један Живот.

Створитељ нас није створио ограниченим, већ неограниченим илити безграничним.

Ми нисмо ограничена Бића и Суштаства, већ Бића и Суштаства са даровима и моћима Богова.

Имамо дарове и моћи, како каже мој пријатељ врли, исцелитељ и велики посвећеник Древних Знања –

Владан Пантелић, да васкрсавамо и себе и ближње, да вазда изнова и снова рађамо и себе и ближње.

Имамо све те дарове и моћи Богова, али смо пали у заборав, у таму, у незнање.

 

02

На моје лирске записе под насловом О ДЕВИЧАНСКОЈ ДУШИ, Милица је објавила дивотан, песнички надахнут коментар.

Милицу, и иначе, осећам и видим –

својим је Унутарњим Бићем препознајем –

у Светлости Божанског Знања.

То су, зацело, Галактичка Знања ВедСрба, Знања која се на Земљу низводе кроз Пробуђене Душе.

Има још Сродних Пробуђених Божанских Душа на Србскоме журналу.

Има их, има!

И биће их све више, и више.

Једна од тих Пробуђених Душа јесте и Јадранка.

Јадранка и Милица су Сродне Душе, Душе из истога Звезданог Јата, како ја песнички пророкујем.

Овде морам да споменем и Сокола са Велебита, као и Драгослава Бајагића, који су, такође, далеко одмакли на Путу Светлости.

Знам да има још и више Пробуђених Душа, које пажљиво и стрпљиво читају лирске записе, али се, из неких разлога, не  јављају са својим коментарима.

И то разумем; уистини, Бићем и Срцем разумем.

Све ме то радује веома, јер долазите ви (ви из Будућности!), који ћете уместо мене стварати и писати за оне што долазе!

 

 

03

Лепота, Доброта и Љубав, са Вером и Знањем, јесте Будућност Света, као и иних светова у ПраВасељени.

Ми, напросто, хитамо ка Будућности.

Будућност се већ догађа у Вечноме Сада.

Тај Пут навише нико више не може да осујети.

Не може да осујети, зато што се Дух Новога Доба већ низводи на Мајку Земљу.

Све је више Пробуђених, и они су, управо они, покретачка снага, сила и дејство Великог Духа Стварања.

 

04

Наша је дужност, дужност од Богова, да благосиљамо, бодримо и соколимо једни друге.

Да се дивимо једни другима, када год неко од нас учини неко племенито, узвишено и божанско дело.

То је Завет наших Предака и наших Богова.

Да припомажемо једни другима у духовном узрастању, да себе налазимо и препознајемо у сваком од нас!

И то је Девичанска Душа, и то је Душа Срца и Свести.

 

05

Сви смо ми упућени једни на друге.

Нико од нас не може ништа да учини без Сродних Душа, без Душа из својега Звезданог Јата!

Ако је већ тако (а јесте!), онда чувајмо и спасавајмо једни друге!

Спасавајући ближње, свако од нас спасава и самога себе.

То је Закон!