Мудрованије из Тијаније

 

*

Треба видети јутро у Тијанији. Жарко Сјајко лагано, скоро стидљиво, испружа своје дугачке злаћане руке,

па се појави једним крајичком иза Јелице планине,

потом преплави целу долину лековите Тијаније, која се,

у облику сочива, угнездила између плаветних брда и

планина.Гледам у Сјајка један сат и с њим се надгуравам.

Он ме потискује са много својих руку које ојачавају како се

Сјајко подиже у високо и плаво небо, а ја му снажно идем

у сусрет са два снопа сребрнасте светлости из очију. У

неком времену нашег пријатељског одмеравања снаге

нема победника, а онда обојица настављамо свој пут.

 

* *

У Тијанији сунце увек излази на истоку. Држављани

Тијаније, саплеменици моји, кажу да све добро долази

са истока, а на за-пад-у нема ништа ново. Одатле долазе

само мрак и потпуна тама. Целе ноћи, све до јутра, траје

борба мрака са светлошћу. Онда заруди зора и објави светло.

Тијанијани су философи и мудраци. Искуство их учи од

давнина, а то им је и у генима уписано, да је живот

лепота над лепотама, да нема нечег бољег и пунијег, али

се према њему морамо отворити. Живот се одвија кроз нашу

душу, наша срца. Зато отвори срце – рекли би ти Тијанијани,

отвори га до краја, а груди развуци као хармонику.

Ширење је радост, скупљање је привлач разних тегоба.

 

* * *

Причам са мојим саплеменицима, рођацима, причам са

свима из рода својега, рода Аријевског, о свему и свачему.

Са њима се мора бити мудар и јасан. Изнутра осећају истину,

јер су са душом повезани, а у души, у њеним одељењима,

налази се све знање, о нашим разнобојним животима, али и

свим тајнама у Ко-смо-су. Причамо јутрос о Богу, о вечности,

о безконачности. Причамо о животу овоземаљском, силама

које руководе нашим животима, о слободној вољи.

Но, Тијанијани су данас потегли дубљу тему. Зашто човек

умире, зашто стари, зашто се разбољева? Ако нас је Бог

створико по лику и подобију своме требало би да будемо

безмртни, вечно млади и потпуно здрави.

 

* * * *

 

Бог никада не стари, не разбољева се, не умире. А ми?

Болујемо ли, старимо ли, умиремо ли? Јел’ то од Бога?

 – Хајде да заједнички тихујемо на ту тему и на тему

нових убрзаних и умножених титраја које сви добро

у Тијанији осећамо. И осећамо да се нешто поред нас,

у нама, убрзано мења. И јасно видимо да нешто у свету,

оваквог како га видимо, у коме живимо, не ваља и да

нас силовито, безобзирно, меље, лаже, распамећује,

дави, поглупљава, трује, разбољева.И да се повежемо

 са Богом, са нашом душом, да   в и д и м о.

 

* * * * *

– Дишите мирно и дубоко. Дубок удах, дугачак издах.

Удишемо живот, издишемо стрес. Размислите о

тајинству даха. Дах нам је даривао Свевид, Свезнај,

Свелеп, Свечуј…  Живимо на Божјем издаху који

вечно одржава наше животе, и одржава васколики

Универзум. Уђите у светлост. Структуришите своје

биће у светлости, смислите своју суштинску природу,

своју божанску природу. Нађите себе као Божју поруку,

божју информацију… Из светлосног Себе тихујте о

 болести, о старости, о смрти. Да ли  су стварне или су

вируси? Сами  в и д и т е да ли то постоји у Божјем плану.

Да ли је милосни Бог вирусе наменио својој деци?

Сами  гледајте, откријте,  в и д и т е

Будите благо-словени!