Лирика вечног тренутка

Све што сазерцавамо у спољноме свету, то после неког времена улази у нас, бива део нас, бива и живи у нама.

Било шта и било кога кад сретнемо, кад разгледамо, кад сазерцавамо, у стању тиховања и смирења, ми то преузимамо у себе, у своје унутарње биће, у своје суштаство, у властито срце.

Сваки сусрет са лепотом чини нас лепшим, бољим, дивотнијим; сваки сусрет са лепотом открива, препознаје и буди тајинствену лепоту и у нама које до тада, можда, и не бејасмо били свесни.

Када се дружимо са мудрим и храбрим човеком, и сами бивамо мудрији и храбрији; када смо у друштву лепе жене, и сами бивамо лепши, будући да смо – и не знајући то – обогаћени и оплемењени божанским дејствима, божанским енергијама присутне лепоте.

У здравом окружењу, и сами бивамо зрдавији, јер се енергија здравља излива на нас.

Зато би, у једном будућем времену, болнице требало да прерасту у здравилишта.

А то значи, да би у будућем здравилишту (не користити израз болница, јер сама та реч води у још дубљу болест!) сваки болестан човек требало да лежи на постељи између два здрава човека.

Када болестан човек борави између два здрава човека и сам ће убрзо кренути ка оздрављењу и исцељењу.

У савременим болницама људи се не лече, већ још више разбољевају, зато што су окружени болесном (негативном) енергијом свих других болесних људи сабраних на малом простору који се зове болница.

Свако се осећање, свако стање ума, душе и духа преноси са човека на човека, са бића на биће.

Колико је здравих људи, здравих бића са нама и око нас, толико ћемо и сами бити здрави.

Колико је лепоте око нас, толико ће је бити и у нама.

Сећам се из детињства једног горштака који би, кад год се разболи, одлазио у шталу, да спава с кравама, овцама и козама и, после кратког времена, враћао би се у кућу међу своје ближње посве излечен и исцељен.

Говорио би: излечиле су ме здраве краве, здраве овце и још здравије козе.

Он није одлазио у болницу, већ у шталу, јер је штала за њега била здравилиште.

Више исцељујуће (позитивне) енергије има у штали, међу марвом, него у болници међу стотинама болесних људи.

И ово су тајна знања наших древних предака.