(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Чувари Свете Ватре.

Чувари ВедСрбства.

Чувари Тајног Предања Богова и Предака.

То смо ми; то је свако од нас, понаособ.

Ми нисмо Случај; ми смо Наум и Намера –

Богова и Предака!

 

02

Ја сам само један од вас.

Један од вас са песничким даровима.

Свако је од нас добио неке дарове:

неко за поезију, неко за сликање и цртање, неко за певање и свирање, неко за пророковање, неко за исцељивање, неко за васкрасавање мртвих.

Сви дарови су од Бога Живога –

од Створитеља, од Великог Духа Стварања.

Зашто ово казујем?

Казујем, да не бисте умислили и помислили, да сам бољи, да сам вреднији од вас.

То би сметало и вама и мени.

Мени више него вама.

Тада не бих могао да певам и пишем –

из Бића, из Душе, из Срца.

Зато и кажем: ја сам само један од вас – сродан вама, сличан вама, близак вама.

Нека тако буде, и остане.

 

03

Долази време, и већ је дошло, када ће све наше помисли и замисли, сва наша осећања и хтења, све наше жеље и намере –

одмах, у трену, да се материјализују,

да се остварују.

То и јесте Дух Новога Доба.

Доба Духа Стварања.

Згушњава се Време, згушњава се Биће Времена.

У истоме часу дешаваће се –

узрок и последица,

сетва и жетва,

замисао и остварење.

 

04

Наши Богови не обитавају у Прошлости.

Прошлост не постоји, као што ни Будућности нема.

Постоји само Овај Тренутак, ово Вечно Сада.

Све се дешава Овде и Сада.

Богови су Овде и Сада, као што су и наши Велики Преци, уистини, Овде и Сада.

Ми нисмо рођени – ми се у свакоме часу, у свакоме трену вазда изнова и снова рађамо!

Ми нисмо били негде и некад – ми смо Овде и Сада.

Ми нисмо бивали – ми бивамо!

Ми нећемо у некој далекој будућности бити радосни и срећни, лепи и паметни, љубљени и заљубљени, здрави и спокојни – ми смо то већ Сада; ми смо све то већ Овде и Сада.

Тако размишљајте, тако сневајте, тако маштајте – све што вам се дешава, нека вам се дешава Овде и Сада!

 

05

Пожали ми се једна млада лепојка, девојка од двадесетак лета.

Немам пријатеља, немам друга, немам младића – мене нико не воли!

Ко каже да те нико не воли? – упитах је ја.

Сви те љубе и воле, само што ти ниси свесна тога.

Ниси свесна, да те све воли, да те сви љубе.

Љубе те Сунце и Месец, љубе те Вода и Ваздух, љубе те сазвежђа и Звездана Јата.

Воли те дрво, воли те цвет, воли те ружа; воле те тице и  животиње, воле те облаци и ветрови, воле те многи људи, знани и незнани, само би још требало да и ти саму себе заволиш; да се помириш са самом собом; да себи самој опростиш неке наметнуте и измаштане кривице; неке замишљене и умишљене грехе.

Није важно оно што је било, нити оно што ће бити – битно је оно што се дешава у Овоме Трену, што се збива Овде и Сада.

Кад год ми се неко пожали, да га нико не љуби, ја знам да је узрок и праузрок томе – да он самога себе не љуби, да он самога себе не воли!

А, кад заволи самога себе (свим Бићем и Срцем својим), тада и бива истински вољен!

Зато, љубите себе, да бисте и ви били љубљени, те да бисте и сами могли и умели да љубите –

 сва бића сушта у свим световима.