Лирика вечног тренутка

Ми стварамо своју судбину (судбу, усудбу), своју карму, било да чинимо било да не чинимо.

Исто су, пред Свевишњим, што се карме тиче, чињење и нечињење.

Има тренутака кад се нечињењем ствара тежа карма него било каквим чињењем.

Јер, ми смо створени да чинимо, да деламо и дејствујемо, да стварамо.

Ко год бежи од стваралачког рада чини веће грешке од онога који, из незнања или неумећа, нешто погрешно чини.