Драган Симовић: СЕТИХ СЕ…
Сетих се, изненада,
једног давнашњег сна,
и једне љубави, вилинске,
скоро нестварне,
љубави која се,
у исти мах,
и јесте и није догодила,
љубави из једног
давно минулог живота
с ону страну
сноликих предела јаве,
с ону страну звезданих јата,
с ону страну свега
појавног и стварног.
Сетих се, изненада,
у ноћи белих поља под снегом
и звезданих јата што трепере,
титрају и зрцале нада мном
у модром и пурпурном прстену
бескрајног и вечног неба;
сетих се, гле!
изненада,
обхрван тајносаном
сетом што није
од овога света.


Poštovani Dragane, zamolio bih za detalje o ljubavi koje ste se setili. Procenjujem da se u tim sećanjima krjie tajna ostvarenja I očuvanja ljubavi kao glavne sile za opstanak I napredak našeg sveta. Ivan HRAST
Драги Иване, одговор сам дао у песми под насловом О БОЖАНСКОМ БИЋУ ЉУБАВИ.