Сетих се, изненада,

 једног давнашњег сна,

и једне љубави, вилинске,

скоро нестварне,

љубави која се,

 у исти мах,

и јесте и није догодила,

 љубави из једног

давно минулог живота

 с ону страну

 сноликих предела јаве,

 с ону страну звезданих јата,

с ону страну свега

 појавног и стварног.

 

Сетих се, изненада,

у ноћи белих поља под снегом

 и звезданих јата што трепере,

титрају и зрцале нада мном

 у модром и пурпурном прстену

бескрајног и вечног неба;

 сетих се, гле!

изненада,

обхрван тајносаном

сетом што није

 од овога света.