Лирски записи

 

01

Важно је ко јеси и биваш.

Ко уистини јеси.

Важно је бити.

Бити Биће, бити Сушти –

бити Човек, бити Божанство.

Твоје имање – то ниси ти.

Оно што имаш – то немаш!

Оно што имаш – то има тебе!

Чим имаш – ти си већ уловљен.

Уловило те оно што имаш.

Што више имаш – све мање јеси.

Све мање ти – јеси Ти!

 

02

Ми смо Звездана Раса.

Ми смо Богови који су се, из Језгра Звезданог Јата, на Земљу низвели.

Богови по Божјем Задатку на Земљи.

Истина је у нама.

Истина је у Језгру наше Душе.

Изван Бића нема Истине.

Истина је увек Биће!

Небиће никада не може бити Истина.

Питање увек гласи: Ко је Истина?

Никада се не пита: Шта је Истина?

Јер Истина никада не може бити – Шта!

 

03

Данас сам тиховао на Дунаву.

На светим водама Словенског Дунава.

На светим водама ВедСрбског Истера.

Зурио сам у Сунце кроз оголеле крошње врба и топола.

Зурећи у Сунце угледао сам Сварогово лице.

Угледао сам лице свога Божанског Претка.

Сварог је мој Божански Предак.

Сварог је – Ја!

 

04

Потом сам скупљао суварке за потпаљивање и распаљивање ватре.

Ватра се најпре потпаљује, а затим се распаљује.

Ватра је Млади Бог.

Млади Бог је – Божић!

Божић Сварожић.

Тако се зове.

Тако Га – Ја зовем.

При повратку са Истера, слушао сам гавранове.

Грактали су високо у небу.

Волим гавранове и волим орлове.

Често их и видим и чујем на Дунаву.

И они мене често и виде и чују.

Виде ме кад на штап набацим торбу, а торбу пребацим преко рамена, а потом, са торбом на штапу преко рамена, станем да корачам и корачам, све ногу пред ногу, све крок за кроком, као Праисконац Галактички, као ВедСрбин са Ирија.

 

05

Србска шајкача – то је круна на глави Србиновој.

Само Србин носи шајкачу.

Само Србин носи круну.

Галактичку, космичку, звездану круну!

Само Србин зна ко је и чији је.

Други само умишљају да знаду ко су и чији су.

Умишљају, јер, уистини, не знаду –

ко су и чији су!

А какви су – никада ни сазнати неће!